<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/page/37/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x417;&#x430;&#x458;&#x435;&#x447;&#x430;&#x440;: &#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x446;&#x430; "&#x413;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x435;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%80-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-r16880/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/20191126_03395-2.jpg.9e773ad4810c3897036fe9ff1ee8e065.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-afIFOEoczhA/XeVxjJc5PlI/AAAAAAAA8jo/PUTk_9iQHew81uzUy0CdYGMOd6-TsU91wCNcBGAsYHQ/s1600/20191126_03395-2.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.72" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="20191126_03395-2.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-afIFOEoczhA/XeVxjJc5PlI/AAAAAAAA8jo/PUTk_9iQHew81uzUy0CdYGMOd6-TsU91wCNcBGAsYHQ/s640/20191126_03395-2.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Духовно-мисионарски културни центар Епархије тимочке „Гостопримница“ прославила је другу годину успешног рада. Тим поводом је у овом пријатном амбијенту организовано послужење и дегустација вина за бројне госте.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Окупљенима се обратио и Епископ тимочки г. Иларион , који је изразио заадовољство због богатог програма којим овај културни центар може да се похвали, као и захвалност што је „Гостопримница“ препозната као место са квалитетном услугом и занимљивим културним дешавањима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">И у наредној години у „Гостопримници“ нас очекује богат програм који предвиђа бројне промоције, филмске и песничке вечери, предавања о актуелним догађањима у друштву.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><i><b>Извор: <a href="http://eparhija-timocka.org/proslavljena-godisnjica-gostoprimnice/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба Епархије тимочке</a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16880</guid><pubDate>Mon, 02 Dec 2019 20:33:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x446;&#x435;&#x440;&#x442; &#x414;&#x435;&#x447;&#x458;&#x435;&#x433; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x445;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x438;&#x437; &#x421;&#x443;&#x431;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x446;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D1%98%D0%B5%D0%B3-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B5-r16859/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_12/IMG_7844_resize_resize.jpg.c6d58a02cf81a70bb2f6d829f9444556.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-IDBWStTvhlU/XePMuiKpm5I/AAAAAAAA8hY/HgXVCc0jvYY-oQ8bDLvvd1GGzDiJpg4sgCNcBGAsYHQ/s1600/IMG_7844_resize_resize.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="IMG_7844_resize_resize.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-IDBWStTvhlU/XePMuiKpm5I/AAAAAAAA8hY/HgXVCc0jvYY-oQ8bDLvvd1GGzDiJpg4sgCNcBGAsYHQ/s640/IMG_7844_resize_resize.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Дечји црквени хор Емануил, под вођством оснивача и диригента Исидоре Ане Стамболић, одржао је самостални добротворни концерт Косовом божур цвета, у суботу, 30. новембра 2019. године, у Великој већници Градске куће у Суботици.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Овим концертом прослављена је деценија рада хора и 630 година од Косовског боја, што су, на најбољи начин, исказали чланови хора кроз песме и рецитале, уз сву своју љубав према Православљу, традиционалној култури и косовским јунацима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Посетиоци концерта имали су прилику да дарују добровољни прилог за Дечје село Др Миодраг Павловић из Сремске Каменице.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="https://eparhijabacka.info/dobrotvorni-koncert-decjeg-crkvenog-hora-iz-subotice/22/34/30/11/2019/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба Епархије бачке</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16859</guid><pubDate>Sun, 01 Dec 2019 14:36:21 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x421;&#x430;&#x434;: &#x421;&#x432;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x430;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x430; &#x201E;&#x41F;&#x440;&#x438;&#x441;&#x430;&#x458;&#x435;&#x434;&#x438;&#x45A;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x2013; &#x434;&#x440;&#x443;&#x433;&#x438; &#x432;&#x435;&#x43A;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%E2%80%9E%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%E2%80%93-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%E2%80%9C-r16793/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_11/25112019mirovic_snp3.jpg.8ed6dc607113af88c93f90734714ea7c.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-QP1oVbgsShw/Xd1LETLJN3I/AAAAAAAA8ZU/C1yTt6ZntAQpgdbvQvsGGPSmkDkpWpZ5QCNcBGAsYHQ/s1600/25112019mirovic_snp3.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.72" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="25112019mirovic_snp3.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-QP1oVbgsShw/Xd1LETLJN3I/AAAAAAAA8ZU/C1yTt6ZntAQpgdbvQvsGGPSmkDkpWpZ5QCNcBGAsYHQ/s640/25112019mirovic_snp3.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, Њихова Преосвештенства епископи бачки Иринеј и сремски Василије присуствовали су свечаној академији под називом Присаједињење – други век, уприличеној 25. новембра 2019. године, у Српском  народном позоришту у Новом Саду, поводом обележавања 101. годишњице присаједињења Српске Војводине Краљевини Србији.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Академија је почела приказивањем кратког документарног филма о Светозару Милетићу, а у програму су учествовали хор и оркестар Опере Српског народног позоришта.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Награда Михајло Пупин, највише признање АП Војводине, додељено је академику Миру Вуксановићу, управнику Библиотеке Српске академије наука и уметности. Свако слављење Михајла Пупина и осталих, по чијим именима су и друга покрајинска признања, драгоцено је и увек потребно. Када су одликовања под тим и таквим знаковима – то је увек добар посао, а награђени су дужни да такве послове својим деловањем помажу. Хвала што смо добили такву прилику, закључио је г. Вуксановић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Уручене су награде и за допринос важним областима друштвеног живота – признања названа по истакнутим грађанима и историјским личностима који су допринели очувању српске традиције и културе.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Свечаности у Српском народном позоришту присуствовали су и представници Владе Републике Србије, Покрајинске владе, Скупштине АП Војводине, Војске Србије, институцијâ културе, као и истакнути појединци из области образовања, науке, привреде, уметности и спорта. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="https://eparhijabacka.info/svecana-akademija-prisajedinjenje-drugi-vek/22/09/25/11/2019/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба Епархије бачке</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16793</guid><pubDate>Tue, 26 Nov 2019 16:13:48 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x422;&#x412; &#x425;&#x420;&#x410;&#x41C;; &#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;) &#x41E;&#x442;&#x43A;&#x440;&#x438;&#x432;&#x435;&#x45A;&#x430; - &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x41F;&#x435;&#x458;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B; &#x41A;&#x43E;&#x459;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%82%D0%B2-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BA%D0%BE%D1%99%D0%B0-r16775/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_11/2040997027_.JPG.9a8777e1b4333d36c4509bf469248113.JPG" /></p>
<p>
	 
</p>

<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
	<div>
		<iframe allow="accelerometer; autoplay; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/81iM6H98Uxk?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">16775</guid><pubDate>Mon, 25 Nov 2019 12:49:06 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x434;&#x43B;&#x430;&#x437;&#x430;&#x43A; &#x421;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x435;&#x458;&#x446;&#x430; - &#x41F;&#x440;&#x43E;&#x444;. &#x434;&#x440; &#x414;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x415;. &#x421;&#x442;&#x435;&#x444;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B; [1936&#x2013;2019]</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA-%D1%81%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%86%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84-%D0%B4%D1%80-%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-1936%E2%80%932019-r16723/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_11/2.-Prof.-Stefanovic-na-sentandrejskom-groblju.jpg.7db6044c58bdf987e2808b8639eb44e7.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-4u0kCBG9-ag/XdgzXb0Zo9I/AAAAAAAA8Tk/KOaFiYQQsfAWbeSIp0LKm4XwiEEgmFOngCNcBGAsYHQ/s1600/2.-Prof.-Stefanovic-na-sentandrejskom-groblju.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="75.00" height="480" style="border:0px;" width="640" alt="2.-Prof.-Stefanovic-na-sentandrejskom-groblju.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-4u0kCBG9-ag/XdgzXb0Zo9I/AAAAAAAA8Tk/KOaFiYQQsfAWbeSIp0LKm4XwiEEgmFOngCNcBGAsYHQ/s640/2.-Prof.-Stefanovic-na-sentandrejskom-groblju.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Године 2012. као резултат дугог и озбиљног филолошког рада објављена је у Београду велика монографија под називом Саборно гробље у Сентандреји. Прошлост и натписи. Група филолога под вођством проф. Димитрија Е. Стефановића напорно је радила на рашчитавању натписа на старим српским гробовима на сентандрејском гробљу, тиме их очувавши од пропадања и заборава. Овај рад је укључивао и нефилолошке активности као што је претходна припрема старих споменика, њихово чишћење, често и буквално ископавање споменика утонулих у земљу током временa.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Исписник ових редова није био у прилици да учествује у овом подухвату, али су му колеге из Института за српски језик САНУ препричавале многе згоде и анегдоте. У овом раду превасходни циљ је био да се, макар у штампаном облику, сачува једно славно наслеђе, које полако нестаје. Још је почетком двадесетог века један рођени Сентандрејац Павле Софрић писао да треба чувати и очувати оно мало што је од српске сентандрејске прошлости преживело.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Поред натписа са сентандрејских споменика, у књизи су дате и фотографије споменика, црквени епитафи из сентандрејских богомоља, као и картографски прилози. Овај подухват, који је у себи повезао озбиљан физички рад, научно прегнуће и жељу да се у овом конкретном случају очува сећање на више од три века живота српског становништва из најсеверније српске насеобине која имаше „седам славних цркава“, првенствено је резултат дугогодишњег рада проф. др Димитрија Е. Стефановића. Његова Сентандреја, место његовог рођења и рођења његових предака, полако нестаје и данас поприма другачији изглед. Дух времена све мења, па се тако данас стара химна „Ми же Сентандрејци, славни всјего свјета и живили сполу [заједно] на многаја љета“, помиње само у контексту те славне прошлости. Од ње је нама данас остало да изналазимо и обликујемо нова културна значења нашег културног идентитета и колективног искуства, да уживамо у једном сегменту наше историје.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Али Сентандреја и прохујало време и њено гробље нису само предмет песничких слика или научне заинтересованости. Она је некоме и место рођења и место починка. Једном је, док су млади сарадници Института приљежно радили, стари професор Димитрије показао и на споменик који је током живота многих генерација припадао његовој породици и констатовао у вези с њим: „Надам се да ћете ме овде једном посетити.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">И та шала, која и није била само шала, сада када је проф. др Димитрије Е. Стефановић преминуо, пружа нам прилику да с љубављу препричавамо анегдоте, али и да га стварно „посетимо“ и отпратимо, пуни радосне туге, те да присуствујемо његовом опелу и сахрани.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Проф. др Димитрије Е. Стефановић рођен је 20. августа 1936. године у Будимпешти. Основну школу и гимназију завршио је у Сентандреји. Студирао је у Будимпешти на Реформаторској теолошкој академији као један од неколико ђака које је на студије слала Епархија Будимска. Након времена проведеног на овој академији уписао је Филолошки факултет у Београду, на коме је дипломирао, 1972. год. магистрирао, а 1977. докторирао. Као прави грађанин централне Европе, чије велике градове Беч, Будимпешту, Београд не повезује само лепи Дунав већ и култура која је под некадашњом аустороугарском царевином повезивала људе и мешала их, и проф. Димитрије је између ових градова проводио живот. Школску 1966/1967. годину провео је на студијама Универзитета у Бечу. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Када је сада већ давне 1969. године основан Старословенистички одсек у тадашњем Институту за српскохрватски језик САНУ, под руководством професора Димитрија Богдановића (касније академика), Димитрије Е. Стефановић је у њему запослен. Тада је и започета ексцерпција Мирослављевог јеванђеља ради израде речника старословенског језика српске редакције. Стекавши сва научна звања, проф. Стефановић је у овој установи радио до 2001. године. Током десетак година, до 1981, радио је и као предавач руског језика на Саобраћајном факултету у Београду, а од 1988. до 1991. на Филозофском факултету у Новом Саду предавао је историју руског језика. На Богословском факултету у Београду предавао је црквенословенски језик, од 1992. до 1994. и од 1996. до 1997. године. Након тога био је лектор за српски језик на Филозофском факултету Универзитета у Будимпешти на Катедри за словенску филологију.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У проф. Стефановићу биле су складно спојене две основне професије, наиме професура праћена изврсним предагошким талентом, као и научни рад у Институту за српски језик САНУ. Професор Стефановић није био само човек своје професије. У Мађарској је основао мешовити хор „Свети Димитрије“, састављен углавном од студената мађарске и других националности. Овај хор је више пута гостовао и у Србији, па је било лепо гледати и слушати како на црквенословенском језику његови страни студенти поју музику наше културне традиције.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Ове године је у часопису Теолошки погледи (бр. 52/1, 2019) објављена анотирана персонална библиографија радова проф. др Димитрија Е. Стефановића. Увидом у ову библиографију сазнајемо да се професор Димитрије највише бавио објављивањем споменичке грађе, текстологијом и лексиком старог српског писаног наслеђа, пре свега црквенословенских апостолских текстова. Напоредо са овим текстовима, проф. Стефановић гајио је љубав према своме крају, његовом богатом наслеђу, објавио је низ текстова који се тичу културне историје и духовности Срба у Мађарској. Ово српско културно наслеђе проучавано је како средњовековно, тако и оно настало у контакту српске с мађарском културом.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Професора Стефановића сам познавао као млађи колега из Института. Његово опхођење према људима репрезентовало је стару мисао да хришћанин треба да буде достојанствен. У његовом случају та достојанственост се показивала у његовој великој пажњи при комуникацији с другима, ненаметљивости, а ипак и у чврстини изношења својих убеђења. Са сваким је био пажљив и спреман да помогне. Некада бих несвесно имао случајни порив када му се обраћам да га ословим с оче Димитрије, као да је његова аскетска фигура наликовала свештеничкој онако како замишљамо да би она требало да буде. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Увод и опис рукописа Матичиног апостола проф. Стефановић објавио је 1979. године заједно с Радмилом Ковачевић. Године 1989. Аустријска академија наука објавила је Шишатовачки апостол који је он приредио. Бавио се проучавањем Матичиног и Енинског апостола, анализирао је Призренски, Барањски као и Софијски рукопис Законика Цара Душана (заједно с Димитријем Богдановићем), ћирилске рукописе Универзитетске библиотеке у Будимпешти, Вараждински апостол из 1454. године, писао је о црквеном појању (заједно с академиком Димитријем Стефановићем). Заједно с Томиславом Јовановићем приредио је Венцловићев сентандрејски Буквар из 1717. Будући велики познавалац богослужбених књига и зачала проф. Димитрије умео је да слушаоца уведе у танане анализе богословске мисли, али то није радио често. Његов саговорник морао је да буде помало упоран јер је професор био скроман. Заиста, ако „не будете као деца, нећете ући у Царство небеско“ (Мат. 18:3). Када сам га једном упитао која књига Светог Јеванђеља му је најдража, прво је дуго промислио, а онда рекао: „Јеванђеље по Јовану. Знате, када га читате ви некако осетите да је Јован био тамо… да је све лично доживео.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">При састављању његове библиографије био нам је од велике помоћи. Будући прецизан и акрибичан, ниједна сувишна тачка, а поготово погрешна информација није смела у њој да се нађе. Бринуо је да се у библиографији не убележи нешто што је могло да је лажно преувелича. И ту се види колико је стражио над собом. Тражио је да се неки чланци наведу као популарни, иако су сви, било да су намењени научној или широј јавности, поседовали научну тачност, методичност и акрибију, но, разлика је морала да буде начињена.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У популарним чланцима осветљавао је поједина места из српске културе на тлу Мађарске. Тако је писао и о Петру Римском, пароху Ћипровачке цркве и своме рођаку из 19. века. Писао је и о богослужбеним књигама из ловранске цркве и уопште о црквеном језику, о Атанасију Стојковићу, о патријарсима Арсенију III Чарнојевићу и Арсенију IV Шакабенти, епископу будимском Дионисију Поповићу, о јеромонаху Исидору Дамјановићу и др.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Срдачна и блага природа проф. Стефановића, те његово поштење и преданост раду остаће у најлепшој успомени свима који су га познавали.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Вјечна ти памјат.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:right;">
	<span style="font-size:large;"><i>Владимир Живановић</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://teologija.net/odlazak-sentandrejca-prof-dr-dimitrije-e-stefanovic-1936-2019/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Теологија.нет</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16723</guid><pubDate>Fri, 22 Nov 2019 19:38:11 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459;&#x438; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43D;&#x438;&#x448;&#x43A;&#x435; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438; &#x441;&#x443; &#x434;&#x43E;&#x43F;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x43B;&#x438; &#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x431;&#x430;&#x452;&#x430;&#x45A;&#x443; &#x41D;&#x438;&#x448;&#x430; &#x443; &#x412;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x440;&#x430;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83-r16596/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_11/20191111-114831-185_27_128_46-09.jpg.3296a1fe391d7abe118f3d676aed1b2e.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-lYZlonqzCaE/Xcm7f-WkvaI/AAAAAAAA8A4/uLJumOUfZ2ssEuGGTjCzXn5mPI2JxRcHgCNcBGAsYHQ/s1600/20191111-114831-185_27_128_46-09.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="75.00" height="480" style="border:0px;" width="640" alt="20191111-114831-185_27_128_46-09.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-lYZlonqzCaE/Xcm7f-WkvaI/AAAAAAAA8A4/uLJumOUfZ2ssEuGGTjCzXn5mPI2JxRcHgCNcBGAsYHQ/s640/20191111-114831-185_27_128_46-09.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><a href="http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20191111-114240-185_27_128_46-955.mp3" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Звучни запис разговора</a></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://www.radioglas.rs/Newsview.asp?ID=2260" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Радио Глас</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16596</guid><pubDate>Mon, 11 Nov 2019 20:01:09 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x436;&#x434;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x448;&#x442;&#x430;&#x43C;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43B;&#x443; &#x43D;&#x430;&#x443;&#x43A;&#x435; &#x438; &#x43A;&#x443;&#x43B;&#x442;&#x443;&#x440;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B8-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5-r16593/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_11/DSC_0471.jpg.2aac61df807abd8d49ab8ea689a22a50.jpg" /></p>
<div style="border:0px;padding:8px 8px 0px;">
	<div style="background-color:#ffffff;padding:32px;">
		<div style="color:#000000;">
			<div dir="ltr" style="text-align:left;">
				<div style="text-align:center;">
					<a href="https://1.bp.blogspot.com/-YYFdqGaSc00/Xcm4JYNjK3I/AAAAAAAA8Ag/WgnqYQy9k3klCUq-CUaasWXDIIo5IGLnACNcBGAsYHQ/s1600/DSC_0471.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.72" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="DSC_0471.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-YYFdqGaSc00/Xcm4JYNjK3I/AAAAAAAA8Ag/WgnqYQy9k3klCUq-CUaasWXDIIo5IGLnACNcBGAsYHQ/s640/DSC_0471.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					<span style="font-size:large;"><b><i>На Филозофском факултету на Палама 9. новембра 2019. године одржан је научни скуп под насловом Српска Горажданска штампарија у светлу науке и културе.</i></b></span>
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Организатори скупа били су Филозофски факултет Пале и Православни богословски факултет „<i>Свети Василије Острошки</i>“ из Фоче. Скуп је свечано отворен у амфитеатру Филозофског факултета, а учесницима и гостима обратили су се: проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета Пале; проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи; проф. др Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву; и г. Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вере.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Скуп је отворен пленарним предавањем академика Бранка Летића на тему Књига наша насушна, а затим је уследио рад по секцијама. Своје радове на скупу изложили су: академик Злата Бојовић, проф. др Бошко Бранковић, др Радован Пилиповић, проф. др Родољуб Кубат, епископ пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк), проф. др Владислав Топаловић, проф. др Дарко Ђого, протосинђел Данило Гаврановић, мр Душица Грбић, др Станоје Бојанин, проф. др Зорица Никитовић, проф. др Србољуб Убипариповић, проф. др Мирко Сајловић, мр Вања Шмуља, проф. др Ненад Тупеша, проф. др Биљана Самарџић, мр Бојан Крунић.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Уочи научног скупа, 8. новембра, уприличена је промоција другог фототипског издања књига Горажданска штампарија 1519-1523. У недељу, 10. новембра, учесници скупа посетили су Ново Горажде и храм Светог великомученика Георгија у Доњој Сопотници.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/srpska_gorazhdanska_shtamparija_u_svetlu_nauke_kulture" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СП</a>Ц</i></b></span>
				</div>
			</div>
		</div>
	</div>
</div>


	<a style="color:#3d85c6;font-size:16px;" rel=""></a>

]]></description><guid isPermaLink="false">16593</guid><pubDate>Mon, 11 Nov 2019 19:57:38 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x435; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x436;&#x434;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x448;&#x442;&#x430;&#x43C;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-r16592/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_11/img_20191109_124936_744.jpg.45084325f0f7d5506e2ae8f0f3b5fc55.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-81uhc3EzDmU/Xcm3VmyT9cI/AAAAAAAA8AY/5qlRFMCCCokOu6O6o-eS9DAgygRNq5nbgCNcBGAsYHQ/s1600/img_20191109_124936_744.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="75.00" height="478" style="border:0px;" width="640" alt="img_20191109_124936_744.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-81uhc3EzDmU/Xcm3VmyT9cI/AAAAAAAA8AY/5qlRFMCCCokOu6O6o-eS9DAgygRNq5nbgCNcBGAsYHQ/s640/img_20191109_124936_744.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>У амфитеатру Филозофског факултета на Палама 8. новембра 2019. године представљене су књиге Горажданске штампарије: Служабник, Молитвеник и Псалтир.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">О књигама су говорили: проф. др Дарко Ђого, проф. др Биљана Самарџић и доц. др Радославка Сударушић. Организатори промоције су Филозофски факултет Пале и Православни богословски факултет „<i>Свети Василије Острошки</i>“ у Фочи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/predstavljene_knjige_gorazhdanske_shtamparije" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16592</guid><pubDate>Mon, 11 Nov 2019 19:56:20 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440; &#x416;&#x434;&#x440;&#x435;&#x431;&#x430;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x43A; - &#x447;&#x443;&#x432;&#x430;&#x440; &#x43C;&#x43E;&#x448;&#x442;&#x438;&#x458;&#x443; &#x421;&#x432;. &#x410;&#x440;&#x441;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430; &#x421;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x446;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%B6%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%80-%D0%BC%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B2-%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%86%D0%B0-r16561/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_11/Danas-2-Manastir-Zdrebaonik.jpg.d69a45e93e9c7538628555b5da8f93df.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<img alt="-%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2581%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5-e1384007521395-720x375.jpg" data-ratio="51.75" style="height:auto;" width="487" data-src="https://3.bp.blogspot.com/-1wN6wvSO_lU/WCOHBtLgjyI/AAAAAAAAQnI/1S8EIUPrF4UscEyohmH3ll1Rdz2KEZAuwCEw/s1600/-%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2581%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5-e1384007521395-720x375.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png">
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span><span style="font-size:large;"><b><i>Питома оаза усред крша и камена,обасјана дивном свјетлошћу крста православнога и благословом  Св. Арсенија Сремца каква је бјелопавлићка равница не би била то што јесте да у њој,  Христу Богу на дар Немањићи не оставише једну своју задужбину. Можда би и била лијепа за око намјерника, да се у зеленилу и питомини мало одмори, али не би имала онога свјетила и небескога сјаја који обасјава срце човјеково чак и онда када се сви, за тјелесно око видљиви светионици угасе. Тај неугасиви светионик за бјелопавлићку равницу је манастир Ждребаоник са црквом Св. Архангела. Сијао и сија непрекидно. И порушен и похаран и запуштен и зарастао и обновљен и освећен. Сија и сијаће.</i></b></span></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<div style="text-align:center;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:center;">
		<em><strong><span style="font-size:large;">Манастир Ждребаоник</span></strong></em>
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<p>
	 
</p>

<div style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#000000;font-size:14px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
	<span style="font-size:large;">О настанку имена Ждребаоник постоје двије верзије. Прва каже да су Немањићи на овом имању узгајали коње, а друга се везује за словенску реч ждребје, што означава плодну црквену земљу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#000000;font-size:14px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">На  жалост писани документи о настанку манастира нису сачувани. Сачувана су само усмена предања која су сложна кад је у питању ктитор - Стефан Вукан Немања.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">Зашто их нема? Можда бисмо то питање могли поставити онима који су послије рата спалили библиотеку манастира Мораче. Ко зна да ли су међу живима... И ако јесу то је за њих тад била само хрпа папира која се противи идеји, документа у којима  се на разне начине потврђује постојање душе једнога народа. А чак и сама ријеч душа била је партијски непријатељ. Међутим један руски научник, Коваљевски у својим списима наводи да је 1841. године у Манастиру Морачи својим рукама држао повељу у којој је писало да је Манастир Ждребаоник грађен у исто вријеме кад и манастир Морача, као његов метох.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">1896. године је тада стогодишњи старац Петар Агичин Радуловић из Пажића записао: "Ја памтим стару цркву Св. Архангела и био сам момак пунољетан када су Бјелопавлићи саградили ову данашњу на мјесту старе цркве. Ждребаоник је био пашњак Немањића, онога краља који је направио манастир Морачу, а памтим и кад даваше десетак ока рибе од лова са Слапа и траварине са Гарча, по једног брава сваке године."</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">Бјелопавлићи памте да је и једна сестра Стефана Немање била удата у ове крајеве. Кажу да је село Кујава, у околини Даниловграда  по њој добило име. Затим да је Јелена Анжујска градила цркве у околини Даниловграда.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">Манастир Ждребаоник је био мјесто где се састаје, договара, одлучује. У њему је била и монашко богословска школа.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">Неколико пута је паљен, рушен, пљачкан. 1714. годину и Нуман пашу Ћуприлића запамтила је цијела Црна Гора, а Мехмед паша је 1612. године попалио Бјелопавлиће. Оба пута и манастир је са народом страдао. Сулејман паша је поново 1876. године разорио храм.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">Ни у другом свјетском рату манастир није био  поштеђен. У извјештају од 07. маја 1941. год јеромонаха Павла Павићевића, тадашњег настојатеља манастира Острог, стоји.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		<div style="text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><b><i>ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ</i></b></span>
		</div>
	</div>
	 

	<div style="text-align:justify;">
		<div style="text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><b><i>ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ</i></b></span>
		</div>
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		<div style="text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><b><i>Цетиње</i></b></span>
		</div>
	</div>
	 

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">У прилог депеши која је послата из Данилова града од стране Управе манастира Ждребаоника извјештавате се да је јутрос 7. о. м. око 6 часова прије подне један вод од 20-22 војника (Италијана) дошао у манастир Ждребаоник, разбили настојатељев стан као и канцеларију Управе, изговарајући се да траже државне ствари и том су приликом покупили скоро све животне намирнице и то 100 кгр. брашна (сите), 50 кгр. масти, 18 кгр. гаса, 200 кгр. кромпира, 50-60 кгр. пасуља, 3 шунке, 30 кгр. шећера, 22 кгр. паште, једном ријечју сву залиху животних намирница са којима је располагала управа манастира, тако да је братство манастира и послуга остала без икакве хране с обзиром на данашње прилике тешко се иста може и набавити, па вас молим да интервенишете код италијанских власти да се ови манастири заштите оваквих или сличних случајева, који ће се, како изгледа, понављати врло често.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:right;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		<div style="text-align:right;">
			<span style="font-size:large;text-align:justify;"><b><i>ПРИВ. НАСТОЈАТЕЉ МАН. ОСТРОГА,</i></b></span>
		</div>
	</div>
	 

	<div style="text-align:justify;">
		<div style="text-align:right;">
			<span style="font-size:large;"><span style="text-align:justify;"><b><i>јеромонах П. Павићевић</i></b></span></span>
		</div>
	</div>
	 

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">Прва обнова, односно изградња нове на темељима старе цркве била је 1818. године. Изграђена је као једноставна једнобродна грађевина са звоником на преслицу. Освештао ју је Св. Петар Цетињски. Половином 19. вијека направљени су конак и једна дугачка приземна зграда. Изнад улазних врата цркве повише лика Св. Архангела Михајла стоји натпис: „На темељу Немањића храм Св. Архангела Михаила саграђен је 1818. године. А звоник из својих средстава подиже окружни протојереј-ставрофор Срдан Поповић управитељ манастира Ждребаоника 1926. године."</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">У цркви се са лијеве стране налази кивот са моштима Св. Арсенија Сремца, првог насљедника Св. Саве у архиепископском трону. 10. новембра 1989. године обављено је пресвлачење светитеља и полагање његових моштију у нови кивот. Нови кивот сачинио је блаженопочивши игуман острошки Георгије Мирковић, а група од 50 верника из Новог Сада заједно са својим парохијским свештеником приложила је унутрашњу дрвену облогу за кивот. Постоље за кивот и сто за цјеливајућу икону рађени су дуборезом и рад су ђакона Томислава Живановића из Крњева. Иконостас се састоји од бетонског и дрвеног дела. У иконостасу су 33 иконе, у три реда. Рад је браће Ђиновски и датира са почетка 19. века.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">У непосредној близини манастира налази се главичица или гувно на којем се годинама из 66 бјелопавлићких села окупљао народ на Госпођиндан. Ова дивна традиција прекинута је 1947. године.  То је ипак требао бити скуп на коме не би било парола „Тито и партија" и сличних, те се морао прекинути.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">У порти се налази и гробље. Ту су сахрањени: протојереј Срдан Поповић, јеромонах Сава Шарановић, прота Јован Говедарица, Коста Вујошевић, игуман Сава Шалетић, јеромонах Исаија Цуца .</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">Поред моштију Св. Арсенија Сремца у манастиру се чувају дио лобање Св. преподобномученице Февроније, честице моштију Св. Николаја Мирликијског Чудотворца, Свете равноапостолне Текле, Св. мученице Јустине, Блажене Матроне Московске, Св. Александра Невског, Св. Сергија Радоњешког, Св. великомученика Георгија, Св. преподобне Олимпијаде и Димитре Кијевске, Св. Серафима Саровског, Св. преподобних Марте, Александре и Јелене и Блажених Пелагије, Параскеве и Марије подвижница Дивјејевских.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">Прије него што ће стићи у манастир Ждребаоник, мошти Светог Арсенија су око 166 године преношене из светиње у светињу. Сматра се да су због најезде Турака 1690. године из Пећи донијете у манастир Довољу. Одатле су пренијете у манастир Морачу. Након тога 1835. године у цркву на Медуну у Кучима код Подгорице. Због похаре Куча мошти Светитеља су 1856. године први пут донијете у манастир Ждребаоник.  1884. из Ждребаоника су премјештене у манастир Косијерево. 1914. године манастир Косијерево страда, устаници избављају мошти из ватром захваћене цркве и односе их под Острог. У Ждребаоник је Светитељ враћен 1920. године.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">1991. године Ждребаоник постаје женски манастир и предано се ради на његовој цјелокупној обнови. Изграђен је нови конак са параклисом посвећеним Св. Арсенију. Конак и параклис су освештани 2000. године руком блаженопочившег патријарха српског г. Павла.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">Обновљена је црква, као и стари конак, дограђене су  неке нове помоћне просторије и уређена црквена порта. Подигнута је агиазма, а испред порте велика камена ограда са пиргом у средини.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		<span style="font-size:large;">Сада у манастиру живи 11 сестара а већ двије деценије игуманија ове светиње је мати Јустина Таушан. Сестре се баве иконописањем, израдом разних сувенира, уређују и обрађују манастирско земљиште, а изнад свега пружају топлу ријеч и гостољубље за све оне који дођу да посјете ову светињу и поклоне се моштима Св. Арсенија.</span>
	</div>

	<div style="border:0px;padding:0px;text-align:justify;vertical-align:baseline;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:center;">
		<div>
			<a href="http://www.mitropolija.com/jovan-b-markus-obnova-manastira-i-crkava-u-crnoj-gori-u-vrijeme-mitropolita-amfilohija-11-manastir-zdrebaonik/" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><span style="color:#0b5394;font-size:large;"><b>Јован Б. Маркуш: Обнова манастирâ и цркава у Црној Гори у вријеме Митрополита Амфилохија (11) – Манастир Ждребаоник</b></span></a>
		</div>
	</div>

	<div>
		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><strong>Кратки историјат манастира</strong></span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Манастир Ждребаоник налази се на лијевој обали ријеке Зете, у питомој Бјелопавлићкој равници на домаку Даниловграда. Писаних докумената о његовом настанку нема, нити су вршена детаљнија археолошка испитивања. Истраживања која су вршена од стране Завода за заштиту споменика културе Црне Горе указују на постојање старијег и знатно већег црквеног објекта, и да је садашњи подигнут на темељима храма с краја 16. или почетка 17. вијека, од кога су сачувани зидови у висини од 50 см. Обнављан је и 1885. године.О његовој градњи постоје многа народна предања која се преносе са кољена на кољено и сва су везана за име славних Немањића. Неки савремени историчари тврде да не постоје писани извори који та предања могу потврдити, па стога сматрају да у то не треба много вјеровати. Њихова сумња не би имала основе да поратни „просвјетитељи“ нијесу спалили богату библиотеку манастира Мораче. Руски научник Коваљевски тврди у својим списима да је у Морачи 1841. године у својим рукама држао повељу у којој је писало да је Ждребаонички храм грађен као метох манастира Мораче у исто вријеме кад и Морача, и да им је ктитор Стефан Вукан Немања. То је засигурно знао и прота Срдан Поповић кад је изнад улазних врата храма поставио камену плочу која и данас стоји, а на којој пише:</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">„На темељу Немањића храм Св. Арх. Михаила саграђен је 1818, а звоник из својих срестава подиже окружни протојереј – ставрофор Срдан Поповић управитељ манастира Ждребаоника 1926“.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Интересантно је и свједочење стогодишњег старца Петра Агичиног Радуловића из Пажића, које је записано 1896. „Ја памтим стару цркву Светог Архангела и био сам момак пунољетан када су Бјелопавлићи саградили ову данашњу на мјесту старе цркве. Ждребаоник је био пашњак Немањића, онога краља који је направио манастир Морачу, а памтим и кад даваше десетак ока рибе од лова са Слапа и траварине са Гарча, по једног брава сваке године.“</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Необично је име самог манастира. Објашњавају га двије верзије које се чувају у народу. По једној верзији Немањићи су овдје узгајали коње, а по другој име је везано за словенску ријеч ждребје која се може наћи у старим српским документима, од прилике она би означавала плодну црквену земљу. По Душановом законику властелин је био дужан да свештеницима који немају земље пода ждребје – три њиве законите, плодне. Отуда би се назив Ждребаоник могао превести као плодна земља.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Цјелокупна историја Бјелопавлића, поред Острога везана је и за Ждребаоник. Он је вјековима био у жижи свих збивања. Ту су се одржавали племенски сабори и ту су доношене важне одлуке. Његова судбина била је и судбина његовог народа.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Најранији писани запис о ждребаоничкој цркви може се извући из контекста народне пјесме „Бој с везиром Махмут пашом.“ Битка се одиграла 11. јула 1796.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:center;">
			 
		</div>

		<div style="text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><b><em>„А Владика окупи главаре,</em></b></span>
		</div>

		<div style="text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><b><b><em>те су они обрнули</em></b></b></span>
		</div>

		<div style="text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><b><em><b><em>пред бијелу Аранђелску цркву</em></b></em></b></span>
		</div>

		<div style="text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><b><em><b><em>те им наук и благослов даје“</em></b></em></b></span>
		</div>
		 

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Нигдје у Бјелопавлићима нема толико простора на коме би стала сва војска, нити има у близини цркве посвећене Светом Архангелу. У часопису Невесиње који је излазио крајем 19. вијека, стоји да је Свети Петар овдје војску причестио.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;">
			 
		</div>

		<div style="text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Манастир је у својој историји неколико пута паљен и рушен. Зна се да је Мехмед паша још 1612. попалио Бјелопавлиће. 1714. године Нуман пашу Ћуприлића запамтила је цијела Црна Гора, Ждребаоник је спаљен и срушен до темеља. Вјероватно да је послије тог разарања направљена мала црква Светог Архангела коју памти Петар А. Радуловић. 1818. године саграђена је ова данашња као једноставна једнобродна грађевина са звоником на преслици. У дописима часописа Невесиње стоји да је градњу цркве помогао Свети Петар Цетињски, породица Петрушиновић и засигурно и остали Бјелопавлићи. По завршетку радова, храм је освештао Свети Петар. Половином 19. вијека направљен је конак, двоспратна камена кућа са лијеве стране, а са десне дугачка приземна зграда. Да је владарска кућа Петровића вољела и помагала овај манастир види се из тестамента Пера Томова Петровића, Његошевог брата, гдје за своју душу оставља „манастиру светог Василија под Острог талијера 100, у манастир на Ждребаоник 50 и манастир у Морачи 50.“</span>
		</div>

		<div style="text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Сулејман паша је у свом ратном походу на Бјелопавлиће 1876 – 1878. дјелимично разорио храм и манастирске конаке. Крајем вијека манастир је поново обновљен. У току ратних немира, Светац је ношен 1872. на Чево, а 1876. у село Загреда, а потом је био у манастиру Косијерево, до његовог рушења 1914. године, одакле је пренесен у Острог, а 1920. у Ждребаоник. У току Другог светског рата око манастира су опет вођене борбе. Мошти Светог Арсенија су тада склоњене на Јеленак у цркву Светог Николе. Поред свих невоља које су пратиле житеље овог краја и свештенослужитеље ове светиње, при манастиру је 1870. отворена школа а затим 1875. прва Књажевска земљорадничка школа. 1898. године митрополит Митрофан Бан је издао наредбу да се овдје отвори Монашка школа.</span>
		</div>

		<div style="text-align:justify;">
			 
		</div>

		<div style="text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">„Манастир има три куће: његово зданије које се налази источно од цркве. У њему се налази манастирска монашеско-богословска и школска управа, монашеска богословија, школа трећег и четвртог разреда и стан калуђерски. У том зданију кад дођу, почивају Њихова височанства и господин Митрополит. Двије много мање куће налазе се сјеверозападно од цркве: у једној се налази школа другог разреда, а друга служи за стан и кужину ученика монашеске богословије. Школа првог разреда не налази се у манастиру због тјескобе и малог простора куће но је премјештена у кућу господина подофицира Лазара Павличића.“</span>
		</div>
		 

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">О манастиру су се старали и у њему живјели и радили многи свештеници и монаси. Гробови неких од њих налазе се уз саму цркву. То су протојереј Срдан Поповић (1845-1937). Он је дао и коначни изглед храма, јеромонах Силвестар (Сава) Шарановић (1893-1917), прота Јован Говедарица (1815-1898) један од покретача херцеговачког устанка, Коста Вујошевић (1862 – 1900), игуман Сава Шалетић (1890-1969). Овдје су сахрањени јеромонах Исаија Цуца (1847) и архимандрит Рафаило (1891) али им гробови нијесу обиљежени. Имена познатих настојатеља од средине 19. вијека су: јеромонах Серафим Митровић – помиње се у једној преписци 1843, јеромонах Исаија Цуца – до 1847, јереј Јован Драговић – од 1870. до 1873, јереј Милутин Жарић – од 1873. до 1876, протојереј Јован Говедарица, од 1878. до 1898, синђел Михаило Ранковић помиње се 1898, јереј Коста Вујошевић – упокојио се 1900, (а не зна се тачно до када је био настојатељ), протојереј Срдан Поповић – до 1937, јеромонах Павле Павићевић – до 1945, игуман Сава Шалетић – до 1962, јеромонах Григорије Траиловић од 1962. до 1968, и јеромонах Матеј Ристановић – до 1991.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Вриједно је помена истаћи да је Митрополит Црногорско-Брдски Иларион Рогановић (Илија, рођен у Подгорици од родитеља Ђура и Марије, рођене Марковић) послије 1847. као јеромонах постављен за старјешину манастира Ждребаоника у којем је био до 1856. године, када одлази на Цетиње а потом бива постављен за старјешину манастира Острог.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Доласком митрополита Амфилохија у Црну Гору 1991, Ждребаоник постаје женски манастир на челу са игуманијом Јустином Таушан. Уз Божију помоћ кренуло се одмах са адаптацијом и градњом у манастиру. Помогла је Влада Црне Горе, општина Даниловград, бројна предузећа и добри људи са свих страна. Дограђене су помоћне просторије и нови конак са параклисом Светог Арсенија. (Започет 1996. а довршен 2000). На Аранђеловдан 2000. године параклис и конак је освештан руком блаженопочившег Патријарха српског Павла, Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, Епископа захумско-херцеговачког Григорија и Епископа Будимљанско-никшићког Јоаникија. Током Свете Литургије крштено је више вјерника, а настојатељица манастира Ждребаоника, мати Јустина постала је игуманија. Вриједна игуманија и сестринство послије ове велике обнове и изградње нијесу стале већ сталним оплемењивањем и додавањем нових детаља трајно уграђују себе у љетопис ове велике светиње. За све ово вријеме манастир су посјетили и многи угледни гости: Васељенски патријарх Вартоломеј, Српски патријарх Павле, Атински архиепископ Христодул, Албански архиепископ Анастасије, игуман Хиландарски Мојсије, бројни архијереји Руске цркве, као и архијереји осталих помјесних цркава, вјерници из земље и иностранства, државници, министри и дипломате.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><strong>Манастирска здања</strong></span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><em>Храм Св. арханђела Михаила</em></span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Храм Св. арханђела Михаила је једнобродне основе, са полукружном апсидом, дозиданом припратом и високим звоником изнад дозиданог дијела. Дугачак је 15, а широк 7 и. Градиво је прецизно клесан камен, сложен у правилне хоризонталне редове, скоро без спојница. На подужним зидовима постављена су по два лучна прозора, а на апсиди један. Главни архитектонски украс храма сконцентрисан је на прочељу грађевине, гдје доминира високи звоник, који са двије етаже слободно излази из масе крова. Портал је лучног облика и у његовој линети је лик храмовне славе – Св. арханђела Михаила. Изнад портала је плоча са исклесаним натписом о обнови. Дозидани дио цркве из 1926. године, иако изведен од сличног материјала, јасно се издваја од старијег корпуса грађевине. У средњем травеју, уз јужни зид, налази се кивот са моштима Светог Арсенија Сремца. Иконостас у цркви је рад браће Ђиновских са почетка 20. вијека. Умјесто традиционалног декоративног дубореза, конструкција иконостаса је изведена од зиданих елемената, прекривених виновом лозом у штукатури.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><em>Конак</em></span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Уз стару зграду са лијеве стране дограђене су помоћне просторије, с десне стране изграђен је нови конак са параклисом Светог Арсенија. У порти је подигнута агијазма, а испред порте велика камена ограда са пиргом у средини. Црква је прекривена бакром, те тако заштићена од прокишњавања. Иза конака урађена је зграда вишенамјенског карактера.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Манастирска порта је пространа. У њеној средини је црква, а двије зграде конака омеђавају порту са истока и запада. У источном дијелу порте налази се неколико старих гробова манастирских игумана.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><strong>Свете мошти</strong></span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">У средњем травеју, уз јужни зид храма Св. арханђела Михаила, налази се кивот са моштима Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског, који је дуго година био у манастиру Косијерево, до његовог рушења 1914. године, одакле је пренесен у Острог, а 1920. у Ждребаоник. Послије земљотреса 1979. Завод за заштиту споменика изводио је радове на цркви и конаку и 1988. и Светитељ је био пренешен у цркву Свете Текле, а 1989. године враћен је у манастир, пресвучен у нову одежду и положен у нови кивот. Пресвлачио га је блаженопочивши Патријарх српски Павле, ондашњи Епископ Рашко-призренски заједно са Митрополитом Црногорско-приморским Данилом.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">У цркви се налази дио главе Свете Мученице Февроније, а у изложеним мошчевицима похрањене су честице моштију: Светог Јована Крститеља, Светог Николаја, Светог Великомученика Димитрија, Светог Сергеја Радоњешког, Светог Данила Московског, Светог Александра Невског, Светог Серафима Саровског, Светог Григорија Богослова, Светог Јована Златоустог, Свете Марије Магдалине, Свете Марије Египћанке и Свете Матроне Московске. Поред набројаних честица које су изложене у храму постоји још један број који још није изложен.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:center;">
			<span style="font-size:large;"><strong>Драгоцености у манастиру</strong></span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;">Од икона манастир посједује једну стару руску икону Пресвете Богородици и једну новију икону Светог Архангела Михаила, дар амбасадора Украјине г. Оксане Сљусаренко. Нажалост, од некадашњих драгоцјености послије многих похара манастира није остало ништа.</span>
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			 
		</div>

		<div style="background-color:rgba(255,255,255,.8);padding:22px 0px 0px;text-align:justify;">
			<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://www.mitropolija.com/jovan-b-markus-obnova-manastira-i-crkava-u-crnoj-gori-u-vrijeme-mitropolita-amfilohija-11-manastir-zdrebaonik/" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b> </span>
		</div>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16561</guid><pubDate>Sat, 09 Nov 2019 13:31:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x435; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;-&#x43F;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435;: &#x41C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440; &#x420;&#x443;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x43E; (17)</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D1%80%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE-17-r16414/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_10/manastir_rustovo.jpg.83d74430ba56c7abdb4264087f5fed51.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14.768px;text-align:center;"><strong>Уредништво нашег Портала <a href="https://pouke.org/index.php?/index/" rel="" style="background-color:transparent;color:#e94826;">Поуке.орг</a>, као израз хришћанске и састрадалне љубави према свим припадницима Цркве Божије на територији <a href="https://mitropolija.com/" rel="external nofollow" style="background-color:transparent;color:#e94826;">Митрополије црногорско-приморске</a>, доноси циклус прилогâ о свештеним обитељима наведене епархије. Како смо најавили, данас Вам представљамо свештену обитељ манастира Рустово.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<img alt="logo" data-ratio="95.63" style="height:auto;" width="458" data-src="https://manastirrustovo.org/wp-content/themes/rustovo/img/logo.png" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png">
</p>

<p style="text-align:center;">
	<span style="color:#000000;"><strong>КРАТАК ИСТОРИЈАТ</strong></span>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;">У планини, изнад Светог Стефана, у срцу Паштровске горе смјештен је женски православни манастир Рустово, посвећен Успењу Пресвете Богородице. По предању Паштровићи су подигли цркву за покој душе својих очева, дједова, браће и саплеменика, 1.400 паштровских мученика страдалих од стране мађарског краља Лудвига и његове војске у 14 вијеку. Испод траве у околини манастира пронађено је мноштво надробних плоча. Зато ово мјесто и јесте светиња а његова историја за нас још увијек тајна. Постоје мишљења да је на овом мјесту постојала ранохришћанска светиња те да је у средњем вијеку постојао монашки живот о чему говоре монашке гробнице из тог периода, које су пронађене у порти цркве. Према предању, у 1. вијеку овуда су пролазили апостоли Павле, Петар и Тит. У 15. или 16. вијеку десила се јака ерозија тла која је оштетила цркву. Прва обнова била је 1683. године. када су црву обновили Паштровићи, поштујући и чувајући своју светињу и светињу гробова своје старине. У великом земљотресу 1979. године, црква Мајке Божије у Рустову је веома страдала. Обнова је почела деведесетих година прошлог вијека када је благословом митрополита Амфилохија почело рашчишћавање земљишта око цркве. Са благословом Његовог Преосвештенства Митрополита     Г. Амфилохија почетком 2003. године почела је изградња конака, а 2004. године је било освећење и прво монашење, када је проглашен за женски манастир. Великим трудом тадашњег настојатеља манастира Подмаине, игумана Бенедикта Јовановића, монахиња Рустова и и уз помоћ вјерног народа манастир је брзо заживио.  Сестринство манастира се умножава и Рустово почиње да живи пуним духовним животом.</span>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<span style="color:#000000;"><img alt="IMG_0966" data-ratio="66.67" style="height:auto;" width="1200" data-src="https://manastirrustovo.org/wp-content/uploads/2018/02/IMG_0966.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;">Када је манастир поново заживио, у старом руском стилу саграђен и храм посвећен Св. царским мученицима Романовима. Црва је освештана у јулу 2006. године на празник Св. царских мученика.  У храму посвећеном страдалој царској породици Романових смјештене су и кости пронађене приликом изградње манастирског конака. Манастир је познат и по двјема чудотворним иконама, икона Иверска и Благоухани цвијет. У склопу манастирског конака налази се и капела Преподобног Бенедикта Нурсијског, који је уједно и манастирска слава. На дан освећења капеле посвећене овом чувеном светитељу, 27 марта, сваке године Свету литургију служи митрополит Амфлохије уз бројно свештенство. На дан славе, манастир посјећују бројни православни вјерници који након литургије и светог причешћа бивају угошћени од стране сестринства. Манастир слави и царске мученике Романове (17.јул), Успење Мајке Божије (28.август) и Ваведење (4.децембар).</span>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<span style="color:#000000;"><strong>Манастир Рустово – Светиња од које застаје дах</strong></span>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<span style="color:#000000;"><img alt="ÐÐ°Ð½Ð°ÑÑÐ¸Ñ Ð ÑÑÑÐ¾Ð²Ð¾ â Ð¡Ð²ÐµÑÐ¸ÑÐ° Ð¾Ð´ ÐºÐ¾ÑÐµ Ð·Ð°ÑÑÐ°ÑÐµ Ð´Ð°Ñ" data-ratio="62.50" style="height:auto;" width="1080" data-src="https://mitropolija.com/wp-content/uploads/2019/06/%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE-1080x675.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;">Будва на својој територији има 10 православних манастира и преко 80 цркава чији се настанак веже за средњи вијек, па и још раније доба, а који су праве ризнице историје, традиције и културе ово краја. РТВ Будва је посјетила манастир Рустово: Недалеко од Будве и још ближе Светом Стефану, на брду удаљеном око три километра од главног магистралног пута налази се манастир Рустово. Мало је мјеста која остављају утисак на посјетиоце као што је овај манастир који је, за овдашње прилике, тек недавно успостављен. Манастири Дуљево, Прасквица, Режевићи и Градиште су најстарији и оснивани су током Средњег вијека. Манастир Рустово је основан 2004. године око Цркве Успења Пресвете Богородице из XИВ вијека у истоименом засеоку који се налази између села Челобрдо и Куљаче. Временом је манастир ширен и дограђиван, па је тако 2006. године изграђена и освећена дрвена црква посвећена Светим царским мученицима Романовима као и капела Преподобног Бенедикта Нурсијског који је уједно и манастирска слава. Марљивошћу монахиња врло брзо је постао чувен по производима који се праве на старински начин и од састојака који се углавном сакупљају на обронцима Паштровске горе. Игром судбине, у манастир су стигле двије свете иконе Благоухани цвијет и Иверска Мајка Божија које обилазе и испред њих се моле људи у невољи. Према предању, које је у Паштровићима још увијек живо, а записао га је и Стефан М. Љубиша, око манастира је сахрањен дио Паштровића које је 1381. године, на превару, заробила и убила војска мађарског краља Лудовика или Лајоша на Паштровској гори, испод Голог врха. О томе свједоче камене надргробне плоче неправилног облика које се налазе на благој падини испред манастирске порте.</span>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<span style="color:#000000;"><img alt="IMG_0989" data-ratio="66.67" style="height:auto;" width="1200" data-src="https://manastirrustovo.org/wp-content/uploads/2018/02/IMG_0989.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;">То је један од разлога зашто је овај манастир светиња, иако је историја овог мјеста још увијек у малој мјери откривена, а сазнања недовољна да би се извели озбиљни научни закључци. Чудотворна икона Благоухани цвијет стигла је у манастир 2009. године као поклон једног вјерника који је од трговца старинама купио тамне даске за које му је речено да треба да се споје, пошто је то вјероватно била икона. Како је вријеме пролазило он је примијетио да се на даскама појављују ликови Мајке Божије и Исуса Христа, а монахиње и вјерници сматрају да је то дјело Господа јер се икона обнавља без људске руке. Према свједочанствима монахиња и посјетилаца манастира икона се непрестано обнавља и од њеног миомириса понекад читав храм мирише. Свједочанства о њеним чудотворним и исцјелитељским моћима су бројна и о њима се може чути и приликом посјете манастиру. Иверска Мајка Божија је чудотворна икона која помаже болеснима и људима у невољи и паровима који дуго не могу имати дјецу. У манастиру постоји књига у коју се уписују сви случајеви у којима је вјера и молитва пред Иверском Мајком Божијом помогла људима. Сестре овог манастира наглашавају да ова икона није копија оригиналне чудотвроне иконе која се налази у Иверском манастиру на Светој гори, већ је настала прије двадесетак година и урађена је у другачијем стилу, али јој је тема иста.</span>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<span style="color:#000000;"><img alt="IMG_1004" data-ratio="66.67" style="height:auto;" width="1200" data-src="https://manastirrustovo.org/wp-content/uploads/2018/02/IMG_1004.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;">Манастир Рустово је врло брзо након оснивања, постао познат и по његовању старих заната. Наиме рукодјеље које израђују монахиње представљају природне производе који се могу користити у исхрани или за његу тијела, а бројни имају љековита својства и користе се за отклањање различитих врста тегоба, будући да се израђују од љековитог биља које се прикупља у околини манастира, али и на другим мјестима у Црној Гори. У биљној радионици прави се вино од смокве, уље од клеке и разна друга љековита и ароматична уља, витаминска крема, гел за лице, тоник за лице, лосион за тијело, мелем од ловора, мелем од рузмарина и горске траве, мелем од боквице и руже, шампони, тоници, љековити сирупи, биљне капи, траварице и ракије, зачинска уља, винско сирће и зачинско биље и чајеви. Поред биљне радионице у којој се израђује преко сто производа у оквиру мануфактуре манастира постоје књиговезачка и ткачка радионица. У ткачкој радионици производе се од вуне, лана и памука торбице, лутке за дјецу, хеклају се капе, плету бројанице, као и предмети потребни за религијску службу. У књиговезачкој радионици од папира се израђују свеске и букмаркери, од дрвета штапови и сатови, а од коже повези и корице за књиге. За оне који се до манастира Рустово упуте пјешака, сваки корак и напор ће се исплатити када пред собом угледају ту душевну и вјеруску оазу, смјештену у зеленилу и сакривено од очију модерне Будве. На трен ћете се запитати која је година и који је вијек…У манастиру Рустово нашли су начин да зауставе вријеме и нахране душу храном која не улази на уста.</span>
</p>

<div>
	<div>
		<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14.768px;text-align:left;">
			<p style="text-align:center;">
				<em><strong>Поштовани посетиоци Портала <a href="https://pouke.org/index.php?/index/" rel="" style="background-color:transparent;color:#e94826;">Поуке.орг</a>, био је ово седамнаести у низу прилог у оквиру којег смо Вам приближи велики значај свештене обитељи манастира Рустово. За недељу дана, у<span> </span><u>понедељак 4. новембра</u>, представићемо Вам свештену обитељ манастира  Дуљево.</strong></em>
			</p>

			<p style="text-align:center;">
				<img alt="728839252_(2).thumb.jpg.c09e0ace8804223a2b2747a58022f677.jpg" data-fileid="28866" data-ratio="157.5" style="border-style:none;vertical-align:middle;height:auto;" width="480" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_07/728839252_(2).thumb.jpg.c09e0ace8804223a2b2747a58022f677.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png">
			</p>

			<p style="text-align:center;">
				 
			</p>

			<p style="text-align:right;">
				<em><strong>Прилог приредио: </strong></em>
			</p>

			<p style="text-align:right;">
				<em><strong>уредник насловне странице Портала <a href="https://pouke.org/index.php?/index/" rel="" style="background-color:transparent;color:#e94826;">Поуке.орг</a></strong></em>
			</p>
		</div>
	</div>
</div>

<div style="color:#353c41;font-size:13px;text-align:left;">
	<ul style="padding:0px;">
		<li style="vertical-align:middle;">
			 
		</li>
	</ul>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16414</guid><pubDate>Tue, 29 Oct 2019 16:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x438;&#x448;&#x43A;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x435;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x430; &#x434;&#x440;&#x443;&#x436;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x201E;&#x411;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x43A;&#x43E;&#x201C; &#x443; &#x411;&#x435;&#x43B;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%E2%80%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%E2%80%9C-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-r16439/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_10/mali_branko_vajc_0.jpg.0061cebf984cccddd46de53f000bb789.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-ClRjHZ8jcp4/XbhjQtIaA-I/AAAAAAAA7PQ/q-xijWWIfRAOyFR4o0Vg8-Fu6vmOnI8_ACNcBGAsYHQ/s1600/mali_branko_vajc_0.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="75.00" height="480" style="border:0px;" width="640" alt="mali_branko_vajc_0.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-ClRjHZ8jcp4/XbhjQtIaA-I/AAAAAAAA7PQ/q-xijWWIfRAOyFR4o0Vg8-Fu6vmOnI8_ACNcBGAsYHQ/s640/mali_branko_vajc_0.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, Нишка црквена певачка дружина „Бранко“ је боравила у периоду од 18. до 21. октобра 2019. године у Минску.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Разлог посете нишког хора белоруској престоници било је учешће на фестивалу духовне хорске музике „Државни глас“, које се одржава у манастиру Свете Јелисавете, у организацији обитељи манастира. Позив за учешће на фестивалу стигао је од уметничког директора фестивала монахиње Јулијаније (Денисове), надалеко познатог диригента и композитора духовне музике.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Програм сачињен од наступа пет хорова из Русије, Белорусије и Србије, затворио је хор „Бранко“, као једини представник српске културе на фестивалу. Хор се представио композицијама српских аутора духовне музике деветнаестог века, попут Корнелија Станковића и Стевана Стојановића Мокрањца, док су се на програму нашла и дела византијске и светогорске музичке традиције, као и дела руске хорске литературе. Са посебним одушевљењем и аплаузом публика је поздравила извођење Херувимске песме младог нишког композитора Андреја Цинцаревића, члана  Нишке црквене певачке дружине „Бранко“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На крају концерта, публици и певачима обратила се мати Јулијанија, која је истакла своје одушевљење духовним и уметничким богатством српске музичке баштине и захвалила се нишком хору и диригенту гђи Сари Цинцаревић на уложеном труду при упознавању белоруске публике са делима српских композитора.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У недељу 18. по Духовима, 20. октобра 2019. године, у централном манастирском храму посвећеном икони Мајке Божије „Державнаја“ свету Литургију је служило свештенство Митрополије минске (Белоруска Православна Црква Руске Патријаршије)  и протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић и Бранислав Цинцаревић из Епархије нишке. На Литургији појао је хор „Бранко“. По завршетку  Литургије, монаштву и присутном верном  народу обратио се протојереј Андреј Лемешонок, духовник и један од оснивача манастира, подсетивши у својој беседи на лепоту православне вере. Такође, поздравио је свештенство и хор из Србије и заблагодарио на братској љубави. Протојереј Андреј Лемешонок  харизматична је личност која у манастиру Свете Јелисавете окупља велики број верника, старајући се о духовном животу монаштва и мирјана. Један је од најпознатијих и најактивнијих духовника у Белорусији и аутор  бројних духовних књига и беседа. Протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић захвалио се домаћинима на указаном гостопримству и хришћанској љубави.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Певачи нишког хора, вођени гостопримством двеју монахиња српског порекла које живе у манастиру Свете Јелисавете, монахиње Ефросиније и монахиње Нине, имали су прилику да обиђу целокупан манастирски комплекс и манастирско подворје, да се упознају са начином монашког живљења у овој обитељи, као и да се прошетају централним улицама и трговима Минска. Манастир Свете Јелисавете Фјодоровне женски је општежитељни манастир, основан 1996. године. Данас броји преко 130 сестара, девет храмова, два подворја, двадесетак манастирских радионица и продавница, девет хорова. Преко две хиљаде људи свакодневно ради на манастирским поседима. Мисија Свето-јелисаветског манастира распрострањена је, како по Белорусији, тако и по читавом свету.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/nishka_crkvena_pevachka_druzhina_branko_u_belorusiji" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо-служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16439</guid><pubDate>Tue, 29 Oct 2019 16:25:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x412; &#x425;&#x440;&#x430;&#x43C;: &#x41F;&#x443;&#x442;&#x443;&#x458;&#x443;&#x45B;&#x438; &#x428;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x434;&#x438;&#x458;&#x43E;&#x43C; &#x2013; &#x201E;&#x41C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440; &#x41F;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x430;&#x432;&#x430;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%82%D0%B2-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%83%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC-%E2%80%93-%E2%80%9E%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0%E2%80%9C-r16433/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_10/maxresdefault.jpg.d85e043c673972bc0f1165183841f405.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/dhamEoMyJ4Y?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">16433</guid><pubDate>Tue, 29 Oct 2019 16:18:47 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x413;&#x440;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x411;&#x430;&#x45A;&#x438; &#x41A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x459;&#x430;&#x447;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43E; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x443; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D1%83-r16395/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_10/338998_1200_1200px_w.jpg.2697cd5b20d8de11e67f0459182b77d2.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/TEgEs37OwxE?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a href="http://www.tvhram.rs/" rel="external nofollow">ТВ Храм</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">16395</guid><pubDate>Sat, 26 Oct 2019 21:09:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x430;&#x444;&#x438;&#x458;&#x430; "&#x418;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43D;&#x438;&#x448;&#x43A;&#x435;" &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x421;&#x430;&#x458;&#x43C;&#x443; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x430; &#x443; &#x411;&#x435;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%83-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-r16384/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_10/20191025-210623-93_87_234_121-772.jpg.29892cd74f446ccb38ee66161aa5435c.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-ZrkFP4UaiTs/XbQD5JOjYxI/AAAAAAAA7I8/YhNMkM-PVgoxWg1m_XaTyPGlFHEg9NKawCNcBGAsYHQ/s1600/20191025-210623-93_87_234_121-772.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="50.00" height="320" style="border:0px;" width="640" alt="20191025-210623-93_87_234_121-772.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-ZrkFP4UaiTs/XbQD5JOjYxI/AAAAAAAA7I8/YhNMkM-PVgoxWg1m_XaTyPGlFHEg9NKawCNcBGAsYHQ/s640/20191025-210623-93_87_234_121-772.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Монографија "Историја Православна Епархије нишке" аутора ђакона Далибора Мидића, катихете и архивара Православне Епархије нишке представљена је у петак, 25. октобра 2019. године у сали на Платоу Београдског сајма у оквиру 64. Међународног београдског сајма књига. О књизи су говорили Његово Преосвештенство Епископ нишки Арсеније (Главчић), ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ, јеромонах Нектарије (Ђурић) и аутор ђакон Далибор Мидић.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/3mEmMQdzCTg?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Промоција је започела заједничком молитвом "Царе Небески", а затим се окупљенима обратио јеромонах Нектарије (Ђурић), који прочитао део из рецензије монографије, коју је писао проф. др Владислав Пузовић, професор на предмету Историја Цркве на Православном Богословксом факултету Универзитета у Београду, да би затим најавио обраћање Преосвећеног Владике нишког Арсенија. који је и аутор увода монографије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Епископ нишки је говорио о значају монографије "Историја Православне Епархије нишке", као и о самопрегорном раду и труду аутора ђакона Далибора Мидића.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">О важности Православне Епархије нишке у крилу Српске Православне Цркве, која је сведок да је Хришћанство на овим просторима посејано и пре Светог Саве, говорио је ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На крају се присутнима обратио и ђакон Далибор Мидић који је говорио о свом раду на изради монографије, али и подршци коју је имао од стране бројних сарадника, од којих је најважнији благослов, али и свесрдна помоћ коју је имао од стране Преосвећеног Епископа нишког Арсенија.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Пред почетак Међународног београдског сајма књига о монографији је говорио аутор ђакон Далибор Мидић, а овај разговор можете преслушати <a href="http://www.radioglas.rs/radioglas/Newsview.asp?ID=2072" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><b>ОВДЕ</b></a>.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://www.radioglas.rs/Newsview.asp?ID=2139" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Радио Глас</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">16384</guid><pubDate>Sat, 26 Oct 2019 09:17:36 +0000</pubDate></item></channel></rss>
