У Задужбини Душана Радића у Суботици, у просторијама Српског културног центра Свети Сава, у четвртак, 21. јануара 2021. године, свечано је отворена, двадесет и девета по реду, Светосавска недеља.

У присуству свештенства суботичког намесништва, представника локалне самоуправе и других уважених званица, на самом почетку манифестације химном Светом Сави, коју је отпевала солиста Душица Вуцеља, магистар и професор музике, присутне је поздравио г. Стеван Бакић, градоначелник Суботице.

Преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, упућујући топле поздраве организаторима и гостима, говорећи о значају и личности Првог српског архиепископа Светога Саве, протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички, свечано је и отворио Светосавску недељу.

Уприличена је изложба слика, аутора Данила Вуксановића, под називом ,,Кодови Данила Вуксановића”, о чијем садржају је говорио ликовни критичар Миле Тасић.

У години када Српски културни центар слави велики јубилеј, тридесет година ревносног рада, овогодишњи програм наведене културно-духовне манифестације прилагођен је тренутним епидемиолошким условима и, за разлику од ранијих година, ове године биће одржано пет програмских садржаја.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Тематска изложба архивских докумената „Мученици чурушки – отргнути од заборава”, посвећена страдалима у погрому у Чуругу, јануара 1942. године, отворена је у четвртак, 21. јануара 2021. године,  у галеријском простору Архива Војводине. Аутори изложбе су протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и Љиљана Дожић, архивски саветник.

Присутни су имали прилику да у уводном кратком филму чују сведочанство о погрому у Чуругу, јануара 1942. године. У име Архива Војводине поздравне речи присутнима је упутио др Небојша Кузмановић. У свом обраћању, господин Кузмановић је говорио о улози Архива Војводине у вези са неговањем културе сећања на жртве страдале у Рацији у јужној Бачкој. „Ми смо свих ових осамдесет година у Архиву Војводине, поред осталог, чували ову врсту грађе и, ево, дошло је време да се оваква врста грађе на овај начин, кроз изложбе, прикаже целокупној нашој јавности. У нашем познатом фонду Ф. 183 чувамо скоро 400 фотографија ових невиних људи – деце, жена, мушкараца и стараца, који су страдали у крвавом јануару 1942. године. На нама је да ту грађу не само сачувамо него и обзнанимо и прикажемо јавности, и то не само научно-стручној већ и другим људима, како би се сећање на ове људе сачувало, сећање које су чували само потомци и света Српска Православна Црква. Само истина може да ослободи све људе и да нам помогне да будемо бољи и да – сећајући се ових људи – помогнемо не само њима него и себи и својим душама”, истакао је директор Архива Војводине.

У наставку се сабранима обратила госпођа Љиљана Дожић, која је – као рођена Чуружанка и потомак страдалих у погрому у Чуругу – поделила своја сазнања о овом злочину у Чуругу, до којих је дошла на основу архивске грађе и докумената, а која су проткана личним доживљајем дубоке туге и жалости због невино пострадалих жртава. „Та туга и бол због више од хиљаду триста невиних жртава је дубоко уткана у нас и чини саставни део личности свакога од нас. Чуружани своје жртве никада неће заборавити, не зато што неће да их забораве него зато што не могу да их забораве, зато што они дубоко живе у свакоме од нас”, поручила је, поред осталог, госпођа Дожић.

На крају, у галеријском простору Архива Војводине обратио се и протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, који је отворио изложбу. Говорећи о великом погрому у Бачкој у јануару 1942. године, прота Владан је указао на неопходност проналажења у себи високог хришћанског идеала праштања, напоменувши да није могуће до краја опростити уколико се не познаје и не зна читава и пуна истина. „Потрага за пуном истином траје већ неко време, кораци су мали, кратки, али ипак некако ходимо напред. Наша жеља је да и ова изложба буде допринос томе да схватимо и прихватимо истину у њеној страшној и монструозној величини и облику и да – кроз узвишени идеал праштања – у себи пронађемо снаге да тим праштањем почнемо да личимо на оне који су у овом погрому страдали, а не да, као робови и заробљеници мржње, будемо налик онима који су овај злочин извршили. Стога смо у обавези да о овоме говоримо свуда и на сваком месту, увек сведочећи истину и само истину, не дозвољавајући да та истина о њиховом страдању буде на било који начин злоупотребљена. Наша је обавеза да их се сећамо и да се, осим нашег сећања, за њих молимо да буду у Вечном сећању Божјем, у шта не сумњамо, и да, размишљајући и говорећи о њима и томе што се догодило, себе учинимо бољим људима”, нагласио је отац Владан Симић.

После обраћања проте Владана, програм отварања изложбе је окончан кратким уметничким дêлом у којем су посетиоци имали прилику да, у музичком извођењу господина Миодрага Близанца, чују стихове Песме о Рацији. Отварању изложбе присуствовали су свештеници Епархије бачке, као и многи грађани Новога Сада и околине.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У четвртак, 21. јануара 2021. године, у Градској кући у Новом Саду одржана је конференција за новинаре поводом обележавања 79. годишњице Погрома (Новосадске рације) у јануару 1942. године. Програм обележавања годишњице од трагичног погрома, извршеног од 21. до 23. јануара 1942. године, представили су г. Мирослав Илић, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације, и чланови Одбора – протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, и г. Мирко Адам из Јеврејске општине Нови Сад.

Поздравивши присутне, г. Илић је представио детаље програма. Према његовим речима, програм на новосадском Кеју жртава рације ће бити одржан у петак, 22. јануара 2021. године, са почетком у 12 часова, када ће се грађанима обратити градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић. Потом ће, у име Јеврејске заједнице Србије, помен одржати г. Исак Асиел, врховни рабин Србије, а у име Српске Православне Цркве помен ће служити Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког господина Исихија и новосадског свештенства. Уследиће полагање цвећа на споменик Породица, а потом ће на новосадској плажи Штранд бити служен помен код спомен-плоче жртвама Рације. 

У име Епархије бачке, новинарима се на конференцији у Градској кући обратио протопрезвитер Владан Симић, који је истакао да ће, због епидемиолошких услова, ове године помен жртвама Новосадске рације служен без учешћа хорова „Свети Георгије” и „Хашира”, као и да ће поменути молитвени чин бити прилагођен наведеним околностима. Прота Владан је поручио да су настављени разговори у вези са темама које су веома важне за културу сећања на жртве не само такозване Новосадске рације него и свих жртава Рације у јужној Бачкој, нагласивши да је градоначелник Новог Сада дао пуну подршку за изградњу Меморијалног центра жртвама Рације. „Надамо се да ћемо на тај начин успети да на једном месту саберемо све оно што би требало да чува колективно сећање на жртве, али истовремено да тај центар има свој задатак да настави да прикупља архивску грађу, сведочења о страдањима и да буде место где ће на савременим платформама моћи да се презентују истине о ономе што се догодило. Ми бисмо желели да одемо и корак даље и да на један званичан начин упутимо иницијативу да се у школе уведе наставна јединица и да наша деца у својим историјским уџбеницима и читанкама могу да уче – и треба да уче – о ономе што се догодило у јануару 1942. године у јужној Бачкој”, навео је отац Владан истичући и то да је Градоначелник прихватио иницијативу Одбора да се потпише протокол о сарадњи са Општином Земун, где постоји заједничка гробница жртава које су извађене из Дунава у марту 1942. године, њих око пет стотина, а да је поменуту гробницу, после рата, Нови Сад на један симболичан начин одржавао и плаћао њено издржавање. „Наша идеја је да се обнови тај однос са Земуном, али и сâм однос према тим жртвама које су на неки начин заборављене и да се, у оквиру ова три дана када обележавамо годишњицу Рације, обави и један помен на месту где су они сахрањени”, нагласио је секретар Епархије бачке.

Г. Мирко Адам, представник Јеврејске општине Нови Сад, у обраћању новинарима је  истакао: „То није рација, то је једна сурова освета, иживљавање. То је ратни злочин, то никако није полицијска рација. Тај назив је постао појам за оно што се догодило на Дунаву, али увек треба да имамо у памети да је то било једно сакаћење људи на најгори начин. Слажем се да ће бити јако добро кад буде изграђен неки едукативно-историјски простор”.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Главни уредник Радија “Светигора” протојереј Никола Пејовић добитник је годишње награде Удружења новинара Црне Горе за најбољу репортажу, саопштено је данас из Удружења новинара Црне Горе.

Награда му је припала за репортажу “Литије у Црној Гори”, која је награђена и на овогодишњем 25. Интерферу, интернационалном фестивалу репортаже и медија. Награда за најбољег фоторепортера припала је Николини Ковачевић из Никшића за изложбу фотографија „Хапшење владике Јоаникија“.

Саопштење УН ЦГ о годишњим новинарским наградама објављујемо у цјелости:

Жири Удружења новинара Црне Горе одржао је данас састанак на коме је донио долуку о додјели награда новинарима тог Удружења за 2020. годину. Жири је једногласно донио сљедеће одлуке.

Награде за животно дјело добили су: Раде Вукићевић, дописник београдских медија“ из Црне Горе, Ранко Павићевић, бивши новинар Радија Црне Горе и дописник „Дана“ из Будве и Момчило Вуксановић, оснивач „Српских новина“, српске ТВ и радија.

Жири је одлучио да годишње награде за 2020. годину припадну Мишу Вујовићу, новинар „ИН4С“, Перица Ђаковић, новинар и уредник Нови ТВ, Ива Бајковић, бивши новинар РТЦГ-а и бивши главни одговорни уредник РТВ Будва, Рајка Раичевић, уредник политичке рубрике у „Дану“.

Награду за најбоље репортажу добио је директор Радио „Светигоре“ отац Никола Пејовић за репортажу „Литије“.

Награда за колумну припала је колумнисти Михаилу Меденици за колумну „Тишина“.

Награда за најбољег фоторепортера добила је Николина Ковачевић из Никшића за изложбу фотографија „Хапшење владике Јоаникија“.

Награда за најбољи сајт и блог у 2020. години припала је Ивану Милошевићу, уреднику сајта „Српска24“ и блога „Српски одговор“.

Жири УНЦГ у саставу Дражен Живковић, предсједник, Гојко Раичевић и Тихомир Бурзановић, чланови, одлуке је донио једногласно између 50 пристиглих предлога за награду.

УНЦГ је поводом 150 година новинарства у Црној Гори и 75 година Удружења донио одлуку и да прву споменицу поводом ових значајнијих јубилеја додијели проф. др Здравку Кривокапићу, који би требало да буде и предсједник Организационог одбора академије поводом 150 година новинарства .

Награде и признања биће додијељене 23. јануара на Дан новинара Црне Горе уз поштовање епидемиолошких мјера.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Четири највећа, клатећа звона, постављена су у југозападном звонику, и клате се у правцу исток-запад ка савској долини. Осталих 45 звона чини карилон и смештена су у северозападном звонику.

Првих девет звона из Инсбрука стигло је на Светосавски плато 31. октобра 2001. године, а 40 преосталих три недеље касније. Пошто су сва звона освештана, започело се са њиховим постављањем 1. децембра 2001. године. Звона имају и пријемник тачног времена атомског сата из Штутгарта, тако да се са великом прецизношћу означавају сати, половина сата и четврт сата. Свако звоно Храма светог Саве има свог дародавца чије је име на њему уписано. Донатори су углавном Београђани и Срби из расејања.

Највеће звоно тешко је 6.128 кг, следеће 3.650 кг, а најлакше има 11 килограма. Карилон (са 45 звона) тежи око 19.000 кг. Заједно, са четири клатећа звона, укупна тежина достиже 23.755 килограма. Највеће звоно је пречника 204 цм, а најмање 20 цм. На великим и средњим звонима налазе се по четири ликовна орнамента: печат светог Саве, византијски орао по нацрту арх. Александра Дерока, многокрсник проф. Боривоја Анђелковића са ознакама ИС – ХС – НИ – КА (Исус Христос побеђује), те лик светог Саве који је пре Другог светског рата насликао академски сликар Владимир Предајевић. Такође, на звонима се налазе библијски текст и ћирилични натпис по жељи дародавца. Мала звона, до тежине 150 кг, из акустичких разлога немају орнаменте него само име дародавца и многокрсни венац.

Велика (клатећа) звона додатно красе круне са карактеристичним анђеоским ликовима.

Карилон је високовредан и компактан концертни инструмент (звона у хроматском низу од e1 до c4 чине карилон, а звона у тоновима: g, a, c¹, d¹ су клатећа звона).

Светосавски карилон има четири и по октаве. Свако звоно има основни тон и још 50 аликвотних тонова. Управо је највећа уметност да се ови тонови ускладе, и то се ради електронским путем.

Звона карилона на Храму свакодневно у подне свирају Химну светом Сави, а сваког сата рефрен. Њен пробни снимак начињен је у звоноливници „Grassmayеr”. Својевремено су исказивана потпуно опречна мишљења о томе да ли је у православљу обичај да се свира звонима.

Карилон је познат у традицији православних и других хришћанских народа, посебно су бројни у Русији и нешто мање у Грчкој. У Русији је музика за звона наменски компонована, а у руским манастирима постоје школе за свирање на звонима. У Српској православној цркви извођење мелодија на више звона повезано је са материјалним могућностима и поседовањем већег броја звона. У црквама које имају три и више звона то је уобичајено, а посебну традицију у том погледу имају цркве у Војводини и Хрватској.

Посебно је познат карилон у цркви манастира св. Пантелејмона на Светој Гори, у којој се замонашио свети Сава. ЗВОНО У СПОМЕН ПРВОМ ПРЕДСЕДНИКУ РЕОСНОВАНОГ ГЛАВНОГ ОДБОРА ДРУШТВА ЗА ПОДИЗАЊЕ ХРАМА ДР ЗОРАНУ ЂИНЂИЋУ

Друштво за подизање Храма светог Саве на Врачару одлучило је да у марту 2003. године, намени 40.000 долара за звоно d¹, у спомен на блаженопочившег премијера Србије др Зорана Ђинђића, првог председника Главног одбора обновљеног Друштва за подизање Храма светог Саве на Врачару.

У званичном саопштењу Друштва истиче се:

„Ово ће бити наш симболичан израз благодарности човеку који је улагао себе на добробит очувања духовности и традиције целог српског православног народа. Као председник Главног одбора Друштва за подизање Храма светог Саве, почивши премијер Србије др Зоран Ђинђић, улагао је све своје снаге да, после много година духовног страдања, светосавска саборност васкрсне у Србији. За почившег премијера изградња Храма, као остварење заветне мисли српског православног народа, била је историјска част и прилика ове генерације да доврши оно што су преци започели током прошлог века, да се саставе све покидане нити са прошлошћу и на сигурне темеље поставе све наше тежње ка будућности”.

На звону d¹ је исписано:

„Иако су многи, једно су тело, а Христос је глава цркви, Он је спаситељ тела.

(Кор 12:12, Еф 5:23) – у спомен Зорану Ђинђићу председнику Г.О. Друштва за подизање Храма светог Саве.”

Извор: Храм Светог Саве

Са портала "24 sedam" преносимо Божићни интервју са младом уметницом Јеленом Томашевић која је говорила о Божићу као празнику породице и делатно показане љубави према Богу и ближњима. 

Певачица Јелена Томашевић и њен супруг, глумац Иван Босиљчић, одувек су изузетно поштовали празничну традицију, којој уче и ћерку Нину, па ће и ове године за Божић испратити радосне обичаје, пре свега у духу породице и молитве. Међутим, овај 7. јануар неће провести ван Београда са својим родитељима, због ситуације са коронавиром, али се Јелена зато у разговору за 24седам подсетила празника из детињства, као и утицаја који су на њу имали колико родитељи, толико и бака и дека.

– Увек сам прослављала Божић са својим родитељима, старијим братом Дарком и са својим деком и баком. Поштовали смо све обичаје, а заувек ћу памтити бакину цицвару, јело које је обавезно спремала за сваки Божић. Са Нином прослављамо сваке године, учимо је да своју веру чува и слави, а туђу да поштује.

*Шта вам је најлепше на Бадње вече и Божић?

– Најлепше ми је породично окупљање на Бадње вече, уношење бадњака и сламе у кућу, а на Божић – литургија и сви обичаји у кући.

*Kолико сматрате да су верски празници важни за породицу?

– Сматрам да су верски празници битни не само због окупљања породице, већ и да би се у тим данима посебно сетили нашег предачког наслеђа. Свети оци кажу да на наш духовни живот поред различитих фактора, утичу и животи наших предака и да су они уткани у нас, зато је битно да се молимо за њих исто колико и за живе и да одржавамо оно што нам је записано у генима

*Kо је вас највише научио вери, верским обичајима и одласку у цркву?

– Моји родитељи и бака и дека су прослављали све православне празнике и то је био најлепши утицај који су имали на мене. Kако сам одрастала, сама сам наставила да продубљујем свој однос према духовности, молитви и према Богу. Труд да се уреди духовни живот је највећи знак поштовања и љубави према самом себи, а самим тим и према целом свету.

*Да ли је Иван укључен у спремање божићне трпезе? Да ли ви месите чесницу?

– Нина ми је највећи помоћник у кухињи када месимо чесницу. Осим што меси са мном, она воли да стави новчић, дрен, пшеницу…

*Да ли ћете негде путовати? С ким се дружите током празника?

– Волимо да за Божић будемо са нашим родитељима. Тако се вратимо у детињство, а Нина ужива када смо сви заједно. Ове године ћемо ипак прославити сами код куће, због актуелне ситуације, у нади да ћемо већ Васкрс славити заједно.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Млада уметница Душица Васиљевић из Новог Сада била је гост на РТВ Бачка Паланка. У оквиру емисије "Паланачки мозаик" говорила је о љубави према уметничкој фотографији. Подсећамо да смо на нашој интернет страници представили одабране светлописе ове уметнице која сведочи о важности умножавања дарова. 

Видео: РТВ Бачка Паланка

Ризница литургијског богословља и живота: Душица Васиљевић: Фотографија као израз душе кроз објектив

BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM

---

 

У овој рубрици на интернет страници Ризница литургијског богословља и живота предочавамо богату фотогалерију светлописâ младе уметнице Душице Васиљевић. 

Светлописи - Саборни храм у Новом Саду

Светлописи - цркве и манастири

Светлописи - богослужење

Светлописи - Нови Сад

Светлописи - природа

Изложба „Београдско четворојеванђеље” биће отворена данас у „Конаку кнегиње Љубице” и трајаће до 25. јануара 2021. године, саопштили су из Музеја града Београда, а преноси Танјуг.

Како се истиче, овај музеј у свом фонду чува вредан примерак Београдског четворојеванђеља, прве књиге штампане у Београду, 4. августа 1552. године. Он садржи комплетан текст на 211 листова и један је од најбоље очуваних, од укупно четрдесетак сачуваних примерака. Штампан је на папиру, у фолио формату, крупним ћириличним словима на српскословенском књижевном језику. Укоричен је у кожни повез с металним копчама, а корице су урађене у златотиску.

Подсећа се и да је Јеванђеље (Нови завет) најзначајнија хришћанска богослужбена књига, у којој су испричани живот, учења и дела Исуса Христа, као и његово страдање и васкрсење. Остаје забележено да је Београд једини град на Балканском полуострву који је у 19. веку имао штампарију за књиге на српскословенском језику. Занимљива је и околност да београдска штампарија није настала под окриљем Српске православне цркве, у манастиру, већ у граду, у световној средини. Са Београдским четворојеванђељем је заправо отпочело штампање књига у Београду, настављено тек по обнављању српске државности у 19. веку, у Кнежевини Србији, 1831. године.

Извор: Политика

Уметничка гошћа тридесет друге емисије "Живе рече" била је др Катарина Станковић, уважена професорица и диригент певачког друштва спомен храма Светог Саве на Врачару. Наша драга гошћа нас је упознала са њеним вишедеценијским радом, као и са свим појединостима певачког друштва храма Светог Саве. Излагање наше уважене гошће погледајте на: 52:20 - 1:22:24; као и: 2:14:00 - 2:16:00.

Повезан садржај: 

Живе речи ТВ: Прота др Велибор Џомић - Добићемо патријарха који ће бити по мери нашег народа и нашег времена

Др Катарина Станковић је говорила о значају хорског певања. Хорско певање буди стваралачке склоности и способности, а уједно ствара могућност за неговање и стварање естетских и културних мерила. Поред свега наведеног, хорско певање развија осећање припадности заједници, тако долазимо до чињенице да хорско певање има своју образовно-социјалну функцију, нагласила је наша уважена гошћа. 

Од диригента се очекује једно темељно и широко музичко образовање, а затим и добро познавање богослужења. Диригент мора да прати ток богослужења, зато је важна припрема за свако богослужење, како би се ваљано испратило све што типик предвиђа за одређени дан. Хор никада није целина за себе, већ је ту да буде у једном живом дијалогу са свештеником, истакла је наша позната професорица и диригент певачког друштва храма Светог Саве. 

Катарина Станковић дипломирала на одсеку за Дириговање у класи професора Јована Шајновића. Магистрирала и докторирала у класи професорке Даринке Матић Маровић. Радила је као корепетитор Нишког камерног хора и руководила Црквеним хором у Пироту. Сарађивала са Уметничким ансамблом Војске Србије Станислав Бинички. У сезони 2002/2003. у Народном позоришту у Београду водила бинску музику у оперским представама. Радила као професор у Музичкој школи Јован Бандур у Панчеву (2003-2005), као диригент Црквено пјевачког друштва Острог у Новим Бановцима (2002-2014) и као диригент хора Ars vocalis из Београда (2014-2018).

Катарина Станковић ради као ванредни професор на Филолошко уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Диригент је Певачког друштва Мокрањац и Хора храма Светог Саве. Поред уметничке и педагошке делатности учествује на домаћим и међународним научним скуповима. Аутор је монографије Диригент Војислав Илић – живот и стваралаштво. Добитник републичких награда као и награда од националног значаја.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Представљајући нови број „Покровског благовесника“ часописа Храма Покрова Пресвете Богородице, протонамесник Бранко Чолић, главни и одговорни уредник, каже да је лист уврштен у званичну каталогизацију Србије што је веома значајно и важно.

 У њему се могу прочитати текстови свештенослужитеља поменуте светиње, актуелни и прилагођени данашњем тренутку: слово о почившем Епископу Милутину, о значају Крста за хришћане, о актуелној пандемији вируса корона, о томе колико је важно да не изгубимо радост… Седам година излази часопис и ово је 21. број. 

У припреми је наредни, Божићни број, који ће, између осталог, сведочити о бесомучности времена, односно о времену поседнутом нечистим силама. Приликом свећења водица, свештеници доносе часописе у домове, а они који не славе у овом периоду, могу по свој бесплатан примерак доћи у Покровски храм.

Извор: Радио Источник

Услед неповољне здравствене ситуације проузроковане вирусом корона и забране окупљања у Ваљеву, циклус трибина „Православље и млади“ настављен је путем интернета уз сарадњу са локалном ТВ „Марш“ и радијом „Источник“ Епархије ваљевске. 

Уредник трибина које се пуних дванаест година реализују, јереј Дејан Трипковић, каже да ће на овај начин Црква наставити да шири реч Божју прожету љубављу и утехом. Поменути свештеник који је парох при Храму Васкрсења Христовог и духовник у КПЗ за малолетнике у Ваљеву, у првој „online“ трибини, снимљеној крајем октобра месеца, говорио је на тему „Светитељи и савремени свет“, односно поучавао је верујуће ко су светитељи, зашто су они нама потребни, зашто их славимо, како им се молимо, као и зашто су неки од њих заштитници наших домова. Како да славимо крсно име у време ове пошасти и како да нађемо меру између страха и панике и превише опуштеног понашања и става, појаснио је свештеник Дејан у првој трибини оваког типа. „Задржали смо традицију, а одрекли смо се суштине“, истакао је саговорник, саветујући нас да је прави тренутак да се вратимо Литургији, покајању и светом причешћу.

Након оца Дејана који је говорио о крсним славама, гост  друге трибине, снимљене половином новембра месеца, био је протонамесник Бранко Чолић, парох Покровске цркве, који је говорио о болести, разјашњавајући при том да ли је болест последица човековог пада и греха, или је то посета или пак благослов Божји. Како да страх, панику, заменимо љубављу и истинском бригом за човека, отац Бранко каже: „Да не гледамо у сваког човека као у извор заразе… Да се манемо гордости и зависти, двојице рођене браће, који нас заслепљују… А то можемо уз молитву, пост и покајање“. Саговорник закључује да болест није разлог да човек ропће на Бога, те да пример старца Порфирија Кавсокаливита који је имао многе болести и који је увек говорио да је добро иако га је цело тело болело, показује колику благодат човек може да носи у себи. „Градимо Божји лик у себи, гајимо боголикост“.

После оца Дејана који је говорио о крсним славама и оца Бранка Чолића који је пажњу посветио болести, протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског и парох Храма Васкрсења Христовог, у трећој „онлајн“ трибини, снимљеној крајем новембра, говорио је о страху и слободи – о два основна стања људске душе. Отац Филип каже да је важно да сваки човек има одговорност јер он је и пророк и проповедник речи Божје. „Своје страхове морамо загрлити слободом“, истиче саговорник који додаје да у испуњавању закона Божјег слободом Христовом побеђујемо сваки грех. „Црква има задатак да осмишљава живот у одређеном тренутку“, наглашава отац Филип који закључује да мудрост и безазленост срца не искључују једно друго и најбоље је када су заједно.

Никола Савић, мастер социолог, психолошки саветник, запослен у КПЗ за малолетнике у Ваљеву и волонтер при Духовно-саветодавном центру  „Свети Јустин Ћелијски“, на четвртој трибини пажњу је посветио превазилажењу страхова, насталих и афирмисаних у време актуелне пандемије корона вируса. „Ми можемо да се љутимо на живот, али тако само назадујемо“, истиче он и додаје да је важно да се свако од нас покрене, да открије своје потиснуте и заборављене таленте и дарове, да кад год је у прилици да борави у природи, да вежба, да покреће свој ум на лепе ствари.

Сваки разговор најављује уредник трибина јереј Дејан Трипковић, на крају истог гледаоци и слушаоци уживају у песмама групе „Нектарија“, а разговоре је водила Марина Марић, новинар-водитељ радија „Источник“. Трибине које ће се снимати и реализовати на овакав начин докле год буде неповољна здравствена ситуација и докле буду била забрањена јавна окупљања, могу се погледати на јутјуб каналима ТВ „Марш“ и Храма Васкрсења Христовог, док се могу слушати на интернет страници радија „Источник“ radioistocnik.info.

Марина Марић

Извор: Епархија ваљевска

У прилогу можете погледати видео запис и причу о манастиру Пресвете Богородице – Рустово, и о чудотворним иконама које се налазе у овој паштровској светињи. Кроз историју овог манастира и њених светиња водила нас је монахиња Теодотија.  У прилогу је коришћено појање духовних пјесама које поју монахиње манастира Рустово са професорицом пјевања Софијом Јевремовић. Емисија је снимљена са благословом игуманије манастира Рустово, мати Теодоре, коју је реализовао г. Никола Тодоровић, уредник јутјуб канала Todovid, на чему му топло благодаримо.

Александар Вујовић, 

уредник Катихетског програма Радио Светигоре

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископу будимљанско-никшићком и администратору Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникију и Епископу буеносајреком и јужно-централноамеричком г. Кирилу ових дана су уручене свечане дипломе академика Међународне словенске академије наука, образовања, умјетности и културе у чије чланство су изабрани половином 2018. године.

Члан Академије је био и блаженопочивши Митрополит Амфилохије.

МСА је основана 18. маја 1992. године у Москви, на иницијативу водећих руских, српских и придњестровских научника и културних посленика. У овом часу МСА има око 200 академика из Русије, Белорусије, Бугарске, Киргизије, Македоније, Србије, Украјине, као и Придњестровске и Доњецке републике. Међу преминулим и живим академицима налазе се руски патријарх Алексиј II и српски патријарх Павле, па затим Смиља Аврамов, Јуриј Бондарјев, Николај Бурљајев, Валериј Ганичев, Алексеј Громико, Михаил Дељагин, Константин Затулин, Анатолиј Карпов, Вјачеслав Кликов, Василије Крестић, Десанка Максимовић, Михаил Ножкин, Борис Олијник, Олег Платонов, Александар Проханов, Благовест Сендов, Всеволод Чаплин…

Њени чланови су такође и философ Мирко Зуровац, драмски писац и редитељ Братислав Петковић, историчар Славенко Терзић, неурохирург Даница Грујичић и драмски уметник Ивана Жигон…

Предсједник МСА је Сергеј Бабурин, познати руски научни радник у области уставног права, друштвени прегалац, словенофил и велики пријатељ СПЦ и нашег народа.

Извор: Митрополија црногорско-приморска