Епархија рашко-призренска СПЦ и Дом културе „Грачаница“ организују представљање књига - Зборник радова „Призренска богословија: живот, мисија, допринос” и Сабрана дела Ивана Степановича Јастребова (1-3), „Стара Србија и Албанија” сазнаје радио "Слово љубве" благодарећи Дому културе Грачаница. Поздравну реч ће у уторак 11. октобра 2022. године од 19 часова у Дому културе „Грачаница“ упутити најпре Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије, а потом ће беседити уредници и приређивачи наведених дела: Борисав Челиковић, проф. др Валентина Питулић, др Александра Новаков, теолог Дејан Ристић и професори Призренске Богословије Јеромонах Исидор (Јагодић) и Јеромонах Никита (Адамовић).

Зборник радова „Призренска богословија: живот, мисија, допринос” објављен је 2021. године пововодом великог јубилеја – 150 година од оснивања Призренске богословије и 10 година од обнове рада у Призрену, у саиздаваштву Епархије рашко-призренске, Призренске богословије и Косовскометохијског одбора Матице српске. Књига садржи 46 научних радова у којима са једним новим, интердисциплинарним научним приступом, даје ново светло о раду ове значајне школе, имајући у виду историјске прилике у којима је остваривала своју делатност.

Иван Степанович Јастребов (1839–1894) провео је свој радни век на Балкану као дипломатски представник Руске царевине и остао је запамћен као велики пријатељ српског народа. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову, пасионираном истраживачу, да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи. Његово дело „Стара Србија и Албанија”, треба посматрати као важан извор за проучавање Подримља у другој половини XIX века, и то у географском, историјском, етнографском и демографском погледу.

Извор: Радио "Слово љубве"

У Галерији Матице српске је 7. октобра 2022. отворена изложба "Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности", а свечаном отварању је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј. Поставка траје до 31. јануара 2023. године. Аутори изложбе су Игор Борозан и Снежана Мишић. Изложба обухвата преко 140 експоната ‒ више од 100 Предићевих дела, документарну грађу о уметниковом животу, његове портрете које су начинили пријатељи уметници, као и документарни филм у режији Блажа Поповића. Присутнима се обратили др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, проф. др Игор Борозан, историчар уметности, Предраг Михајловић, председник Извршног одбора ОТП банке Србија, док је изложбу свечано отворила Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Захваљујући виртуелној презентацији, која ће бити доступна на сајту Галерије Матице српске, шира јавност, како у земљи, тако и у иностранству, биће у прилици да из удобности свога дома, у било које време „прошета” изложбом и ужива у стваралаштву Уроша Предића.

Стварајући непрекидно више од осам деценија Урош Предић је оставио изузетно богат уметнички опус са преко 1700 дела, у којем је остварио високе домете.

Изложба је састављена из уметничка дела различитих колекција из земље и иностранства која ће публици пружити увид у животне, стваралачке и тематске просторе Уроша Предића. Поред уметничких дела из Народног музеја Србије, Народног музеја Зрењанин, Матице српске, Музеја Српске православне цркве, Музеја града Београда, Факултета ликовних уметности у Београду, Националног музеја модерне умјетности из Загреба, и многих других, на изложби се налазе и дела из приватних колекција од којих већина до сада није била излагана па самим тим ни доступна широј јавности. Кроз неколико целина: анегдотски и социјални жанр, религиозно сликарство, портрети, теме из националне историје, везе са Матицом српском, представиће се Предићева основна тематска опредељења. Међу изложеним сликама су и оне кључне, најпознатије: Девојка на студенцу, Косовка девојка, Надурена девојчица, Весела браћа, Сироче на мајчином гробу, Херцеговачки бегунци и многе друге. Захваљујући сарадњи са Катедром за рачунарску графику Факултета техничких наука у Новом Саду и примени савремених технологија, на изложби су доступни цртежи Уроша Предића из Галеријске колекције, као и иконостас цркве Светог великомученика Георгија у Бечеју.

Извор: Епархија бачка; Галерија Матице српске

У организацији Одбора за историју уметности и Вардарског одбора Одељења историјских наука САНУ, у четвртак, 13. октобра, у 13 сати, у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ (Вука Караџића 3, сала за пројекције) биће представљена издања „Фреске Марковог манастира” др Марке Томић Ђурић (Београд 2019) у издању Балканолошког института САНУ, Архиепископије охридске и Митрополије скопске (Битољ) и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу” Миодрага Марковића и Драгана Војводића, коју је објавила издавачка кућа „Платонеум д.о.о” из Новог Сада 2021. године, саопштила је САНУ.

О књизи „Фреске Марковог манастира” говориће: Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, Драган Војводић, дописни члан САНУ, др Татјана Стародубцев, редовни професор Академије уметности у Новом Саду и др Марка Томић, научни сарадник Византолошког института САНУ.

О издању „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу” говориће: др Даница Поповић, научни саветник Балканолошког института САНУ, др Предраг Коматина, виши научни сарадник Византолошког института САНУ, др Невена Дебљовић Ристић, доцент Архитектонског факултета у Београду, Миодраг Марковић, редовни члан САНУ и Драган Војводић, дописни члан САНУ.

Четвртак, 13. октобар 2022. године у 13 часова, Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ - Сала за пројекције, улица Вука Караџића број 3.

Извор: САНУ

Седма по реду манифестација „Дани Патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, почеће на Крстовдан, 27. септембра 2022. године, свечаностима у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи.

Програм свечаности се реализује кроз молитвено окупљање на Светој литургији, са почетком у 8 часова. Након тога, манифестација се наставља у порти манастира, гдје ће бити постављена изложба ручно рађених крстова који су награђивани претходних година, као и крстови са овогодишње дрворезбарске колоније, уз пригодан програм, хорско појања, додијелу награде за најбољи крст и захвалница учесницима колоније 2022. године.

И ове године на овом светом мјесту гдје је Гојко Стојчевић примио монашки постриг и добио име Павле и гдје је редовно, као епископ рашко призренски и патријарх српски, долазио до краја овоземаљског живота, окупиће се представници мјеста огранака манифестације .

Молитвено окупљање свештенства, монаштва и народа има велику симболику – сабирање око идеје узношења дарова у част Патријарха Павла, угледање на човјека који нам је приближио Јеванђеље и Христа.

“Овим сабрањем доприносимо ширењу идеје баштињења вриједности богоугодног дјела Патријарха Павле док је био на земљи. Угледајући се на њега, поправљамо себе, а другима приближавамо идеју чињења и поступања, увек и у свакој прилици, по стандардима Оца нашег и Сина Његовог, Господа Исуса Христа. Тим делом Патријарха Павла осветљавамо наше путеве до царства вјечног живота”, саопштили су организатори.

Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Епархијом жичком, под покровитељством града Чачка и уз помоћ Туристичке организације Чачка и других јавних установа и установа културе града Чачка.

Трећа годишња изложба радова полазника школе калиграфије „Дијак“ биће приређена у понедељак, 26. септембра 2022. године, у парохијском дому Храма Светог Саве, најавио је за Радио „Слово љубве“ Душан Мишић, оснивач ове школе калиграфије, дипломирани ликовни уметник црквене уметности, добитник многобројних међународних и републичких признања за калиграфију, Радови који ће бити приказани су настали на школама калиграфије које су одржане у манастирима Манасији и Студеници током августа ове године.

Извор: Радио "Слово љубве"

Прво београдско певачко друштво, хор београдске Саборне цркве, освојило је прву награду на 41. по реду Мађународном фестивалу "Дани православне музике у Хајновки", који је ове године одржан од 12. до 17. септембра, потврдила је за Слово љубве гђа Радмила Кнежевић, секретар Друштва. На пут ка Пољској, који траје скоро 24 часа, кренуло је 40 певача, са диригентом, гђом Светланом Вилић, и председником Друштва, протојерејем-ставрофором Петром Лукићем. У конкуренцији 16 хорова, у различитим категоријама, није било лако, али су вредан рад, припрема и репертоар - богат и "домаћи" - састављен од дела српских композитора, донели плодове. Наступе је слушало више хиљада љубитеља црквене музике из околине и из даљих крајева Пољске, као и Епископ хајновски г. Павле, те многобројно свештенство.

У једној упечатљивој епизоди стрип-јунак Алан Форд започиње говор на комеморацији у част покојника. Међутим, никако не може да се сети његовог имена! Боб Рок му каже да покојник ипак мора имати идентитет, на шта му Алан Форд одговара да име умрлога уопште и није битно, па се обраћа званицама: „Окупили смо се овде да се сетимо једног поштеног човека чије ће име заувек остати урезано у нашим мислима и срцима“. Веома често, нарочито уочи празника Богогављења, у одређеним гласилима домаће информационе сцене, појављују се јунаци слични Форду и Року који наводно говоре о православном хришћанству, а да му не знају ни име. Због тога многе мислеће личности са правом одбацују такво безимено православље, чак и пре него што ће из опште културе стећи основна знања о аутентичној православној теологији. Искрено, једе ме стид од варваризованог хришћанства и осећам потребу да се извиним паметним људима због тога што се на сваком кораку суочавају са „православним“ примитивизмом и што га трпе.

Много је примера, али овом приликом ево једне илустрације дотичне информационе деликвенције. Одређена гласила, чија имена ћу поменути вероватно првом следећом приликом, немилосрдно бомбардују јавност, на пример, следећим садржајима, који су за стомак интелигенције, условно речено, мање шокантни: „Општина је обезбедила мајице за све који ће пливати, а онога ко први стигне до крста пратиће срећа целе године“; „у сусрет Митровдану свако треба да буде у својој кући, јер ако не буде код куће целе године ће ноћивати по туђим кућама“; „данас је свети апостол Филип, ујутро изговорите молитву за испуњавање жеља“. Етнологија није теологија. А разноликост глупости је неисцрпна, и све то под плаштом познавања православља делује као потпаљивање ватре која треба да спали здравомислеће људе. O sancta simplicitas – рекао је Јан Хус када је, стојећи на клади, видео неку женицу како носи дрва за распаљивање пламених језика у којима ће Хус изгорети.

Живимо у време када је наука доживела невероватан напредак. Реч је о открићима која су пре два-три века била незамислива и кретала се у области фантазије, а сада су реалност. Било је логично очекивати да ће се са напретком човек ослободити од јефтине религијске амбалаже. Међутим, очигледно је да се ствари нису коренито промениле и да се људи, уместо слободом, хране трицама и отпацима. Света Тројица, живи Бог љубави, ни у ком случају није агресор према човековој слободи. Код Бога нема застрашивања. Као апсолутна љубав, Бог није затворени систем стерилних правила. Такав систем оприсутњује само квази-теологију која са правом представља предмет интересовања и савремене психологије. Ова наука поистовећује наше Алан Фордове са патолошким нагоном – личности које они проглашавају праведнима да уживају, а неправедни да буду бачени у пакао једном заувек. Због тога озбиљни људи одбацују религију.

Због тога, логично је питање: где се завршава фалсификат, а где почиње оригинал? Латинска именица religio заиста има много значења, а међу основним значењима су „дужност“ и „обавеза“ (M. Divković, Latinsko-hrvatski rječnik, Zagreb, 1900). Због тога, једно од значења религије је и везаност, обавезаност мртвим облицима и хипокризијом. Ако се узме у обзир да православље нису или барем не би требало да јесу само џипови и идеолошки систем срећног живота, онда православље није религија. Аутентично православље не обавезује него поштује човека и заснива се на његовом слободном избору. Мало је неартикулисано да се људи који су обавезани тиме где да преспавају за Митровдан и осталим примитивизмима називају православнима, а да, на пример, немају појма о логосима Божијим, о исихазму, о онтологији ума, о обожењу…

Сходно томе, истински црквени учитељи се не интересују само за то шта ће човек постати после смрти, што је главна одлика религије, колико се интересују за то шта ће човек урадити од себе и свог живота овде и сада. По речима познатог патролога Романидиса, они хришћани који веру разумеју само као припрему за онај свет, у суштини, ништа не раде у животу осим што чекају да умру да би отишли у рај. Мора бити да је право на рај (ко га како схвата) њихово ексклузивно право, само ако су православни! Други, пак, посматрају Бога као бунар жеља, а такав Бог је само потреба, а не човекова метафизичка жеђ за сусретом и заједничарењем са Узроком свега постојећег.

Православље не подразумева обавезу и грч. Живот православног човека није пијетистички шаблон човека који постојање схвата као изолованост од других а веру своди на скуп забрана. Човек ништа не мора, како му сугерише искарикирано православље, него може слободно да жели или да не жели. Зато, завршавам парафразирајући Веса Андерсона, који је једном рекао: ипак, још увек постоје бледи трагови цивилизације преостали у овој варварској кланици некада познатој под именом човечанство.

Извор: Давид (Нинов), епископ стобиски, Времетворење, Скопје: Макавеј, 2019, стр. 179–181.
Превод: Иван С. Недић, Јелена Недић

Са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија Црквена општина Брод и Српски књижевни клуб "Вихор" из Дервенте расписали су трећи песнички конкурс православне духовне тематике, поводом празника Покрова Пресвете Богородице, славе храма и општине Брод, известила је РТРС.

Конкурс је отворен до 15. септембра 2022. године. Право учешћа имају песници из целог света, који треба да доставе на мејл adresu posavskenovosti@gmail.com - две песме православне духовне тематике, написане ћирилицом, искључиво у Word документу /Times New Roman 12/, потписане пуним именом и презименом, са краћом биографијом и контакт подацима.

Накнада за учешће на конкурсу се не плаћа.

Песме аутора које буду примерене садржајем и техничким условима конкурса биће објављене у заједничком зборнику, а његово представљање и одржавање манифестације "Покровско песничко саборовање" планирано је у октобру у Броду.

Учешћем на конкурсу песници остварују право наступа на манифестацији, а сваки аутор биће награђен зборником и другим поклонима. Ове године организатори планирају да награде најмлађег и најстаријег учесника конкурса.

Вест приредила редакција Радија "Слово љубве" АЕМ

Извор: РТРС

Драмски уметник Миодраг Петровић који је цео радни век провео у Српском народном позоришту у Новом Саду, 12. августа 2022. године, у Великој Хочи је премијерно извео монодраму под називом "Од осмеха до премудрости Божје", за коју је добио и благослов Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија. Ово дело редитеља Предрага Ћурића публика је одгледала у једној од учионица школе у Великој Хочи, јер је планирано извођење на отвореном омела киша. По речима г. Петровића, са којим је после представе разговарала сестра Оливера Радић, осмех може само да приближи људе вери а не да их удаљи, а човек је једино биће које се смеје.

Представа је спој различитих мисли и реченица о смеху али су ту и шале и анегдоте настале у животима свештеника, монаха, Епископа, писаца а завршава се речима св. Аве Јустина (Поповића) о комедиографу Браниславу Нушићу.

Монодрама "Од осмеха до премудрости Божје" ових дана се представља и публици у још неколико места на Косову и Метохији, а након тога ће моћи да је доживи и публика, како каже г. Петровић, "у остатку Србије", пре свега у портама, на саборима и црквеним сабрањима.

Извор: Радио "Слово љубве"

„Неки простори оживе у нама, јаче и снажније, тек кад их напустимо“

Небеска дворишта – живе слике, одшкринула су своје капије и као најновија књига Епископа диселдорфског и њемачког, господина Григорија, у издању Лагуне, након Београда, отворила своје корице и излистала своје странице и пред требињском публиком, и то у дворишту Саборне цркве Светог Преображења Господњег.

Живе слике, мисли и ријечи Владике Григорија призване су најприје позивом на молитву Епископа захумско-херцеговачког Димитрија, а затим и звуцима гитаре, класичног гитаристе Василија Тољића, који је извео Сарабанду Франсиса Пуланка, након чега је госпођа Тамара Рајковић представила учеснике у овом догађају, који су, уз самог аутора књиге Владику Григорија, били и пјесник Ђорђо Сладоје и госпођа Неда Цвијетић Супић.

Ђорђо Сладоје истакао је да књижевно дјело Владике Григорија може бити посматрано у двоструком контексту и кроз три димензије: најприје у контексту наше црквене књижевности, која почиње са Светим Савом, преко Његоша до Јустина Поповића и Николаја Жичког, па све до нашег савременика Митрополита Амфилохија Радовића.., а други контекст извире из народнога епа, такозвани свјетовни. Поред тога ова књига је у једној димензији прича о Београду, затим о Планиници, а трећа димензија приказује унутрашњу драму владике, некадањег студента теологије, који одлучује да се замонаши.

Ако бисмо тражили мото ове књиге, то је ријеч старца Силуана: држи ум свој у аду и не очајавај, рекао је владика Григорије, истакавши да цијели наш живот је одрицање, одлажење, растанци али најчудесније је што са собом носимо читав наш свијет куд год одемо и некад кад нешто напишемо схватамо колико тај свијет у нама живи.

Неда Цвијетић Супић исказала је свој доживљај књиге Владике Григорија, а нарочито у њој поменуте поуке, поменутог старца Силуана, рекавши: Мене је погодила ова реченица … и некако сам осећала да се ту крије огромна тајна али нисам могла да је разумем. А, као упечатљиво у свему томе, истакла је, да јунак ове приче о томе размишљао непрестано, а изгледао је уобичајено.., тако да не постоји прејака корелација између духовне озбиљности и стајлинга.

Међу многобројном публиком, која је ушла у једно од небеских дворишта – порту требињске Саборне цркве и међу првима завирила између корица ове књиге били су и Епископ домаће Цркве, господин Димитрије, као и градоначеник Града Требиња, те игумани Манастира Високи Дечани и Манастира Острог.

Бранислав Рајковић, ђакон

Извор: Епархија ЗХиП

На препуном платоу Музеја Херцеговине у Требињу у недјељу, 24. јул 2022. године, уприличена је промоција романа „Загледана у стијену“, аутора Неде Гудељ.

Неда Гудељ је истакла да јој је жеља била да напише биографију мати Теодоре, тадашње игуманије манастира Дужи, након чега је све, како каже, прерасло у роман, који је писала више од четири годне.

„Пишући о њеном животу, ја сам схвалитла да пишем о свом животу, својим сумњама, дилемама и свом мишљењу, односно о свом духовном одрастању поред мати Теодоре. Роман се састоји од три дјела – први  се односи на период од 1979. године – од мог првог доласка у манастир Дужи па до 1991. године. Други на мој боравак у Шпанији и трећи дио од 2001. године до упокојења мати Теодоре“, казала је Неда Гудељ.

„Роман је свједочанство о духовном рађању, узрастању и сазријевању у окриљу душког манастира и његове игуманије Теодоре. Кроз сликовит и веома занимљив опис три животна доба, која су била означена смјеном три трусне епохе с краја двадесетог и почетка двадесет првог вијека, Неда приказује стамени лик мати Теодоре и благодатну топлину манастирске светиње“, рекао је на промоцији протојереј Слободан Лукић.

https://mitropolija.com/2022/07/26/promovisan-roman-zagledana-u-stijenu-nede-gudelj/

Фондација „Нови Сад — Европска престоница културе” најавила је расписивање јавног урбанистичко-архитектонског конкурса у оквиру којег ће бити изабран најбољи дизајн за комплекс будућег Меморијалног центра посвећеног свим невино страдалим жртвама у Погрому у Јужној Бачкој током јануара 1942. године. Најаву расписивања конкурса преносимо у целости, благодарећи Информативној служби Епархије бачке:

Фондација „Нови Сад — Европска престоница културе” расписаће јавни урбанистичко-архитектонски конкурс у оквиру којег ће бити изабран најбољи дизајн за комплекс будућег Меморијалног центра посвећеног свим невино страдалим жртвама у Погрому у Јужној Бачкој током јануара 1942. године.

Меморијални центар, најзначајнији меморијални пројекат Града и Јужне Бачке, бићe смештен уз простор Креативног дистрикта, дајући тој локацији нову вредност. На тај начин заокружује се програмски лук Тврђава мира Европске престонице културе, који је уметничким програмима ставио јак акценат на културу сећања, сагледавање последица рата и промоцију мира.

Тачно осамдесет година од страшног Погрома, претежно Срба и Јевреја Град Нови Сад је у сарадњи са Епархијом бачком и Фондацијом „Нови Сад — Европска престоница културе” формирао тим за даљу координацију активности на пројекту будућег Меморијалног центра, како би се по одабиру победничког решења приступило изради техничке документације.

Жири ће чинити најрелевантнији представници Епархије бачке, Јеврејске општине, Историјског архива Града Новог Сада, а најбројнији чланови биће управо стручњаци — архитекте.

Планирано је да јавни урбанистичко-архитектонски конкурс буде расписан 8. августа 2022. године.

Циљ конкурса јесте да се у складу са конкурсним задатком, програмским захтевима, урбанистичким условима за уређење и изградњу, те потенцијалима локације изабере најквалитетније урбанистичко-архитектонско решење у којем ће се интегрисати и остварити полазне идеје и мисија Меморијалног центра.

Извор: https://novisad2022.rs

Извор: Информативна служба Епархије бачке

Изложба "Рукописна књига у библиотекама Фрушкогорских манастира" отворена је у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке у Новом Саду, известиле су колеге из Радио-телевизије Војводине. Реч је о пројекту "Каталог библиотека фрушкогорских манастира" који траје 14 година, а чији су аутори библиотекари Весна Петровић и Дубравка Симовић. Пројекат се реализује под окриљем Српске читаонице у Иригу.

Дубравка Симовић каже да су последње две књиге које су објављене од историјског значаја. Прва је "Каталог старе штампане књиге у библиотекама Фрушкогорских манастира",а сада се представљају рукописне.

"Одлучили смо да последњу књигу која је толико драгоцена прикажемо и на изложби која може да се преноси и да обилази Србију како би људи видели шта се данас налази у фрушкогорским манастирима. Претпостављамо да то није све од рукописа, али пошто се ради о дуготрајном послу, ако се пронађе још публикација, правићемо проширено издање. У Манастирту Беочин открили смо књигу из 1399. године. Ради се о Стиховном прологу за мај, јун, јул и август који је преписао епископ Марко у Пећкој патријаршији. Сматрало се дуго да је изгубљена", истиче Дубравка Симовић.

Весна Петровић која је осмислила пројекат каже да је повод било 500 година од постојања манастира Крушедол. Идеја је да се оснивају библиотеке у манастирима, да се обрађују манастирске књиге и да се промовише културно благо.

"За ових 14 година рада уредили смо 14 манастирских библиотека. Када смо почели на Фрушкој гори је било 16 манастира, а сада их има 23. Како се рађају манастири тако ће се формирати и библиотеке. Набавили смо више од 20.000 књига, а када смо почели било је десетак хиљада. Сваке године организујемо стручне скупове у манастиру Велика Ремета и штампамо каталоге и зборнике радова са ових скупова. Један је управо овај који представљамо, а који је културно добро Србије од изузетног значаја", каже Петровић.

Извор: Радио-телевизија Војводине