У Малој галерији у Аранђеловцу 2. децембра 2022. године, у 19 часова, биће отворена изложба фотографија „Портрети Патријарха Павла” аутора Хаџи Марка Вујичића. То је јединствена збирка састављена од 33 портрета једног од најомиљенијих српских поглавара насталих у периоду од 2003. до 2009. године. Овај број фотографија симболише уједно и године живота Исуса Христа, али и 33 године колико је Патријарх Павле провео на Косову као епископ рашко-призренски. Изложба траје до 22. децембра, а улаз је слободан.

Извор: Радио "Слово љубве"

Изложба „Милунка Савић и хероине Великог рата“ аутора Димитрија Вујадиновића биће одржана вечерас, 1. децембра 2022. године, у галерији ИК „Прометеј“ у Новом Саду, са почетком у 18 часова. На свечаном отварању говориће Батрић Ћаловић, председник Удружења „Обилић 1912–1918“, Зоран Колунџија, директор издавачке куће „Прометеј“ и уредник едиције „Србија 1914–1918“, др Видоје Голубовић аутор књиге „Милунка Савић - витез Карађорђеве звезде и Легије части“, др Гордана Петковић, виши кустос Музеја града Новог Сада и аутор изложбе Димитрије Вујадиновић.

Изложба ће бити отворена до 7. децембра, а радно време галерије је од 7 до 15 часова радним данима. Реализацију изложбе подржала је Градска управа за културу и улаз за све посетиоце је бесплатан.

Извор: Прометеј Нови Сад

Обележити три деценије постојања на уметничкој сцени вредно је поноса, а Дивна Љубојевић, интерпретатор духовне музике, диригент и композитор, са хором „Мелóди”, који је основала, учинила је то концертом у Коларчевој задужбини у Београду. Други концерт биће одржан у Новом Саду, у Синагоги, 15. децембра од 20 часова.  

„Песма Херувима” је назив концертног циклуса којим нас појац Дивна Љубојевић са хором и студијом за духовну музику „Мелóди” води на временско и просторно путовање од 19. до 21. века. На програму су дела композитора класичне музике из Србије, Русије, Белорусије и Грчке.

Дивна Љубојевић је у свету препозната не само као аутентичан интерпретатор духовне музике, културни мисионар и промотор музичке традиције земаља византијског наслеђа већ и по, како кажу зналци, „анђеоском гласу” због ког јој се отварају врата другачијих ангажмана. Остаће забележено да је учествовала у стварању прве холограмске опере на свету. Њен мисионарски рад крунисан је и орденом Почајевске иконе Мајке Божје „за проповед православља појањем”.

У времену кратког даха са „ Мелóдима” обележавате три деценије постојања. Како сте успели да у дугом периоду сачувате креативну енергију?

Кад се неко бави православном духовном музиком, није му потребан разлог више од тога чиме се бави. То је живот који се обнавља и једно посвећење, то није посао па да га ставите у оквир пролазности дана, недеља, година, тако је и у мом музичком раду са „Мелóдима”. Видим да је изашла књига о Исидори Жебељан која носи назив „Док слушамо музику, садашњост је вечна”. Оно што стварамо стално напредује, узраста, живи. Ми старимо, опадамо телесно, али то што смо оставили да узраста, што јесте наше трајање на земљи, у том раду је наш залог за горе, наш почетак вечности. Креација није само инспирација. Креација је нешто што имаш, што ти Бог да, па је инспирација надоградња. И када стане креација на једном пољу, јер ко је креативан он је то у разним аспектима свог живота, она се премешта на поље сликања, кувања, других односа… Али, не постоји ситуација кад нема начина, а нарочито ситуација кад нема разлога.

Које поруке сте желели овог пута својом музиком и избором композиторских дела да пренесете?

Као музичар, увек желим да донесем на концерт нешто ново, да то поделим. И потпуно заборавим да постоји гомила композиција које смо отпевали и које публика воли. Тако да када креирам програм сваки пут идем два корака уназад, да бих у тај програм сместила и старе нумере. Због тога што порука није креирана, она даје слободу свакоме ко је на концерту да из те музике извуче оно што је њему потребно и верујем да свако, од хиљаду људи колико је у сали, добије и задовољан је оним што је добио као поруку. Да је свако нашао оно по шта је дошао.

Ваш глас називају анђеоским. Како га ви доживљавате?

Доживљавам само као модус да неко изрази свој утисак о мом гласу. Раније нисам била вична прихватању комплимената, била сам некако набусита. Онда сам схватила да је то неодрасло с моје стране и да исказујем непоштовање према људима који су скупили снаге да ми нешто кажу. Тако сам научила да прихватим и да захвалим људима који осећају потребу да мене или мој глас похвале или чак, назову, анђеоским. А сваки Божји дар је самосвојан. Љубав Божја кроз дарове се излива на људе. То је нешто веће од мене. Због тога и не осећам потребу да тај дар анализирам, да га рационализујем. Само га са захвалношћу прихватам.

Негујете музичку традицију земаља византијског културног круга. Колико сте на том пољу истраживали и чиме се поносите кад је реч о урађеном?

Од најранијег детињства сам у вери, а потом и у тој музици. Мени се духовна музика напросто дала, као начин да захвалим што постојим. Нисам се на почетку свог бављења духовном музиком сусрела са уметничком, са обрадама Мокрањчевим, Маринковићевим, Станковићевим. Најпре сам се са музиком упознала на извору, у манастиру. Попила сам прву воду на извору, а даље сам из ње узимала своје камичке. Имала сам жељу да пренесем знање, да неког нешто научим, а да тај неко то подели са мном, јер не могу сама. Тако је настао хор „Мелóди”. Има тако неких бриљантних, непоновљивих тренутака када стварање досегне до те божанске струне којој стреми. Врло сам поносна, на пример, на извођење Христићевог опела, 2005. године када смо певали у Галерији фресака, на „Хоровима међу фрескама”. Никад пре, а ни после нисам чула такво извођење делова Христићевог опела. Данас кад слушам, не бих ни јоту променила. Ми рођењем припадамо Византији, те сам поносна и на то што својим животом и кроз свој дар певања могу да је наставим, да је оживљавам. Где год се окренете, видећете трагове Византије, она постоји и данас. У историјском смислу и првобитном облику, Византија је трајала 1.123 године, у том трајању сачувала је грчко-римску културу, да би је предала европским народима када постану довољно зрели да је приме. Многи су варварски долазили да јој отму блага, не знајући да је њено право благo Бог. Није случајно што наша публика на Западу, без изузетка, са сузама и склопљених очију дубоко доживљава ту, њима привидно непознату музику коју изводим.

ИНТЕРВЈУ ПОЛИТИЦИ: ДИВНА ЉУБОЈЕВИЋ, диригент и солиста

https://patmos.rs/2022/11/27/divna-ljubojevic-duhovna-muzika-je-nacin-da-zahvalim-sto-postojim/

Циклус ХРИШЋАНСТВО И ФИЛМ

Трибина ИСУС ХРИСТОС НА ФИЛМУ – 23. новембар у 19 часова, Завод за проучавање културног развитка

Учесници:

Владан Таталовић

Владимир Коларић

ИСУС ХРИСТОС НА ФИЛМУ је шеста трибина циклуса ХРИШЋАНСТВО И ФИЛМ, у организацији Завода за проучавање културног развитка и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“  у Београду.

Представљање лика Исуса Христа увек је било велики изазов за уметнике, с обзиром на могућност и начине уметничког посредовања његове богочовечанске личности. Имајући у виду фотографску природу филмске слике, тај проблем је посебно изазован за филмске ствараоце, па и филмски медиј као такав. Без обзира на то, Исус Христос се појављује већ у неким од првих снимљених филмова, а на трибини ће бити посебно анализирани неки од најизразитијих примера директне, индиректне и параболичне визуализације Исусовог лика на филму.

Владан Таталовић је професор Новог Завета на Православном богословском факултету Универзитета у Београду и ђакон у храму Светог Василија Острошког на Новом Београду. Објавио је више десетина студија из области новозаветне науке и посебно се интересује за визуелну рецепцију ранохришћанских текстова. 

др Владан Таталовић

Владимир Коларић је теоретичар културе и уметности, организатор истраживања у Заводу за проучавање културног развитка и доцент на Високој школи за комуникације у Београду. Аутор  је књига „Хришћанство и филм“ и „Хришћанство и уметност“.

др Владимир Коларић

Руска музичка академија „Гњесин“ из Москве и Руски центар за науку и културу „Руски дом” у Београду позивају на концерт Ансамбла савремене хорске музике "Altro coro" у Галерији Руског дома, у петак, 11. новембра у 19 часова. На програму су дела руске духовне музике. Концерт у Руском дому отвориће гостовање ансамбла у Србији. Улаз је слободан.

Ансамбл савремене хорске музике "Altro coro" основан је септембра 2010. године на Руској музичкој академији ,,Гњесин“. У његовом саставу били су студенти одсека за хорско дириговање, чија су интересовања била усмерена на практично проучавање наслеђа руских и страних композитора 20. и 21. века. Један од главних задатака ансамбла је популаризација мање познатих композиција за хор и вокалне ансамбле. Ансамбл "Altro coro" је добитник највиших признања на међународним такмичењима, а његов рад је препознат од стране Министарства културе Руске Федерације. Оснивач и уметнички руководилац Ансамбла савремене хорске музике "Altro coro" је Александар Рижински, а хоровођа је Денис Морозов.

Извор: Руски дом, фејсбук

Поставка „Свети новомученици и праведници Павла Корина“ представљена је у Руском дому у Београду. Изложбени пројекат пружа могућност да се испрати развој грандиозног по свом обиму стваралаштва Павла Корина, који се с правом сматра једним од најбољих руских уметника 20. века. Пројекат, који је добио финални назив „Одлазећа Русија“, Корин ствара у жанру јуначког епа 30-их година прошлог века – у најтеже време за Руску цркву. Пројекат је прерастао у галерију портрета и ликова који се никако не могу назвати одлазећим и постао оличење нове, преображене Руске цркве, откровење скорог духовног препорода руског народа.

Отварајући изложбу, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов је посебно истакао релевантност поставке у данашње време, када свако од нас прави свој духовни избор, који често није тако једноставан: иако трновитим путем, ипак води до циља.

Уметничка радионица Павла Корина је поново „оживела“ у изложбеном простору Руског дома, где сви портрети теже ка једном центру – главном делу уметника, платну „Реквијем. Одлазећа Русија“, које садржи шифровану поруку уметника његовим савременицима и будућим генерацијама: будућност стварају хришћански мученици. Гнев Божији ће исправити човека, али човек мора да пожели да се промени.

Према речима Кирила Ваха, директора Научно-просветног центра „Индрик”, у чијој је организацији изложба представљена у Београду, пројекат превазилази уметничко стваралаштво: у жељи да пренесе величину људског духа, Корин ствара потпуно нови систем приказивања светаца – на његовим портретима су представници цркве која се бори и која се не може уништити.

Присутнима на изложби се путем видео поруке обратио и Владимир Легојда, председник Синодалног одељења Московске Патријаршије за односе са јавношћу и медијима. Он је нагласио да изложба није омаж прошлости, већ поглед на будућности: „Акценат изложбе је на сећању и нашој свести да без одлазеће Русије, не само да нема садашње Русије, већ и њене будућности”.

Извор: Руски дом у Београду

Спасо Младеновски победник је овогодишње Међународне изложбе фотографија "Православље на интернету". коју седамнаесту годину за редом организује Друштво љубитеља фотографије, филмских и видео остварења „Беофото“ из Беочина, известила је Радио-телевизија Војводине. Чак 438 фотографија послало је 98 аутора из Републике Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Пољске, Русије, Аустралије, Бугарске, Црне Горе и 36 места Србије. Прву награду за појединачну фотографију добио је г. Спасо Младеновски из Јаше Томића са фотографијом "Литургија 1". Друго место освојио је Слободан Чавић из Шимановаца, а треће Маргарита Толмачева из Русије. У конкуренцији за појединачну фотографију жири је похвалио радове Емилије Бастајић из Купинова, Николине Осмић из Новог Сада и Маје Стошић из Параћина.

Најбољу колекцију фотографија на беочинском конкурсу имао је кандидат за мајстора фотографије Александар Јовановић из Ваљева. Друго место припало је Илији Димитријевићу из Ужица а треће је освојила Елизабета Кулинска из Свилоша. Похвале за колекцију заслужили су: Jaroslaw Charkiewicz из Пољске, Милена Миленковић из Параћина и Јан Вало из Новог Сада. Награда „Сава Драгојловић“- за најбољу фотографију домаћег аутора коју проглашава жири организатора, припала је Милинку Радосављевићу из Београда.

Жири Фото савеза Србије, који су чинили Хаџи Миодраг Миладиновић, Жељко Ђурић и Војислав Луковић, прихватио је 143 фотографије од стране 88 аутора.

Свечано отварање 17. Међународне изложбе фотографија „Православље на интернету“, када ће бити додељена признања награђеним и похваљеним ауторима, одржаће се у суботу, 12. новембра 2022. године у холу Дома културе у Беочину у 19,00 часова. Прихваћене и награђене фотографије постављене су на интернет-страници друштва, на адреси www.beofoto.rs.

Извор: Радио-телевизија Војводине

Издавачка кућа „Свети Висарион“ Епархије аустријско-швајцарске организује представљање књиге „Одговори на литургијске недоумице“ проф. др Јована Фундулиса, на Међународном 65. Сајму књига у Београду, у конференцијској сали у хали 4, у суботу 29. октобра 2022. године, у 12 часова, најавио је за Радио „Слово љубве“ о. др Гајо Гајић, извршни уредник ИК „Свети Висарион“.

Епархија аустријско-швајцарска је у септембру 2021. године оформила Издавачку кућу "Свети Висарион Сарајски" са циљем унапређења црквеног живота и духовне мисије Цркве. Назив је добила по светитељу који је пострадао у близини Куфштајна, на територији ове епархије, а који је своје овоземаљско постојање отпочео у санском крају у Босни (1714. године). Иницијатива за покретање издавачке делатности потекла је о Видовдану 2021. од Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја и свештенства. За кратко време је регистрована Издавачка кућа, а до краја године је објављено прво издање капиталног дела проф. др Јована Фундулиса. С обзиром на то да је први тираж распродат већ за седам дана, током 2022. године штампано је још једно издање, које ће бити званично представљено на Београдском сајму књига.

 Истовремено су припремана и друга издања. О. Гајо је најавио штампање дела у коме ће бити објављена имена Срба који су пострадали у заробљеничком логору Маутхаузен у Првом светском рату. Кроз овај логор је у периоду од 1914-1918. године прошло око 50. 000 српских заробљеника. То је једно од највећих стратишта у Европи – утврђен број српских жртава је 8.256! Владика аустријско-швајцарски г. Андреј је за „Поменик“ написао предговор, поговор о. Гајо Гајић, а историјски увод проф. др Гордана Илић Марковић.

Пре 15 година је у издању Епархије жичке штампан скраћени избор „Одговора на литургичке недоумице“. О. Гајо Гајић се на наговор пријатеља одважио да настави то дело током кризе изазване корона вирусом, када су у више наврата биле затваране наше цркве у Бечу. Превео је 350 од укупно 600 одговора и они су употпуњени у овом капиталном издању ИК Епархије аустријско-швајцарске.

„Будући ускраћени и самог Сајма књига, решили смо да ове године уприличимо и прву велику званичну промоцију књиге проф. Јована Фундулиса, који важи за једног од најбољих познавалаца нашег духовног предања, богослужбене традиције у православном свету. Био је одликован и почасним докторатом Православног богословског факултета у Београду“, рекао је за Радио „Слово љубве“ о. Гајо Гајић.

На представљању књиге „Одговори на литургијске недоумице“ проф. др Јована Фундулиса на Београдском сајму, говориће проф. др Панајотис Скалцис, духовни настављач проф. Фундулиса, затим јереј проф. др Србољуб Убипариповић, као и преводилац и приређивач о. др Гајо Гајић.

Извор: Радио "Слово љубве"

Међународни Сајам књига одржаће се у Беoграду од 23-30. oктобра 2022. године, најављено је на конференцији за новинаре приређеној 18. октобра, на којој су се обратили: Наташа Михаиловић Вацић, секретар у Секретаријату за културу Града Београда, академик Душан Kовачевић, председник Одбора Сајма књига, Љиљана Шошкић, координатор пројекта Сајма књига и амбасадор Румуније у Србији гђа Силвија Давидоју. Најпрестижнија и најпосећенија књижевна смотра у југоисточној Европи ове године има мото – „Повратак написаних“, због чињенице да је две године одлагана због пандемије вируса корона.

Како је овом приликом Душан Ковачевић напоменуо, ове године се обележава неколико изузетно значајних јубилеја: годишњице рођења Иве Андрића, Васка Попе, Душка Радовића и Борислава Михајловића Михиза. Ковачевић је истакао пријатељску и родбинску традицију односа са суседном Румунијом, која ће ове године бити Земља почасни гост Сајма.

На Сајму ће бити представљено више од 30 писаца из Румуније, као и класици румунске књижевности, а учествоваће и земље из региона, затим гости из Италије, Швајцарске, Пољске, Мађарске, Немачке, Белорусије, Русије, Кине, Ирана, Краљевине Мароко, Египта, Индије. Долазак су потврдили следећи писци: Патрик Бесон из Француске, Ђовани Дозини из Италије, Ајфер Тунч из Турске и Ђорђе Матић из Хрватске. Биће и више од 40 српских писаца различитих генерација.

Пратећи програм Сајма биће и ове године богат - кроз бројна представљања књига, предавања, округле столове и трибине, стручној и широкој публици учесници ће приближити низ тема важних за књижевност, издаваштво и културу. Програм је подељен у седам целина које су посвећене савременој књижевности и издаваштву, актуелној теоријској и критичарској мисли у области духовних дисциплина, уређивању и опреми књига, као и односу савремених медија према књизи. Важни књижевни и културни јубилеји, а уз њих и капитална издања, како је најављено - биће повод за дијалог са традицијом и за вредновање стваралаштва које се на ту традицију наставља.

Школски дан ће бити у четвртак, 27. октобра. Радно време манифестације је од 10-20 часова.  Цена појединачне улазнице је 300 динара, а за групне посете 200 (најмање 20 особа).

У истом периоду ће се на Београдском сајму одржати и Сајам образовања и наставних средстава.

Извор: Радио "Слово љубве"

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=35775