Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију и ове године приређује, са благословом Српске Православне Цркве и њеног Патријарха, изложбу у сећање на Погром 2004. године над српским народом на Косову и Метохији – ,,Да се не заборави“. Свечано отварање изложбе биће у петак, 17. марта 2023. године, у 19 часова, у Парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару.

Извор: Радио "Слово љубве"

Изложба икона троје аутора - Петре Коснић, Ане Маљевић и Петра Редечкина, биће приређена у Педагошком музеју (у Узун Мирковој 14), у петак 17. марта, у 19 часова. Поставку ће отворити Епископ новобрдски г. Иларион, најавила је за Радио Слово љубве иконописац Петра Коснић. Изложба носи наслов "У сусрет боголикости-икона-Символ вере" и трајаће до 29. марта 2023. Петра је упутила позив слушаоцима да дођу, како на отварање, тако и током наредне две седмице, када ће од самих аутора моћи да чују о сликању икона.

Иконописац Петра Коснић је одрасла и стварала у Швајцарској и Италији, а у Србији се школовала на Академији за уметности и консервацију СПЦ и на Православном Богословском факултету Универзитета у Београду. 

Она нам говори о осталим ауторима ове поставке.
 

Извор: Радио Слово љубве

Представљање нове збирке огледа Владимира Коларића „Бити другоме утеха и охрабрење“ биће у четвртак, 9. марта 2023. године, од 17 часова, у књижари „Библос“ у Београду (Ул. Риге од Фере бр. 2). Коларић је у овој збирци обухватио нешто шири опсег тема, које су обједињене разумевањем смисла хришћанства, уметности, културе, друштва и човека.

Подсећамо, Владимир Коларић је теоретичар уметности и културе, прозни и драмски писац и преводилац. Дипломирао је драматургију и докторирао теорију драмских уметности, медија и културе на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду.

Аутор је књига „Хришћанство и филм“ и „Хришћанство и уметност“. Приређивач је научног зборника „У трагању за уметничком формом“ (са Енисом Успенски), уредник темата „Филм и филозофија“ (са Александром Прњатом), „Естетика тела у хришћанству“ (са Благојем Пантелићем) и „Хришћанство и савремена култура“ (са Александром Ђаковцем), сва три у часопису "Култура".

Објавио је књиге приповедака „Луталице“, „Рат љубави и друге приче“ и „Тајна пурпурних зора“ и романе „Авантуре победника“, „Филип од злата“ и „Доктор Метузалем“, као и збирку савремене руске поезије у свом избору и преводу, под насловом „У светли дан“.

Извор: Библос

Први Сајам српске књиге у Скандинавији одржан је 25. и 26. фебруара 2023. године у шведском граду Гетеборгу, известио је за Радио „Слово љубве“ Тихомир Барбуловић, књижевник и новинар. Организатор манифестације је Удружење „Иницијатива за креативну комуникацију”, а са циљем заједничког доприноса очувању културе, традиције и језика. Учествовало је четрнаест писаца који већ дуго живе и стварају у Шведској, Данској и Норвешкој, као и гости из Србије. Посебна ексклузива било је представљање нове књиге Жарка Лаушевића. Сајам је отворио у Шведској Његова Екселенција г. Драган Момчиловић амбасадор Републике Србије и гђа Гордана Антуновић, испред „Иницијативе за креативну комуникацију”, која је и иницијатор ове културне манифестације, такође и оснивач поменутог удружења, које је део Националног театра Шведске.

„Хвала на позиву да отворим Први сајам српске књиге у Скандинавији, веома значајну културну манифестацију, заправо представљање српске културе, промоцију српског језика и ја сам стварно одушевљен вашим напором који је уложен да окупите четрнаест аутора из читаве Скандинавије, пар аутора из Србије, и да на овом простору у Гетеборгу, културној заједници организујете овако нешто, овакво важну манифестацију. Драго ми је веома што је и културна заједнице Шведске подржала ову значајну манифестацију”- изјавио је амбасадор Момчиловић на отварању Сајма српске књиге у Скандинавији.

Током манифестације преређено је и „Весело ћоше“ – креативни студио у коме су деца могла креативно изражавати кроз музику и театар, а који водила Биљана Вујовић - Бајка, из Србије. Такође, у манифестацији је учествовао и студио глуме „ПипиЛота”, који су омогућили деци да учествују у представама и програму који су им припремили.

Током целог трајања Сајма могла се видети и изложба Сање Бановић, слободне уметнице из Неготина, која живи и ствара у Шведској.

На Сајму је, поред многобројних презентација, одржан и панел „Језик као идентитет”, у коме је учествовала Слободанка Спендруп, слависта и професор српског језика.

Током Сајма склапала су се нова пријатељства и размењивала искуства писаца из Скандинавије, али и рађале нове идеје. Наиме,од учесника и организатора овогодишњег првог Сајма српске књиге се недвосмислено потврдила намера да ово постане традиционална манифестација, а која би се редом одржавала у свим скандинавским земљама.

”Организаторима хвала за промоцију српског језика, српске културе и књиге на овим просторима скандинавије. Гђа Антуновић, као покретачка снага испред „Иницијативе за креативну комуникацију”, почела је да се бави једном темом која је веома значајна. То је тема интеграције. То је тема овог вашег доласка. Када сте дошли, како сте дошли и како сте се, на крају, успешно интегрисали. То је тај један однос који се налази и у овим књигама овде око вас и стварно мислим да је то једна јединствена ствар, да се на овакав један начин упознате са достигнићима које је Гордана и „Иницијатива за креативну комуникацију” урадила. Она је рекла једну лепу реч а поређујући живот у Шведској и Србији. Она је рекла „У Шведској се живи организовано, добро, док се у Србији живи лепо и спонтано“. Значи, она тражи ту неку везу између Шведске и Србије, и захваљујући тој вези Гордана је успела да доведе четрнаест писаца, уметника, културних представника из земаља Скандинавије и два представника писаца из Србије”, нагласио је Александар Драгановић, српски писац и Стокхолма.

Овогодишњи учесници сајма су били: Бенита Мариновић, издавач књиге Жарка Лаушевића, Вито Мартић (Шведска) - Дневник, Ацо Станковић (Данска) - Мачва, Велика Томић (Норвешка) - Разговор са насљеђем, Љиљана Булајић (Данска) - Маска је именица женског рода, Александар Драгановић (Шведска) - Читање снова, Бранко Димовић Димески (Норвешка) - Завичајни отисци, Биљана Вујовић - Бајка, гост писац из Србије, Бајкин џеп, Александар Булајић (Данска) – Литванка, Тихомир Барбуловић (Данска) - Српске стазе у Скандинавији, Панел „Језик као идентитет“ - Слободанка Спендруп, слависта и професор српског језика, Душко Топаловић (Норвешка) - Верни прецима и себи, Бранко Николић (Шведска) – Леват, Весна Картал/Патике/Лејла Динић/Ливада свитаца/, Јулиа Стенборг, Алекс Сакала (Шведска).

ФОТОГАЛЕРИЈА 

Извор: Радио "Слово љубве"

Поводом Дана државности Републике Србије Народни музеј Србије приређује изложбу под називом „Надежда Петровић, модерност и нација“. Свечано отварање је у уторак, 14. фебруара 2023. године, у 19 часова, у Атријуму Народног музеја Србије.

Извор: Радио "Слово љубве"

Приказивањем остварења „Чаура и лептир” у режији Мохамада Салехинеџада вечерас у Југословенској кинотеци почиње 21. Фестивал иранског филма.

До 5. фебруара љубитељи иранског филма моћи ће да погледају укупно пет остварења, „Скијаш” Ферејдуна Наџафија, „Орах” Мохамадреза Хаџи Голамија, „Мобарак”  Мохамадреза Наџафија, „Последња приповест” Ашкана Рахгозара. Сваки дан биће по два остварења на програму, премијерни и реприза филма приказаног претходног дана. Сви филмови су снимљени последњих десетак година.

Јунаци филма „Чаура и лептир” су седмогодишња девојчица која живи с оцем на северу Ирана, где је изгубила мајку у пожару неколико година раније. Отац не дозвољава да ћерка, која од пожара има повређену ногу, иде у школу и не да никоме да је подучава основној писмености. Међутим, дечак из њиховог комшилука одлучује да је кришом описмени.

Фестивал иранског филма одржава се захваљујући сарадњи Културног центра Амбасаде Ирана у Београду и Југословенске кинотеке.

https://www.politika.rs/scc/clanak/535381/kinoteka-iran-film-festival

Концерт омладинског хора Српског пјевачког друштва „Јединство“ (1839) Котор биће одржан у крипти Храма Светог Саве у Београду у суботу, 4. фебруара, са почетком у 18 часова.

Диригент – Ивана Кривокапић;

Клавир – Ана Михаљевић;

Гитара – Петар Букилица;

Гошћа концерта – оперска пјевачица Маријана Шовран.

Извор: СПЦО Котор

Галерија уметности Приштина, Архив Косова и Метохије и Дом културе „Грачаница“ вечерас, 30, јануара 2023. године од 19 часова, у Дому културе Грачаница приређују изложбу „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“. Ово је прва послератна изложба коју организује Архив Косова и Метохије, а чини је 56 различитих, већином необјављиваних разгледница и фотографија, које су настајале од краја 19. до друге половине 20. века. Поменути илустровани материјал је прикупљен у Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском музеју Србије, Народном и Етнографском музеју у Београду, као и Народној библиотеци Србије. Драгоцени необјављивани материјал добијен је и од стране колекционара са простора Косова и Метохије.

Архив Косова и Метохије у циљу очувања историјске и културне баштине на Косову и Метохији покренуо је низ активности које подразумевају прикупљање, чување и систематизацију грађе на простору свог деловања. Крајем прошле године Архив је покренуо своју издавачку делатност и објавио књигу „Моје службовање у Старој Србији у време последњих година турске владавине“.

„Још  једна установа културе од националног значаја, Архив Косова и Метохије вратила се у свој завичај, надомак Приштине након 22 године изгнанства. Свесни да уколико останемо без писаних сведочанстава, биће све теже очувати вековну нит нашег народа и његове културне ризнице. Упркос трајним ожиљцима које је донело изгнанство, повратак установе изнова је раширио једра елана и ентузијазма те Архив настоји да врати свој некадашњи реноме и себе учини видљивим и препознатљивим на простору КиМ. Тему саме изложбе наметнуо је велики јубијел, који је надавно прославио манастир Грачаница. Од када је саздан преданошћу неимара и даровитошћу ктитора, Манастир Грачаница  представљао је неисцрпну инспирацију уметницима и песницима који су надахнути божанском лепотом Милутинове задужбине четкицом осликавали најбоље радове а пером исписали најлепше стихове“, каже у предговору каталога аутор изложбе и директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић.

Извор: Радио "Слово љубве" / Дом културе Грачаница

Музеј града Београда отвориће наредних дана отворити своја врата и омогућити посетиоцима бесплатан улаз у легате Иве Андрића, Паје Јовановића и Kонак кнегиње Љубице. У легатима ће бити приређен и музички програм као специјално изненађење. Такође, током трајања манифестације „Ноћ легата“ у Конаку кнегиње Љубице биће организована ауторска вођења кроз изложбу „Бета Вукановић, класик модерне“ у следећим терминима: 28. децембра у 16 часова и 21 час, а 29. и 30. децембра 2022. године у 21 час.

У Завичајном музеју Жаркова, у улици Аце Јоксимовића бр. 2, отворена је изложба "Први генерални план и уређење Београда између два светска рата", чије су ауторке Ангелина Банковић, музејски саветник Музеја града Београда и Злата Вуксановић-Мацура, виши научни сарадник Географског института „Јован Цвијић“ САНУ. На овој изложби су представљене активности спровођене на уређењу Београда између два светска рата, са посебним освртом на први генерални план Београда, који је настао у том периоду. Улаз је бесплатан.

Обрада вести: Редакција Радија "Слово љубве".

Извор: Музеј града Београда

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ ауторке Александре Давидов Темерински биће отворена у среду, 21. децембра 2022. године, у 19 сати, у Галерији САНУ. Ова изложба, која се реализује у организацији САНУ и Републичког завода за заштиту споменика културе - Београд, плод је обележавања два јубилеја.

Наиме, недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе - Београд, институције која је 2022. године обележила 75 година рада. Она представља завршницу обележавања тог значајног јубилеја. Такође, 2021. године, навршило се пуних седам векова од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје - четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који се упокојио ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве. Тај велики јубилеј је представљао повод за првобитно планирани термин изложбе.

Концепт изложбе је представљање живописа према просторним целинама цркве: од припрате, коју је било могуће реконструисати у извесној мери, до наоса и олтарског простора, уз посебно осмишљену галерију „портрета“. Приликом избора композиција и појединачних фигура тежиште је било на најбоље очуваним, ликовно и историјски највреднијим композицијама и појединачним фигурама. Сагледавању целине сликаног ансамбла допринеће VR (virtual reality) презентација унутрашњости цркве, док су конзерваторски радови на сликарству илустровани документарним филмом.

Изложба је реализована уз покровитељство Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу Града Београда.

Ауторка поставке је Борјана Шуваковић, графички дизајн потписује Зоран Бореновић, а аутор графичког решења пратећег каталогa je Мирослав Лазић.

Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији САНУ до 23. фебруара 2023. године.

Извор: САНУ

Фестивал "Хорови међу фрескама" наставља се у Атријуму Народног музеја Србије у Београду у суботу 17. децембра 2022. године у 20 часова, наступом хора „Свети Деспот Стефан Лазаревић“ из Београда, под управом диригента Предрага Миодрага, који ове године обележава јубиларну, четрдесету годишњицу уметничког рада. Наредног дана, у недељу 18. децембра у 12 часова наступиће Омладински хор „Свети Василије Oстрошки“ из Београда под руководством Јелене Тимотијевић и Хор "Света Три Јерарха“ из Крупња под управом диригента Драгана Андрића. Покровитељи фестивала су Секретаријат за културу града Београда, Народни музеј Србије, Радио Београд и Радио „Слово љубве".

Фестивал „Хорови међу фрескама“ основан је 1995. године са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, а у циљу промовисања аутентичног црквеног хорског певања и очувања традиције.

Извор: Радио "Слово љубве"

Народни музеј Србије обавештава све заинтересоване да ће и ове године Мирослављево јеванђеље бити доступно публици, од суботе 3. децембра 2022. године, као и сваког наредног четвртка и суботе до 14. јануара 2023. године, у термину од 12-20 часова. Због изузетног значаја и вредности, Мирослављево јеванђеље проглашено је за културно добро од изузетног значаја 1979. године. Уписано је јуна 2005. године на листу УНЕСКА, Памћење света (Memory of the World).

По свом саставу, Мирослављево јеванђеље је јеванђелистар, богослужбена књига настала осамдесетих година 12. века по наруџбини хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање. Дијак Глигорије, чији се потпис налази на последњем исписаном листу, сматра се писарем или минијатуристом.

Јеванђеље одликује јединствени сплет романичког стила и византијске традиције, садржи 296 минијатура цртаних пером, бојеним и украшеним златом. Иницијале одликује разноврсност у комбиновању геометријских и флоралних преплета, са зооморфним елементима стварних и фантастичних животиња. Кожни повез јеванђеља, украшен монограмима, флоралним орнаментом и концентричним круговима, највероватније потиче из 14. века, из неког од светогорских манастира.

Први познати податак о месту чувања Мирослављевог јеванђеља у манастиру Хиландару потиче из средине 1845-1846. године када је руски владика Порфирије Успенски, очаран лепотом књиге, исекао један лист из јеванђеља и однео у Петроград, где се и данас чува у Националној библиотеци. Краљ Александар Обреновић добио је на поклон Мирослављево јеванђеље и оснивачку повељу Хиландара приликом посете манастиру у марту 1896. године. Рукопис је тада донет у Београд. Током немирних времена, најстарији српски ћирилични рукопис чуван је са највећом пажњом. Предат је Народном музеју 1945. године.

Извор: Народни музеј у Београду