Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома Српско певачко друштво „Слога“ Сарајево одржаће традиционални, већ шести по реду, Васкршњи концерт у недељу, 23. априла 2023. године, у 19 часова, у Храму Преображења Христовог у Сарајеву.

Како је најављено, на програму ће бити дела Стевана Стојановића Мокрањца и Корнелија Станковића, затим Тихомира Остојића, Исидора Бајића, Георгија Свиридова, као и стари напеви српске, грчке и руске црквене музике.
Улаз је слободан!
 

Извор: Српско пјевачко друштво „Слога" Сарајево фејсбук

Премијера документарног филма о Душку Трифуновићу „Памтите ме по пјесмама мојим“ биће одржана у Библиотеци града Београда у четвртак, 6. априла 2023. године, у 19 часова, најавила је за Радио „Слово љубве“ Гордана Ласковић, која је аутор филма заједно са Филипом Маринковићем. Улаз је слободан.

„Ја сам небројено пута рекла да је Душко поседовао ту отменост душе“, рекла је овим поводом Гордана Ласковић и истакла: „Филмом смо желели да докажемо публици да Душко није био само естрадни песник, као што су га многи окарактерисали. Желели смо да скинемо тај белег са његовог лика и дела и да га дочарамо онако како он то заиста и заслужује“.

Прошло је 17 година од упокојења једног од највећих песника са простора бивше Југославије, књижевникa и телевизијскoг аутора - Душка Трифуновића.  Његов живот су обележиле бројне анегдоте по којима га памте „пријатељи бивши и пријатељи будући“, а о којима у филму говоре Зоран Колунџија, Богомир Мијатовић и Сава Дамјанов - дугогодишњи животни саборци песника.

                                                                                             Сања Пановић

Извор: Радио "Слово љубве"

Изложба "Педесет година хода ка Икони", ђакона Срђана Радојковића, је од 31. марта до 22. априла 2023. године постављена у музичкој галерији Коларчеве задужбине. Током трајања поставке, до 22. априла, биће уприличен музички програм са разноврсним предавањима, о чему можете прочитати у наставку:

Програм током трајања изложбе:

3. април, понедељак, у 17 часова: 

Бојан Миљковић, Византолошки институт САНУ, предавање на тему: "Чудотворна икона у Византији" (са пројекцијом).

Представљање Монографије "Иконе ђакона Срђана Радојковића", у издању Издавачке куће Бернар. Говоре: Никола Дробњаковић, уредник Монографије, др Милеса Стефановић Бановић, виши научни сарадник Одељења за етнологију САНУ. Музички програм тога дана: др музике Милош Николић - кавал: музика Косова, Македоније и Старе Србије.

5. април, среда, у 17 часова:

Изложба на поду ђакона Срђана - рани радови, тема "Рођење": 34 каприча - цртежи. Говори проф.др Петар Јевремовић. Музички програм Вана Вишекруна - Алфа: Јохан Себастијан Бах - Италијански концерт, Хроматска фантазија и фуга.

11. април, уторак, у 17 часова:

Протосинђел Иларион (Ђурица) говори: Теологија иконе као теологија Печата; Музички програм академик Иван Јефтић, духовна музика.

12. април, среда, у 17 часова:

Вођење кроз изложбу, ђакон Срђан Радојковић, са видео записима из његовог педагошког рада на Академији за уметности и консервацију СПЦ.

13. април, четвртак, у 17 часова:

Предавање: Печат и отисак, доктор Оливер Томић, историчар уметности; Музички програм: Драгана Јовановић, Пасакаља за виолу

СВЕТЛА СЕДМИЦА - Све што дише нека хвали Господа!

19, 20, 21 и 22. април, у 17 часова

Дечји хорови, трубе, псалтири, кимвали, бубњеви. Групе певача Манастира Тројеручица, Манастира Фенек и цркава Светог Георгија Баново брдо и Стара Бежанија.

Изложба цвећа - кринова, благодарећи г. Душану Бурсаћу.

Посебан разговор и емисију са ђаконом Срђаном Радојковићем смо емитовали на дан отварања изложбе, у петак 31. марта, а можете је чути ОВДЕ.

Извор: Радио "Слово љубве"

Фондација "Лаза Костић" са великом радошћу позива све заинтересоване на изузетан културни и уметнички догађај, који ће се одржати у четвртак 30. марта 2023. године, на дан св. Алексеја Човека Божијег, у свечаној сали Хотела "Москва" у Београду са почетком у 19 часова. Како сазнајемо у разговору са оснивачем ове Фондације, гђом Марином Милић Радовић, те вечери ће бити представљене књиге посвећене почившем професору др Миодрагу Радовићу (1945-2018), великом човеку и зналцу, компаратисти, професору књижевности, преводиоцу са француског, немачког и енглеског језика, такође аутору више научних студија, приређивачу зборника и антологија. Посетиоци ће се упознати са две посебне књиге "Од Камењаче до камена неодбаченог" и "Пчелојављење у музици", а о овим делима и низу посебности које ће обележити ово вече у спомен проф. Радовића, чујте у разговору са гђом Марином Милић Радовић:

Број места за присуствовање овом догађају је ограничен, те се моле сви заинтересовани да се јаве на број телефона 064 464 9914.

Миодраг Радовић рођен је 1945. године у Камењачи. Осмогодишњу школу завршио је у Трстенику, а гимназију у Крушевцу. На Филолоком факултету у Београду је дипломирао Општу књижевност са теоријом 1968. године, магистрирао је са темом „Функција снова у роману Злочин и казна Ф. М. Достојевскога” (1976), а докторирао на теми „Поетика Лазе Костића и њени извори у западноевропским књижевностима” (1980) на Универзитету у Београду.

Као стипендиста француске владе завршио је постдипломске студије у Европском универзитетском центру у Нансију (1969–1970). Био је стипендиста Хумболтове фондације у два маха: у Минхену и на Универзитету Хајделберг у Немачкој.

Као библиотекар радио је у Библиотеци Матице српске (1970–1972).

У својству лектора, предавача и професора био је наставник на универзитетима у Лиону, Рену, Бања Луци, Никшићу, Новом Саду и Франкфурту на Мајни (Гете Универзитет). Реализатор је идеје о оснивању Катедре за компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду.

Његова књига Пчелојављење, која разматра симболику пчеле у књижевности, објављена је 2017. године, а афинитете за свет пчела, њихову магију и њихове тајне понео је из породице у којој је пчеларио на традиционални начин деда Станислав Радовић.

Упокојио се 26. јула 2018. године у Новом Саду, на својој тераси, окружен цвећем, лимуном који је гајио и пчелама радилицама.

Извор: Радио "Слово љубве"

Представљање књиге „Милутин, свети краљ“ проф. др Владе Станковића биће приређено у Малој сали Задужбине Илије Коларца у среду, 29. марта 2023. године, у 18 часова. О књизи ће, поред аутора, говорити проф. др Јелена Ердељан и проф. др Радивој Радић.

Извор: Коларац

Друштво за српски језик и књижевност Србије је у оквиру манифестације „Март - месец српског језика” организовало „Избор за реч која је обележила 2022. годину”. Комисија је одабрала реч исцељење, коју су предложиле Вања Лазаревић, ученица трећег разреда Филолошке гимназије у Београду и Нађа Милићевић, ученица другог разреда Гимназије у Крушевцу.

Из Друштва за српски језик и књижевност Србије појашњавају - исцељење је глаголска именица настала од префиксираног глагола исцелити (се), који значи „лечењем довести у здраво стање, излечити (се)”. Када се односи на рану, повреду, значи „зарасти, замладити се, залечити”. У основи овог глагола налази се индоевропски, прасловенски и свесловенски придев цео. Именица исцељење учестало се користи у савременом српском језику, а електронски корпус показује да се често употребљава са значењем чудесног, натприродног оздрављења и да се односи и на физичко и на духовно излечење.

За 15 дана стигло је 410 речи које су послали ученици из више од 50 градова и села широм Србије, али и Бања Лука, затим Љубљана, Москва и други градови у којима живи српска дијаспора.

Из перспективе српских основаца и средњошколаца, 2022. годину обележио је престанак пандемије вирусом корона, враћање уобичајеним обавезама, повратак у школу, наставак дружења, излазака и живота без дистанце. Због тога су се међу речима које су ученици предложили нашле и буђење, животоворност, здравље, искра, нада, оживљавање, оздрављење, помак, превазилажење, преображај, препород, просветљење, узлети друге.

Година 2022. донела је и рат у Украјини, па се међу предложеним речима налазе и оне које се односе на ситуацију у свету, на пример, неизвесност, раскол, рат, страх, туга, као и на последице нестабилне ситуације: дезинформација, инфлација, поскупљење, санкције.

Извор: Друштво за српски језик и књижевност Србије

Косовско-метохијски одбор Матице српске приређује Недељу Косова и Метохије од 20. до 24. марта 2023. године, сазнаје Радио "Слово љубве" на званичној интернет-страници најстарије српске институције културе. Манифестација је отворена јуче у подне предавањем на тему "Усмено књижевно благо Косова и Метохије", а настављена данас представљањем књиге Милене Гостовић "Косовски вилајет 1879-1900. Годишњи извештаји (салнаме)". Сутра у подне ће бити представљена књига др Бошка Сувајџића "Кључ од Косова", а у четвртак од 19 часова ће предавање одржати Његово Преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион. Последњег дана манифестације биће представљена и књига проф. др Митре Рељић "Српска гробља на Косову и Метохији, уништена споменичка баштина и идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији".

Извор: Радио "Слово љубве"

У Галерији Факултета ликовних уметности у Београду вечерас, 16. марта 2023. године, у 19 часова, биће свечано отворена изложба мозаика и фресака студената овог факултета. Изложба траје до 28. марта 2023. године.

Најуспешнији мозаици и фреске студената са свих нивоа студирања годинама уназад стварају колекцију факултета, а један њен део представљен је на овој изложби у избору актуелних наставника: Зорана Граовца, Снежане Јовчић Олђе и Горана Јовића.

Као интегрални део образовања на сликарском одсеку ФЛУ, настава зидног сликарства постоји од његовог оснивања 1937. године. Плејада великих српских уметника, професора ФЛУ, почев од Мила Милуновића, који се сматра зачетником савременог мозаика у Србији, преко Јарослава Кратине, Божидара Продановића, Бранка Миљуша, Ђуре Радловића, обучавала је студенте техникама зидног сликарства, формирајући кадар стручан и оспособљен за извођење монументалних дела у мозаику и фресци. Пролазећи кроз различите друштвене околности, а пратећи   развојне етапе сликарског одсека и факултета у целости, настава на овом предмету се константно мењала и усавршавала. Утемељена у традиционалном, класичном приступу, а отворена за новине и достигнућа савременог доба, кроз методологију рада на обавезном и на изборним предметима, на свим нивоима студирања, она нуди велике могућности истраживања и личног развоја. Богатство и различитост мозаичких рукописа и широк распон у ликовном изразу и технолошком приступу потврда су активног и живог процеса наставе усмереног ка индивидуалном развоју студената. Оно што обједињује, а чини препознатљивим мозаике студената ФЛУ, јесте употреба природног камена, изузетно захтевног мозаичког материјала, који захваљујући својој структури и раскошном распону боја и нијанси омогућава сликарски приступ техници. Промовисање студентских мозаика је у традицији факултета, излагачком активношћу и постављањем мозаика са темом животиња на спољашњем зиду ЗОО врта, почев од 1996. године, градећи највећи мозаички мурал у Србији, са преко 500 мозаика. 
Изучавање фреске, са свим техничко технолошким предусловима, у последњој деценији интегрисано је у индивидуални сликарско поетични развој, који се негује и усавршава у сликарским класама. 
Стварањем бољих услова за рад и опремањем радионица најсавременијим материјалима и алатима створена је посебна радна дисциплина на предмету, која резултира не само извршавањем задатог школског програма, већ изузетним остварењима, примећеним и награђиваним и ван оквира наше школе. 

Имена студената-излагача:

Ања Tончић, Јована Конатар, Марта Србуљ, Ана Аздејковић, Милош Коњевода, Страхиња Зоћевић, Јана Стојановић, Маријана Ћурчић, Јелена Војводић, Софија Павковић, Исидора Јанцић, Јана Никић, Ирена Јевтовић, Немања Симић, Бојана Павловић, Јелена Грујичић, Јанко Масловарић, Марина Мијатовић, Тања Уверић, Вук Вучковић, Марија Марковић, Никола Димитрић, Александра Ђукић, Јелена Вићентић, Ана Симић, Теодора Павловић, Ананије Бешовић, Тијана Миљић, Филип Савковић, Александар Радосављевић, Валентина Ковачевић, Виолета Ковачевић, Милица Вукашиновић, Тара Бубања, Ања Алавања, Маријана Аруновић, Лидија Делић, Александра Расулић, Кристина Панајотов, Теодора Николић, Тамара Агић, Марија Солујић, Наташа Стојановић, Ненад Зарић, Мартина Кољеншић, Јасна Kонстантин, Милан Ђорђевић, Живана Мијаиловић, Александра Ковачевић, Ивана Куцина, Филип Видојевић, Маја Зорић, Јована Јовановић, Смиљана Чурић, Ана Вучетић, Наталија Злоколица, Душан Пејић, Александар Смедеревац, Јелена Живковић, Реља Стевановић, Милица Лавадиновић, Даница Живковић, Анета Бенчић, Тамара Kрстић, Вукашин Радушки, Хелена Цветковић.

Извор: ФЛУ Београд