Први Међународни средњовековни фестивал "Бели орлови" биће одржан у Београду, на Калемегдану, на простору Доњег града Београдске тврђаве, од 25. до 27. августа 2023. Манифестација представља српску и европску средњовековну баштину и окупља учеснике из 18 земаља - Румуније, Мађарске, Словачке, Чешке, Бугарске, Француске, Аргентине, Чилеа, Бразила, Северне Македоније, Хрватске, Турске, Грчке, Италије, Русије, Босне и Херцеговине, Данске и Холандије.

Посетиоце на фестивалу очекује богат садржај – средњовековно село, радионице старих заната и вештина (ковање, калиграфија, мозаик, сарачка радионица...), играонице за децу, витешке борбе у оклопу према јасно дефинисаним правилима ХМБ федерације, ђустрање, то јест шоу са коњима који приказује борбе витезова на коњима, јахање коња, средњовековни базар, средњовековна и етно-музика, плесна радионица, турнир у средњовековном стреличарству. Такође, посетиоци ће моћи да уживају и у средњовековној бајци за целу породицу, за све генерације, али са посебним акцентом и пажњом посвећеној деци и њиховој едукацији на тему српске и европске баштине средњег века.

Термини фестивала су: 25. од 14 до 20 часова, 26. од 10 до 20 часова и 27. од 10 до 17 часова.

Извор: Политика; ТВ Храм

Московски синодални хор одржаће концерт у суботу, 29. јула 2023. године, у 19 часова, у Крипти Храма Светог Саве на Врачару.

Подсећамо, Московски синодални хор је основан 1721. године указом Петра Великог. Укидањем руске Патријаршије 1700. године и оснивањем Светог синода, хор црквених појаца при Успенској саборној цркви московског Кремља преименован је у синодални.

Репертоар хора су тада чинила искључиво дела духовне музике. На прелазу из XIX у XX век у репертоар уводе световну музику и аранжмане руских народних песама. Многи руски композитори су наменски писали за овај хор. У његовим активностима учествовао је чак и Петар Иљич Чајковски. 

Извор: Радио "Слово љубве"

Актуелна изложба Историјског музеја Србије под називом “Чекајући сталну поставку” од ове недјеље је богатија за недавно откупљени оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине ХII вијека, као и реконструкције жезла цара Душана и жезла царице Јелене, које је по узору на фреске из манастира Лесново, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима, израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица.

“Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима, али и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војислављевића, краљице Симониде, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су тренутно у процесу израде”, наводи се у саопштењу Музеја.

У години обиљежавања пуних шест деценија од оснивања, Историјски музеј Србије је изложбом „Чекајући сталну поставку” пред посјетиоце изнио највредније предмете из заоставштине двије нововјековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић, који се чувају у збиркама Музеја.

Изложба је конципирана тако да пружи увид у поједине цијелине будуће сталне поставке: у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, док је у остатку простора представљен период преднемањићких и немањићких владара, као и период српске Деспотовине.

https://mitropolija.com/2023/07/13/pecat-stefana-nemanje-izlozen-u-istorijskom-muzeju-srbije/

Снежана Романдић из Уније синдиката просветних радника за Н1 је изјавила да су лоши резултати овогодишњег завршног испита из српског на малој матури резултат чињенице да је ове године тест био другачији од претходних, али и да није новина да нам образовни систем није добар.

Она је истакла да су међу кључним проблемима у образовном систему застарели и преобимни наставни програми, мањак савремених наставних средстава, а ту је и проблем са наставним кадром пошто млади људи који би требало да буду носиоци иновација „кроз школу само прођу“.

Људи, како додаје, због ситуације у просвети не желе да се баве тим послом. Истиче и да запослени имају превише административних послова, а поред тога нема ни озбиљне анализе министарства и надлежних служби шта треба конкретно урадити да се стање промени.

Подсећамо, деца су на тесту из српског у оквиру мале матуре имала у просеку 10,73 поена што је најлошији резултат од кад се мала матура спроводи у Србији. Резултати тог теста били су чак лошији него на тесту из математике.

Поред изразито лоших резултата, за све средњошколске установе спуштен је уписни праг јер деца нису имала довољно поена да се упишу.

Снежана Романдић каже да је изненађење било да је тест ове године био нешто другачији и то превасходно из српског. Био је већи број питања из књижевности која су захтевала функционалну писмености код деце и логичко размишљање. А управо то недостаје данашњој деци и на шта су запослени у школама годинама упозоравали, али надлежни не реагују.

Упитана да ли имају основе критике да је у питању „слабија генерација“ или се ради о наплати за „онлајн школовање“ и последице трагичних догађаја са почетка маја, Романдић каже да те ствари јесу свакако имале утицај, али да сматра да је суштински проблем у томе што је деци дат тест који је захтевао да логички промисле питања из књижевности.

Романдић оцењује да је такав тежи тест дат намерно, будући да смо претходних година добијали све лакше тестове.

Министарство и надлежни настојали су, како додаје, да пробају да учине тест тежим да се би се спустио број бодова на тесту, јер су уплашени тиме да деца излазе са све већим просецима, а њихово знање ни близу није као што се очекује и као што је потребно да би могли да буду функционални актери друштва.

    „Наша деца када прочитају текст дужи од пар реченица не знају да га репродукују и не знају шта су прочитали“, рекла је Романдић.

Поводом све већих просека и све већег броја одличних ученика у школама, она каже да је просек важан и деци и родитељима јер постоји утисак да „оценама служимо за куповину социјалног мира“ и да родитељи који раде по цео дан очекују да деца буду одлична, а то није реално стање.

„Родитељи не разумеју да морају да буду активни актери образовања своје деце и да ми просветни радници нисмо камен спотицања. Kада их упозоримо да постоји проблем, увек испадне да су запослени у школама карика на којој ће се нешто сломити и ми морамо да попустимо, па имате просеке преко четири, а децу без адекватног знања“, нагласила је Романдић.

На питање какве генерације то стварамо, она каже да просветни радници за сада не знају ни како ће почети нову школску годину, да ли ће се и шта од планова имплементирати.

„Нама одлуке стижу данас за јуче. Мислимо да овако више не може и да морају да се мењају крупне ствари – да сви актери друштва буду укључени. Ускоро ћемо се претворири у оне који само чувају децу, а они који имају новца ће ићи у приватне школе, мада је питање какво ће бити њихово функционално знање“, оцењује представница синдиката.

https://zelenaucionica.com/rezultati-testa-iz-srpskog-najlosiji-otkad-postoji-mala-matura-nasa-deca-kada-procitaju-tekst-duzi-od-par-recenica-ne-znaju-sta-su-procitali/

У част и спомен на академика Станојла Рајичића (1910–2000), оснивача концертног програма Галерије, Српска академија наука и уметности установила је награду са његовим именом која се додељује једном годишње за најуспелији наступ у Галерији у претходној концертној сезони. Овогодишњи лауреат је Камерни ансамбл "Београдски трио", који ће вечерас, 5. јула 2023. године од 18 часова одржати и концерт у Галерији. На програму су композиције Петра Иљича Чајковског и академика Ивана Јевтића.

БЕОГРАДСКИ ТРИО настао је 2015. године. Ансамбл чине професионални музичари, а уједно и студенти докторских академских извођачких студија на Факултету музичке уметности у Београду, Душан Панајотовић (виолина), Иван Јарић (виолончело) и Игор Дражевић (клавир). Назив триа је настао са намером да се сачува сећање на истоимени трио (основали су га пијаниста Андреја Прегер са виолинистом Александром Павловићем и виолончелистом Виктором Јаковчићем 1964. године) и настави традиција извођења композиција писаних за овај састав. Солисти окупљени у овом високо квалитетном ансамблу су афирмисани извођачи савремене српске музике, присутни на фестивалима као што су Међународна трибина композитора, КоМА (Концерти младих аутора), Роси фест, ReConstruction, у пројектима (Рострум+), као и стални сарадници на извођењу студентских испитних радова из композиције. У оквиру пројекта Рострум+ чланови овог ансамбла су наступили  2018. године у елитној Концертној дворани Палате лепих уметности „Бозар“ у Бриселу (Белгија), где су изводили дела српских композитора. Концертне сезоне Београдског трија подржава је и финансира Сокој – Организација музичких аутора Србије. Концертну серију под називом „Камерна музика Ивана Јевтића“ у 2019. години финсирала и подржавала је Република Србија – Министарство културе и информисања. Учествовали су у концертној серији под називом „Музика композитора академика, путовање по Србији“  коју је организовала Српска академија наука и уметности 2020. и 2021. године. Часопис „Музика класика“ наградио је ансамбл „Беогадски трио“ за највећа уметничка достигнућа признањем „Млади уметник“ у 2021. години. Београдски трио је добитник прве награде на такмичењу савремене музике Reconstruction 2 (2019) у категорији камерна музика.

Извор: Радио "Слово љубве"

У Историјском музеју Србије у суботу, 24. јуна 2023. године, са почетком од 13 часова, кустос Небојша Дамњановић одржаће стручно вођење кроз изложбу „Чекајући сталну поставку". Вођење се одржава у оквиру програма „Субота у Историјском музеју", који посетиоцима Музеја сваке суботе од 13 часова уз посету актуелној изложби нуди занимљив допунски садржај. Подсећамо, у години обележавања пуних шест деценија од оснивања, Историјски музеј Србије изложбом „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце износи највредније предмете из заоставштине две нововековне српске династије - Карађорђевић и Обреновић, који се чувају у збиркама Музеја.

Изложба је конципирана тако да пружи увид у поједине целине будуће сталне поставке: у централној и бочним салама представљени су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, док је у остатку простора представљен период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине.

Изложбу је, након уводних речи др Душице Бојић, свечано отворила госпођа Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију при Министарству културе Републике Србије.

Аутори концепције изложбе су др Душица Бојић, Слађана Бојковић и Тијана Јовановић Чешка.

Извор: Историјски музеј Србије инстаграм

Концерт познатог кантаутора Асима Сарвана, уз представљање новог музичког албума, биће у петак, 9. јуна, од 19 часова, у порти Вазнесењске цркве у центру Београда, у Ул. адмирала Гепрата. Добро дошли!

(У случају кише концерт ће бити одржан у парохијском дому)

Извор: Радио Слово љубве

Женска радна секција при Верском добротворном старатељству Архиепископије београдско-карловачке приредиће свечано отварање изложбе под називом "Све српско" у четвртак 1. јуна 2023. године у конаку храма Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру са почетком у 18 сати и 30 минута, сазнаје Радио "Слово љубве". На изложби која ће трајати пуих месец дана, до 1. јула ове године, биће приказано вишегодишње стваралаштво ове секције - разне рукотворине, гоблени и везови са мотивима српских манастира и Мирослављевог Јеванђеља, као и радови на свили у тзв. "пачворк" техници, са традиционалним српским шарама пиротског ћилима. Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"