Обновљени књижевни сусрети Српске књижевне задруге настављени су у Свечаној сали СКЗ, када су представљена два нова издања песника Матије Бећковића – „Поеме, друга књига“ и „Наћертаније“.

Песник, књижевник и академик Матија Бећковић (84), родом из Сенте, је редовни члан Српске академије наука и уметности. Један је од сигурно најплоднијих књижевника, који је током каријере дуге више од 60 година објавио на десетине дела и освојио преко 70 награда. На промоцији његових дела у Београду говорили су аутор Матија Бећковић, писци и књижевни критичари Радивоје Микић и Милета Аћимовић Ивков, док је глумица Наташа Ласица представила нове стихове великог српског песника.

Књижевник, теоретичар и критичар Милета Аћимов Ивков је говорио о две нове књиге поезије Матије Бећковића и осврнуо се на обиман предговор колеге Радивоја Микића у збирци „Поеме, друга књига“, где је приметио да су песме писане у духу и стилу песника и пажљиво и прецизно је описивао развој и стваралаштво награђиваног аутора, пренео је Танјуг.

Ивков описује „Наћертаније“ као „наставак гротескног света“ који се „обраћа читаоцу хуморним обртима и гротескним обрасцима“.

„Овде су присутни критички, хуморни увиди времена који су веома тамни и поражавајући. Матија воли да се бави новим речима и изразима и да се са њима гротескно поиграва. Има младости и духа у свом стваралаштву још увек“, изјавио је Аћимов Ивков подсећајући на мисао која се цитира у књижевним круговима – „критичари одлазе, а песници остају“.

Радивоје Микић, који је недавно написао и предговор за збирку песама Васка Попе, навео је да би и ове две нове књиге требало да покажу и докажу „зашто је Матија Бећковић јединствена појава у савременој књижевности“.

Професор, књижевник и критичар Микић сматра да се Бећковић издвојио изузетном вештином да ствара посебан облик и форму песништва, а то је – поема.

Он је подсетио да се поема јавља у доба романтизма, након нестанка епа јер је и даље постојала потреба песника да се споји епско и лирско, односно да има приче и фабуле.

Микић је издвојио да је, када је у питању форма поеме, Бећковић апсолутно неприкосновен, а поред тога је изванредан сатиричар, један од наших највећих модерних аутора којих, како додаје, „иначе нема много аутентичних“.

Матија Бећковић након свих излагања о својим збиркама поезије, у познатом духовитом маниру обратио се пуној Свечаној сали СКЗ.

„Некада сам мислио да песник најбоље зна шта је написао и да нико боље не може тумачити његово дело. А онда, кад слушам Радивоја Микића, он ми открива неке ствари у мом делу, које ја нисам видео. Микић је такође писао о мом сонету који сам давно писао у часопису ‘Савременик’ што је мало ко запазио, а ето он је на то подсетио у свом тексту“, рекао је Матија Бећковић.

Бећковић је напоменуо да се дуго дружио са песником Бранком Миљковићем „у време када он није имао никакву конкуренцију“, да је био са њим у последњим годинама живота, те да је цитирао стихове из народа у овим збиркама, које је својевремено чуо од Миљковића.

Било је речи и о Бећковићевој антологијској првој песми „Вера Павладољска“ (1962), која се налази као експонат у Гутенберговом музеју и Музеју модерне уметности у Њујорку.

„Мало ко се ожени својом првом љубави“, рекао је једном приликом Матија Бећковић, а ето управо њему се то десило.

„Као песник родио сам се у Ваљеву. ‘Вера Павладољска’ је моја прва поема, и моја прва љубав. И не знам баш много оних који су се оженили својом првом љубављу. Помешали су се живот и поезија. А поезија је мој живот, и моја прва и последња љубав“, говорио је раније Бећковић.

Подсетимо, свестрани аутор је са писцем Бориславом Михајловићем Михизом адаптирао „Горски вијенац“ на сцени београдског Народног позоришта.

Драмска поема „Че – трагедија која траје“ са Душаном Радовићем преведена је на њемачки (1969) и енглески језик (1970).

За дописног члана САНУ Бећковић је изабран 1983. године, а за редовног 1991. године. Члан је Српског ПЕН центра, као и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, у којем је активан од самог оснивања 2012. године.

Удружење "Народна дипломатија" позива на трећи по реду хуманитарни концерт под називом "Мирно небо за дечји осмех", посвећен деци са Косова и Метохије. Концерт је организован уз подршку Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији, Руског дома, Међународног фонда јединства православних народа, Руске хуманитарне мисије, Координационог савета руских сународника у Србији и фирме МБР "Секјурити". Публика ће имати прилику да ужива у певању Павлине Радовановић, сестара Симовић, Вере Столић, Слободанке Радовановић, Бранке Зечевић и Милице Досковић, које ће наступити у уз пратњу триа "Вечности", Гаврила Кујунџића и Александра Ковачевића. Сви су добродошли!

Извор: Руски дом

Отварање изложбе фотографија „Цркве брвнаре – чувари традиције: Непрекидна молитва под дрвеним сводом“ аутора г. Станка Костића биће приређено у среду, 4. октобра 2023. године у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ (улица Ђуре Јакшића 2). Изложбу од вечерас до 28. октобра можете погледати сваким радним даном од 10 до 20 часова, суботом од 10 до 15 часова. Добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Јубиларни, 25. Фестивал духовне музике "Хорови међу фрескама" који је почео 1995. године благословом блажене успомене Патријарха Павла и настављен у време Патријарха Иринеја, биће одржан од 1. до 31. октобра 2023. године у Атријуму Народног музеја и Београду и Саборној цркви, сазнајемо благодарећи г. Урошу Миодрагу из Управног одбора овог фестивала. Са благословом Свјатјејшег Патријарха Порфирија и под покровитељством Секретаријата за културу Скупштине града Београда, Фестивал ће јубилеј прославити у простору у коме је и почео пре више од четврт века, а о програму и учесницима овогодишњег Фестивала, који је посвећен Косову и Метохији и јубилејима два најстарија Певачка друштва у Србији, разговарамо са Урошем Миодрагом:

Извор: Радио "Слово љубве"

Научни скуп са међународним учешћем „Kомпозитор Василије Мокрањац (1923–1984) - Музика и ћутање“ одржаће се у понедељак, 11. септембра, у Свечаној сали САНУ, са почетком у 10 часова и 30 минута, сазнаје Радио "Слово љубве". Скуп, поводом обележавања стогодишњице рођења академика Мокрањца, организује Српска академија наука и уметности у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ и Фондацијом Василије Мокрањац. Поздравне речи одржаће академик Иван Јевтић, секретар Одељења уметности САНУ, Александра Мокрањац и Катарина Томашевић. На скупу ће своје радове представити аутори из Француске, Португалије и Србије, а детаљнији програм је у наставку вести.

Академик Мокрањац дао је свестран и трајан допринос српској музичкој уметности, култури и педагогији. Дипломирао је на два одсека Музичке академије у Београду: на одсеку за клавир (у класи проф. Емила Хајека) и композицију (у класи проф. Станојла Рајичића).

Василије Мокрањац је најзначајнији српски симфоничар ХХ века. Поред пет симфонија и бројних других дела за симфонијски оркестар, његов опус обухвата и концертантну, камерну и солистичку музику, као и радио-драме и велики број партитура позоришне и филмске музике. Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији, односно Факултету музичке уметности  у Београду. Бавио се превођењем стручне литературе за потребе своје педагошке праксе.

+++

ПРОГРАМ

Понедељак, 11. септембар 2023.
Свечана сала Српске академије наука и уметности

10:30 Над одзвуцима вечности. Поздравне речи у знак сећања на академика Василија Мокрањца
академик Иван Јевтић, секретар Одељења уметности САНУ
академик Светислав Божић, Одељење уметности САНУ
др Александра Мокрањац, дипл. инж. архитектуре, кћи Василија Мокрањца, оснивач Фондације "Василије Мокрањац"
др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ

Прва сесија: „Стваралаштво Василија Мокрањца из визуре иностраних музиколога” (председава др Мелита Милин)

11:00 др Силви Нисефор (Sylvie Nicephor), музиколог, сопран и пијаниста (Француска): „О Прелудијуму за клавир (1984) Василија Мокрањца”
(превод: Тања Шотра)

11:30 др Иван Муди (Ivan Moody), музиколог, композитор, диригент и православни свештеник (Португалија-Уједињено Краљевство „Неокласична естетика у музици Василија Мокрањца и Виктора Калабиса”

12:00 Пауза

Друга сесија: „Василије Мокрањац и музичка историографија”
(председава др Катарина Томашевић)

12:20 др Надежда Мосусова, научни саветник Музиколошког института САНУ у пензији: „Изостанак српске музике из светске музичке културе”

12:40 др Мелита Милин, научни саветник Музиколошког института САНУ у пензији: „Опус Василија Мокрањца из угла музичке историографије”

13:00 др Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ: „Виолончелиста Јован Мокрањац, отац Василија Мокрањца – заборављени великан српске музике”

13:20 Дискусија

13:40 Ручак

Трећа сесија: „Композиторско стваралаштво Василија Мокрањца: аналитичка и естетичка разматрања” (председава др Ивана Медић)

14:30 мр Милош Заткалик, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду: „O Одјецима, тишини и структурној дубини: рефлексије о музици Василија Мокрањца (с Хајдегером у позадини)”

14:50 др ум. Татјана Милошевић Мијановић, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду: „Композициони поступци у стваралаштву Василија Мокрањца примењени у циљу сједињавања различитих музичких утицаја”

15:10 др Милош Браловић, истраживач-сарадник Музиколошког института САНУ: „Развој неоекспресионизма у српској музици шездесетих година ХХ века. Три неоекспресионистичке симфоније Василија Мокрањца”

15:30 Дискусија

15:45 Пауза

Четврта сесија: „Василије Мокрањац као педагог” (председава ред. проф. Милош Заткалик)

16:00 др ум. Светлана Максимовић, композитор: „Аспекти особености стила и карактера у опусу Василија Мокрањца и промене у раду са студентима”

16:20 др Јелена Јанковић-Бегуш, научни сарадник, уредник програма у Центру београдских фестивала (ЦЕБЕФ): „’À mon cher maître’: Дуо за клавир и оркестар Властимира Трајковића као омаж професору Василију Мокрањцу”

16:40 Завршна дискусија

17:00 др ум. Огњен Поповић, кларинет, ванредни професор Факултета музичке уметности у Београду (Василије Мокрањац: Песма за соло кларинет и Прелудијум за соло кларинет)

Извор: Радио "Слово љубве"

У суботу, 26. августа 2023. године, са почетком у 19.30 часова, у порти храма Светог Симеона Мироточивог у Ветернику, г. Милош Станковић, првак Народног позоришта из Суботице, извешће монодраму "Беседа о оптимизму", која је настала на основу истоимене беседе светог Владике Николаја. Монодрама ће бити изведена у оквиру духовних свечаности које организује Црквена општина ветерничка поводом предстојећег освећења храма у Ветернику.

Извор: Епархија бачка

Осми по реду Фестивал средњовековне музике "Медимус" одржаће се ове године 26. и 27. августа у атријуму цркве Светог Спаса у Призрену. Дводневни програм чине наступи ансамбала: "Дуо лаута" и Грејс Њуком, "Парламенто" и "Медимус". Идејни творац и главни организатор ове манифестације је Друштво пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена, уз помоћ Дома културе Грачаница и Фондације Свети Архангели, под покровитељством Министарства за културу Републике Србије.

Више о Фестивалу на ОВОМ линку.

Извор: Радио Слово љубве

Први Међународни средњовековни фестивал "Бели орлови" биће одржан у Београду, на Калемегдану, на простору Доњег града Београдске тврђаве, од 25. до 27. августа 2023. Манифестација представља српску и европску средњовековну баштину и окупља учеснике из 18 земаља - Румуније, Мађарске, Словачке, Чешке, Бугарске, Француске, Аргентине, Чилеа, Бразила, Северне Македоније, Хрватске, Турске, Грчке, Италије, Русије, Босне и Херцеговине, Данске и Холандије.

Посетиоце на фестивалу очекује богат садржај – средњовековно село, радионице старих заната и вештина (ковање, калиграфија, мозаик, сарачка радионица...), играонице за децу, витешке борбе у оклопу према јасно дефинисаним правилима ХМБ федерације, ђустрање, то јест шоу са коњима који приказује борбе витезова на коњима, јахање коња, средњовековни базар, средњовековна и етно-музика, плесна радионица, турнир у средњовековном стреличарству. Такође, посетиоци ће моћи да уживају и у средњовековној бајци за целу породицу, за све генерације, али са посебним акцентом и пажњом посвећеној деци и њиховој едукацији на тему српске и европске баштине средњег века.

Термини фестивала су: 25. од 14 до 20 часова, 26. од 10 до 20 часова и 27. од 10 до 17 часова.

Извор: Политика; ТВ Храм

Московски синодални хор одржаће концерт у суботу, 29. јула 2023. године, у 19 часова, у Крипти Храма Светог Саве на Врачару.

Подсећамо, Московски синодални хор је основан 1721. године указом Петра Великог. Укидањем руске Патријаршије 1700. године и оснивањем Светог синода, хор црквених појаца при Успенској саборној цркви московског Кремља преименован је у синодални.

Репертоар хора су тада чинила искључиво дела духовне музике. На прелазу из XIX у XX век у репертоар уводе световну музику и аранжмане руских народних песама. Многи руски композитори су наменски писали за овај хор. У његовим активностима учествовао је чак и Петар Иљич Чајковски. 

Извор: Радио "Слово љубве"

Актуелна изложба Историјског музеја Србије под називом “Чекајући сталну поставку” од ове недјеље је богатија за недавно откупљени оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине ХII вијека, као и реконструкције жезла цара Душана и жезла царице Јелене, које је по узору на фреске из манастира Лесново, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима, израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица.

“Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима, али и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војислављевића, краљице Симониде, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су тренутно у процесу израде”, наводи се у саопштењу Музеја.

У години обиљежавања пуних шест деценија од оснивања, Историјски музеј Србије је изложбом „Чекајући сталну поставку” пред посјетиоце изнио највредније предмете из заоставштине двије нововјековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић, који се чувају у збиркама Музеја.

Изложба је конципирана тако да пружи увид у поједине цијелине будуће сталне поставке: у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, док је у остатку простора представљен период преднемањићких и немањићких владара, као и период српске Деспотовине.

https://mitropolija.com/2023/07/13/pecat-stefana-nemanje-izlozen-u-istorijskom-muzeju-srbije/

Снежана Романдић из Уније синдиката просветних радника за Н1 је изјавила да су лоши резултати овогодишњег завршног испита из српског на малој матури резултат чињенице да је ове године тест био другачији од претходних, али и да није новина да нам образовни систем није добар.

Она је истакла да су међу кључним проблемима у образовном систему застарели и преобимни наставни програми, мањак савремених наставних средстава, а ту је и проблем са наставним кадром пошто млади људи који би требало да буду носиоци иновација „кроз школу само прођу“.

Људи, како додаје, због ситуације у просвети не желе да се баве тим послом. Истиче и да запослени имају превише административних послова, а поред тога нема ни озбиљне анализе министарства и надлежних служби шта треба конкретно урадити да се стање промени.

Подсећамо, деца су на тесту из српског у оквиру мале матуре имала у просеку 10,73 поена што је најлошији резултат од кад се мала матура спроводи у Србији. Резултати тог теста били су чак лошији него на тесту из математике.

Поред изразито лоших резултата, за све средњошколске установе спуштен је уписни праг јер деца нису имала довољно поена да се упишу.

Снежана Романдић каже да је изненађење било да је тест ове године био нешто другачији и то превасходно из српског. Био је већи број питања из књижевности која су захтевала функционалну писмености код деце и логичко размишљање. А управо то недостаје данашњој деци и на шта су запослени у школама годинама упозоравали, али надлежни не реагују.

Упитана да ли имају основе критике да је у питању „слабија генерација“ или се ради о наплати за „онлајн школовање“ и последице трагичних догађаја са почетка маја, Романдић каже да те ствари јесу свакако имале утицај, али да сматра да је суштински проблем у томе што је деци дат тест који је захтевао да логички промисле питања из књижевности.

Романдић оцењује да је такав тежи тест дат намерно, будући да смо претходних година добијали све лакше тестове.

Министарство и надлежни настојали су, како додаје, да пробају да учине тест тежим да се би се спустио број бодова на тесту, јер су уплашени тиме да деца излазе са све већим просецима, а њихово знање ни близу није као што се очекује и као што је потребно да би могли да буду функционални актери друштва.

    „Наша деца када прочитају текст дужи од пар реченица не знају да га репродукују и не знају шта су прочитали“, рекла је Романдић.

Поводом све већих просека и све већег броја одличних ученика у школама, она каже да је просек важан и деци и родитељима јер постоји утисак да „оценама служимо за куповину социјалног мира“ и да родитељи који раде по цео дан очекују да деца буду одлична, а то није реално стање.

„Родитељи не разумеју да морају да буду активни актери образовања своје деце и да ми просветни радници нисмо камен спотицања. Kада их упозоримо да постоји проблем, увек испадне да су запослени у школама карика на којој ће се нешто сломити и ми морамо да попустимо, па имате просеке преко четири, а децу без адекватног знања“, нагласила је Романдић.

На питање какве генерације то стварамо, она каже да просветни радници за сада не знају ни како ће почети нову школску годину, да ли ће се и шта од планова имплементирати.

„Нама одлуке стижу данас за јуче. Мислимо да овако више не може и да морају да се мењају крупне ствари – да сви актери друштва буду укључени. Ускоро ћемо се претворири у оне који само чувају децу, а они који имају новца ће ићи у приватне школе, мада је питање какво ће бити њихово функционално знање“, оцењује представница синдиката.

https://zelenaucionica.com/rezultati-testa-iz-srpskog-najlosiji-otkad-postoji-mala-matura-nasa-deca-kada-procitaju-tekst-duzi-od-par-recenica-ne-znaju-sta-su-procitali/