У понедељак, 20. новембра 2023. године, у 18.30 часова у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду биће одржана промоција књиге Ризница Саборне цркве у Београду аутора др Вука Даутовића, проф. др Игора Борозана и ђакона Будимира Кокотовића и представљање изабраних предмета из ове ризнице.

Тим поводом, присутнима ће поздравну реч упутити Његова Светост Патријарх српски г. г. Порфирије и потпредседница Владе и министар културе Републике Србије Маја Гојковић. О идеји и реализацији пројекта ће говорити Његово преосвештенство Епископ јегарски г. Нектарије, старешина Саборног храма, док ће књигу представити аутори.

Почетком 2023. године, у сарадњи Музеја Српске православне цркве и Саборне цркве у Београду, а по благослову Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, покренут је пројекат под називом Отворимо ризницу Саборне цркве са циљем да се изведу конзерваторско-рестаураторски радови на вредним предметима ризнице храма Светог архангела Михаила како би се трајно сачували за будућа поколења и учинили доступнима јавности. У процес реализације били су укључени и појединци уз чију смо подршку успели да један број најзначајнијих предмета ризнице изузетно важног престоничког храма успешно вратимо ближе изворном стању. Овај пројекат представља само почетак надахнут најискренијом жељом и вољом да у предстојећем периоду буду спроведени комплетни конзерваторско-рестаураторски радови на свим предметима и буде формирана стална поставка ризнице Саборне цркве. Ризница, са предметима који су настали у периоду од 17. до 20. века, представља само део сведочанства о духовном, историјском, културном и уметничком значају и наслеђу српског народа, које је више од три века, баштинио прво стари, а потом и нови Саборни храм.

У настојању да се пружи целокупан увид у вишевековни значај овог духовног и културног средишта како престонице тако и Српске православне цркве, пројекат је обухватио и публиковање капиталне монографије Ризница Саборне цркве у Београду. Ова вредна публикација је издање Музеја Српске православне цркве које је уз подршку Министарства културе Републике Србије припремљено као друга књига у едицији Ризнице Српске Православне Цркве, чији су уредници јереј др Владимир Радовановић и др Миљана Матић. Саиздавачи књиге су Саборна црква у Београду и Институт за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Аутори текстова у монографији су др Вук Даутовић, проф. др Игор Борозан и ђакон Будимир Кокотовић.После прве целовитије монографске студије о Саборној цркви, која је садржала и опис ризнице, аутора Бранка Вујовића објављене давне 1996. године, пред читалачком публиком је сада нова књига о Саборном храму која пружа нови поглед на историју, архитектуру, сликарство, а посебно на ризницу храма која је студиозно обрађена. Монографија је употпуњена посебним поглављем посвећеним само ризници са широм уводном студијом и каталогом са детаљним описима педесет одабраних ризничких предмета. Ово поглавље, као и целокупну књигу, красе јединствене и висококвалитетне фотографије у боји аутора Александра Радосављевића, али и вредни архивски снимци.

Саборна црква је током своје историје неретко била центар многобројних свечаних догађаја попут венчања кнеза Милана Обреновића и кнегиње Наталије (1875), краља Александра Обреновића и краљице Драге (1900), крунисања краља Петра I Карађорђевића (1904), устоличења патријараха Димитрија Павловића (1920), Варнаве Росића (1930) и Гаврила Дожића (1938), опела и погреба чланова владарских породица и поглавара Српске православне цркве, али и општенационално важних историјских догађаја какав је пренос моштију Светог деспота Стефана Штиљановића, Светог кнеза Лазара и Светог цара Уроша (1942). Саборни храм истовремено је и место на коме почивају посмртни остаци српских кнежева Милоша и Михаила Обреновића, митрополита српских Михаила, Инокентија, Антима, патријараха српских Гаврила и Викентија и народних учитеља и великана српске просвете и културе Доситеја Обрадовића и Вука Караџића. Представљајући огледало идентитета српског народа, Саборна црква у својој ризници чува предмете који указују на континуитет активног литургијског живота и разноврсност уметничких, друштвено-економских и политичких прилика периода у ком је претрајавала. Богослужбени предмети од племенитог метала (путири, дискоси, звездице, дикирије и трикирије, петохлебнице, дарохранилице, кандила), престони крстови, штампана Јеванђеља са богато украшеним металним оковима, напрсни и ручни крстови српских митрополита и патријараха, иконе, предмети од текстила (антиминси, аери, дарци, барјаци, катапетазме, плаштанице), некада су Саборној цркви даривани од стране приложника који су неретко били чланови имућних грађанских или владарских породица Обреновић и Карађорђевић, еснафских радионица и удружења, али и судећи по приложеним даровима, скоро свих слојева друштва.

Успешна реализација пројекта и објављивање монографије отворили су могућност да се знатан број ризничких предмета представи јавности. Тим поводом приређена је изложба одабраних ризничких предмета која је постављена унутар простора Саборног храма. То је учињено пре свега у жељи да се предмети који су некада чинили интегрални део богослужбеног живота овог храма прикажу управо као његова неизоставна целина, али и спомен сећања на његове бројне ктиторе и приложнике, због чега је простор храма симболично на кратко претворен у изложбени простор.

На изложби ће посетиоци, између осталог, имати прилику да по први пут виде Црквено небо под којим је крунисан краљ Петар I Карађорђевић, Прибор за миропомазање краља Петра I Карађорђевића, Катапетазму са представама српских светитеља Симеона Немање, Саве и Стефана Првовенчаног коју је даровала краљица Драга Обреновић, Престони крст краља Александра Обреновића, Ручни крст митрополита Михаила, Престони крст обновљене Патријаршије познатог златара Стевана Јевтовића, Барјак кројачког београдског еснафа, Венчила кнеза Милана Обреновића и кнегиње Наталије, Целивајуће иконе сликара Уроша Кнежевића и Николе Марковића и Јеванђеље кнегиње Куракине штампано у Москви.

Како богослужбени живот који се одвија у простору Саборног храма не би био ометан дуже време, изложбу ће сви заинтересовани моћи да посете у периоду од 20. до 27. новембра 2023. године.

https://mitropolija.com/2023/11/17/otvorimo-riznicu-saborne-crkve/

Са радошћу вас позивамо у суботу, 4. новембра на концерт мушког хора „Сречко Косовел Ајдовшчина“ који ће се одржати у крипти Храма Светога Саве на Врачару, са почетком у 18 часова. Хором ће руководити г. Андреј Макор. Сви сте добродошли!

Извор: Радио Слово љубве

Уз најаву дипломске представе студената 4. године глуме ФДУ, која ће бити одиграна у понедељак, 23. октобра 2023. у Театру Вук, у 19.30 ч, глумац Митар Милићевић нам кратко говори о одрастању уз требињске светиње и Литургијском животу у београдској цркви Светог Димитрија, по којем носи име.

Војислав Луковић, дипломирани сликар и рестуратор, иконописац и уметник који је осликао параклис Васкрсења Христовог у Централном затвору у Београду, али и ипођакон СПЦ при храму Св. Цара Константина и Царице Јелене на Вождовцу, представиће циклус фотографија са разних молитвених сабрања под називом "Божанска светлост" у уторак 24. октобра 2023. године у Фото галерији "Плус" у Палати Београд (Масарикова 5). Подсетимо да је г. Луковић дуги низ година бави креативном фотографијом у којој је стекао многе награде на домаћим и међународним такмичењима, као и међународна фотографска звања. Фото галерија "Плус" се налази са десне стране степеница које воде ка самопослузи "ИДЕА" у сутурену Београђанке, улаз наспрам СКЦ-а.

Извор: Радио "Слово љубве"

Обновљени књижевни сусрети Српске књижевне задруге настављени су у Свечаној сали СКЗ, када су представљена два нова издања песника Матије Бећковића – „Поеме, друга књига“ и „Наћертаније“.

Песник, књижевник и академик Матија Бећковић (84), родом из Сенте, је редовни члан Српске академије наука и уметности. Један је од сигурно најплоднијих књижевника, који је током каријере дуге више од 60 година објавио на десетине дела и освојио преко 70 награда. На промоцији његових дела у Београду говорили су аутор Матија Бећковић, писци и књижевни критичари Радивоје Микић и Милета Аћимовић Ивков, док је глумица Наташа Ласица представила нове стихове великог српског песника.

Књижевник, теоретичар и критичар Милета Аћимов Ивков је говорио о две нове књиге поезије Матије Бећковића и осврнуо се на обиман предговор колеге Радивоја Микића у збирци „Поеме, друга књига“, где је приметио да су песме писане у духу и стилу песника и пажљиво и прецизно је описивао развој и стваралаштво награђиваног аутора, пренео је Танјуг.

Ивков описује „Наћертаније“ као „наставак гротескног света“ који се „обраћа читаоцу хуморним обртима и гротескним обрасцима“.

„Овде су присутни критички, хуморни увиди времена који су веома тамни и поражавајући. Матија воли да се бави новим речима и изразима и да се са њима гротескно поиграва. Има младости и духа у свом стваралаштву још увек“, изјавио је Аћимов Ивков подсећајући на мисао која се цитира у књижевним круговима – „критичари одлазе, а песници остају“.

Радивоје Микић, који је недавно написао и предговор за збирку песама Васка Попе, навео је да би и ове две нове књиге требало да покажу и докажу „зашто је Матија Бећковић јединствена појава у савременој књижевности“.

Професор, књижевник и критичар Микић сматра да се Бећковић издвојио изузетном вештином да ствара посебан облик и форму песништва, а то је – поема.

Он је подсетио да се поема јавља у доба романтизма, након нестанка епа јер је и даље постојала потреба песника да се споји епско и лирско, односно да има приче и фабуле.

Микић је издвојио да је, када је у питању форма поеме, Бећковић апсолутно неприкосновен, а поред тога је изванредан сатиричар, један од наших највећих модерних аутора којих, како додаје, „иначе нема много аутентичних“.

Матија Бећковић након свих излагања о својим збиркама поезије, у познатом духовитом маниру обратио се пуној Свечаној сали СКЗ.

„Некада сам мислио да песник најбоље зна шта је написао и да нико боље не може тумачити његово дело. А онда, кад слушам Радивоја Микића, он ми открива неке ствари у мом делу, које ја нисам видео. Микић је такође писао о мом сонету који сам давно писао у часопису ‘Савременик’ што је мало ко запазио, а ето он је на то подсетио у свом тексту“, рекао је Матија Бећковић.

Бећковић је напоменуо да се дуго дружио са песником Бранком Миљковићем „у време када он није имао никакву конкуренцију“, да је био са њим у последњим годинама живота, те да је цитирао стихове из народа у овим збиркама, које је својевремено чуо од Миљковића.

Било је речи и о Бећковићевој антологијској првој песми „Вера Павладољска“ (1962), која се налази као експонат у Гутенберговом музеју и Музеју модерне уметности у Њујорку.

„Мало ко се ожени својом првом љубави“, рекао је једном приликом Матија Бећковић, а ето управо њему се то десило.

„Као песник родио сам се у Ваљеву. ‘Вера Павладољска’ је моја прва поема, и моја прва љубав. И не знам баш много оних који су се оженили својом првом љубављу. Помешали су се живот и поезија. А поезија је мој живот, и моја прва и последња љубав“, говорио је раније Бећковић.

Подсетимо, свестрани аутор је са писцем Бориславом Михајловићем Михизом адаптирао „Горски вијенац“ на сцени београдског Народног позоришта.

Драмска поема „Че – трагедија која траје“ са Душаном Радовићем преведена је на њемачки (1969) и енглески језик (1970).

За дописног члана САНУ Бећковић је изабран 1983. године, а за редовног 1991. године. Члан је Српског ПЕН центра, као и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, у којем је активан од самог оснивања 2012. године.

Удружење "Народна дипломатија" позива на трећи по реду хуманитарни концерт под називом "Мирно небо за дечји осмех", посвећен деци са Косова и Метохије. Концерт је организован уз подршку Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији, Руског дома, Међународног фонда јединства православних народа, Руске хуманитарне мисије, Координационог савета руских сународника у Србији и фирме МБР "Секјурити". Публика ће имати прилику да ужива у певању Павлине Радовановић, сестара Симовић, Вере Столић, Слободанке Радовановић, Бранке Зечевић и Милице Досковић, које ће наступити у уз пратњу триа "Вечности", Гаврила Кујунџића и Александра Ковачевића. Сви су добродошли!

Извор: Руски дом

Отварање изложбе фотографија „Цркве брвнаре – чувари традиције: Непрекидна молитва под дрвеним сводом“ аутора г. Станка Костића биће приређено у среду, 4. октобра 2023. године у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ (улица Ђуре Јакшића 2). Изложбу од вечерас до 28. октобра можете погледати сваким радним даном од 10 до 20 часова, суботом од 10 до 15 часова. Добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Јубиларни, 25. Фестивал духовне музике "Хорови међу фрескама" који је почео 1995. године благословом блажене успомене Патријарха Павла и настављен у време Патријарха Иринеја, биће одржан од 1. до 31. октобра 2023. године у Атријуму Народног музеја и Београду и Саборној цркви, сазнајемо благодарећи г. Урошу Миодрагу из Управног одбора овог фестивала. Са благословом Свјатјејшег Патријарха Порфирија и под покровитељством Секретаријата за културу Скупштине града Београда, Фестивал ће јубилеј прославити у простору у коме је и почео пре више од четврт века, а о програму и учесницима овогодишњег Фестивала, који је посвећен Косову и Метохији и јубилејима два најстарија Певачка друштва у Србији, разговарамо са Урошем Миодрагом:

Извор: Радио "Слово љубве"

Научни скуп са међународним учешћем „Kомпозитор Василије Мокрањац (1923–1984) - Музика и ћутање“ одржаће се у понедељак, 11. септембра, у Свечаној сали САНУ, са почетком у 10 часова и 30 минута, сазнаје Радио "Слово љубве". Скуп, поводом обележавања стогодишњице рођења академика Мокрањца, организује Српска академија наука и уметности у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ и Фондацијом Василије Мокрањац. Поздравне речи одржаће академик Иван Јевтић, секретар Одељења уметности САНУ, Александра Мокрањац и Катарина Томашевић. На скупу ће своје радове представити аутори из Француске, Португалије и Србије, а детаљнији програм је у наставку вести.

Академик Мокрањац дао је свестран и трајан допринос српској музичкој уметности, култури и педагогији. Дипломирао је на два одсека Музичке академије у Београду: на одсеку за клавир (у класи проф. Емила Хајека) и композицију (у класи проф. Станојла Рајичића).

Василије Мокрањац је најзначајнији српски симфоничар ХХ века. Поред пет симфонија и бројних других дела за симфонијски оркестар, његов опус обухвата и концертантну, камерну и солистичку музику, као и радио-драме и велики број партитура позоришне и филмске музике. Био је редовни професор композиције и оркестрације на Музичкој академији, односно Факултету музичке уметности  у Београду. Бавио се превођењем стручне литературе за потребе своје педагошке праксе.

+++

ПРОГРАМ

Понедељак, 11. септембар 2023.
Свечана сала Српске академије наука и уметности

10:30 Над одзвуцима вечности. Поздравне речи у знак сећања на академика Василија Мокрањца
академик Иван Јевтић, секретар Одељења уметности САНУ
академик Светислав Божић, Одељење уметности САНУ
др Александра Мокрањац, дипл. инж. архитектуре, кћи Василија Мокрањца, оснивач Фондације "Василије Мокрањац"
др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ

Прва сесија: „Стваралаштво Василија Мокрањца из визуре иностраних музиколога” (председава др Мелита Милин)

11:00 др Силви Нисефор (Sylvie Nicephor), музиколог, сопран и пијаниста (Француска): „О Прелудијуму за клавир (1984) Василија Мокрањца”
(превод: Тања Шотра)

11:30 др Иван Муди (Ivan Moody), музиколог, композитор, диригент и православни свештеник (Португалија-Уједињено Краљевство „Неокласична естетика у музици Василија Мокрањца и Виктора Калабиса”

12:00 Пауза

Друга сесија: „Василије Мокрањац и музичка историографија”
(председава др Катарина Томашевић)

12:20 др Надежда Мосусова, научни саветник Музиколошког института САНУ у пензији: „Изостанак српске музике из светске музичке културе”

12:40 др Мелита Милин, научни саветник Музиколошког института САНУ у пензији: „Опус Василија Мокрањца из угла музичке историографије”

13:00 др Ивана Медић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ: „Виолончелиста Јован Мокрањац, отац Василија Мокрањца – заборављени великан српске музике”

13:20 Дискусија

13:40 Ручак

Трећа сесија: „Композиторско стваралаштво Василија Мокрањца: аналитичка и естетичка разматрања” (председава др Ивана Медић)

14:30 мр Милош Заткалик, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду: „O Одјецима, тишини и структурној дубини: рефлексије о музици Василија Мокрањца (с Хајдегером у позадини)”

14:50 др ум. Татјана Милошевић Мијановић, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду: „Композициони поступци у стваралаштву Василија Мокрањца примењени у циљу сједињавања различитих музичких утицаја”

15:10 др Милош Браловић, истраживач-сарадник Музиколошког института САНУ: „Развој неоекспресионизма у српској музици шездесетих година ХХ века. Три неоекспресионистичке симфоније Василија Мокрањца”

15:30 Дискусија

15:45 Пауза

Четврта сесија: „Василије Мокрањац као педагог” (председава ред. проф. Милош Заткалик)

16:00 др ум. Светлана Максимовић, композитор: „Аспекти особености стила и карактера у опусу Василија Мокрањца и промене у раду са студентима”

16:20 др Јелена Јанковић-Бегуш, научни сарадник, уредник програма у Центру београдских фестивала (ЦЕБЕФ): „’À mon cher maître’: Дуо за клавир и оркестар Властимира Трајковића као омаж професору Василију Мокрањцу”

16:40 Завршна дискусија

17:00 др ум. Огњен Поповић, кларинет, ванредни професор Факултета музичке уметности у Београду (Василије Мокрањац: Песма за соло кларинет и Прелудијум за соло кларинет)

Извор: Радио "Слово љубве"

У суботу, 26. августа 2023. године, са почетком у 19.30 часова, у порти храма Светог Симеона Мироточивог у Ветернику, г. Милош Станковић, првак Народног позоришта из Суботице, извешће монодраму "Беседа о оптимизму", која је настала на основу истоимене беседе светог Владике Николаја. Монодрама ће бити изведена у оквиру духовних свечаности које организује Црквена општина ветерничка поводом предстојећег освећења храма у Ветернику.

Извор: Епархија бачка

Осми по реду Фестивал средњовековне музике "Медимус" одржаће се ове године 26. и 27. августа у атријуму цркве Светог Спаса у Призрену. Дводневни програм чине наступи ансамбала: "Дуо лаута" и Грејс Њуком, "Парламенто" и "Медимус". Идејни творац и главни организатор ове манифестације је Друштво пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена, уз помоћ Дома културе Грачаница и Фондације Свети Архангели, под покровитељством Министарства за културу Републике Србије.

Више о Фестивалу на ОВОМ линку.

Извор: Радио Слово љубве