У суботу, 24. фебруара 2024. године, у Галерији Београдске тврђаве, од 16 часова, биће одржано отварање изложбе Јелене Хинић "Свети Сава - култ и контекст". Место одржавања изложбе ће бити Сахат капија, главни улаз у Горњи град. Аутор изложбе, Јелена Хинић, истакнути је сликар-иконописац и историчар уметности, са вишедеценијским искуством и успешним поставкама. Поставка ће бити отворена до 13. марта 2024. године, сваког дана осим понедељка, од 10 до 17 часова.

slovoljubve.com

Српско пјевачко друштво "Јединство" једно од најстаријих друштава у Републици Српској (основано 1893. године), приредиће концерт у крипти Светосавског храма на Врачару у суботу 24. фебруара 2024. године у 19 часова. Под управом маестра др Немање Савића, овај изузетни вокални ансамбл ће публику обрадовати извођењима српске и руске духовне музике. Подсетимо да је СПД "Јединство" прошле године прославило велики јубилеј - 130 година од оснивања. Као и многи други хорови је са прекидима деловало за време Првог светског рата, а 1941. године му је забрањен рад. Друштво је имало веома значајну улогу у очувању народне традиције, духовног, културног и националног идентитета српског народа Бањалуке и Крајине. Хор је обновио рад 1992. године и од тада са великим успехом наступа у Републици Српској, региону и земљама света.

Извор: Радио "Слово љубве"

Београдски хуманитарни концерт за обнову Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу биће одржан у четвртак, 22. фебруара 2024, у сали Руског дома у Београду (Ул. краљице Наталије 33) од 19 часова. Наступиће двадесет истакнутих извођача (опширније испод). Добро дошли! Сабрање организују Удружење "Православна нит", испред којег за Слово љубве говори председник гђа Винка Радовић, и Руски дом у Београду, чији је саветник директора, г. Павел Бушујев, такође наш гост:

На концерту наступају: отац Лука Цицмил, Александар Таушан, хор манастира Богородице Тројеручице, Асим Сарван, Небојша Мастиловић, Ана Ивановић, Алекса Недељковић, Милица Досковић, Јована Новаковић, Катарина Богдановић, Зоран Готовчевић, група Антерија, Никола Мићовић, Трио вечност, Ангелина Ђорић, Матија и Матеја Мирковић, хор Храма Св. Георгија, Музички састав Православна нит, хор Сретење при цркви Вазнесења Господњег, КУД Крсманац.

Цео разговор у којем је било речи о личним доживљајима везаним за српско-руске односе, живот у Русији и Србији, као и чудима која мењају живот, можете да чујете на ОВОМ линку. 

Јутарњи програм Радија Слово љубве - радним данима, од 7 до 10 часова.

Инстаграм страница Радија Слово љубве

Извор: Радио Слово љубве

Бесплатни концерти класичне музике у Београду одржавају се редовно. Представљамо концерте током фебруара 2024. на популарним локацијама.

Галерија Артгет (КЦБ, Трг републике 5)
»»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (20.00)
Концерт пијанисте Василија Басараба
Програм: Бетовен, Лист, Месијан.

»»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (21.00)
Концерт пијанисткиње Ане Димитријевић
Ана Димитријевић је студенткиња четврте године студија на Факултету музичке уметности у Београду, на одсеку за клавир, у класи Милоша Михајловић. Представиће се делима Баха, Хајдна, Шопена и Менделсона.

»»» Понедељак, 12. фебруар 2024. (20.00)
Ауторско вече Анте Гргина – дела за флауту
Музиколошкиња др Соња Маринковић ће као модератор водити публику кроз свет Гргинових композиција. Кроз интерактивни дијалог између композитора и модератора, свака композиција биће детаљно представљена, истражујући инспирације, утицаје и композиционе технике које су обликовале сваку од њих. Дела ће извести флаутисткиња Александра Хорват и пијанисти Саша Свијић и сам композитор.

»»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (20.00)
Концерт пијанисткиње Дине Хаџиомеровић
Гошћа: Олга Малевић Ђорђевић, сопран
Програм: Шопен, Рахмањинов

»»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (21.00)
Концерт Гудачког квартета „Мераки“
Састав чине виолинисткиње Виолета Ћирић и Нада Шарковић, виолисткиња Ена Ваганек и виолончелисткиња Магдалена Матић. Извешће гудачке квартете Бетовена и Менделсона.

»»» Понедељак, 26. фебруар 2024. (20.00)
Концерт виолинисткиње Дарие Радић и пијанисткиње Јасмине Раковић
Извешће виолинске сонате Хиндемита и Моцарта, као и остварења Крамба и Перта.

»»» Понедељак, 26. фебруар 2024. (21.00)
Концерт гитаристе Виктора Ђукнића
Гитариста Виктор Ђукнић је добитник бројних нагарада на такмичењима у земљи и иностранству. Публици ће се представити делима оригинално писаним за гитару као и транскрибованим остварењима.

Галерија САНУ (Кнез Михаилова 35)
»»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (18.00)
Тара Костадиновић, виолина
Уки Оваскаинен, клавир

»»» Четвртак, 8. фебруар 2024. (18.00)
Жуња Липановић, флаута
Марија Синђић, флаута
Зорица Павићевић, флаута
Марко Богдановић, клавир
Учествују:
Марта Париповић, клавир
Марија Милић, флаута
Тијана Беговић, флаута
Нина Перовић, флаута

»»» Понедељак, 12. фебруар 2024. (18.00)
Ања Оваскаинен, виолина
Уки Оваскаинен, клавир

»»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (18.00)
Доситеј Новаковић, кларинет

»»» Четвртак, 22. фебруар 2024. (18.00)
Ана Цветковић, сопран
Младен Стефановић, клавир
Драгош Холцлајтнер, клавир
Владимир Стојнић, клавир

»»» Понедељак, 26. фебруара 2024. (18.00)
Јелисавета Зорић, виолина

»»» Четвртак, 29. фебруара 2024. (18.00)
Дина Марковска, флаута
Драгана Раић, клавир

Гуарнериус (Џорџа Вашингтона 12)
Улаз је слободан уз обавезне резервације: info@guarnerius.rs или 066/8028-368.

»»»Уторак, 20. фебруар 2024. (19.00)
Радио Београд 2 и Гуарнериус представљају циклус концерата „Сезона младих“
Ката Стојановић, виола
Сања Четровић, клавир
Магдалена Матић, виолончело
Директан пренос на Радио Београду 2!

Задужбина Илије М. Коларца (Студентски трг 5)
»»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (20.00)
Београдске променаде
Ансамбл VisAntiqua – Путовање старом Европом

»»» Недеља, 11. фебруар 2024. (11.00)
Београдске променаде
Момир Дамјановић, клавир
Програм: Бах, Рахмањинов, Лист, Чајковски

»»» Недеља, 18. фебруар 2024. (11.00)
Београдске променаде
Катарина Ранковић, клавир
Ауторске композиције

»»» Уторак, 27. фебруар 2024. (20.00)
Гала концерт: 25 година Међународног такмичења соло певача „Никола Цвејић“

Италијански институт за културу (Кнеза Милоша 56)
»»» Четвртак, 1. фебруар 2024. (19.00)
Концерт камерних ансамбала ФМУ

»»» Четвртак, 8. фебруар 2024. (19.00)
Концерт гитаристе Павла Филиповића
Програм концерта обухвата композиције Доменика Скарлатија, Хоакина Родрига, Луиђија Лењанија, Вилијама Валтона и Франсиска Тареге.

Народни музеј у Београду (Трг републике 1а)
»»» Недеља, 4. фебруар 2024. (12.00)
Концерт „Романтизам у клавирској музици руских и немачких композитора“
Публика ће имати прилику да чује дела различитог обима и расположења – од минијатура Петра Илича Чајковског и Александра Скрајбина до Шумановог капиталног дела „Крајслеријане“. Своје место на програму пронашла је и „Фантазија“ у д-молу В. А. Моцарта, која својим слободним карактером значајно одступа од уобичајених класичарских форми и приближава се романтичарском духу.

»»» Недеља, 11. фебруар 2024. (12.00)
Концерт младих пијаниста МШ „Јосип Славенски“
На програму су композиције од барока до кључних дела која се везују за XX век.

»»» Недеља, 18. фебруар 2024. (12.00)
Концерт „Фрагменти душе“
Пијанисткиња Далида Грмуша Марошон публици ће представити своје композиције. Њено стваралаштво највише је инспирисано класичном музиком и музиком за филм, што се огледа и у њеном опусу.

»»» Недеља, 25. фебруар 2024. (12.00)
Концерт „Камерна музика италијанских и француских композитора“
Камерну музику француских и италијанских композитора за флауту и харфу извешће флаутисткиња Драгана Величковић и харфисткиња Јелена Тутић.

Студентски културни центар (Краља Милана 48)
»»» Понедељак, 12. фебруар 2024. (19.00)
Концерт студената виолине ФМУ

»»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (19.00)
Концерт студената клавира ФМУ

»»» Понедељак, 26. фебруар 2024. (19.00)
Концерт студената катедре за дувачке инструменте ФМУ

Установа културе „Стари град“ / „Пароброд“ (Капетан Мишина 6а)
»»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (19.00)
Концерт камерног дуа „Сцриво ин венто“

»»» Среда, 7. фебруар 2024. (17.30)
Интерактивни музички концерт за бебе и децу до четири године
Трио Триангл из Чаробне фруле

»»» Уторак, 13. фебруар 2024. (19.00)
Концерт за клавир и кларинет
Зерина Шаботић, клавир
Тимур Муратовић, klarinet

https://www.danubeogradu.rs/2024/01/besplatni-koncerti-klasicne-muzike-u-beogradu-februar-2024/

Мушки хор "Источник" одржаће концерт у Дому Војске Србије (Браће Југовића 19) 26. јануара са почетком у 19 часова. Тим поводом, у оквиру Јутарњег програма Радија Слово љубве, говорио је Милутин Јоцић, диригент мушког хора "Источник".

На програму су дела српских и руских композитора попут Мокрањца, Архангелског и Рахмањинова.

Улаз је слободан.

Извор: Радио Слово љубве

Комади 1.000 година старог рукописа пронађени су у повезу књига у Алкмару. Посебан налаз је направљен у Регионалном архиву Алкмар: неколико повеза књига из 17. века садржало је комаде пергамента рукописа из 11. века. Сматра се да је оригинални рукопис припадао принцези која је побегла из Енглеске након Норманског освајања.

Многе књиге су штампане и повезане у 16. и 17. веку. Књиговезци су користили пергамент да ојачају своје повезе за књиге; тај материјал је био скуп и зато су људи често бирали да исеку старе, средњовековне рукописе. То је често укључивало рукописе који су изгубили своју вредност: књиге које су биле превише религиозне или су написане на језику који се више није могао читати.

Нешто веома посебно пронађено је у бројним повезима књига у Регионалном архиву Алкмара: 21 фрагмент рукописа из 11. века, скоро 1000 година стар латински псалтир са староенглеским глосама. Тис Порк, виши универзитетски предавач средњовековног енглеског језика у Лајдену, учествовао је у проналаску и анализирао текст и порекло фрагмената.

Старе енглеске глосе у латинском псалтиру

Стари енглески се говорио између 500. и 1100. године и веома је сличан немачком, фризијском и холандском. Ово је очигледно такође и из откривених фрагмената Алкмара, у којима је изнад сваке латинске речи написан староенглески превод: Ове староенглеске глосе вероватно су имале дидактичку сврху: са овим преводилачким помагалом између редова, корисник овог псалтира могао је да научи латински.

За научнике је откриће укупно више од 500 староенглеских глоса у Алкмару важно јер нас уче више о језику раног средњег века .

Оригинални власник рукописа: избегла принцеза?

Порково истраживање показује да је књига била укоричена у Лајдену око 1600. године, али како је Лајденски књиговезац дошао до поседа енглеског рукописа из 11. века? Познато је да су око средине 16. века рукописи из Енглеске отпремани на чамцима, како би их књиговезци и произвођачи сапуна могли поново користити. Сасвим је могуће да је међу њима био и рукопис са староенглеским глосама, али постоји и друга теорија.

То би могао бити давно изгубљени псалтир са староенглеским глосама који је припадао Гунхилд, енглеској принцези која је побегла након норманског освајања 1066. године, поневши са собом свој псалтир са староенглеским глосама. Гунхилд је умрла у Брижу 1087. године и поклонила свој псалтир и друга блага цркви Светог Дона. Тамо је њен псалтир последњи пут виђен 1561. године и описан као псалтир са енглеским глосама „које овде нико не може правилно да разуме“.

Од тада се Гунхилдином псалтиру губи сваки траг, али Порк је успео да сазна да су књиге Донске цркве 1580. године запленили калвинисти: Са корисним књигама основали су јавну библиотеку, али друге, непотребне књиге су продате. Псалтир са неразумљивим глосама мора да је припадао овој потоњој категорији — да ли је тако псалтир на крају завршио у рукама лајденског књиговезца? Може бити. Можда су фрагменти који су пронађени у повезу књига у Алкмару припадали краљевској библиотеци.

Порков чланак, са анализом, издањем и сликама фрагмената Алкмара, објављен је ове недеље у часопису Англо-Саксон Ингланд.

https://mitropolija.com/2024/01/18/pronadjeni-delovi-rukopisa-starog-1000-godina-princezin-psaltir/

Певачко друштво Храма св. Саве на Врачару ће у недељу 31. децембра 2023. године, на празник Оце, приредити пригодан празнини концерт. Концерт у цркви св. Кнеза Лазара која се налази у крипти Светосавског храма почеће после свете Литургије, у 10 сати и 30 минута. Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

У среду, 27. децембра у 14 часова у Амфитеатру Народне библиотеке Србије у Београду биће одржано свечано представљање комплета пет књига под насловом „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“ у издаваштву Народне Библиотеке Србије и Музеја Српске Православне Цркве и отварање пратеће изложбе. Тим поводом, присутнима ће се обратити рецензент издања проф. др Томислав Јовановић, коаутор Љупка Васиљев, начелник Археографског одељења НБС др Владан Тријић и управник Музеја СПЦ јереј др Владимир Радовановић.

Пројекат публиковања албума водених знакова, палеографског албума и описа рукописа Грујићеве збирке осмишљен је још почетком шездесетих година прошлог века, заслугом протојереја-ставрофора професора Владимира Алексијевича Мошина, оснивача Археографског одељења Народне Библиотеке Србије. Са првим археографским описима рукописне збирке из Оставине Радослава М. Грујића отпочето је у периоду 1962–1964. године. Професор Мошин је окупио младе сараднике и заједно са њима истраживао рукописе ове збирке током више деценија. За већину рукописа израдио је описе материјалног стања, писма, језика, садржине и записа, као и историјат.

У настојању да се овај посао оконча после смрти проф. Мошина, потпуно опише збирка и овековечи рад претходника који је трајао више од седамдесет година, остварена је сарадња Музеја Српске Православне Цркве и Народне библиотеке Србије из које је произашло издање „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“.

Заједничким снагама, ове две институције су у току последње деценије радиле на томе да се систематизују све белешке са описима рукописа проф. Мошина и његових сарадника, али и да се доврши оно што није било урађено. Љупка Васиљев, која је од почетка сарађивала са проф. Мошином на обради фонда рукописа збирке Радослава Грујића, обрадила је илуминацију, повез и водене знаке, касније додавши и комплетне описе више десетина неописаних рукописа, ради увида у потпуност збирке, те приредивши две свеске Палеографског албума. Димитрије Богдановић је проверио и допунио до тада урађене описе, оставивши и напомене о томе шта је потребно да се још предузме, а обрадио је и 25 раније необрађених, млађих књига. Најзад, Мирјана Гроздановић-Пајић проверила је, допунила и датовала водене знаке, припремивши и Филигранолошки албум. Крајњи резултат овог оствареног пројекта данас јесте преко 350 обрађених рукописа и пет публикованих књига: Филигранолошки албум водених знакова, два тома Описа рукописа и два Палеографска албума.

Уз представљање петокњижног издања приређена је и пратећа изложба.

***

Радослав М. Грујућ (1878–1955)

Протојереј-ставрофор проф. др Радослав М. Грујић једна је од најистакнутијих личности српске науке и културе између два светска рата. Започео је своје образовање у родном Земуну, да би после стицања свештеничког чина (1899) једно време радио као вероучитељ у Бјеловару, а потом завршио Правни факултет (1908) и Философско-хисторички факултет у Загребу (1911). Био је професор Богословије Светог Саве у Београду од 1919. године, затим ванредни и редовни професор и декан Филозофског факултета у Скопљу и Теолошког факултета у Београду. На позицији председника Скопског научног друштва био је до 1937. године. Заслужан је за оснивање Историјско-археолошког музеја у Скопљу. Заједно са проф. Лазаром Мирковићем радио је на оснивању Музеја Српске Православне Цркве. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности и један од оснивача Археолошког и историјског института САНУ. Током свог живота Радослав Грујић успео је да спасе и прикупи преко 350 рукописних књига. Ова збирка рукописних књига представља један је од најзначајнијих и најобимнијих фондова рукописних књига у српском народу.

Извор: Информативна служба СПЦ

Мушки хор "Источник" под управом диригента Милутина Јоцића, приредиће концерт у храму Светог Вазнесења Господњег у центру Београда у понедељак 25. децембра 2023. године од 19 часова. На програму су дела Стевана Стојановића Мокрањца, Александра Архангелског и Сергеја Рахмањинова, сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Братство храма св. великомученика Димитрија на Новом Београду са радошћу вас позива на традиционални годишњи Божићни концерт појаца и хорова при овом храму, који ће бити одржан у суботу 23. децембра 2023. године са почетком у 19 часова. Поред црквеног хора "Свети Димитрије" којим руководе Тијана Ковачевић и Дарко Јовановић, Школе певничког појања под руководством мастер-теолога Милана Шишића, Византијских појаца са којима вредно ради свештеник Србољуб Остојић, концерт ће песмом украсити и хор манастира Пресвете Богородице Тројеручице из рипањског засеока Дробњаци, којим руководи мати Злата (Пантелић), настојатељица ове светиње. Улаз је слободан, сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Вокално-инструментални ансамбл "Фенечки бисери" позива вас у петак 15. децембра 2023. године у Дом омладине од 19 сати и 30 минута, на велики хуманитарни концерт “На дар смо добили, на дар и дајмо!” - за свето српско Косово и Метохију. Како кажу у позиву, дечије Никољданско сабрање одржава се већ годинама уназад, а ове године на концерту ће учествовати преко 200 деце. Цена карте је 500 дин, а купује се искључиво на дан концерта у Дому Омладине.

Извор: Радио "Слово љубве"