Народна библиотека Србије, Задужбина владике Вићентија Красојевића и Академија СПЦ за уметности и консервацију, позивају на отварање изложбе радова пристиглих на ликовни конкурс расписан у марту ове године, поводом обележавања 200. годишњице од рођења Епископа жичког (ужичко-крушевачког) Вићентија (Красојевића). Изложба ће бити отворена у понедељак 20. маја 2024. године у 18 сати, у Атријуму Народне библиотеке Србије (Скерлићeва 1) у Београду.

Уметнички савет овог конкурса чинили су г. Јевђа Јевђевић, управитељ Задужбине владике Вићентија, професор мр Мирјана Милић, доцент МА Владимир Карановић, доцент др ум. Миодраг Милутиновић и доцент МА Мара Ђуровић.

Животопис Епископа Вићентија (Красојевића)

Родио се октобра 1824. године од благочестивих родитеља оца Ђоке и мајке Петрије у породици Красојевић у Горњој Црнући, месту које је до 1818. године било прва српска нововековна престоница и које је у време његовог рођења имало статус једног од четири кнежева двора где је дворски кнез био кнез Георгије (брат Вићентијевог деде Красоја). Красојевићи – Ђорђевићи су били у најближем пријатељству са кнезом Милошем, а касније су стајали уз саму владарску породицу као њени блиски сарадници.

ДУХОВНО ЧЕДО ПРВОГ СРПСКОГ МИТРОПОЛИТА

Претпоставља се да је Вићентија крстио сам Архимандрит враћевшнички Мелентије који се сматра његовом духовном оцем. Мелентије Павловић, који је касније постао први поглавар Српске Цркве, је малог Вићентија послао у оближњи манастир Враћевшницу да учи школу. (У манастирској цркви у припрати почивају ова два духовна горостаса један преко пута другог)

ИГУМАН И АРХИМАНДРИТ

Замонашио се 1844. године и рукоположен је за ђакона 1846. године. Као ђакон послат је у Београд где завршава два разреда Богословије. После смене династија након Светоандрејске скупштине постављен је за игумана 1859. године. Исте године 25. децембра кнез Милош га одликује златним крстом Светоандрејске скупштине. За заслуге га је црква унапредила у чин архимандрита 1870. године. Радио је а прикупљању и преписивању народних старина и архивских докумената, а библиотеку манастира Враћевшнице умножио је и уредио па је с временом постала једна од најцењенијих у Србији. У манастиру је основао и галерију слика у којој је било и неколико икона и слика с краја XVIII и почетка XIX века. Већи део галерије чинила су дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка. Од ових слика сачуван је само портрет кнеза Милоша. И библиотека и галерија изгореле су у пожару који је захватио манастир 1920. године. Са јужне стране манастирске цркве 1868. године почео је да гради конак данас познат као Вићентијев конак, који је изведен као велика двоспратна зграда са звоником слична палатама мађарских великаша. Уредио је и унапредио манастирску економију и манастир је уздигао у сваком погледу. Оно што је у Србији Немањића била Студеница у Србији Обреновића постала је Враћевшница. Био је у то време један од највећих духовника тог краја и народни првак и као такав биран је за народног посланика 1868. године.

ЕПИСКОП

После смрти владике Јоаникија Нешковића 1873. године изабран је једногласно од Архијерејског сабора Српске Цркве за епископа Ужичке епархије (сад епархија жичка). Као епископу резиденција му је била најпре у Карановцу, данашње Краљево, а касније у Чачку. Титула му је била епископ Ужички и епископ Ужичко-Крушевачки. А на самом крају његовог управљања епархијом титула му је била епископ Жички. Као епископ био је више година председник Апелаторијске конзисторије Српске митрополије и најближи сарадник великог митрополита Михаила. Волео је културу и уметност а поштовао просвету вероватно из разлога што није имао велико формално образовање. Био је добротвор и мецена Ђури Јакшићу а помагао је и Вука Караџића и Јована Јовановића Змаја. Био је помажући члан Друштва за пољску привреду и академик ( члан Српског ученог друштва) Владика Вићентије је умро 15. марта 1882. године у Београду. На опелу одржаном у Саборној цркви чинодејствовао је епископ Мојсеј у присуству краља Милана, краљице Наталије и скоро целе владе. Сахрањен је у припрати манастирске цркве у Враћевшници.

ЗАДУЖБИНАР

Сву своју имовину завештао је за просветне циљеве. По његовој жељи основана је задужбина за школовање његове фамилије и ђака из Горње Црнуће са седиштем и његовој кући у Београду. Од новца који је оставио у Управи фондова подигнуте су нове Задужбинске зграде. Зграде задужбине су даване под закуп од кога су дељене стипендије питомцима задужбине. У зградама су биле смештене: Београдска богословија, Краљевска српска државна штампарија, библиотека правног факултета а Академија ликовних уметности. Зграде задужбине су национализоване 1958. године. Задужбина је стипендирала бројне државне званичнике од којих си неки били: банови, велики жупани,народни и краљеви посланици, срески и окр.начелници као и десетине професора, адвоката, лекара, учитеља, официра... Многи од њих су и сами били задужбинари и велики добротвори СПЦ.

ДУХОВНА ДЕЦА ЕПИСКОПА ВИЋЕНТИЈА

Манастир Враћевшница дао је у нашој нововековној историји више од десет епископа и једног Српског митрополита. То је пропорционално величини овог манастира импозантан број. За свог кратког владичанства Вићентије је замонашио три вредна монаха који ће касније као Архијереји оставити леп траг у нашој црквеној историји. То су митролити Викентије (Крџић) и Нићифор (Перић) и епископ Мелетије (Вујић). Митрополити Викентије и Нићифор су мученички страдали за веру и канонизовани су од стране Светог архијерејског сабора наше СПЦ за светитеље. Изображени су на икони Светих мученика Сурдуличких. А епископ Мелентије који се упокојио на Хиландару је био велики црквени писац.

БЛАГОРОДНА ПОРОДИЦА ЕПИСКОПА ВИЋЕНТИЈА

Из фамилије Красојевић потекао је велики број монаха и свештеника. Треба истаћи:

1. Епископ Шабачко-ваљевског Михаила Урошевића ( унук Вићентијеве сестре Анице) игуман манастира Враћевшнице, старешина Српског подворја у Москви)

2. Игуман манастира Раванице и Боговађе Данило Урошевић ( сестрић владике Вићентија)

3. Свештеник Михаило Красојевић ( син Вићентијевог брата Симе)

4. Јеромонах Јоаникије Лазаревић Красојевић намесник манастира Враћевшнице (брат од стрица вл.Вићентија)

5. Протојереј Љубинко Јеремић (унук Вићентијевог брата Милосава) председник Духовног суда, први уредник Гласа Цркве.

Интресантно је да је Вићентије васпитавао и описменио Вићентија Васића, оца академика Драгише Васића. А познавао је као младе дечаке и два великана наше културе и науке: Милана Ракића, песника и дипломату (са његовим оцем Митом и дедом Миланом Ђ.Милићевићем је био најближи пријатељ) и Мику Петровића Аласа, математичара (са чијим је оцем и дедом протом Новицом Лазаревићем био такође велики пријатељ). По сведочењу савременика проте Сретена Ј. Михаиловића, епископ Вићентије је био раста средњег, достојанственог лика и погледа, интелигентан и према ономе времену доста образован свештеномонах . Имао је лепу дугу косу и браду коју је пажљиво неговао. Свакад се лепо и чино-одевао, сходно своме чину и црквеним прописима. Лепо је читао и певао, имао је тих и мелодичан глас. Живео је скоро аскетским животом. Врло је мало јео и пио. Био је врло штедљив и није волео никакве церемоније. Новински извештаји по његовој смрти кажу: Историја српске Цркве записаће име његово у ред честитих бораца за српско-народну цркву, а историја српског школства забележиће га као добротвора и ватрена родољуба.

Извор: Радио "Слово љубве"

Поводом Међународног дана музеја и Европске ноћи музеја 18. маја 2024. године, Народни музеј Србије ће у оквиру свог програма изложити за јавност најстарију српску рукописну књигу, Мирослављево Јеванђеље, које се чува у специјализованој комори на првом спрату музеја.

Током продуженог радног времена музеја од 12:00 - 22:00 сви заинтересовани посетиоци моћи ће да погледају Мирослављево Јеванђеље, уживајући у причама које су припремили наши кустоси и сарадници о богослужбеној књизи из последње деценије 12. века. Због изузетног значаја и вредности, Мирослављево Јеванђеље је проглашено за културно добро од изузетног значаја 1979. године, а од јуна 2005. године налази се на листи УНЕСКА, Памћење света.

Извор: Народни музеј Србије

Концерт певачке групе "Дар" из Бања Луке одржаће се у четвртак 16. маја 2024. године, у порти храма Светог великомученика и победоносца Георгија на Бановом брду са почетком у 20 часова. Тим поводом данас разговарамо са Хилдом Хрекес, вођом певачке групе "Дар". Разговарао Алекса Недељковић.

Поводом премијере представе „Најлепше приче о смрти“ у режији Ивана Јовића, разговарали смо са текстописцем Моњом Јовић, која је за наш Радио поделила део креативног процеса, као и радњу представе. Свим нашим слушаоцима упутила је позив на премијеру, 11. маја, од 19:30 часова на сцени Култ, Театра Вук. Главну улогу понела је Ана Ћук и на сцени нам представља седам различитх женских ликова – из периода протеклих 150 година. Моња Јовић такође наглаваша труд и залагање сценографа Младена Стојановића и костимографа Тијане Цветковић.

Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован отворио је 18. априла 2024. године у Клубу Радио-телевизије Србије, изложбу слика "Свети Новомученици у свјетлости Васкрсења" аутора монахиње Марије из Манастира Јасеновац, а затим је представљена и научна монографија "Монахиња Марија" у издању Музеја жртава геноцида. О изложби и монографији говорили су владика Јован, аутор монографије проф. др Јелена Ердељан и др Никола Радосављевић. Овој свечаности присуствовао је и Преосвештени Владика топлички г. Петар, викарни Епископ Његове Светости Патријарха Порфирија. Клуб РТС се налази у Светогорској улици број 1, у згради Радио Београда.

Извор: Саборни храм у Пакрацу

Није илузија, један од најпосећенијих музеја у Београду, Музеј илузија, поново отвара своја врата у суботу 20. априла од 12 часова сада у новом, редизајнираном издању. 

У Нушићевој 11, посетиоци ће имати прилике да истраже новине у поставци музеја. Крајње необичан Кафе Илузија који пркоси основним законитостима гравитације и невероватна соба симетрије заинтригираће чула свим љубитељима добре забаве. 

Сваког викенда до 20. маја, посетиоци ће моћи да се такмиче и уче кроз игру у оквиру посебног породичног програма Мозгаоница. Док ће они најкреативнији, имати прилику да учествују у наградном фото конкурсу и направе најзанимљивију фотографију у Илузионистичком Кафеу. 

Сви који закораче у свет илузија имаће могућност да се увере због чега је Музеј илузија у Београду део највећег франшизног ланца музеја на свету.

О Музеју илузија

Музеј илузија је највећи музејски франшизни ланац на свету и до почетка 2021. године отворен је у  чак 30 светских градова. Музеј има три нивоа и поседује велики број научних експоната, од којих је већина интерактивна. Музеј илзуија сјајно је место за све узрасте јер вам даје прилику да научите понешто о перцепцији, људском мозгу и сазнате више о наукама попут оптике, геометрије, биологије и психологије. Да ли је свет онакав какав се чини или је то само илузија?

Извор: Detinjarije.com

Данас ће у свечаној сали Градске општине Звездара (Булевар краља Александра бр. 77) у 18 сати, бити представљена монографија "Света Гора и Светогорци" аутора Славомира Војиновића. О делу ће говорити академик Матија Бећковић, др Бојан Миљковић, виши научни сарадник Византолошког интитута САНУ, Дејан Ристић, уредник богословских издања Задужбине светог српског манастира Хиландара и аутор - Славомир Војиновић. Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

https://n1info.rs/kultura/miroslavljevo-jevandjelje-i-srpski-psaltir-izlozba-u-narodnoj-banci-srbije-do-29-aprila/

Изложба "Мирослављево јеванђеље и Српски псалтир" посетиоцима пружа увид у врхунске факсимиле два најраскошнија српска средњовековна рукописа, али и њихову бурну и занимљиву историју.

У Народној банци Србије она ће бити отворена све до 12. априла.

Због чега је треба посетити погледајте у видеу на почетку текста.

Руски дом у Београду позива љубитеље музичке уметности на концерт класичне музике ученика музичке школе „Даворин Јенко“, који ће бити одржан 2. априла са почетком у 19 часова у Руском дому (Краљице Наталије 33). Улаз је слободан, сви су добродошли!

Музичка школа „Даворин Јенко“ основана је 1951. године, најпре у форми музичког течаја са неколико десетина полазника, да би формирањем нових одељења и почетком обављања делатности средњег музичког образовања (2000) започео њен убрзани развој.

Школа данас има више од 900 ученика и једна је од највећих у Србији. Настава се одвија на пет локација (од школске 2013/14 године и у Барајеву), а поред музичке, ученици похађају и општеобразовну наставу.

Извор: Радио "Слово љубве"

Београдска премијера филма "Љубав Твоја и непослушност моја" биће у понедељак, 25. марта 2024, у МТС Дворани, у 20 часова, најавио нам је Лука Ђурапчевић, аутор ове екранизоване истините животне приче о његовом преображају од лоших страна навијачког живота ка познању Господа. Лука је недавно био гост Јутарњег програма Радија Слово љубве и отворено говорио о чудесним догађајима који су њега и његове познанике из корена мењали, о "другој" страни навијачког живота од којих су он, као и многи поред њега, направили отклон окренувши се ка Јеванђељу, "поновном рођењу", духовницима али и "обичним" људима који су њему отворили духовне очи. Препоручујемо да разговор чујете на линку испод, ево кратког дела: