Висока школа – Академија СПЦ за уметности и консервацију као и сваке године организује завршну изложбу студентских радова, саопштено је из ове важне институције. Отварање изложбе ове године биће у петак 7. јуна 2024. године у 19 часова, у просторијама Академије СПЦ (улица Краља Петра бр. 2).

Извор: Радио "Слово љубве"

Омиљена манифестација свих који воле књигу и читање, јубиларна 30. Ноћ књиге одржаће се од 7. до 9. јуна 2024. године у књижарама Делфи и Лагуниним клубовима читалаца у Србији и региону, као и на сајтовима laguna.rs и delfi.rs.
 
И ове године припремамо невероватне попусте а чека вас више од 50.000 наслова, одличан избор гифт програма, као и сјајни поклони.
 
Дођите да се заједно дружимо на 60 локација у 33 града у Србији и региону током Ноћи књиге!
 
И ове године припремамо фантастичне попусте до чак 40% и сјајне поклоне!
 
Попусти на Лагунина издања:
 
- за куповину једне књиге 25%,
- за две књиге 30%,
- за три књиге 35%,
- за четири или више књига 40%.
 
Исти попусти важиће и за књиге Делфи издаваштва и могу се комбиновати са Лагуниним насловима.
 
На књиге других издавача који су се прикључили Ноћи књиге, страна издања и гифт асортиман важиће попуст од чак 20%. Исти попуст од 20% важиће на друштвене игре у издању Лагуне и игре одабраних издавача.
 
Мултимедијални садржаји, ЦД и винил издања одабраних добављача биће снижени 10%.
 
За Ноћ књиге нема граница!

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-citanje-je-avantura-koja-nikada-ne-prestaje-noc-knjige-od-7-unos-25669.html

У Етнографском музеју у уторак 28. маја 2024. године, представљена је књига „Српско културно благо“, др Бојана Јовановића, истакнутог српског антрополога. О књизи говорили су др Димитрије Големовић, етномузиколог, др Весна Маријановић, етнолог, др Бошко Сувајџић, филолог, др Марија Јефтимијевић Михајловић, књижевни критичар, као и аутор др Бојан Јовановић, антрополог. У звучним записима који следе можете чути надахнута слова аутора др Бојана Јовановића и етномузиколога др Димитрија Големовића, као и разговор са аутором књиге „Српско културно благо“ који је за Радио „Слово љубве“ водио Алекса Недељковић.

Извор: Радио Слово љубве

У Етнографском музеју ће у уторак 28. маја 2024. године у 18 сати бити представљена књига "Српско културно благо", др Бојана Јовановића, нашег истакнутог савременог антрополога.

Аутор је у књизи представио антологијски избор српских културних вредности на којима се темељи колективни  и индивидуални идентитет самосвесних припадника српске нације.

У  четрнаест богато илустрованих поглавља, "Српско културно благо" представља вредности које су остварили Срби као народ на културном подручју Балканског полуострва. Те вредности указују да је српски културни простор знатно шири од државних граница Србије, а многе од њих су својим значајем, аутентичношћу и лепотом потврђене и као општечовечанске и уврштене у светску културну баштину.

Извор: Етнографски музеј

Трибина под називом „Драгош Калајић и Русија“, посвећена овом истакнутом српском сликару, филозофу и писцу, биће одржана вечерас, 24. маја 2024. године од 19 часова у Руском дому у Београду (Краљице Наталије 33, Београд). Публика ће имати прилику да чује сећања, сведочења и анализе Калајићевог дела која ће произнети Академик др гђа Наталија Нарочницка, гђа Јелена Бондарјева, г. Драган Ћирјанић, др Миша Ђурковић и др Александар Гајић, а најављена су и ексклузивна видео-укључења из Русије. Улаз је слободан.

Калајић је аутор књиге „Русија устаје“ коју је објавио давне 1994. године. Као мислилац који је припадао истинској европској слободоумној традицији, увелико је утицао на интелектуалне кругове Србије и Русије, те је упознао српску публику са именима таквих руских интелектуалаца као што су Иља Глазунов, Игор Шафаревич, Валентин Распутин, Александар Дугин, Никита Михалков, Сергеј Бабурин, Наталија Нарочницка, Јуриј Лошчиц.

Испоставило се да су многа његова предвиђања, настала пре 30 година, била тачна. Однос Драгоша Калајића према Русији и Словенима и данас води у нека од чворних питања наше епохе, тражећи дубље разумевање.

Извор: Радио "Слово љубве"

Концертно представљање албума "Христос Васкрсе, радости моја", вокалног ансамбла "Света Ксенија Петроградска", одржаће се у четвртак 23. маја 2024. године, у Руском дому (Краљице Наталије 33, Београд) са почетком у 18 часова. Бисерка Васић, диригент ансамбла, у разговору са Алексом Недељковићем за Радио "Слово љубве", открива шта све очекује посетиоце овог музичког сабрања тога дана на великој сцени Руског дома у Београду.

Народна библиотека Србије, Задужбина владике Вићентија Красојевића и Академија СПЦ за уметности и консервацију, позивају на отварање изложбе радова пристиглих на ликовни конкурс расписан у марту ове године, поводом обележавања 200. годишњице од рођења Епископа жичког (ужичко-крушевачког) Вићентија (Красојевића). Изложба ће бити отворена у понедељак 20. маја 2024. године у 18 сати, у Атријуму Народне библиотеке Србије (Скерлићeва 1) у Београду.

Уметнички савет овог конкурса чинили су г. Јевђа Јевђевић, управитељ Задужбине владике Вићентија, професор мр Мирјана Милић, доцент МА Владимир Карановић, доцент др ум. Миодраг Милутиновић и доцент МА Мара Ђуровић.

Животопис Епископа Вићентија (Красојевића)

Родио се октобра 1824. године од благочестивих родитеља оца Ђоке и мајке Петрије у породици Красојевић у Горњој Црнући, месту које је до 1818. године било прва српска нововековна престоница и које је у време његовог рођења имало статус једног од четири кнежева двора где је дворски кнез био кнез Георгије (брат Вићентијевог деде Красоја). Красојевићи – Ђорђевићи су били у најближем пријатељству са кнезом Милошем, а касније су стајали уз саму владарску породицу као њени блиски сарадници.

ДУХОВНО ЧЕДО ПРВОГ СРПСКОГ МИТРОПОЛИТА

Претпоставља се да је Вићентија крстио сам Архимандрит враћевшнички Мелентије који се сматра његовом духовном оцем. Мелентије Павловић, који је касније постао први поглавар Српске Цркве, је малог Вићентија послао у оближњи манастир Враћевшницу да учи школу. (У манастирској цркви у припрати почивају ова два духовна горостаса један преко пута другог)

ИГУМАН И АРХИМАНДРИТ

Замонашио се 1844. године и рукоположен је за ђакона 1846. године. Као ђакон послат је у Београд где завршава два разреда Богословије. После смене династија након Светоандрејске скупштине постављен је за игумана 1859. године. Исте године 25. децембра кнез Милош га одликује златним крстом Светоандрејске скупштине. За заслуге га је црква унапредила у чин архимандрита 1870. године. Радио је а прикупљању и преписивању народних старина и архивских докумената, а библиотеку манастира Враћевшнице умножио је и уредио па је с временом постала једна од најцењенијих у Србији. У манастиру је основао и галерију слика у којој је било и неколико икона и слика с краја XVIII и почетка XIX века. Већи део галерије чинила су дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка. Од ових слика сачуван је само портрет кнеза Милоша. И библиотека и галерија изгореле су у пожару који је захватио манастир 1920. године. Са јужне стране манастирске цркве 1868. године почео је да гради конак данас познат као Вићентијев конак, који је изведен као велика двоспратна зграда са звоником слична палатама мађарских великаша. Уредио је и унапредио манастирску економију и манастир је уздигао у сваком погледу. Оно што је у Србији Немањића била Студеница у Србији Обреновића постала је Враћевшница. Био је у то време један од највећих духовника тог краја и народни првак и као такав биран је за народног посланика 1868. године.

ЕПИСКОП

После смрти владике Јоаникија Нешковића 1873. године изабран је једногласно од Архијерејског сабора Српске Цркве за епископа Ужичке епархије (сад епархија жичка). Као епископу резиденција му је била најпре у Карановцу, данашње Краљево, а касније у Чачку. Титула му је била епископ Ужички и епископ Ужичко-Крушевачки. А на самом крају његовог управљања епархијом титула му је била епископ Жички. Као епископ био је више година председник Апелаторијске конзисторије Српске митрополије и најближи сарадник великог митрополита Михаила. Волео је културу и уметност а поштовао просвету вероватно из разлога што није имао велико формално образовање. Био је добротвор и мецена Ђури Јакшићу а помагао је и Вука Караџића и Јована Јовановића Змаја. Био је помажући члан Друштва за пољску привреду и академик ( члан Српског ученог друштва) Владика Вићентије је умро 15. марта 1882. године у Београду. На опелу одржаном у Саборној цркви чинодејствовао је епископ Мојсеј у присуству краља Милана, краљице Наталије и скоро целе владе. Сахрањен је у припрати манастирске цркве у Враћевшници.

ЗАДУЖБИНАР

Сву своју имовину завештао је за просветне циљеве. По његовој жељи основана је задужбина за школовање његове фамилије и ђака из Горње Црнуће са седиштем и његовој кући у Београду. Од новца који је оставио у Управи фондова подигнуте су нове Задужбинске зграде. Зграде задужбине су даване под закуп од кога су дељене стипендије питомцима задужбине. У зградама су биле смештене: Београдска богословија, Краљевска српска државна штампарија, библиотека правног факултета а Академија ликовних уметности. Зграде задужбине су национализоване 1958. године. Задужбина је стипендирала бројне државне званичнике од којих си неки били: банови, велики жупани,народни и краљеви посланици, срески и окр.начелници као и десетине професора, адвоката, лекара, учитеља, официра... Многи од њих су и сами били задужбинари и велики добротвори СПЦ.

ДУХОВНА ДЕЦА ЕПИСКОПА ВИЋЕНТИЈА

Манастир Враћевшница дао је у нашој нововековној историји више од десет епископа и једног Српског митрополита. То је пропорционално величини овог манастира импозантан број. За свог кратког владичанства Вићентије је замонашио три вредна монаха који ће касније као Архијереји оставити леп траг у нашој црквеној историји. То су митролити Викентије (Крџић) и Нићифор (Перић) и епископ Мелетије (Вујић). Митрополити Викентије и Нићифор су мученички страдали за веру и канонизовани су од стране Светог архијерејског сабора наше СПЦ за светитеље. Изображени су на икони Светих мученика Сурдуличких. А епископ Мелентије који се упокојио на Хиландару је био велики црквени писац.

БЛАГОРОДНА ПОРОДИЦА ЕПИСКОПА ВИЋЕНТИЈА

Из фамилије Красојевић потекао је велики број монаха и свештеника. Треба истаћи:

1. Епископ Шабачко-ваљевског Михаила Урошевића ( унук Вићентијеве сестре Анице) игуман манастира Враћевшнице, старешина Српског подворја у Москви)

2. Игуман манастира Раванице и Боговађе Данило Урошевић ( сестрић владике Вићентија)

3. Свештеник Михаило Красојевић ( син Вићентијевог брата Симе)

4. Јеромонах Јоаникије Лазаревић Красојевић намесник манастира Враћевшнице (брат од стрица вл.Вићентија)

5. Протојереј Љубинко Јеремић (унук Вићентијевог брата Милосава) председник Духовног суда, први уредник Гласа Цркве.

Интресантно је да је Вићентије васпитавао и описменио Вићентија Васића, оца академика Драгише Васића. А познавао је као младе дечаке и два великана наше културе и науке: Милана Ракића, песника и дипломату (са његовим оцем Митом и дедом Миланом Ђ.Милићевићем је био најближи пријатељ) и Мику Петровића Аласа, математичара (са чијим је оцем и дедом протом Новицом Лазаревићем био такође велики пријатељ). По сведочењу савременика проте Сретена Ј. Михаиловића, епископ Вићентије је био раста средњег, достојанственог лика и погледа, интелигентан и према ономе времену доста образован свештеномонах . Имао је лепу дугу косу и браду коју је пажљиво неговао. Свакад се лепо и чино-одевао, сходно своме чину и црквеним прописима. Лепо је читао и певао, имао је тих и мелодичан глас. Живео је скоро аскетским животом. Врло је мало јео и пио. Био је врло штедљив и није волео никакве церемоније. Новински извештаји по његовој смрти кажу: Историја српске Цркве записаће име његово у ред честитих бораца за српско-народну цркву, а историја српског школства забележиће га као добротвора и ватрена родољуба.

Извор: Радио "Слово љубве"

Поводом Међународног дана музеја и Европске ноћи музеја 18. маја 2024. године, Народни музеј Србије ће у оквиру свог програма изложити за јавност најстарију српску рукописну књигу, Мирослављево Јеванђеље, које се чува у специјализованој комори на првом спрату музеја.

Током продуженог радног времена музеја од 12:00 - 22:00 сви заинтересовани посетиоци моћи ће да погледају Мирослављево Јеванђеље, уживајући у причама које су припремили наши кустоси и сарадници о богослужбеној књизи из последње деценије 12. века. Због изузетног значаја и вредности, Мирослављево Јеванђеље је проглашено за културно добро од изузетног значаја 1979. године, а од јуна 2005. године налази се на листи УНЕСКА, Памћење света.

Извор: Народни музеј Србије

Концерт певачке групе "Дар" из Бања Луке одржаће се у четвртак 16. маја 2024. године, у порти храма Светог великомученика и победоносца Георгија на Бановом брду са почетком у 20 часова. Тим поводом данас разговарамо са Хилдом Хрекес, вођом певачке групе "Дар". Разговарао Алекса Недељковић.

Поводом премијере представе „Најлепше приче о смрти“ у режији Ивана Јовића, разговарали смо са текстописцем Моњом Јовић, која је за наш Радио поделила део креативног процеса, као и радњу представе. Свим нашим слушаоцима упутила је позив на премијеру, 11. маја, од 19:30 часова на сцени Култ, Театра Вук. Главну улогу понела је Ана Ћук и на сцени нам представља седам различитх женских ликова – из периода протеклих 150 година. Моња Јовић такође наглаваша труд и залагање сценографа Младена Стојановића и костимографа Тијане Цветковић.