Разговоре су водили отац Дарко Радовановић, програмски директор Радија слово љубве, драматург Ана Марковић, аутор емисије, и Бојана Јовановић, новинар и водитељ.

Редитељ је најавио да ће током премијере посетиоци имати прилику да прибаве књигу "Дневник Лазаревог пута", у издању ИК "Библос", у којој су сабрани разговори са сарадницима и размишљања о филму током снимања.

Обавештење о картама за премијеру филма "Лазарев пут" можете да видите на страници МТС Дворане.

Извор: Радио Слово љубве

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у организацији Културног центра Калеидоскоп, а по позиву Уметничког савета уз уметнике из Србије и региона, у Галерији Коларчеве задужбине ће 27. августа у 19.30 ч бити свечано отворена пета по реду Међународна колективна, жирирана изложба сакралне уметности "Портрет на икони". Изложба ће трајати до 7. септембра 2024. Публици ће бити представљена 73 рада из земље и иностранства, радови 60 аутора селектованих од стране угледног жирија. У Галерији Коларчеве задужбине током трајања изложбе биће одржане радионице са гостима из иностранства. Изложбу ће бити могуће посетити радним данима од 10 до 20 ч, суботом од 10 до 16 ч.

Уз пресек најбољег сакралног стваралаштва домаћих аутора у протеклој години публика ће моћи да види селекцију радова четири еминентна уметника из Румуније: Михаи Комана, Андреја Мусата, Кристине Раилеану и Томе Читука.

На овогодишњи Конкурс за излагање пристигло је 133 рада од 98 аутора из Србије и региона. Изложба, чији ауторски концепт потписује МА Биљана Јовановић је и у претходним издањима окупила бројне иконописце, који своје различите иконописачке поетике артикулишу кроз фокус на портрет на иконама светих, а које су утемељене на суптилној фузији стилизованог портрета ранохришћанског и средњовековног црквеног сликарства и савременог, отвореног истраживачког теолошко – стваралачког концепта.

Уметнички савет ове године је радио у саставу: др Тодор Митровић, редовни професор на Академији СПЦ за уметности и консервацију; др Миљана Матић, историчарка уметности, научна сарадница Музеја СПЦ; др Горан Јовић, редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду; др Ђорђе Станојевић, редовни професор на Факултету савремених уметности у Београду и Вера Виторовић, историчарка уметности, дугогодишња кустоскиња Галерије Стара Капетанија у Земуну.

Изложба је у претходним издањима привукла велику пажњу јавности због брижљиво селектованих радова и највиших критеријума за учешће и излагање аутора. Значај изложбе огледа се у чињеници да је црквена уметност признати део савремене уметности, као и васељенском значају Иконе у православном свету. Византијске уметничке концепције неодвојив су део српске културе и сасвим присан, неодвојив део њеног бића. Стога је веома важно да Београд негује континуитет одржавања ове, међу уметницима високо позициониране изложбе, кроз тежњу да се систематизује и представи јавности црквена уметност у Србији.

Током трајања изложбе Галерија Коларца биће и место директног сусрета уметника и заинтересоване јавности. 28. и 29. августа биће одржане радионице на којима ће уметници из Румуније, професори Академије у Букурешту заједно са професорима београдских академија уживо сликати иконе и уз размену са присутним уметницима из Србије преносити своја знања.
Радионице су отвореног типа, тако да ће и посетиоци Галерије имати јединствену прилику да на лицу места доживе процес стварања портрета на икони, као неодвојивог дела савремених визуелних уметности.

Дигитално доба, снажно изражено кроз концепт мас-медија, намеће и питање како икону можемо сместити у контекст савременог сликарства.

На ово питање одговара један од учесника изложбе сликар-конзерватор МА Лука Новаковић, докторанд Универзитета у Београду, смер Историја и филозофија природних наука и технологије и сарадник Института за европске студије.

“Икона је током свог развојног пута, пролазила кроз многе стилске промене. Исто као и некад, она данас добија свој израз који се темељи и на синтези старих стилова, уз то користећи се савременим ликовним средствима, како би њен ликовни језик био ближи човеку данашњице. На овај начин оно што је старо и оно ново у икони се чини савременим, тј. ванвременим. За нас су иконе, насликане Андрејем Рубљовом подједнако савремене као и оне свеже завршене у атељеима данашњице. Чувањем њених прошлих стилских одлика, уз одређену надоградњу или синтезу, чинимо их константно актуелним. Многи савремени уметници коришћењем старих технологија и материјала помоћу иконе праве мост који повезује традиционално и модерно. На овај начин они баштине старе технике, уз то тежећи поновном осмишљавању и кроз нове начине решавајући ликовне и уметничке проблеме који се данас намећу. Самим тим традиција бива сачувана од нестанка”.

Др Тодор Митровић у тексту каталога за изложбу Портрет на икони 2024. прави спону између традиционалног и ововременог, објашњавајући симболику самих ликова који егзистирају у савременом црквеном стваралаштву:

“У свету који је дефинитивно постао цивилизација слике, чак цивилизација покретне слике – у којој се сваковрсна нарација непрекидно и неумољиво одвија пред нашим замореним очима и презасићеним умовима – портретска икона, сталоженошћу својих форми и сведеном чистоћом свога древног медијског обрасца, позива на својеврсни прекид нарације и успоравање (протока) времена/информација, у коме би наша чула, ум и срце могли да се усредсреде на ону аутентичну дубину коју људска личност још увек у себи садржи.

Јер портретска икона представља човека у оној врсти отворености и огољености која нас управо на ту личносну дубину, и готово искључиво на њу, упорно и смирено враћа.

Портрети светитеља на овој врсти слике не раде ништа друго осим што отворено и без устезања гледају у посматрача, постављајући питања која – како се чини – данас звуче неподношљивије и драгоценије него икад: а шта ако сви ти људи са чијим се телима свакодневно срећемо (данас чешће у медијском него у стварном простору) нису само сензације, које у једном тренутку постоје да би већ у следећем биле анестезиране и удобно похрањене у меморијском простору?

А шта ако се у погледу људских очију може сасвим зауставити, па чак и изокренути функција времена? Шта ако се, дакле, у овом погледу крије нешто што је сложеније и динамичније од целокупног медијског простора, од свих његових засењујућих моћи и меморијских капацитета – нешто што је веће и бесконачније од саме културе, па чак и од космоса?

Управо слутећи, или знајући, да су одговори на ова питања позитивни, савремени хришћани се све чешће окрећу иконама, окрећући се тако ка оним искуствима отворености, слободе и бесконачности која представљени светитељски ликови постојаношћу и сталоженошћу свога присуства на најсмелији начин пројављују. Због тога се, у исходишту, стиче утисак да тема портрета на икони данас постаје у најмању руку једнако актуелном, ако не чак и актуелнијом него што је то било у прошлости”.

Извор: Коларчева задужбина

По девети пут Међународни фестивал средњевековне музике "МЕДИМУС" одржаће се 31. августа и 01. септембра 2024. године, у призренској Поткаљаји, у атријуму Цркве Светог Спаса. Ове године, као и девет претходних, у царском Призрену сабраће се уметници из различитих крајева света који ће своје умеће представити публици у атријуму дивне средњевековне православне призренске цркве. Позивамо све љубитеље средњевековне музике да се тих дана саберу у Призрену и тиме подрже ово значајно сабрање.

Програм фестивала:

Субота, 31. август 2024. године

Ансамбл "Медимус" у 19 часова и 30 минута
Ансамбл "Rubens Rosa" у 20 часова и 30 минута

Недеља, 01. септембар 2024. године

Ансамбл "Musica Profana" у 19 часова и 30 минута
Camerata Musica Antiqva у 20 часова и 30 минута

Извор: Радио Слово љубве

У четвртак, 11. јула, у 13 часова, у Заводу за проучавање културног развитка (Риге од Фере 4) биће одржана трибина "Светлост свету" – савремена православна уметност.

Трибина је посвећена истоименој изложби отвореној у оквиру манифестације ВИДОВДАН 24, која представља централно место обележавања овог празника у нашој земљи. Организатори изложбе, одржане у Легату Милића од Мачве  и отворене до 22. јула, су Народни музеј Крушевац, Културни центар Крушевац и Град Крушевац као покровитељ. 

Циљ изложбе је да представи избор најквалитетнијих и најзанимљивијих радова из области иконописа и православним хришћанством надахнутог сликарства, како би се показао квалитет и динамичност савремене српске уметности у том домену, као једне од најпродуктивнијих и најподстицајнијих појава српске културе нашег времена. Организатори изложбе сматрају да овај вид савременог српског стваралаштва представља не само један од врхунаца савремене српске уметности, него и да указује на могући модел њеног развоја, којег карактерише богатство израза и стваралачка инвентивност, у споју са поштовањем и одличним познавањем традиције. 

На трибини у Заводу биће представљена идеја изложбе и разговараће се о савременом српском иконопису и религијском сликарству, док ће неки од аутора заступљених на изложби говорити о свом стваралачком искуству и разумевању уметности. Публика ће моћи да види и фотографске пројекције изложених радова.

На трибини учествују: Никола Пантелић, директор Народног музеја Крушевац, уметнице ТијанаСтаменовић, Милица Ковачевић, Мирјана Новковић, Ружица Ћитић  и Владимир Коларић као модератор.

Извор: Радио Слово љубве

Концерт Руског православног мушког хора Аустралије одржаће се, у суботу 06. јула 2024. године, у крипти храма Светог Саве на Врачару са почетком у 19 часова.

Хор је основан 2016. године на иницијативу Нектарија Котљарова, Аустралијанца руског порекла четврте генерације. Са благословом Руске православне заграничне цркве (Епархије аустралијско-новозеландске), маестро Котљаров је удружио певаче из разних православних Епархија Аустралије у један ансамбл, који данас  броји 20 хориста. Већина су деца или унуци руских емиграната који су се у Аустралију доселили почев од педесетих година прошлог века, одржавајући истовремено везу са својом домовином.

Прво гостовање хора у иностранству одржано је 2019. године у Њујорку. Ансамбл је следеће, 2020. године, учествовао на Московском међународном музичком фестивалу у онлајн формату, на коме је освојио прво место и Гран-при. Хор је снимио и објавио  два студијска албума духовне музике. Иако репертоар хора чине првенствено црквене композиције, руски певачи изводе и световна дела – народне песме и композиције Рахмањинова, Чеснокова, Бортњанског, Гречанинова и других руских аутора.

Хорови храма Светог великомученика Георгија у Старој Бежанији позивају вас на Видовдански концерт који ће се одржати у четвртак 27. јуна 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута у храму Светог великомученика Георгија у Старој Бежанији (Војвођанска 70). Публика која се тога дана буде сабрала у овом новобеоградском храму имаће прилику да ужива у делима духовне и традиционалне музике у виртуозним и надахнутим интерпретацијама ових хорова којима диригује маестра Ана Ивановић.

Извор: Радио Слово љубве