Представљање књиге "(Пост)истина (пост)демократије", аутора проф. др Давора Џалта, биће у уторак, 1. октобра, у 19.30 часова, у малој сали Коларчеве задужбине. Како је аутор казао за Слово љубве, књига је избор текстова на различите друштвено-политичке теме, међу којима су религијска сфера, медији унутар демократског система, сам појам демократије и њеног реалног садржаја, идеологије, до дехуманизације човека: "Најдрагоценије је данас да поново правимо просторе аутентичног сусрета и разговора..." - поручује др Џалто.

Премијерна пројекција краткометражног филма „Маске“, који су у потпуности снимила деца из Србије и Русије у оквиру пројекта филмског студија „Горки“, биће одржана вечерас, 20. септембра 2024. године од 19 часова у Руском дому (Краљице Наталије 33). У питању је јединствени пројекат под називом „Филмски кампус“, који је по први пут покренут ове године у шест земаља: Србији, Турској, Казахстану, Јерменији, Узбекистану и Белорусији,а учествовала су деца узраста од 13 до 17 година. Добродошли у Руски дом, 19 сати.

Извор: Радио "Слово љубве"

Српска академија наука и уметности и Народни музеј Србије приређују отварање изложбе "Владимир Р. Петковић: утемељитељ струке и науке", аутора др Дубравке Прерадовић, у уторак, 24. септембра 2024. године, у Галерији САНУ (Кнеза Михаила 35), са почетком у 19 часова. Поставка која траје до 8. децембра ће вас упознати са значајним делом овог истакнутог српског научног радника, пионира на многим научним пољима, историчара уметности и археолога, који се дуги низ година налазио у значајним улогама и институцијама у нашем друштву, неуморног истраживача средњовековних српских споменика попут Жиче и Дечана и личности по којој је Српска академија наука и уметности (САНУ) насловила 2024. годину, када се навршава век и по од његовог рођења. Следи извод из разговора са ауторком, др Дубравком Прерадовић, научним сарадником Балканолошког института САНУ, о самој изложби, а у разговору у Јутарњем програму Радија Слово љубве, на линку испод, сазнајте о фасцинантним детаљима из живота Петковића (1874–1956).

Разговор са ауторком, др Дубравком Прерадовић

Извор: Радио Слово љубве

У храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну одржаће се празнични концерт духовне музике, у недељу 22. септембра са почетком у 19 часова. На концерту наступиће хорови Николајевске, Светотројичне и Богородичине цркве у Земуну. Сви су добро дошли.

Извор: Радио Слово љубве

У оквиру духовних свечаности „Пут духовности“, у Центру за културу и образовање Раковица ће у петак, 20. септембра 2024. године од 19 часова, бити представљена монографија "Манастир Раковица" ауторa Иване Женарју Рајовић. О делу ће поред аутора говорити свештеник Горан Нухановић и рецензенти књиге: др Ненад Макуљевић редовни професор, др Ана Костић ванредни професор и др Ирена Ћирић доцент на Философском факултету у Београду. Улаз је слободан, сви су добродошли!

Ивана Женарју Рајовић, рођена 1985. године у Сарајеву, виши је научни сарадник са докторском дипломом Филозофског факултета у Београду, где је одбранила дисертацију о црквеној уметности и верској обнови у Епархији рашко-призренској СПЦ. Запослена је на Институту за српску културу и од 2011. године и учествује у бројним пројектима везаним за материјалну и духовну културу Косова и Метохије. Аутор је неколико научних радова о црквеној уметности и религијској култури на Балкану. Активно сарађује на изради Српске енциклопедије и Српског биографског речника, подсећају из ЦКО Раковица.

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, а уз подршку Удружења књижевника Србије и Српске академије наука и уметности, Књижевно друштво Раковица вас позива на 14. Међународни сабор духовне поезије у манастиру Раковица, на празник Рођења Пресвете Богородице, у суботу 21. септембра 2024. године.

ПРОГРАМ:

8 часова и 30 минута - Света Литургија

10 часова - помен патријарсима Димитрију и Павлу

11 часова - свечано проглашење резултата конкурса са бројним говорницима

13 часова - обилазак Спомен собе Патријарха Павла

14 часова - саборовање песника заступљених у венцу изабраних

Извор: Радио Слово љубве

У четвртак, 19. септембра, у 20 часова, велика сала Центра за културу и образовање Раковица биће домаћин пројекције филма „Љубав твоја и непослушност моја“. Овај догађај, који је у оквиру духовних свечаности „Пут духовности“, представља изузетну прилику да се погледа филм снимљен по истинитој причи Подгоричанина Луке Журапчевића. Карте за пројекцију филма се подижу у Центру за културу и образовање Раковица, Мишка Крањца 7, од 09 до 15 часова. Број места је ограничен, а више информација можете добити путем телефона (011) 3582-493.

Извор: Радио "Слово љубве"

Представљање књиге, посвећене мати Теоктисти, игуманији манастира Успења Пресвете Богородице у Ђаковици, под називом "Пољка - мати Теоктиста" чији је аутор Весна Томић, оджаће се у среду 18. септембра 2024. године, са почетком у 19 часова у цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Баограду.

У оквиру представљања књиге говориће Отац Трајан Којић, академик Даринка Вучинић, Јасмима Јанковић, књижевник и Весна Томић, аутор.

У музичком делу вечери, наступиће Алекса Недељковић, кантаутор и појац православне духовне музике.

Водитељ програма биће књижевник Марко Д. Марковић.

Улаз је слободан.

Извор: Радио Слово љубве

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, једна од најважнијих извођача византијске духовне музике у свету, Нектарија Каранци, наступиће у уторак 17. септембра 2024. године од 19 сати и 30 минута у крипти Храма Светог Саве у Београду, са хоровима цркве Светог Василија Острошког са Бежанијске косе. Улаз на концерт је слободан, сви су добродошли.

Извор: Радио "Слово љубве"

У среду 11. септембра 2024. године на празник Усековања главе св. Јована Претече и Крститеља, у Студентском културном центру у Београду ће од 19 сати бити представљена књига "Метохијски сфумато", аутора Душице Филиповић ("Прометеј", 2024.). О делу ће говорити и Марија Јефтимијевић Михајловић, Владимир Димитријевић и аутор, а одломке из овог романа ће сабранима представити Ђорђе Марковић. Сви су добродошли, СКЦ, 11. септембар у 19 часова.

Извор: Радио "Слово љубве"

У Народном музеју Србије у четвртак 5. септембра у 19 часова биће отворене изложбе "Од многобоштва до хришћанства: ротонда у Стојнику" и "Подељена сећања: паганске и хришћанске сахране Ремезијане" - поставке поводом 18. Међународног конгреса хришћанске археологије са темом "Рано хришћанство између литургијске праксе и свакодневног живота", који се одржава од 2. до 6. септембра 2024. у Београду - о изложбама за Слово љубве говори Анђела из Одељења за рад са публиком и односе с јавношћу Народног музеја:

Више о поменутом 18. Међународном конгресу хришћанске археологије ОВОМ линку.

Извор: Радио Слово љубве

Иконописање је више од уметности – то је духовни чин кроз који се пројављује божанска присутност. Владика Иларион за „Религију“ приповеда о свом искуству у иконописању и дубокој вези између вере и уметности.
Као један од најсветијих чинова у православљу, иконописање је попут уметности која је мост између неба и земље. Кроз руке иконописца, ликови светитеља, анђела и Христа оживљавају на дасци, уносећи божанску присутност у свет. Овај чин није само пуки уметнички израз, већ је дубоко духовно искуство, кроз које се Бог пројављује и човек духовно преображава.
Епископ новобрдски Иларион, чије је световно име било Растко Лупуловић, носи дар иконописа у свом срцу као духовну обавезу и израз љубави према Богу. Говорећи о свом иконописном путовању, владика Иларион се осврће на тренутке проведене у Манастиру Високи Дечани, где је и започео своје монашко путовање
- Учествујем, на неки начин, у раду Високе школе Српске православне цркве за уметност и конзервацију. То је установа у којој се ја осећам пријатно, зато што имам пуно пријатеља међу професорима и међу студентима. А и бавио сам се иконописом док сам живео као монах у манастиру Високи Дечани - започиње епископ Иларион, осветљавајући своје прве кораке у овом светом позиву.
Владика Иларион, пре него што је у августу 1996. године оденуо монашку одору, био је талентовани глумац, познат по улогама у филмовима „Биће боље“ и „Пакет аранжман“. Његов дар за уметност био је евидентан још у световном животу, где је својим глумачким способностима и музичким талентом оставио значајан траг. Први пут је крочио у Манастир Високи Дечани 1992. године, где га је повео колега са класе Ненад Јездић. Овај сусрет са духовношћу манастира променио је његов живот, тако да владика свој живот рачуна од тренутка када је крочио у ову светињу на Космету.
- Указала ми се прилика да учествујем у овој радионици за иконописање са професорима из Румуније и са професором Тодором Митровићем, који ме је и обавестио о овом догађају и позвао да учествујем. Мени је част и радост да могу поново да седнем за штафелај и помало иконопишем уз мога ментора Луку. На неки начин, сликамо заједно и он ми преноси искуство и знање које је стекао на академији, а које ја нисам стекао учећи иконопис у манастиру Високи Дечани - присећа се епископ новобрдски и викар патријарха Порфирија.
Владика Иларион сведочи да му је иконописање у радионици посебно радосно искуство, у коме види провиденцијални значај.
- Постоји нешто провиденцијално у вези с овим догађајем, зато што данас празнујемо Нерукотворену икону Господа нашег Исуса Христа, првобитну икону коју је насликао сам Христос. Ми се укључујемо у благодатни живот самог Бога, ми смо причастници божанске природе, чак и телесно по речима апостола, и све деловање је заправо његово. Ми смо његови сарадници, његови помоћници у том његовом делу, у његовом животу у који Господ жели да нас укључи, и у том смислу човек не слика Бога, него кроз иконопис Бог слика човека, односно ствара га и ствара га изнова, покушавајући да пронађе тај замагљени лик Божји у човеку - каже владика и наставља:
- По предању везаном за настанак првобитне Нерукотворене иконе, Господ Христос је оставио одраз свога лика на убрусу који је послао кнезу Афгару, кога је исцелио и утешио. Претходно иконописац, односно живописац, кога је кнез Афгар послао да наслика икону Христову, није могао да га наслика, зато што се по том предању лик Христов непрекидно мењао. То говори да је немогуће човеку да наслика Христов лик, и све ово време Христос сам оставља одраз свог лика на убрусу, односно на дасци за штафелајем, или на зиду или било где друго - закључује епископ новобрдски Иларион и даље разматра тајну иконописања, објашњавајући да човек не слика Бога, већ да кроз иконопис Бог слика човека:
- Човек, као и у свакој другој духовној дисциплини, треба да дође у такво стање, да се са смирењем испразни од сваког покушаја да својим снагама то постигне, него молећи се Богу он разоткрива лик Христов. У мери у којој је сликар, иконописац, или живописац успео да себе ослободи од тих стега своје перцепције, свога домишљања, у тој мери ће остварити слободу да живи лик Христов продише кроз ово што слика.
Ова реч владике Илариона није само упутство за иконописце, већ је водич за сваког верника у њиховом духовном путу, да кроз смирење, молитву и благодат, постану одраз божанског светла, слике Христа које сијају у овом свету.

https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/24336/vladika-ilarion-ikonopisanje