<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/page/14/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x410;&#x43D;&#x452;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B; &#x43E; &#x434;&#x432;&#x435; &#x437;&#x43D;&#x430;&#x447;&#x430;&#x458;&#x43D;&#x435; &#x438;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x435; &#x443; &#x41D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x43C;&#x443;&#x437;&#x435;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D0%B4%D0%B2%D0%B5-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D1%83-r26771/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_09/20240904-131151-146.jpg.be94bd9651f41357193469567bfaed75.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	У Народном музеју Србије у четвртак 5. септембра у 19 часова биће отворене изложбе "Од многобоштва до хришћанства: ротонда у Стојнику" и "Подељена сећања: паганске и хришћанске сахране Ремезијане" - поставке поводом 18. Међународног конгреса хришћанске археологије са темом "Рано хришћанство између литургијске праксе и свакодневног живота", који се одржава од 2. до 6. септембра 2024. у Београду - о изложбама за Слово љубве говори Анђела из Одељења за рад са публиком и односе с јавношћу Народног музеја:
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;border:1px none #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
		<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>Са Анђелом је разговарала Нешка Ранчић:

		<div style="vertical-align:middle;">
			<span><a href="https://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/Najava%20izlozbi%20za%20Narodni%20muzej%20-%20Andjela%20Petrovic%20kratko.mp3" style="background-color:#ffffff;border:1px solid #cccccc;color:#333333;font-size:12px;padding:1px 5px;text-align:center;vertical-align:middle;" title="Отварање у новом прозору" rel="external nofollow"><i style="font-size:inherit;"></i></a><a href="https://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/Najava%20izlozbi%20za%20Narodni%20muzej%20-%20Andjela%20Petrovic%20kratko.mp3" style="background-color:#ffffff;border:1px solid #cccccc;color:#333333;font-size:12px;padding:1px 5px;text-align:center;vertical-align:middle;" title="Преузимање" rel="external nofollow"><i style="font-size:inherit;"></i></a></span>
		</div>
	</div>

	<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
		<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Више о поменутом 18. Међународном конгресу хришћанске археологије<span> </span><a href="https://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=44785" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">ОВОМ</a><span> </span>линку.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-top-color:#eeeeee;border-top-style:solid;border-width:1px 0px 0px;color:#4a4a49;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио Слово љубве</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26771</guid><pubDate>Wed, 04 Sep 2024 13:13:12 +0000</pubDate></item><item><title>&#x201E;&#x409;&#x443;&#x434;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x440;&#x443;&#x43A;&#x430; &#x43D;&#x435; &#x43C;&#x43E;&#x436;&#x435; &#x434;&#x430; &#x43E;&#x441;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x43B;&#x438;&#x43A; &#x425;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430;, &#x43D;&#x435;&#x433;&#x43E; &#x43A;&#x440;&#x43E;&#x437; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x43F;&#x438;&#x441; &#x411;&#x43E;&#x433; &#x441;&#x442;&#x432;&#x430;&#x440;&#x430; &#x447;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x43A;&#x430;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%E2%80%9E%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D0%BA-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0%E2%80%9C-r26760/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_08/36525_vladika-ilarion-6_fxl.webp.90f951d35308e27d7afd5f9a5062252d.webp" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	Иконописање је више од уметности – то је духовни чин кроз који се пројављује божанска присутност. Владика Иларион за „Религију“ приповеда о свом искуству у иконописању и дубокој вези између вере и уметности.<br />
	Као један од најсветијих чинова у православљу, иконописање је попут уметности која је мост између неба и земље. Кроз руке иконописца, ликови светитеља, анђела и Христа оживљавају на дасци, уносећи божанску присутност у свет. Овај чин није само пуки уметнички израз, већ је дубоко духовно искуство, кроз које се Бог пројављује и човек духовно преображава.<br />
	Епископ новобрдски Иларион, чије је световно име било Растко Лупуловић, носи дар иконописа у свом срцу као духовну обавезу и израз љубави према Богу. Говорећи о свом иконописном путовању, владика Иларион се осврће на тренутке проведене у Манастиру Високи Дечани, где је и започео своје монашко путовање<br />
	- Учествујем, на неки начин, у раду Високе школе Српске православне цркве за уметност и конзервацију. То је установа у којој се ја осећам пријатно, зато што имам пуно пријатеља међу професорима и међу студентима. А и бавио сам се иконописом док сам живео као монах у манастиру Високи Дечани - започиње епископ Иларион, осветљавајући своје прве кораке у овом светом позиву.<br />
	Владика Иларион, пре него што је у августу 1996. године оденуо монашку одору, био је талентовани глумац, познат по улогама у филмовима „Биће боље“ и „Пакет аранжман“. Његов дар за уметност био је евидентан још у световном животу, где је својим глумачким способностима и музичким талентом оставио значајан траг. Први пут је крочио у Манастир Високи Дечани 1992. године, где га је повео колега са класе Ненад Јездић. Овај сусрет са духовношћу манастира променио је његов живот, тако да владика свој живот рачуна од тренутка када је крочио у ову светињу на Космету.<br />
	- Указала ми се прилика да учествујем у овој радионици за иконописање са професорима из Румуније и са професором Тодором Митровићем, који ме је и обавестио о овом догађају и позвао да учествујем. Мени је част и радост да могу поново да седнем за штафелај и помало иконопишем уз мога ментора Луку. На неки начин, сликамо заједно и он ми преноси искуство и знање које је стекао на академији, а које ја нисам стекао учећи иконопис у манастиру Високи Дечани - присећа се епископ новобрдски и викар патријарха Порфирија.<br />
	Владика Иларион сведочи да му је иконописање у радионици посебно радосно искуство, у коме види провиденцијални значај.<br />
	- Постоји нешто провиденцијално у вези с овим догађајем, зато што данас празнујемо Нерукотворену икону Господа нашег Исуса Христа, првобитну икону коју је насликао сам Христос. Ми се укључујемо у благодатни живот самог Бога, ми смо причастници божанске природе, чак и телесно по речима апостола, и све деловање је заправо његово. Ми смо његови сарадници, његови помоћници у том његовом делу, у његовом животу у који Господ жели да нас укључи, и у том смислу човек не слика Бога, него кроз иконопис Бог слика човека, односно ствара га и ствара га изнова, покушавајући да пронађе тај замагљени лик Божји у човеку - каже владика и наставља:<br />
	- По предању везаном за настанак првобитне Нерукотворене иконе, Господ Христос је оставио одраз свога лика на убрусу који је послао кнезу Афгару, кога је исцелио и утешио. Претходно иконописац, односно живописац, кога је кнез Афгар послао да наслика икону Христову, није могао да га наслика, зато што се по том предању лик Христов непрекидно мењао. То говори да је немогуће човеку да наслика Христов лик, и све ово време Христос сам оставља одраз свог лика на убрусу, односно на дасци за штафелајем, или на зиду или било где друго - закључује епископ новобрдски Иларион и даље разматра тајну иконописања, објашњавајући да човек не слика Бога, већ да кроз иконопис Бог слика човека:<br />
	- Човек, као и у свакој другој духовној дисциплини, треба да дође у такво стање, да се са смирењем испразни од сваког покушаја да својим снагама то постигне, него молећи се Богу он разоткрива лик Христов. У мери у којој је сликар, иконописац, или живописац успео да себе ослободи од тих стега своје перцепције, свога домишљања, у тој мери ће остварити слободу да живи лик Христов продише кроз ово што слика.<br />
	Ова реч владике Илариона није само упутство за иконописце, већ је водич за сваког верника у њиховом духовном путу, да кроз смирење, молитву и благодат, постану одраз божанског светла, слике Христа које сијају у овом свету.
</p>

<p>
	<a href="https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/24336/vladika-ilarion-ikonopisanje" rel="external nofollow">https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/24336/vladika-ilarion-ikonopisanje</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26760</guid><pubDate>Fri, 30 Aug 2024 11:03:55 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x430; &#x444;&#x438;&#x43B;&#x43C;&#x430; "&#x41B;&#x430;&#x437;&#x430;&#x440;&#x435;&#x432; &#x43F;&#x443;&#x442;" 18. &#x441;&#x435;&#x43F;&#x442;&#x435;&#x43C;&#x431;&#x440;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2-%D0%BF%D1%83%D1%82-18-%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0-r26722/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_08/20240822-102943-873.jpg.072dfe38e37e34c372cbec124a9ee175.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	Православни уметнички филм "Лазарев пут" који ће вас очарати кадровима, али и дубоко загледати у себе саме, стиже у биоскопе 18. септембра 2024! Премијера ће бити у Београду у МТС Дворани тога дана, у 20 часова. Нови филм редитеља Ивана Јовића је у марту ове године имао светску премијеру на Интернационалном филмском фестивалу у Непалу, селектован је на 11 светских фестивала, освојио многе награде. Очаравајући кадрови "Лазаревог пута" у чијим су улогама Иван Босиљчић, Небојша Дугалић, Жарко Радић, Јудита Франковић Брдар, Ана Ћук и други, настајали су током протеклих неколико година у Србији и у Грчкој, на острвима Санторини и Фолегандрос. Оригиналну музику за филм је извела Филхармонија у Атини - композитор је чувени Василис Цабропулос, а сјајни вокал - Нектарија Каранци. Подсећамо на разговоре са редитељем Иваном Јовићем, сценаристом Моњом Јовић, глумцима Иваном Босиљчићем и Аном Ћук, које је Радио Слово љубве забележио после специјалне затворене пројекције за чланове филмске екипе, новинаре и пријатеље филма, у јануару ове године.
</blockquote>

<div>
	<div>
		<i class="fa"></i> глумац Иван Босиљчић који тумачи главни лик у филму "Лазарев пут": <span> </span>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<audio controls="" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<i class="fa"></i> глумица Ана Ћук о филму: <span> </span>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<audio controls="" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<i class="fa"></i> сценариста Моња Јовић за Слово љубве: <span> </span>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<audio controls="" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<i class="fa"></i> редитељ Иван Јовић: <span> </span>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<div>
			<audio controls="" data-audio-embed=""></audio>
		</div>
	</div>

	<blockquote>
		Разговоре су водили отац Дарко Радовановић, програмски директор Радија слово љубве, драматург Ана Марковић, аутор емисије, и Бојана Јовановић, новинар и водитељ.
	</blockquote>

	<p>
		Редитељ је најавио да ће током премијере посетиоци имати прилику да прибаве књигу "Дневник Лазаревог пута", у издању ИК "Библос", у којој су сабрани разговори са сарадницима и размишљања о филму током снимања.
	</p>

	<p>
		Обавештење о картама за премијеру филма "Лазарев пут" можете да видите <a href="https://mtsdvorana.rs/projekcija?id=58091" rel="external nofollow">на страници МТС Дворане.</a>
	</p>

	<div>
		 
	</div>

	<hr />
	<p>
		<i><b>Извор:</b> Радио Слово љубве</i>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">26722</guid><pubDate>Thu, 22 Aug 2024 14:40:04 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x430; "&#x41F;&#x43E;&#x440;&#x442;&#x440;&#x435;&#x442; &#x43D;&#x430; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x438;" &#x443; &#x41A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x447;&#x435;&#x432;&#x43E;&#x458; &#x437;&#x430;&#x434;&#x443;&#x436;&#x431;&#x438;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8-%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B8-r26718/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_08/20240821-133535-958.png.1fc9dba2b6b30d0ad3e2e40d8c79076c.png" /></p>
<p>
	 
</p>

<div>
	<blockquote>
		Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у организацији Културног центра Калеидоскоп, а по позиву Уметничког савета уз уметнике из Србије и региона, у Галерији Коларчеве задужбине ће 27. августа у 19.30 ч бити свечано отворена пета по реду Међународна колективна, жирирана изложба сакралне уметности "Портрет на икони". Изложба ће трајати до 7. септембра 2024. Публици ће бити представљена 73 рада из земље и иностранства, радови 60 аутора селектованих од стране угледног жирија. У Галерији Коларчеве задужбине током трајања изложбе биће одржане радионице са гостима из иностранства. Изложбу ће бити могуће посетити радним данима од 10 до 20 ч, суботом од 10 до 16 ч.
	</blockquote>

	<p>
		Уз пресек најбољег сакралног стваралаштва домаћих аутора у протеклој години публика ће моћи да види селекцију радова четири еминентна уметника из Румуније: Михаи Комана, Андреја Мусата, Кристине Раилеану и Томе Читука.
	</p>

	<p>
		На овогодишњи Конкурс за излагање пристигло је 133 рада од 98 аутора из Србије и региона. Изложба, чији ауторски концепт потписује МА Биљана Јовановић је и у претходним издањима окупила бројне иконописце, који своје различите иконописачке поетике артикулишу кроз фокус на портрет на иконама светих, а које су утемељене на суптилној фузији стилизованог портрета ранохришћанског и средњовековног црквеног сликарства и савременог, отвореног истраживачког теолошко – стваралачког концепта.
	</p>

	<p>
		Уметнички савет ове године је радио у саставу: др Тодор Митровић, редовни професор на Академији СПЦ за уметности и консервацију; др Миљана Матић, историчарка уметности, научна сарадница Музеја СПЦ; др Горан Јовић, редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду; др Ђорђе Станојевић, редовни професор на Факултету савремених уметности у Београду и Вера Виторовић, историчарка уметности, дугогодишња кустоскиња Галерије Стара Капетанија у Земуну.
	</p>

	<p>
		Изложба је у претходним издањима привукла велику пажњу јавности због брижљиво селектованих радова и највиших критеријума за учешће и излагање аутора. Значај изложбе огледа се у чињеници да је црквена уметност признати део савремене уметности, као и васељенском значају Иконе у православном свету. Византијске уметничке концепције неодвојив су део српске културе и сасвим присан, неодвојив део њеног бића. Стога је веома важно да Београд негује континуитет одржавања ове, међу уметницима високо позициониране изложбе, кроз тежњу да се систематизује и представи јавности црквена уметност у Србији.
	</p>

	<p>
		Током трајања изложбе Галерија Коларца биће и место директног сусрета уметника и заинтересоване јавности. 28. и 29. августа биће одржане радионице на којима ће уметници из Румуније, професори Академије у Букурешту заједно са професорима београдских академија уживо сликати иконе и уз размену са присутним уметницима из Србије преносити своја знања.<br />
		Радионице су отвореног типа, тако да ће и посетиоци Галерије имати јединствену прилику да на лицу места доживе процес стварања портрета на икони, као неодвојивог дела савремених визуелних уметности.
	</p>

	<p>
		Дигитално доба, снажно изражено кроз концепт мас-медија, намеће и питање како икону можемо сместити у контекст савременог сликарства.
	</p>

	<p>
		На ово питање одговара један од учесника изложбе сликар-конзерватор МА Лука Новаковић, докторанд Универзитета у Београду, смер Историја и филозофија природних наука и технологије и сарадник Института за европске студије.
	</p>

	<p>
		“Икона је током свог развојног пута, пролазила кроз многе стилске промене. Исто као и некад, она данас добија свој израз који се темељи и на синтези старих стилова, уз то користећи се савременим ликовним средствима, како би њен ликовни језик био ближи човеку данашњице. На овај начин оно што је старо и оно ново у икони се чини савременим, тј. ванвременим. За нас су иконе, насликане Андрејем Рубљовом подједнако савремене као и оне свеже завршене у атељеима данашњице. Чувањем њених прошлих стилских одлика, уз одређену надоградњу или синтезу, чинимо их константно актуелним. Многи савремени уметници коришћењем старих технологија и материјала помоћу иконе праве мост који повезује традиционално и модерно. На овај начин они баштине старе технике, уз то тежећи поновном осмишљавању и кроз нове начине решавајући ликовне и уметничке проблеме који се данас намећу. Самим тим традиција бива сачувана од нестанка”.
	</p>

	<p>
		Др Тодор Митровић у тексту каталога за изложбу Портрет на икони 2024. прави спону између традиционалног и ововременог, објашњавајући симболику самих ликова који егзистирају у савременом црквеном стваралаштву:
	</p>

	<p>
		“У свету који је дефинитивно постао цивилизација слике, чак цивилизација покретне слике – у којој се сваковрсна нарација непрекидно и неумољиво одвија пред нашим замореним очима и презасићеним умовима – портретска икона, сталоженошћу својих форми и сведеном чистоћом свога древног медијског обрасца, позива на својеврсни прекид нарације и успоравање (протока) времена/информација, у коме би наша чула, ум и срце могли да се усредсреде на ону аутентичну дубину коју људска личност још увек у себи садржи.
	</p>

	<p>
		Јер портретска икона представља човека у оној врсти отворености и огољености која нас управо на ту личносну дубину, и готово искључиво на њу, упорно и смирено враћа.
	</p>

	<p>
		Портрети светитеља на овој врсти слике не раде ништа друго осим што отворено и без устезања гледају у посматрача, постављајући питања која – како се чини – данас звуче неподношљивије и драгоценије него икад: а шта ако сви ти људи са чијим се телима свакодневно срећемо (данас чешће у медијском него у стварном простору) нису само сензације, које у једном тренутку постоје да би већ у следећем биле анестезиране и удобно похрањене у меморијском простору?
	</p>

	<p>
		А шта ако се у погледу људских очију може сасвим зауставити, па чак и изокренути функција времена? Шта ако се, дакле, у овом погледу крије нешто што је сложеније и динамичније од целокупног медијског простора, од свих његових засењујућих моћи и меморијских капацитета – нешто што је веће и бесконачније од саме културе, па чак и од космоса?
	</p>

	<p>
		Управо слутећи, или знајући, да су одговори на ова питања позитивни, савремени хришћани се све чешће окрећу иконама, окрећући се тако ка оним искуствима отворености, слободе и бесконачности која представљени светитељски ликови постојаношћу и сталоженошћу свога присуства на најсмелији начин пројављују. Због тога се, у исходишту, стиче утисак да тема портрета на икони данас постаје у најмању руку једнако актуелном, ако не чак и актуелнијом него што је то било у прошлости”.
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<div>
		 
	</div>

	<hr />
	<p>
		<i><b>Извор:</b> <a href="http://www.kolarac.rs/vizuelne-umetnosti/portret-na-ikoni-2024-27-8-7-9-2024-likovna-galerija/" rel="external nofollow">Коларчева задужбина</a></i>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">26718</guid><pubDate>Wed, 21 Aug 2024 18:42:13 +0000</pubDate></item><item><title>"&#x41C;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43C;&#x443;&#x441;" &#x43E;&#x434; 31. &#x430;&#x432;&#x433;&#x443;&#x441;&#x442;&#x430; &#x443; &#x41F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%83%D1%81-%D0%BE%D0%B4-31-%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83-r26716/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_08/20240821-113609-415.jpg.c01ed6189d8353f14bfac852a26d9c8d.jpg" /></p>
<div>
	<blockquote>
		По девети пут Међународни фестивал средњевековне музике "МЕДИМУС" одржаће се 31. августа и 01. септембра 2024. године, у призренској Поткаљаји, у атријуму Цркве Светог Спаса. Ове године, као и девет претходних, у царском Призрену сабраће се уметници из различитих крајева света који ће своје умеће представити публици у атријуму дивне средњевековне православне призренске цркве. Позивамо све љубитеље средњевековне музике да се тих дана саберу у Призрену и тиме подрже ово значајно сабрање.
	</blockquote>

	<p style="text-align:center;">
		<strong>Програм фестивала:</strong><br />
		<br />
		<strong><em>Субота, 31. август 2024. године</em></strong><br />
		<br />
		Ансамбл <em>"Медимус"</em> у 19 часова и 30 минута<br />
		Ансамбл <em>"Rubens Rosa"</em> у 20 часова и 30 минута<br />
		<br />
		<strong><em>Недеља, 01. септембар 2024. године</em></strong><br />
		<br />
		Ансамбл "<em>Musica Profana" </em>у 19 часова и 30 минута<br />
		<em>Camerata Musica Antiqva </em>у 20 часова и 30 минута
	</p>

	<div>
		 
	</div>

	<hr />
	<p>
		<i><b>Извор:</b> Радио Слово љубве</i>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">26716</guid><pubDate>Wed, 21 Aug 2024 18:39:01 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x435;&#x447;&#x435; &#x43A;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43C;&#x443;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x443; &#x438;&#x437;&#x432;&#x43E;&#x452;&#x435;&#x45A;&#x443; &#x408;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x437;&#x430;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5-%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D1%83-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D1%83-%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-r26699/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_08/20240816-113633-720.jpg.ee14276753de099999966dd833e18b06.jpg" /></p>
<p>
	У петак, 16. август 2024. године, са почетком у 18.00 часова, у галерији Руског дома, одржаће се вече клавирске музике у извођењу Јелизавете Украинске. Улаз слободан.
</p>

<p>
	Позив Руског дома за ово уметничко вече преносимо вам у целости:
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	Позивамо Вас на музичко путовање током којег ћете се упознати са клавирским ремек-делима из различитих епоха и земаља – од популарних барокних минијатура Жан-Филипа Рамоа до сунчане музике Сергеја Прокофјева.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	Посебна пажња биће посвећена руској романтичној музици – биће изведене минијатуре Модеста Мусоргског и Петра Чајковског, као и чувена композиција Николаја Римског-Корсакова „Бумбаров лет“.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	Желимо Вам угодно музичко путовање!
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	Јелизавета Украинскаја је рођена 1996. године у Офенбаху на Мајни, Немачка. Дипломац је Државног конзерваторијума ,,Николај Римски-Корсаков“ у Санкт Петербургу у класи Заслужног уметника Русије, професора Александра Сандлера. Од 2020. године је асистент-приправник у класи истог професора.
</p>

<p>
	Победник је бројних руских и међународних такмичења. Лауреат награде Владе Руске Федерације „Млади таленти“ (2008, 2009) и Сверуског такмичења „Млади таленти Русије“ (Москва, 2013).
</p>

<p>
	Учествовала је у мастер класовима Арија Вардија, Дмитрија Башкирова, Мирослава Култишева, Константина Шчербакова, Владимира Овчиникова, Берија Дагласа, Готлиба Валиша, Вилема Бронса и других.
</p>

<p>
	Јелизавета Украинскаја се 2012. године представила српској публици на Шестом међународном фестивалу ,,Исидора Бајић“ у Новом Саду, где је освојила специјалну награду за најбоље извођење дела Клода Дебисија.
</p>

<p>
	Наступа као солиста у Русији и иностранству.
</p>

<p>
	Извор: Радио Слово љубве
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26699</guid><pubDate>Fri, 16 Aug 2024 11:59:01 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x430; "&#x422;&#x432;&#x440;&#x452;&#x430;&#x432;&#x435; &#x438; &#x443;&#x442;&#x432;&#x440;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0-%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%B8-%D1%83%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-r26678/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_08/20240808-122350-278.jpg.5cd0979addf0062adbac2d3e17afc462.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	Отварање мултимедијалне изложбе уметничког фотографа Светлане Дингарац "Тврђаве и утврђени градови Србије", одржаће се у петак 9. августа 2024. године у 18 часова на платоу испод Великог степеништа на Београдској тврђави, известила је Храм телевизија. Изложба је део ширег пројекта који обухвата и интернет страницу Тврђаве Србије. Ова страница садржи детаљне описе тврђава и интерактивну мапу, представљајући перманентну изложбу на интернету која се изнова допуњава новим локалитетима на тлу Србије.
</blockquote>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Телевизија Храм</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26678</guid><pubDate>Thu, 08 Aug 2024 21:13:56 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x431;&#x435;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x444;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x432;&#x430;&#x43B; &#x43A;&#x43B;&#x430;&#x441;&#x438;&#x447;&#x43D;&#x435; &#x43C;&#x443;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x43E;&#x434; 15. &#x434;&#x43E; 18. &#x430;&#x432;&#x433;&#x443;&#x441;&#x442;&#x430; 2024.</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB-%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-15-%D0%B4%D0%BE-18-%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0-2024-r26675/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_08/novobeogradski-festival-klasicne-muzike-foto-pixabay-piano-5353974_1280.jpg.a78184912bcd984be01750b076dfe460.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	Српски музички центар организоваће Новобеоградски фестивал класичне музике од 15. до 18. августа 2024, а улаз на све концерте биће бесплатан. Програм у Свечаној сали МШ „Станислав Бинички“ (Булевар Зорана Ђинђића 152а; 15. август, 19.00) почеће концертом соло певања. Наступиће Искра Сретеновић, Сара Бучек и Ања Галешев, уз пијанисткињу Зорку Миливојевић. Биће изведена дела Таривердијева, Бизеа и Доницетија. Наредне вечери, 16. августа од 19.00, у сарадњи са Београдским Шопен фестом, Српски музички центар представиће Сашу Опсеницу и Јована Перуничића који ће извести дела Бетовена, Шопена, Брамса и Прокофјева. Концерт виолинисткиње Веронике Моне Богић ће бити одржан 17. августа од 19.00. Уз клавирску сарадњу Бисерке Маровић, Богић ће свирати дела Баха, Сен-Санса, Бетовена и Паганинија. Завршни концерт Летње школе класичне музике под називом „Вече талената“ затвориће Новобеоградски фестивал класичне музике 18. августа од 19.00.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a href="https://www.danubeogradu.rs/2024/08/novobeogradski-festival-klasicne-muzike-od-15-do-18-avgusta-2024/" rel="external nofollow">https://www.danubeogradu.rs/2024/08/novobeogradski-festival-klasicne-muzike-od-15-do-18-avgusta-2024/</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26675</guid><pubDate>Tue, 06 Aug 2024 12:01:08 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x446;&#x435;&#x440;&#x442;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x430;&#x43B;&#x431;&#x443;&#x43C;&#x430; &#x41D;&#x435;&#x431;&#x43E;&#x458;&#x448;&#x435; &#x41C;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D1%83%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%88%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-r26598/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_07/20240716-112623-192.jpg.5c4626e4f41c38a0f742f6599af1e3c6.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	Вечерас, у уторак 16. јула 2024. године од 18 часова у продавници "Multimedia Music Record Store" у центру Београда, на адреси Сремска улица број 2 (код палате Албанија), биће представљен концертни албум нашег чувеног музичара и теолога Небојше Мастиловића, дугогодишњег сарадника Радија "Слово љубве". Имаћете прилику да чујете реч издавача г. Родољуба Стојановића, затим г. Небојше Брдарића, мајстора фруле, дугогодишњег пријатеља и сарадника Небојше Мастиловића, као и самог аутора, који ће са радошћу потписати сваки примерак овог концертног албума. Добродошли, Сремска 2, 18 сати.
</blockquote>

<p>
	Издања куће "Мултимедија рекордс" можете набавити и путем интернета <a href="https://www.multimedia-music.com/" rel="external nofollow"><u><strong>ОВДЕ</strong></u></a>.
</p>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26598</guid><pubDate>Tue, 16 Jul 2024 11:07:46 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x440;&#x438;&#x431;&#x438;&#x43D;&#x430; "&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43B;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x443;" &#x2013; &#x441;&#x430;&#x432;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x443;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83-%E2%80%93-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-r26581/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_07/20240709-100312-342.jpg.1f856972d538c4375d8e17cc878c049d.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<div>
	<blockquote>
		У четвртак, 11. јула, у 13 часова, у Заводу за проучавање културног развитка (Риге од Фере 4) биће одржана трибина "Светлост свету" – савремена православна уметност.
	</blockquote>

	<p>
		Трибина је посвећена истоименој изложби отвореној у оквиру манифестације ВИДОВДАН 24, која представља централно место обележавања овог празника у нашој земљи. Организатори изложбе, одржане у Легату Милића од Мачве  и отворене до 22. јула, су Народни музеј Крушевац, Културни центар Крушевац и Град Крушевац као покровитељ. 
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<p>
		Циљ изложбе је да представи избор најквалитетнијих и најзанимљивијих радова из области иконописа и православним хришћанством надахнутог сликарства, како би се показао квалитет и динамичност савремене српске уметности у том домену, као једне од најпродуктивнијих и најподстицајнијих појава српске културе нашег времена. Организатори изложбе сматрају да овај вид савременог српског стваралаштва представља не само један од врхунаца савремене српске уметности, него и да указује на могући модел њеног развоја, којег карактерише богатство израза и стваралачка инвентивност, у споју са поштовањем и одличним познавањем традиције. 
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<p>
		На трибини у Заводу биће представљена идеја изложбе и разговараће се о савременом српском иконопису и религијском сликарству, док ће неки од аутора заступљених на изложби говорити о свом стваралачком искуству и разумевању уметности. Публика ће моћи да види и фотографске пројекције изложених радова.
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<p>
		На трибини учествују: Никола Пантелић, директор Народног музеја Крушевац, уметнице ТијанаСтаменовић, Милица Ковачевић, Мирјана Новковић, Ружица Ћитић  и Владимир Коларић као модератор.
	</p>

	<div>
		 
	</div>

	<hr />
	<p>
		<i><b>Извор:</b> Радио Слово љубве</i>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">26581</guid><pubDate>Tue, 09 Jul 2024 10:35:22 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x438;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x430; "&#x408;&#x430;&#x441;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x441;&#x443;&#x437;&#x435;" &#x443; &#x43A;&#x440;&#x438;&#x43F;&#x442;&#x438; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x41C;&#x430;&#x440;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B5-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0-r26579/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_07/20240708-104229-112.jpg.1eb8a212a97210dd9623cb3855d5b348.jpg" /></p>
<blockquote>
	У крипти цркве Светог Марка на Ташмајдану вечерас је отворена аудио-визуелна изложба "Јасеновачке сузе" посвећена страдању српског народа у Независној Држави Хрватској, посебно у систему концентрационог логора Јасеновац.
</blockquote>

<p>
	Отварању изложбе је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Алексеј, викар Његове Светости, архимандрит Нектарије (Ђурић), главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, архимандрит Василије (Костић), свештенство и ђаконство из више епархија СПЦ, као и бројни посетиоци.
</p>

<p>
	Изложба је реализована у сарадњи са Музејем жртава геноцида, Спомен подручја Доња Градина, као и многих појединаца који су били укључени у пројекат и помогли да се ова изложба оствари.
</p>

<p>
	Ово је прва оваква изложба у организацији ученика средње школе, Гимназије и Стручне школе "Светозар Милетић" из Србобрана.
</p>

<p>
	На изложби могу се видети бројне фотографије из страдалног периода, макете, панои, реплике оружја који је кориштен за злочине, као и скулптура под називом "Избрисана" аутора Вука Љубисављевића, академског вајара. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 17 јула.
</p>

<p>
	Отварање изложбе употпунио је наступ Дечијег црквеног хора "Свети Василије Острошки" из Сирига.
</p>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Телевизија Храм</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26579</guid><pubDate>Mon, 08 Jul 2024 11:30:29 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x446;&#x435;&#x440;&#x442; &#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x43C;&#x443;&#x448;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x445;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x410;&#x443;&#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x43A;&#x440;&#x438;&#x43F;&#x442;&#x438; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x430;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5-r26571/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_07/20240705-120504-496.jpg.fe14292e392531396c1b32e20ad1342e.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<div>
	<blockquote>
		Концерт Руског православног мушког хора Аустралије одржаће се, у суботу 06. јула 2024. године, у крипти храма Светог Саве на Врачару са почетком у 19 часова.
	</blockquote>

	<p style="text-align:center;">
		Хор је основан 2016. године на иницијативу Нектарија Котљарова, Аустралијанца руског порекла четврте генерације. Са благословом Руске православне заграничне цркве (Епархије аустралијско-новозеландске), маестро Котљаров је удружио певаче из разних православних Епархија Аустралије у један ансамбл, који данас  броји 20 хориста. Већина су деца или унуци руских емиграната који су се у Аустралију доселили почев од педесетих година прошлог века, одржавајући истовремено везу са својом домовином.
	</p>

	<p style="text-align:center;">
		Прво гостовање хора у иностранству одржано је 2019. године у Њујорку. Ансамбл је следеће, 2020. године, учествовао на Московском међународном музичком фестивалу у онлајн формату, на коме је освојио прво место и Гран-при. Хор је снимио и објавио  два студијска албума духовне музике. Иако репертоар хора чине првенствено црквене композиције, руски певачи изводе и световна дела – народне песме и композиције Рахмањинова, Чеснокова, Бортњанског, Гречанинова и других руских аутора.
	</p>

	<div>
		 
	</div>

	<hr />
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">26571</guid><pubDate>Fri, 05 Jul 2024 11:35:37 +0000</pubDate></item><item><title>"&#x408;&#x435;&#x440;... &#x43C;&#x438; &#x441;&#x43C;&#x43E; &#x438;&#x441;&#x442;&#x430; &#x43A;&#x440;&#x432;" - &#x402;&#x443;&#x440;&#x452;&#x438;&#x446;&#x430; &#x414;&#x440;&#x430;&#x433;&#x430;&#x448; &#x412;&#x443;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x459;&#x430;&#x43A;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%98%D0%B5%D1%80-%D0%BC%D0%B8-%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B2-%D1%92%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%88-%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B0%D0%BA-r26557/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_07/20240627-131829-634.jpg.81207ac48ab73b7cdd19dcf733ff3975.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	"Јер... ми смо иста крв" назив је дела Ђурђице Драгаш Вуковљак о коме данас говоримо. Реч је о песмама посвећеним страдању Срба у НДХ, а о томе како је ова збирка песама настала сазнаћете у разговору са аутором и новинаром Ђурђицом Драгаш Вуковљак. Такође позивамо вас и на представљање овог дела које ће се одржати у среду 03. јула 2024. године, у РТС клубу (зграда Радио Београда) са почетком у 18 часова. Разговор водио Алекса Недељковић.
</blockquote>

<div>
	<div>
		<i class="fa"></i> Звучни запис <span> </span>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<audio controls="" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<p style="text-align:center;">
	<strong>МИ СМО ИСТА КРВ</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Дошла си ми ноћас у сну... први пут...
</p>

<p style="text-align:center;">
	у шуштавој белој хаљиници,
</p>

<p style="text-align:center;">
	с дечјим рукама,
</p>

<p style="text-align:center;">
	с очима пуним неба.
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Смешиле смо се једна другој јер... ми смо иста крв!
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Причала си ми о том дану,
</p>

<p style="text-align:center;">
	о јутарњој роси и пожутелом усталасаном класју.
</p>

<p style="text-align:center;">
	Мирисале смо заједно свеже скувано млеко
</p>

<p style="text-align:center;">
	и јеле тврди хлеб.
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Шапутала си ми о мајчином скуту и дедином брку,
</p>

<p style="text-align:center;">
	о руменом дечаку Јовану.
</p>

<p style="text-align:center;">
	Јуриле смо за шареним телетом,
</p>

<p style="text-align:center;">
	миловале звезду на коњском челу,
</p>

<p style="text-align:center;">
	слушале птице и шуму...
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Препознале смо једна другу, без додира и погледа
</p>

<p style="text-align:center;">
	јер... ми смо иста крв!
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Причала си ми о страху,
</p>

<p style="text-align:center;">
	о очевој бори на челу,
</p>

<p style="text-align:center;">
	о завежљају који је спремала мајка.
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Затварала си преда мном врата куће на „брду Драгашком“,
</p>

<p style="text-align:center;">
	опраштала се од маленог пса који ти се вртео око ногу.
</p>

<p style="text-align:center;">
	Водила си ме кроз мрак,
</p>

<p style="text-align:center;">
	гоњена страхом и гласовима људи с безданом у очима.
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Бежале смо заједно јер... ми смо иста крв!
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Слушале смо лавеж бесних паса,
</p>

<p style="text-align:center;">
	затомљене јауке и дечје сузе.
</p>

<p style="text-align:center;">
	Молиле смо шуму да нас сакрије, сачува, спаси,
</p>

<p style="text-align:center;">
	ал... предала се пред злом.
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Нашли су нас бесни пси.
</p>

<p style="text-align:center;">
	Људи без очију... бездушници...
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Чврсто смо се држале за руке јер... ми смо иста крв!
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Осећала сам твој страх,
</p>

<p style="text-align:center;">
	тај последњи удах овоземаљски,
</p>

<p style="text-align:center;">
	твоје малене дланове који су последњи пут додирнули
</p>

<p style="text-align:center;">
	мајчин образ.
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Док си одлазила видела сам небо у твојим очима,
</p>

<p style="text-align:center;">
	видела сам себе,
</p>

<p style="text-align:center;">
	све нас који смо... твоја крв!
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Можда личим на тебе, можда имам твој осмех, очи, руке...
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	Нећу сазнати никад, али проналазићу те у сваком јутру,
</p>

<p style="text-align:center;">
	цвету, мирису кише јер...
</p>

<p style="text-align:center;">
	ми смо иста крв!!!
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:center;">
	<em>Ђурђица Драгаш Вуковљак</em>
</p>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио Слово љубве</i>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26557</guid><pubDate>Mon, 01 Jul 2024 11:15:31 +0000</pubDate></item><item><title>&#x426;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x438; &#x442;&#x440;&#x433;: &#x41F;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x45A;&#x435; &#x410;&#x420;&#x41B;&#x415;&#x41C;&#x41C; &#x443;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x43A;&#x430;&#x440;&#x430;&#x432;&#x430;&#x43D;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%BC-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD-r26556/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_07/20240701-130850-4.png.3b39eb1d9b6a4761b5e131e7f33d8663.png" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	Свечано отварање изложбе АРЛЕММ уметнички караван биће уприличено у четвртак, 4. јула 2024. године у 20 сати и 30 минута на Цветном тргу у Београду, сазнајемо од организатора. Ова традиционална изложба најављује Ариљску Летњу Музичку Манифестацију која ће, јубиларни 15. пут бити одржана у Ариљу од 20. до 28. јула 2024. године, у организацији Удружења за ширење и подстицај музичке културе у Србији - МУЗИКУС.
</blockquote>

<blockquote>
	На Цветном тргу присутнима ће се обратити представници партнера манифестације: "Goethe Institute" из Београда, Аустријског културног форума и Националне платформе "Србија Ствара", као и представници организатора ове јединствене манифестације.
</blockquote>

<p>
	Програм ће бити употпуњен и музичким програмом, који ће приказати сву разноликост квалитетне музике коју промовише АРЛЕММ.
</p>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26556</guid><pubDate>Mon, 01 Jul 2024 11:12:56 +0000</pubDate></item></channel></rss>
