Besplatni koncerti klasične muzike u Beogradu održavaju se redovno. Predstavljamo koncerte tokom jula 2026. na popularnim lokacijama.

BELEF 2026 (razne lokacije)

→ INFO i ceo program

»»» Sreda, 1. jul 2026. (18.00) Koncert: Veronika Mona Bogić, violina
»»» Nedelja, 5. jul 2026. (18.00) Koncert: Duo harfi
»»» Četvrtak, 9. jul 2026. (20.00) Koncert Škole za muzičke talente Ćuprija

Biblioteka grada Beograda (Knez Mihailova 56)

Pod lipama manastira Tresije (Kosmaj)
»»» Utorak, 7. jul 2026. (11.00)
Dani Milovana Vidakovića
Tokom programa nastupiće muški hor „Riznica“

Porta crkve Svetih apostola Petra i Pavla
»»» Nedelja, 12. jul 2026. (18.00)
Dani Milovana Vidakovića
Tokom programa nastupiće etno grupa „Sedef“

Galerija Artget (KCB, Trg republike 5)

»»» Ponedeljak, 6. jul 2026. (21.00)
Koncert „Mediteranska noć“
Nastupiće bas-bariton Ivan Naumovski, oboista Gjorgji Petruševski i pijanista Jordan Petruševski.
Program: Tosti, Morikone, Falvo, de Kurtis, Sen-Sans, di Kapua, Pjacola, Rota, Lara.

Katedrala Blažene Djevice Marije (Hadži Melentijeva 75)
26. Dani orgulja – Dies organorum
»»» Sreda, 1. jul 2026. (20.00)
Julijan Emanuel Beker, orgulje (Nemačka)—

Narodni muzej (ulaz iz Vasine)

»»» Nedelja, 5. jul 2026. (12.00)
Koncert: Avis Canora. Music for an Aeon
Program: splet remek-dela britanskih renesansnih i ranih baroknih kompozitora u izvođenju ruskog ansambla.

»»» Nedelja, 19. jul 2026. (12.00)
Koncert: Opera u podne
Najlepše arije i dueti iz opera Bizea, Mocarta, Gunoa, Rosinija, Masnea i Pučinija. Nastupiće Jana Spasojević, meco sopran, i Lidija Jovanović, alt, uz klavirsku pratnju Milivoja Veljića.

Ustanova kulture „Parobrod“ (Kapetan Mišina 6a)

»»» Utorak, 7. jul 2026. (19.00)
Koncertna serija „Mladi za mlade – Mladi u Parobrodu“

(danubeogradu.rs)

Храм светих апостола Петра и Павла је најавио да ће у четвртак, 25. јуна 2026, са почетком у 19 часова, бити приређено вече поезије и прозе Александре Павићевић, под називом "Почетак, средина и бескрај", уз многобројне учеснике који ће говорити, док ће у музичком програму учестовати Гојко Потпарић, Зоја Павићевић, певачка група Моба, Византјска певница Свети Јован Дамаскин. Такође, при овом храму све до 11. јула можете да посетите изложбу икона Дане Бачевић, под називом "Лица вечности" која је отворена 24. јуна у зимској гостопримници Митрополитовог конака Топчидерске цркве.

Извор: Радио Слово љубве

Хор „Кир Стефан Србин“ из Торонта, хор Српске Православне Епархије канадске, одржаће концертну турнеју у Србији под називом „Путевима молитве“ од 7. до 11. јула 2026. године. Хор већ двадесет шест година делује при Српској православној цркви Светог Саве у Торонту и један је од најзначајнијих српских хорова у расејању. После двадесет три године, хор поново долази у Србију како би кроз духовну музику повезао српску дијаспору са својом Отаџбином. Турнеја се одржава са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа торонтског и Митрополита канадског др Митрофана и архијереја у чијим епархијама ће концерти бити одржани. По речима диригента гђе Јасмине Вучуровић и председника хора г. Милана Димитријевића, планирано је да концерти буду одржани у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, храму Света Три Јерарха у Новом Саду, храму Светог великомученика Георгија на Опленцу и у крипти храма Светог Саве у Београду (11.јул, субота, 20 часова).

У књижари СПЦ "Слово", у Улици Ђуре Јакшића број 4 у центру Београда, у уторак, 16. јуна 2026, са почетком у 19 часова, биће представљене књиге свештеника Оливера Суботића, у издању "Ризнице", под насловом "Значај писане речи за мисију Цркве данас". Говориће презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Књиге ће бити доступне по промотивним ценама. Улаз је слободан. Добро дошли!

Извор: Књижара "Слово", Инстаграм

У књижари СПЦ "Слово", у Улици Ђуре Јакшића број 4 у центру Београда, у четвртак, 18. јуна 2026, са почетком у 19 часова, у оквиру циклуса "Хришћански кинематограф", биће приказан играни филм "Покајање" (მონანიება, Monanieba), редитеља Тенгиза Абуладзеа (1984, 153`). Пре пројекције говориће позоришни редитељ, Цисана Мурусидзе, и отправник послова Грузије у Србији, Барбара Махарадзе. Улаз је слободан. Добро дошли!

Извор: Књижара "Слово", Инстаграм

Занимљиво је да се у Карађорђевим писмима у почетку дешавало да се почне са обраћањем на Ви, а онда пређе на ти. Међутим, касније, када је писарску дужност преузео Стојан Ненадовић, писма су постала једнообразна

Све чешће нам се у последње време у језику реклама обраћају са ти. У јавности су подељена мишљења о томе – једнима је то знак непоштовања и некултуре, другима, непосредности и блискости, јер, кажу, није код Срба дуга традиција обраћања са Ви. У вези с тим је у једној језичкој групи на интернету постављено питање – када су Срби почели једни другима тако да се обраћају.
Говорићемо само о недавној прошлости, о времену од пре два века и обновљеној српској државности. У доба настајања модерне српске државе током Првог српског устанка веома се повећала потреба за писменом комуникацијом у војсци, управи, судству, дипломатији и другим пољима државног живота. Устаници су врло добро знали да им је за успех њиховог подухвата потребно и добро познавање вођења преписке, и то како са домаћим људима тако и са странцима на разним државним, управним и друштвеним положајима. Када се чита обимна преписка устаничких вођа, види се да су они умели веома добро да писмено комуницирају и између себе и са личностима ван Србије.

За то су могли бити заслужни и у Аустрији школовани чиновници који су прешли у Србију. Међутим, нема сумње ни да су се писари у устаничкој Србији ослањали на један приручник за писање писама. То је књига Атанасија Стојковића Серпски секретар (издата у Будиму 1802. године, друго издање 1862), која садржи упутства о форми, стилу, језику писама и службених докумената у зависности од њихове намене (уговори, тестаменти, облигације, пуномоћја, позиви, честитке, пословна, љубавна, родбинска или пријатељска писма и др.). Стојковић пише на мало србизираном славеносрпском језику, што је било у складу са његовим ставом да не може писати „славенски“ (тј. рускословенски), јер већина читалаца то неће разумети, а не жели да пише ни „серпски совсјем просто“.
 Посебну пажњу Стојковић обраћа саветима како се коме треба обраћати – како кога ословити и како га поздравити на крају писма. Према тим саветима само најближи сродници и блиски пријатељи (отац – сину, мајка – кћери, друг – другу и сл.) обраћају се једни другима са ти, док се сви остали, и у званичним и у незваничним писмима обраћају са Ви (укључујући и децу која се обраћају родитељима).
Да су Стојковићеви савети имали одјека у устаничкој Србији доказ су бројна писма устаника, односно устаничких вођа. У тим писмима се увек пазило на језик и стил у зависности од статуса личности којој се пише. Устанички документи писани за унутрашње потребе (писма, пресуде, тапије, уредбе, потврде) углавном су на народном језику (највише на екавском шумадијско-војвођанском дијалекту), с доста уобичајених турцизама, али и речи с рускословенским и руским фонетизмом које је донео 18. век. Рускословенски и славеносрпски (као и руски, немачки и француски) били су обични само у преписци упућиваној из земље: Србима у Аустрији, аустријским властима, Русима, црногорском владици. У складу са саветима било је и, за нас овде посебно интересантно, новоуспостављено почасно ословљавање са Ви, које је Европа употребљавала много векова пре тога, а у Србији је почело са писмима српских устаника Карађорђу, као и са Карађорђевим писмима устаничким старешинама. Занимљиво је да се у Карађорђевим писмима у почетку дешавало да се почне са обраћањем на Ви, а онда пређе на ти. Међутим, касније, када је писарску дужност преузео Стојан Ненадовић, писма су постала једнообразна.

Пракса која је почела са писмима српских устаника под Карађорђем, настављена је касније у једном делу српског друштва и траје до данас. Колико ће се савремене тенденција обраћања са ти раширити, остаје да се види.

Рада Стијовић

https://magazin.politika.rs/scc/clanak/579113/kultura/ti-ili-vi-istorija-srpskog-persiranja

У Дому Вукове задужбине у Београду у уторак, 16. јуна, биће уприличено представљање два „Светигорина“ издања: „Драги мој мучениче“ и Зборник радова „Капела на Ловћену“, са почетком у 12 часова. У промоцији учествују: протојереј Александар Лекић, уредник Издавачко-информативне установе „Светигора“, др Богдан Живковић, историчар, Драган Лакићевић, књижевник и Никола Угриновић, глумац.

Извор: Радио Светигора Митрополије црногорско-приморске

Фестивал руског филма одржава се до 30. јуна у десет градова Србије. Публици ће бити представљен 21 наслов, од савремених остварења руске кинематографије до култних и анимираних филмова. Манифестација је отворена 9. јуна у Руском дому у Београду, сусретом са једним од гостију фестивала, редитељем Јегором Михалковим Кончаловским и пројекцијом његове научнофантастичне драме „Авијатичар“.

Више на страници Руског дома:

Извор: Руски дом

У четвртак, 11. јуна 2026. године, у 19.30 часова у оквиру циклуса "Хришћански кинематограф" биће приказан документарни филм о књижевнику Анђелку Крстићу "Учитељ из Дримкола", редитеља Бошка Милосављевића (2021, 55`), који ће, после пројекције, говорити са посетиоцима. Књиге Анђелка Крстића биће доступне по промотивној цени. Улаз је слободан. Добро дошли!

Извор: Књижара "Слово", Инстаграм

Хор Храма Свете Петке на Чукаричкој падини, позива благочестиви народ на добротворни концерт, који ће бити одржан у недељу прву по Духовима, 7. јуна 2026. године, са почетком у 17 часова. Сви су позвани да према жељи и могућностима том приликом оставе добровољни прилог, који је намењен за учешће овог црквеног хора на Међународном фестивалу хорова у Херцег-Новом у септембру ове године. Добро дошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Дан словенске писмености и културе 2026 обележиће Народни музеј Србије чији су запослени припремили разноврсне садржаје који очекују посетиоце током викенда.

Програм почиње у Музеју Вука и Доситеја, музеја у саставу Народног музеја Србије, у петак, 22. маја од 17.00, свечаним отварањем изложбе „У част три јубилеја: лепота минијатура у новом сјају“, аутора Душана Мишића.

Поставка је посвећена обележавању значајних јубилеја у вези са Мирослављевим јеванђељем, где се посебан осврт може ставити на навршених 110 година од преласка овог рукописа са српском војском преко албанских планина.

У том духу, публика ће током суботе и недеље имати прилику да у Народном музеју Србије види овај драгоцени рукопис.

У недељу 24. маја у 12.00 у Музеју Вука и Доситеја организује се дечја радионица „Оживљавање минијатура“. Малишани ће се упознати са илуминацијама из најстаријег сачуваног ћириличког рукописа писаног српском редакцијом старословенског језика. Цртањем и бојењем исказаће свој доживљај минијатура из Мирослављевог јеванђеља, откривајући вредност овог рукописа као сведочанства српскословенске писмености. Радионица је намењена деци узраста од седам до 10 година. Пријаве су обавезне путем имејл адресе radionice@narodnimuzej.rs, а важиће искључиво уз повратни одговор, односно потврду о евидентираној пријави.

Програм се завршава предавањем „Калиграфија у српској средњовековној уметности“ у недељу 24. маја од 16.00. На предавању ће говорити аутор изложбе и публици представити развој калиграфије на просторима српске средњовековне државе и процес настанка рукописних књига. Посетиоци ће се упознати са материјалима и техникама које су се користиле, а на крају предавања посебан фокус биће стављен на Мирослављево јеванђеље.

Недељом је улаз у Народни музеј слободан.

(danubeogradu.rs)

На данашњи дан, 16. маја 1898. године, на свијет је дошла пјесникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и умjетности.

Десанкина топла, сензибилна, непосредна и музикална поезија одликује се родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду.

Десанка Максимовић је била пјесник, приповједач, романсијер, писац за дјецу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.

Објавила је око педесет књига поезије, пјесама и прозе за дјецу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве пјесме је објавила 1920. године у часопису „Мисао“.

Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осјећајна. Неке од њених најпопуларнијих пјесама су: „Предосећање“, „Стрепња“, „Пролећна песма“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ и „Покошена ливада“.

Чувши за стријељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941, пјесникиња је написала једну од својих најпознатијих пјесама „Крвава бајка“ – пјесму која свједочи о терору окупатора над недужним народом у Другом свјетском рату. Пјесма је објављена тек после рата, наводи Национална географија Србије.

Дјела: збирке пјесама „Песме“, „Зелени витез“, „Песник и завичај“, „Отаџбино, ту сам“, „Мирис земље“, „Немам више времена“, „Песме из Норвешке“, „Летопис Перунових потомака“, „Ничија земља“, „Слово о љубави“, приче „Лудило срца“, романи „Отворен прозор“, „Не заборавити“, роман за дјецу „Прадевојчица“, збирка бајки и прозе у стиху „Орашчићи палчићи“, путопис „Снимци из Швајцарске“

Извор: ИН4С

Изванредан догађај очекује нас у понедељак 18. маја 2026. године у црквеној књижари "Слово" у центру Београда. Овога пута ће у оквиру циклуса "Хришћански кинематограф" а поводом дана рођења руског цара Николаја II Романова, бити приказан архивски документарни филм "Скица за портрет руске царске породице" редитеља Константина Капкова из 2022. године. После пројекције која почиње у 19 часова и 30 минута, разговор ће повести свештеник др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ и парох храма св. Александра Невског на Дорћолу. Улаз је слободан, добро дошли!

Извор: Радио "Слово љубве"