<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x414;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x446;&#x435;&#x440;&#x442; &#x445;&#x43E;&#x440;&#x430; "&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x430;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x438; &#x410;&#x43D;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82-%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%B8-%D0%B0%D0%BD%D0%B0-r29505/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_06/20260602-122352-723.jpg.9bffe90961488ae502d141004220bf4e.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Хор Храма Свете Петке на Чукаричкој падини, позива благочестиви народ на добротворни концерт, који ће бити одржан у недељу прву по Духовима, 7. јуна 2026. године, са почетком у 17 часова. Сви су позвани да према жељи и могућностима том приликом оставе добровољни прилог, који је намењен за учешће овог црквеног хора на Међународном фестивалу хорова у Херцег-Новом у септембру ове године. Добро дошли!
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29505</guid><pubDate>Thu, 04 Jun 2026 20:02:48 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x438; &#x43C;&#x443;&#x437;&#x435;&#x458;: &#x414;&#x430;&#x43D; &#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x438;&#x441;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x438; &#x43A;&#x443;&#x43B;&#x442;&#x443;&#x440;&#x435; 2026</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5-2026-r29437/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/narodni-muzej-kaligrafija-rad.jpg.19bad3c0dc5c34613730e4b47bcaf482.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	Дан словенске писмености и културе 2026 обележиће Народни музеј Србије чији су запослени припремили разноврсне садржаје који очекују посетиоце током викенда.
</p>

<p>
	Програм почиње у Музеју Вука и Доситеја, музеја у саставу Народног музеја Србије, у петак, 22. маја од 17.00, свечаним отварањем изложбе „У част три јубилеја: лепота минијатура у новом сјају“, аутора Душана Мишића.
</p>

<p>
	Поставка је посвећена обележавању значајних јубилеја у вези са Мирослављевим јеванђељем, где се посебан осврт може ставити на навршених 110 година од преласка овог рукописа са српском војском преко албанских планина.
</p>

<p>
	У том духу, публика ће током суботе и недеље имати прилику да у Народном музеју Србије види овај драгоцени рукопис.
</p>

<p>
	У недељу 24. маја у 12.00 у Музеју Вука и Доситеја организује се дечја радионица „Оживљавање минијатура“. Малишани ће се упознати са илуминацијама из најстаријег сачуваног ћириличког рукописа писаног српском редакцијом старословенског језика. Цртањем и бојењем исказаће свој доживљај минијатура из Мирослављевог јеванђеља, откривајући вредност овог рукописа као сведочанства српскословенске писмености. Радионица је намењена деци узраста од седам до 10 година. Пријаве су обавезне путем имејл адресе radionice@narodnimuzej.rs, а важиће искључиво уз повратни одговор, односно потврду о евидентираној пријави.
</p>

<p>
	Програм се завршава предавањем „Калиграфија у српској средњовековној уметности“ у недељу 24. маја од 16.00. На предавању ће говорити аутор изложбе и публици представити развој калиграфије на просторима српске средњовековне државе и процес настанка рукописних књига. Посетиоци ће се упознати са материјалима и техникама које су се користиле, а на крају предавања посебан фокус биће стављен на Мирослављево јеванђеље.
</p>

<p>
	Недељом је улаз у Народни музеј слободан.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<em>(danubeogradu.rs)</em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29437</guid><pubDate>Wed, 20 May 2026 13:02:44 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x435;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x43A;&#x430; &#x41C;&#x430;&#x43A;&#x441;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B; &#x2013; &#x412;&#x415;&#x420;&#x423;&#x408;&#x415;&#x41C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%E2%80%93-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC-r29408/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/maxresdefault.jpg.bba5d41c0c2d2eefd28709878828f839.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<div style="text-align:center;">
	Моја земља пропасти неће.
</div>

<div style="text-align:center;">
	Из смрти за слободу
</div>

<div style="text-align:center;">
	слобода увек ниче,
</div>

<div style="text-align:center;">
	као што из цветног семена
</div>

<div style="text-align:center;">
	мора нићи цвеће,
</div>

<div style="text-align:center;">
	и као што се из гнезда
</div>

<div style="text-align:center;">
	увек излеже птиче.
</div>

<div style="text-align:center;">
	 
</div>

<div style="text-align:center;">
	Моја земља је научила да пати,
</div>

<div style="text-align:center;">
	мученица је одувек била,
</div>

<div style="text-align:center;">
	одувек комадана;
</div>

<div style="text-align:center;">
	она зна, једног дана
</div>

<div style="text-align:center;">
	опет ће постојати;
</div>

<div style="text-align:center;">
	већ је размахнула крила.
</div>

<div style="text-align:center;">
	 
</div>

<div style="text-align:center;">
	Наше земље нестати неће;
</div>

<div style="text-align:center;">
	о братству она је увек сневала,
</div>

<div style="text-align:center;">
	одрицала се због њега
</div>

<div style="text-align:center;">
	и испаштала.
</div>

<div style="text-align:center;">
	Моја земља је одувек давала,
</div>

<div style="text-align:center;">
	и у име братства праштала,
</div>

<div style="text-align:center;">
	праштала.
</div>

<div style="text-align:center;">
	 
</div>

<div style="text-align:center;">
	Моја земља пропасти неће;
</div>

<div style="text-align:center;">
	увек је пророчица била;
</div>

<div style="text-align:center;">
	сред непријатељских тамница и шиба,
</div>

<div style="text-align:center;">
	у сва времена црна,
</div>

<div style="text-align:center;">
	кад народи по магли блуде,
</div>

<div style="text-align:center;">
	пастири из наших колиба,
</div>

<div style="text-align:center;">
	као кукољ од зрна,
</div>

<div style="text-align:center;">
	одвајали су од истина
</div>

<div style="text-align:center;">
	мисли луде.
</div>

<div>
	 
</div>

<div>
	                                                                           *************
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">29408</guid><pubDate>Sat, 16 May 2026 11:17:45 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430; &#x434;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x448;&#x45A;&#x438; &#x434;&#x430;&#x43D; &#x440;&#x43E;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x414;&#x435;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x43A;&#x430; &#x41C;&#x430;&#x43A;&#x441;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-r29407/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/Pesnikinja-Desanka-Maksimovic.jpg.1ee9d164de7b8aad7d72ebd7fb4668d3.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	На данашњи дан, 16. маја 1898. године, на свијет је дошла пјесникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и умjетности.
</p>

<p>
	Десанкина топла, сензибилна, непосредна и музикална поезија одликује се родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду.
</p>

<p>
	Десанка Максимовић је била пјесник, приповједач, романсијер, писац за дјецу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.
</p>

<p>
	Објавила је око педесет књига поезије, пјесама и прозе за дјецу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве пјесме је објавила 1920. године у часопису „Мисао“.
</p>

<p>
	Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осјећајна. Неке од њених најпопуларнијих пјесама су: „Предосећање“, „Стрепња“, „Пролећна песма“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ и „Покошена ливада“.
</p>

<p>
	Чувши за стријељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941, пјесникиња је написала једну од својих најпознатијих пјесама „Крвава бајка“ – пјесму која свједочи о терору окупатора над недужним народом у Другом свјетском рату. Пјесма је објављена тек после рата, наводи Национална географија Србије.
</p>

<p>
	Дјела: збирке пјесама „Песме“, „Зелени витез“, „Песник и завичај“, „Отаџбино, ту сам“, „Мирис земље“, „Немам више времена“, „Песме из Норвешке“, „Летопис Перунових потомака“, „Ничија земља“, „Слово о љубави“, приче „Лудило срца“, романи „Отворен прозор“, „Не заборавити“, роман за дјецу „Прадевојчица“, збирка бајки и прозе у стиху „Орашчићи палчићи“, путопис „Снимци из Швајцарске“
</p>

<p>
	Извор: ИН4С
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29407</guid><pubDate>Sat, 16 May 2026 11:13:24 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43A;&#x438;&#x446;&#x430; &#x437;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x442;&#x440;&#x435;&#x442; &#x440;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x446;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435; &#x420;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%82-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2-r29406/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/20260514-132958-584.jpg.476c5821e2c987d8b053fbc1e3c686fe.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Изванредан догађај очекује нас у понедељак 18. маја 2026. године у црквеној књижари "Слово" у центру Београда. Овога пута ће у оквиру циклуса "Хришћански кинематограф" а поводом дана рођења руског цара Николаја II Романова, бити приказан архивски документарни филм "Скица за портрет руске царске породице" редитеља Константина Капкова из 2022. године. После пројекције која почиње у 19 часова и 30 минута, разговор ће повести свештеник др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ и парох храма св. Александра Невског на Дорћолу. Улаз је слободан, добро дошли!
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29406</guid><pubDate>Sat, 16 May 2026 11:10:46 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x435; "&#x41A;&#x440;&#x43E;&#x437; &#x434;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x441;&#x443;&#x437;&#x435;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7-%D0%B4%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%83%D0%B7%D0%B5-r29401/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/20260515-114913-249.jpg.309d97d77a177097d1b8fccb4daefec3.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	У парохијском дому храма св. Александра Невског на Дорћолу, у суботу 16. маја 2026. године после вечерњег богослужења, биће представљена књига под називом "Кроз дедине сузе" протојереја-ставрофора Николе Билића. О делу ће поред аутора говорити и Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан, као и протојереји-ставрофори проф. др Драгомир Сандо и Вајо Јовић. Почетак је у 18 часова и 30 минута, добро дошли, субота 16. мај, парохијски дом храма св. Александра Невског на Дорћолу.
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29401</guid><pubDate>Fri, 15 May 2026 20:07:50 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x430; "&#x421;&#x412;&#x415;&#x422;&#x418; &#x421;&#x410;&#x412;&#x410;"- &#x412;&#x435;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x459;&#x443;&#x431;&#x430;&#x432;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x430; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x438; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x438; &#x438; &#x45A;&#x438;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x43C; &#x432;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x433;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%B8-%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B3%D0%B8-r29395/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/20260513-223000-773.jpg.23a96ad130f5951cf4e5f41cce8d611d.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	У Галерији САНУ у Кнез-Михаиловој улици 35, у срцу Београда, од 15. маја до 19. јула 2026. године, српска јавност биће у прилици да посети репрезентативну изложбу једноставног, али више него речитог назива - „Свети Сава“, посвећену великом јубилеју српскога рода - 850. години од рођења првог Архиепископа српског. Изложба је резултат веома успешне сарадње између Музеја Српске Православне Цркве и Галерије САНУ, а о њој су на конференцији за медије говорили управник овог Музеја свештеник др Владимир Радовановић, који је дао и посебну изјаву за радио „Слово љубве“, и аутори – Преосвећени викарни Епископ моравички г. др Тихон, дописни члан САНУ проф. др Игор Борозан, заменик управника Музеја СПЦ и уредник каталога изложбе др Миљана Матић, затим аутор дизајна поставке проф. Ђорђе Мандрапа и коаутор графичког дизајна и визуелног идентитета Александар Радосављевић, као и сликар Саша Филиповић.
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;border:1px none #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
		<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>О. др Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ:

		<div style="vertical-align:middle;">
			 
		</div>
	</div>

	<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
		<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;border:1px none #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
		<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>Епископ моравички др Тихон, аутор изложбе:

		<div style="vertical-align:middle;">
			 
		</div>
	</div>

	<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
		<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;border:1px none #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
		<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>Проф. др Игор Борозан, аутор изложбе:

		<div style="vertical-align:middle;">
			 
		</div>
	</div>

	<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
		<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;border:1px none #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
		<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>Др Миљана Матић, аутор и уредник каталога:

		<div style="vertical-align:middle;">
			 
		</div>
	</div>

	<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
		<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;border:1px none #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
		<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>Проф. Ђорђе Мандрапа, Александар Радосављевић и Саша Филиповић:

		<div style="vertical-align:middle;">
			 
		</div>
	</div>

	<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
		<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	„Без наше духовности, наше богате културе и свега што чини наш народ, не би било ни нас данас“ рекао је у посебној изјави за Радио „Слово љубве“ свештеник др Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Православне Цркве и нагласио да „захваљујући нашим прецима који су оставили нама богато наслеђе, а поготово имајући у виду чињеницу да је доста тога уништено и да је ипак један део и сачуван до данашњег дана, говори нам како су наши преци имали и визију и идеју да стварају и раде за свој народ“. „Свети Сава је најбољи пример - личност која не само инспирише, а колико год се ми трудили, у крајњој инстанци смо свесни тога да нисмо довољно учинили да се одужимо ономе што је он урадио за нас“ рекао је о. Владимир. „Ово је један део и наше историје, који смо ми савременици, жељни да се сетимо његовог лика и дела организовали. Свакако је наша радост што смо то урадили, а свакако увек жал зато што мислимо да када је у питању Свети Сава, требали смо да урадимо и много више“ наставио је о. Владимир и изразио наду, да ће Бог дати да „генерације иза нас ураде много више, имајући пред својим очима стално лик и дело Светог Саве и његов труд да свој српски народ уздигне не само у земаљско, него и у Небеско царство“.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Преосвећени Владика моравички др Тихон, обраћајући се представницима медија, најпре је појаснио да је Свети Сава после хиротоније дошао у Србију, формирао епархије, а онда сазвао сабор у Жичи где је изговорио 'Беседу о правој вери'.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	"То је у ствари изложење његове доктрине хришћанске и народне у оно време, а када се црквеним језиком каже, то је Синодик нашег Православља. Сава је ту рекао да је Бог поставио њега на то светитељство да преко њега испуни недостатке отаца, што је записао Савин ученик Доментијан те можемо бити сигурни у њихову аутентичност. То је у директној вези са богословљем Апостола Павла који каже 'надопуњујем оно што недостаје Христовим патњама за тело Његово које је Црква', дакле - оно што су претходници радили, Сава је схватао да није завршено и зато Бог у одређена времена устројава друге људе да недостатке допуњује“, појаснио је Епископ моравички.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Владика је додао да је Свети Сава из Свете Земље донео многе реликвије и светиње, које је, по најквалитетнијим цивилизацијским нормама оног времена, сабрао у Жичи. „Тако да овај догађај, ова изложба може да се подведе под то надопуњавање недостатака претходника, где ми ево данас, после толико векова, у овој културној институцији, имамо сабране реликвије, иконе, вредне предмете са разних страна“ рекао је Владика. Додао је „да можемо бити поносни да чинимо оно исто што је и Свети Сава чинио - у ово данашње време надопуњујемо недостатке онога што је било у претходном периоду и можемо да се радујемо да на једном месту имамо сабрање квалитетних предмета, везаних за живот нашег светитеља“, закључио је Епископ моравички г. др Тихон.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Посебна вредност ове изложбе, која је подељена у пет тематских целина, јесу велике светиње, које су благодарећи ангажовању Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и угледу који Српска Православна Црква има у пријатељској Грчкој и њеним најважнијим установама, свечано и молитвено дочекане на београдском аеродрому од стране двојице викарних Епископа, липљанског и војног Доситеја и топличког Петра и потом, уз највише почасти, довезене у срце града.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Др Миљана Матић, заменик управника Музеја СПЦ и уредник каталога изложбе подсетила је да је реч о мозаичној икони Богородице Одигитрије, затим икони Богородице Млекопитатељнице и по многима најлепшој икони Христа Пантократора, као и чувеној икони Светог Саве и Светог Симеона, али и репликама - Иконе Богородице Тројеручице, Хиландарског игуманског штапа и Патерице Светог Саве Освећеног. Посебно се издваја свитак чувеног Карејског типика - преписа из прве четвртине XIII века, оснивачког акта којим су прописана и правила поста и богослужења Испоснице Светог Саве Освећеног у Кареји, који ће по први пут походити Србију. Посетиоци ће, додала је др Матић, моћи да виде и два примерка Номоканона, Дечански и Морачки препис и још много вредних књига и оригиналних предмета – историјских докумената, рукописних и штампаних књига, икона, реплика фресака и камене пластике, као и графика, слика, уметничког веза и много тога другог.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Историчар уметности проф. др Игор Борозан, дописни члан САНУ и један од аутора ове изложбе, током обраћања медијима појаснио је да је велики део поставке везан за оно што се зове каснија рецепција лика и дела Светог Саве, која почиње с краја 17. века, односно од Сеобе Срба са патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем. Српски народ је пре свега понео живо сећање на светитеља, свој идентитет, наслеђе, традицију и духовност, указао је др Борозан, појашњавајући која су све уметничка дела представљена на овој изложби. Додао је да је уложен велики труд да се кроз уметничка дела, из различитих углова, представи и осветли личност и многострука делатност Светога Саве, не само у историјској димензији, него и његова заоставштина у нашем колективном сећању. "Прошлост јесте резервоар из којег ми црпимо садашњост, али је прошлост и нешто у шта ми учитавамо данас себе", рекао је између осталог др Борозан, додајући да то је и уткано у уметничка дела од 18. века до данас која су представљена на изложби.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Професор Ђорђе Мандрапа, као аутор дизајна поставке, рекао је да сматра да су највећи изазови овог пројекта били управо у његовој свеобухватности, јер "изложба подразумева велики историјски период и свеобухватан приказ лика и дела Светог Саве", који је "окосница наше историје". "Највећи изазов био је у томе да се сва ширина његовог дела, али не само његовог дела него и свега онога што он подразумева до данас, цело то трајање његово кроз време, то је било тешко на неки начин објединити у једну целовиту причу и претворити у један јасан и јединствен наратив који би могао да се посматра као целина у оквиру ове изложбе", рекао је између осталог проф. Мандрапа. Његов лични и највећи утисак јесте велики број сарадника који је укључен у реализацију изложбе, а самим тим и велики број различитих техника и приступа у приказивању садржаја и наратива - од традиционалних до савремених, дигиталних техника.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	На крају се представницима медија обратио и коаутор графичког дизајна и визуелног идентитета Александар Радосављевић, а потом и сликар Саша Филиповић, чија је улога била да пластично обликује све идеје које су стручни тим, аутори и дизајнери ове изложбе замислили. Тако су, уз усрдне молитве Светом Сави, настали сегмент студеничке фасаде, простор позлаћене апсиде за икону Богородице Тројеручице и реплика трона Светога Саве из Пећке Патријаршије.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Изложба "Свети Сава" у Галерији САНУ у Кнез-Михаиловој улици број 35, биће отворена за јавност од петка 15. маја.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-top-color:#eeeeee;border-top-style:solid;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29395</guid><pubDate>Wed, 13 May 2026 20:59:29 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x435; &#x201E;&#x425;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x43D;&#x442;&#x438; &#x441;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x201C; &#x443; &#x41D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x431;&#x438;&#x431;&#x43B;&#x438;&#x43E;&#x442;&#x435;&#x446;&#x438; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%E2%80%9E%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%E2%80%9C-%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%86%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-r29389/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/20260512-211308-253.jpg.c29901e1f9a21879d8658f4c9e6110f3.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	У амфитеатру Народне библиотеке Србије у среду, 13. маја 2026. године, са почетком у 18 часова, биће представљeна књига „Хоризонти смисла“, аутора Милоша Јевтића. Реч је о делу под насловом „Разговори са Дарком Танасковићем“, које доноси драгоцене дијалоге и промишљања о важним духовним, културним и друштвеним темама. О књизи ће говорити академик Злата Бојовић, др Миле Бјелајац, проф. др Владан Таталовић, проф. др Дарко Танасковић, као и аутор Милош Јевтић. Очекује се да ово књижевно вече окупи бројне поштоваоце писане речи, научне мисли и стваралаштва аутора, као и све заинтересоване за разговор о питањима смисла, културног наслеђа и савременог друштва. Улаз је слободан.
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-top-color:#eeeeee;border-top-style:solid;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span><a href="https://www.tvhram.rs/vesti/vesti-iz-crkve/11005/predstavljanje-knjige-horizonti-smisla-narodnoj-biblioteci-srbije" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">ТВ Храм</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29389</guid><pubDate>Tue, 12 May 2026 20:51:26 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x430; &#x444;&#x438;&#x43B;&#x43C;&#x430; "&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x412;&#x430;&#x441;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x435; &#x41E;&#x441;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x448;&#x43A;&#x438;. &#x41A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x430; &#x447;&#x443;&#x434;&#x435;&#x441;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0-r29373/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/20260509-170953-199.jpg.6835ea5e2301998b2c7d9da1cd8c5bf2.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Нови филм Анжелике Кареткине, познатог руског православног новинара телевизије "Спас" и редитеља, посвећен светом Василију Острошком, биће премијерно приказан у Руском дому на дан молитвеног спомена овог светитеља, 12. маја у 18 часова, са српским титловима. Улаз је слободан.
</blockquote>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Екипа филма посетила је родно место светитеља – Мркоњиће, мало село у данашњој Босни и Херцеговини, била у манастиру Тврдош у Требињу у Републици Српској, у манастиру Острог у Црноj Гори, где и почивају мошти светитеља пред којима се и данас по молитвама дешаваjу хиљаде исцељења, као и у Цетињском манастиру и у другим светињама Српске Православне Цркве широм Црне Горе. Руски новинари покушали су да спознају феномен светог Василија Острошког и страдалничку историју српског народа.
</blockquote>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Подсетимо да је Анжелика Кареткина са огромним успехом 2024. године, српској публици на свечаности у Руском дому у Београду, представила своје претходно остварење "Свети Сава. Руска боја на српској застави".
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Тим поводом, Кареткина је била гост нашег радија, а разговор можете чути<span> </span><strong><a href="https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=42993" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">ОВДЕ</a></strong>. 
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-top-color:#eeeeee;border-top-style:solid;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29373</guid><pubDate>Sat, 09 May 2026 18:11:18 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x411;&#x424;: &#x41E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x438;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x430; &#x201E;&#x420;&#x438;&#x437;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x430;&#x432;&#x430; &#x438; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x440;&#x443;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E;-&#x442;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x430;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D0%B1%D1%84-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0-%E2%80%9E%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%E2%80%9C-r29350/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/20260506-080720-986.jpg.cb8793ec89e1c19568cea4bbdc87ccaf.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	У холу Православног богословског факултета Универзитета у Београду у понедељак, 4. маја 2026. године, отворена је изложба "Ризнице цркава и манастира рудничко-таковског краја". Аутори изложбе су музејски саветници Ана Ранковић, историчар уметности и Ана Цицовић, археолог, чији је рад резултирао и ширим научним сагледавањем овог значајног сегмента православне и културне баштине. Изложбена поставка ће бити доступна посетиоцима до 22. маја 2026. године.
</blockquote>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Сабранима се најпре обратио продекан за науку, високопречасни презвитер професор др Владан Таталовић, пожелевши срдачну добродошлицу. У свом обраћању истакао је да простор факултетског хола има посебну симболику као место сусрета духовног и образовног живота, то јест као простор између богослужбеног и академског искуства. Он је нарочито нагласио да изложени предмети нису само историјски артефакти, већ сведочанства живе вере, освећене љубављу, страдањем и литургијским животом православног српског народа. Коначно, указао је и на неопходност очувања културе сећања, као темеља идентитета.
</blockquote>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	У име Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, обратио се виши кустос, историчар господин Александар Марушић, који је говорио о дугогодишњем истраживачком раду аутора изложбе и њиховом теренском и архивском ангажовању. Том приликом је истакао да изложба представља резултат систематичног рада на обради духовног наслеђа овог краја, обухватајући више цркава и манастира, те сарадњу са стручњацима различитих профила. Осим тога апострофирао је да поставка не тежи појединачном издвајању изузетних предмета, већ истовременом приказивању једне целовите духовне и државотворне нити, која је кроз векове обликовала живот православног српског народа у срцу наше отаџбине. Такође,  он је предочио да изложба обухвата одабране драгоцености из четрнаест цркава и два манастира са подручја рудничко-таковског краја, како би се јавности приближио значај сакралне уметности и предмета литургијске употребе.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Особито место у оквиру поставке заузима рукописна књига „Апостол“ из 1626. године, настала при храму Успења Пресвете Богородице на Руднику. Ова књига, стара четири века, представља један од најстаријих сачуваних рукописа са рудничког простора и сведочи о континуитету богослужбене праксе и духовног живота православног српског рода. Поменута књига чува се у Литургичком семинару Православног богословског факултета у Београду и у оквиру ове изложбе посебно је представљена као изузетан пример рукописног  литургијског предања.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Изложби су присуствовали високопречасни протопрезвитер др Србољуб Убипариповић, декан Факултета, професор др Предраг Драгутиновић, продекан за наставу, професор др Ненад Милошевић,  др Радован Плиповић, управник Архива Српске Православне Цркве, аутори изложбе, представници Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, наставници, сарадници и студенти Православног богословског факултета у Београду.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-top-color:#eeeeee;border-top-style:solid;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span><a href="https://bfspc.bg.ac.rs/5-5-2026-otvorena-izlozba-riznice-crkava-i-manastira-rudnicko-takovskog-kraja-na-pravoslavnom-bogoslovskom-fakultetu-u-beogradu/" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Православни богословски факултет Универзитета у Београду</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29350</guid><pubDate>Wed, 06 May 2026 19:50:49 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x440;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x437;&#x431;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430; "&#x41A;&#x440;&#x441;&#x442; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430; &#x41F;&#x430;&#x432;&#x43B;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B4%D1%80%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B0-r29344/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/20260505-093126-496.jpg.b06e723c28b4eb9c754e57b864779476.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	У организацији Удружења "Павле – живот по Јеванђељу", у сарадњи са Епархијом жичком и Центром за неговање традиције Чачак и покровитељством Града Чачка, ове године одржава се 11. дрворезбарска колонија "Крст патријарха Павла", која ће бити завршена традиционалном свечаношћу у манастиру Благовештење кабларско, у Овчар Бањи, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. септембра 2026. године. Након Свете Литургије, уз изложбу крстова, беседе о делу патријарха Павла, хорски концерт и рецитале, тада ће бити додељене награде, плакете и захвалнице учесницима колоније.
</blockquote>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Позивају се академски вајари и аматери који се баве дуборезом да израде и изрезбаре крст и доставе га организатору. Максимална висина крста може бити до 33 центиметра, а пријаве трају до 31. јула путем имејла: danipatrijarhapavla@gmail.com. Рок за достављање радова је 31. август 2026. године, на адресу: "Дани патријарха Павла“, ул. Кнеза Васа Поповића 14/5, 32000 Чачак. Стручни жири ће размотрити пристигле радове и изабрати најлепши крст, који ће бити награђен.
</blockquote>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Пристигле радове ће размотрити стручни жири, који ће и изабрати најлепши крст и наградити га.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Радови - ручно резбарени крстови - трајно се чувају од прве колоније, одржане 2016. године. Награђени и најуспелији крстови представљају се јавности кроз изложбе, самостално или у оквиру других садржаја манифестације. Организатор планира и сталну поставку крстова и визуелног идентитета манифестације, по обезбеђивању адекватног простора.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	"Будите и Ви део приче која истиче највише вредности овоземаљског живота - живот по Јеванђељу, угледањем на патријарха Павла. Следимо његову идеју и ходимо Христовим путем ка Царству небеском" кажу организатори.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Детаљније о садржајима Манифестације "Дани Патријарха Павла" можете видети на интернет-страници: <a href="https://danipatrijarhapavla.rs/" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">https://danipatrijarhapavla.rs/.</a>
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-top-color:#eeeeee;border-top-style:solid;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29344</guid><pubDate>Tue, 05 May 2026 12:12:54 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x45A;&#x438;&#x436;&#x430;&#x440;&#x430; "&#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x43E;": &#x423; &#x447;&#x435;&#x442;&#x432;&#x440;&#x442;&#x430;&#x43A; &#x444;&#x438;&#x43B;&#x43C; "&#x421;&#x435;&#x434;&#x43C;&#x438; &#x43F;&#x435;&#x447;&#x430;&#x442;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%83-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC-%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82-r29343/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/20260505-115606-106.jpg.3625c8236c080b8d177fb5b26657b9da.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија, у црквеној књижари "Слово" ће у четвртак 7. маја бити настављен циклус "Хришћански кинематограф". На програму је филм "Седми печат" редитеља Ингмара Бергмана из 1957. године, а разговор о остварењу ће са посетиоцима водити проф. др Дражен Павлица. Сви сте добро дошли у књижару "Слово", улица Ђуре Јакшића број 4, четвртак 7. мај, почетак је у 19 часова и 30 минута.
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-top-color:#eeeeee;border-top-style:solid;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29343</guid><pubDate>Tue, 05 May 2026 12:05:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438;&#x442;&#x435; &#x438;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x443; "&#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x458;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x430;&#x432;&#x435; &#x43E;&#x434; &#x442;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x459;&#x430; &#x434;&#x43E; &#x43E;&#x431;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x435;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%B4%D0%BE-%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-r29327/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/20260501-084225-546.jpg.f1ebe9a975f2f3d4fbf62b761685e297.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Од 29. априла до 10. маја у крипти храма Светог Саве на Врачару, можете погледати изузетну изложбу "Богословија Светог Саве - од темеља до обнове", аутора ђакона Будимира Кокотовића. Кроз ову изложбу, имате прилику да се упознате са историјатом, важним личностима и вредним документима из живота Богословије, али и са обновом најстарије средње школе града Београда.
</blockquote>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Српска православна богословија Светог Саве у Београду је носилац традиције прве Богословије у Србији, основане још давне 1810. године у данашњем главном граду. Услед неповољних историјских прилика престаје са радом свега три године од свог почетка, док је на своју обнову чекала пуне двадесет и три године, односно до 1836. године. Од тада, па све до данас, пуних 190 година Богословија рађа пастире српског народа, његове представнике и интелигенцију српског друштва.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Изложба "Богословија Светог Саве - од темеља до обнове" одржава се у оквиру сада већ традиционалних "Дана Богословије Светог Саве" који се настављају изложбом калгиграфских радова богословаца у просторијама школе 3. маја, док ће 4. маја од 19 часова предавање на тему "Свети Сава - Путоказ за сва времена" одржати академик и професор емеритус др Дарко Танасковић.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	На дан спомена св. свештеномученика Платона бањалучког, 5. маја, света Литургија биће служена у капели Богословије од 7 часова.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Празнично бденије уочи школске славе, Спаљивања моштију Светога Саве 9. маја, биће служено у Светосавском храму на Врачару од 18 часова, а у крипти ове светиње ће од 20 часова бити одржана и Свечана академија.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	На сам дан празника Спаљивања моштију св. Саве, 10. маја, Света Архијерејска Литургија биће служена у величанственом Светосавском Храму на Врачару са почетком у 9 часова.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-top-color:#eeeeee;border-top-style:solid;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве" / Информативна служба СПЦ</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29327</guid><pubDate>Fri, 01 May 2026 12:24:55 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x45A;&#x438;&#x436;&#x430;&#x440;&#x430; "&#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x43E;": &#x443; &#x447;&#x435;&#x442;&#x432;&#x440;&#x442;&#x430;&#x43A; &#x444;&#x438;&#x43B;&#x43C; "&#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%83-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0-r29314/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_04/20260428-082549-61.jpg.2c6a31f1f6682946a5c9fdc48d02939b.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија, у црквеној књижари "Слово" ће у четвртак 30. априла бити настављен циклус "Хришћански кинематограф". На програму је филм "Молитва" совјетског и грузијског редитеља Тенгиза Абуладзеа из 1967. године, а разговор о остварењу ће са посетиоцима водити г. Зоран Шаренац, покретач филмских сусрета и разговора у овој књижари. Сви сте добро дошли у књижару "Слово", улица Ђуре Јакшића број 4, четвртак 30. април, почетак је у 19 часова и 30 минута.
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-top-color:#eeeeee;border-top-style:solid;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29314</guid><pubDate>Tue, 28 Apr 2026 12:27:58 +0000</pubDate></item></channel></rss>
