<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>11. "&#x41C;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43C;&#x443;&#x441;" 29. &#x438; 30. &#x430;&#x432;&#x433;&#x443;&#x441;&#x442;&#x430; &#x443; &#x41F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/11-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D1%83%D1%81-29-%D0%B8-30-%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83-r29929/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_08/20260827-153103-689.jpeg.532b07fab6091c01671c45a2e558a530.jpeg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Једанаести фестивал средњовековне музике "Медимус" биће одржан у српском царском граду Призрену 29. и 30. августа 2026. године и поново ће у Атријуму Цркве Светога Спаса окупити изузетне извођаче ране музике. Благодарећи програмском директору Дарку Карајићу публика ће имати прилику да чујемо Ансамбл "Analogion", Дуо "Leones" и Ансамбл "Мантикара". О свему што је важно за одржавање ове изузетно значајне манифестације на светом српском Косову и Метохији, у царском граду Призрену, у нашем јутарњем програму чули смо од г. Бојана Бабића из Друштва пријатеља манастира светих Архангела код Призрена:
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;border:1px #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
		<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>Разговор са г. Бојаном Бабићем:

		<div style="vertical-align:middle;">
			 
		</div>
	</div>

	<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
		<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	У пропратном програму фестивала биће изложба фотографија са претходних издања манифестације аутора Ел Гвојоса и Данка Страхинића.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29929</guid><pubDate>Thu, 27 Aug 2026 20:08:15 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43B;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x41B;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x430;: &#x413;&#x430;&#x43B;&#x435;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x41A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x447;&#x435;&#x432;&#x435; &#x437;&#x430;&#x434;&#x443;&#x436;&#x431;&#x438;&#x43D;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%B0-%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5-r29917/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_08/20260825-131545-671.jpg.36e7780ae3197c9f58f5c853b8cb6554.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Међународна жирирана изложба савремене сакралне уметности "Светлост Логоса", Културног центра "Калеидоскоп", коју подржава УНЕСКО, биће одржана од 1. до 16. септембра у Галерији Коларчеве задужбине. Поставка окупља 124 иконе 103 аутора из 18 земаља, док ће у Београд лично допутовати више од двадесет страних излагача, уз гостујуће предаваче. Посебан гост је један од најутицајнијих савремених светских иконописаца проф. др Јоргос Кордис из Грчке, а публика ће први пут, ексклузивно у Београду видети и три иконе чувене радионице манастира Свете Јелисавете из Минска. Свечано отварање изложбе Светлост Логоса биће одржано 1. септембра у 19 часова у Галерији Задужбине Илије М. Коларца у Београду. Изложба се приређује са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и представља први велики јавни сегмент двогодишњег пројекта „Светлост Логоса: Дигитално умрежавање, образовање и инклузија за одрживи развој савремене сакралне уметности”.
</blockquote>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Пројекат Културног центра "Калеидоскоп" подржао је УНЕСKО кроз Међународни фонд за културну разноликост (ИФЦД). Међу 881 пројектом пријављеним из целог света, само 11 одабрано је за подршку, а "Светлост Логоса" заузела је друго место у завршном рангирању.
</blockquote>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	О размери и међународном угледу изложбе сведочи и рекордан одзив на овогодишњи конкурс: пристигло је 305 икона 208 аутора из 23 земље са четири континента. Након жирирања, међународни Уметнички савет одабрао је 109 радова 91 аутора, док поставку употпуњује још 15 икона 12 почасних излагача. Публика ће тако у Галерији Коларчеве задужбине моћи да погледа 124 иконе 103 уметника из 18 земаља: Србије, Румуније, Грчке, Бугарске, Русије, Белорусије, Украјине, Црне Горе, Републике Српске, Летоније, Холандије, Немачке, Пољске, Либана, Сједињених Америчких Држава, Перуа, Филипина и Кубе.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	На отварање и пратеће програме допутоваће више од 20 иностраних излагача, од Сједињених Америчких Држава до Либана. Заједно са гостујућим предавачима и домаћим уметницима, учествоваће у једном од највећих међународних окупљања иконописаца у свету и претворити Београд у светско средиште савременог иконописа.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<strong>Јоргос Кордис, један од водећих иконописаца нашег времена</strong>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Посебну уметничку и међународну тежину овогодишњем програму даје долазак проф. др Јоргоса Кордиса, који је предавао теорију византијског сликарства и иконопис на Националном и Каподистријском универзитету у Атини и сматра се једним од најутицајнијих савремених иконописаца у свету. Његов уметнички и педагошки рад снажно је обележио савремени развој иконописа. Посебно место у његовом раду имају међународни практични уметнички симпозијуми на којима иконописци стварају пред публиком и непосредно размењују знања и искуства.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<strong>Три иконе чувене радионице из Минска први пут у Београду</strong>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Београдска публика први пут ће имати прилику да види три иконе иконописне радионице манастира Свете Јелисавете из Минска: Пресвету Богородицу Брзопомоћницу, Христа Спаситеља и Светог Николу. Реч је о једној од међународно најпрепознатљивијих иконописних радионица савременог православног света, у којој заједно стварају монахиње и световни уметници, негујући византијску и староруску иконописну традицију и повезујући је са врхунским занатским умећем савремених мајстора.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Уметничке радионице манастира, поред иконописа и мозаика, посебно су познате по драгоценим ризама, раскошним украсним покровима који се постављају преко потпуно осликаних икона и ручно израђују од текстила, метала, бисера, перлица, полудрагог камења и позлаћених нити. Управо због споја духовне традиције, изузетног уметничког квалитета и ретког занатског мајсторства, три иконе из Минска представљају једну од најатрактивнијих и најексклузивнијих целина овогодишње поставке.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<strong>Шест уметника, три технике и стварање пред публиком</strong>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Изложбу ће 2. и 3. септембра, од 15 до 19 часова, пратити велики међународни мастерклас у Музичкој галерији Коларчеве задужбине. Током два дана шесторо уметника из Србије, Грчке и Румуније истовремено ће стварати пред публиком и представити три традиционалне технике сакралне уметности: иконопис на дасци, фреско сликарство на свежем малтеру и израду иконе у камену.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Мастерклас иконописа на дасци водиће проф. др Јоргос Кордис и проф. др Тодор Митровић. Традиционалну технику фреско сликарства представиће проф. Андреј Мушат из Румуније и МА Лука Новаковић, докторанд Универзитета у Београду, док ће Кристина и Андреј Раилеану демонстрирати два различита приступа изради иконе у камену: сликање и резбарење.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Публика ће моћи непосредно да прати настанак уметничких дела, од првих потеза и припреме материјала до завршних фаза. Радови настали током мастеркласа биће укључени у изложбену поставку и остати пред публиком до њеног затварања 16. септембра.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Изложба представља почетак ширег УНЕСКО пројекта који ће током 2026–2028. године повезивати уметнике, стручњаке и институције кроз међународне сусрете, мастеркласове и развој специјализоване дигиталне платформе. Платформа ће уметницима омогућити већу видљивост, стручна усавршавања, међународно повезивање, виртуелне изложбе, приступ образовним садржајима и нове могућности професионалног развоја.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Реализацију изложбе и пројекта <em>Светлост Логоса</em> Културног центра <em>Калеидоскоп</em> подржавају УНЕСКО, Задужбина Илије М. Коларца, Музеј Српске Православне Цркве, компаније <em>ComputerLand</em> и <em>Ивирон</em>, Амбасада Грчке у Београду, Амбасада Румуније у Србији, Румунски културни институт у Букурешту, Штампар Макарије и Службени гласник.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Више информација о изложби, пратећим програмима и пројекту доступно је на званичној страници <em><strong><a href="https://kaleidoskop-media.com/svetlost-logosa/" rel="external nofollow" style="background-color:transparent;color:#c42828;">Светлости Логоса</a></strong></em>.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span><a href="https://spc.rs/sr/news/aktuelno//17613.svetlost-logosa-galerija-kolarceve-zaduzbine,-1ndash16-septembar-2026-godine.html" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Информативна служба СПЦ</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29917</guid><pubDate>Tue, 25 Aug 2026 18:23:36 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x434;&#x43E;&#x43C;: &#x412;&#x435;&#x447;&#x435;&#x440;&#x430;&#x441; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x437;&#x438;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x444;&#x438;&#x43B;&#x43C;&#x430; "&#x427;&#x443;&#x434;&#x430; &#x43F;&#x43E; &#x440;&#x430;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x434;&#x443;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%81-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83-r29791/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_07/20260730-083802-504.jpg.f6a2419807876603bf331deeab5e87e8.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Вечерас, 30. јула 2026. године од 18 часова, у великој сали Руског дома биће приказан филм „Чуда по распореду“ који је рађен по сценарију и у режији главног актера овог остварења, Алексеја Комашка, познатог руског позоришног и филмског глумца. Руски дом овај догађај организује два дана уочи празника Обретења моштију преподобног Серафима Саровског чудотворца, а важно је рећи да је филм добио диплому победника на овогодишњем фестивалу "Златни витез" , од стране Кримске Митрополије Руске Православне Цркве у категорији играних филмова. Добро дошли вечерас у Руски дом, Краљице Наталије број 33, улаз је слободан.
</blockquote>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Филм "Чуда по распореду" снимљен је у продукцији храма посвећеног Светом Серафиму у Анапи, благодарећи средствима из гранта Председничке фондације за културне иницијативе.
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29791</guid><pubDate>Thu, 30 Jul 2026 10:35:36 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x435;&#x441;&#x43F;&#x43B;&#x430;&#x442;&#x43D;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x446;&#x435;&#x440;&#x442;&#x438; &#x43A;&#x43B;&#x430;&#x441;&#x438;&#x447;&#x43D;&#x435; &#x43C;&#x443;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x443; &#x411;&#x435;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443; &#x2013; &#x458;&#x443;&#x43B; 2026.</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-%E2%80%93-%D1%98%D1%83%D0%BB-2026-r29656/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_07/besplatni-koncerti-klasicne-muzike-foto-depositphotos-754607142-L.jpg.29aff9cb054a177275039e6ff9696fce.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	Besplatni koncerti klasične muzike u Beogradu održavaju se redovno. Predstavljamo koncerte tokom<span> </span><strong style="color:#161616;">jula 2026.</strong><span> </span>na popularnim lokacijama.
</p>

<h2 style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:32px;text-align:left;">
	<span style="font-size:18px;">BELEF 2026 (razne lokacije)</span>
</h2>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<span style="color:#ff0000;">→</span><span> </span><a href="https://www.danubeogradu.rs/2026/06/33-beogradski-letnji-festival-belef-2026/" rel="external nofollow" style="color:#0593c6;"><span><strong style="color:#161616;">INFO i ceo program</strong></span></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<strong style="color:#161616;"><span style="color:#ff0000;">»»»</span></strong> <strong style="color:#161616;">Sreda, 1. jul 2026. (18.00)</strong><span> </span>Koncert: Veronika Mona Bogić, violina<br />
	<strong style="color:#161616;"><span style="color:#ff0000;">»»»</span></strong> <strong style="color:#161616;">Nedelja, 5. jul 2026. (18.00)</strong><span> </span>Koncert: Duo harfi<br />
	<strong style="color:#161616;"><span style="color:#ff0000;">»»»</span></strong> <strong style="color:#161616;">Četvrtak, 9. jul 2026. (20.00)</strong><span> </span>Koncert Škole za muzičke talente Ćuprija
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<span style="font-size:20px;"><strong>Biblioteka grada Beograda (Knez Mihailova 56)</strong></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<span>Pod lipama manastira Tresije (Kosmaj)</span><br />
	<strong style="color:#161616;"><span style="color:#ff0000;">»»»</span> Utorak, 7. jul 2026. (11.00)</strong><br />
	Dani Milovana Vidakovića<br />
	Tokom programa nastupiće muški hor „Riznica“
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<span>Porta crkve Svetih apostola Petra i Pavla</span><br />
	<strong style="color:#161616;"><span style="color:#ff0000;">»»»</span> Nedelja, 12. jul 2026. (18.00)</strong><br />
	Dani Milovana Vidakovića<br />
	Tokom programa nastupiće etno grupa „Sedef“
</p>

<h2 style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:32px;text-align:left;">
	<span style="font-size:20px;">Galerija Artget (KCB, Trg republike 5)</span>
</h2>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<strong style="color:#161616;"><span style="color:#ff0000;">»»»</span></strong> <strong style="color:#161616;">Ponedeljak, 6. jul 2026. (21.00)</strong><br />
	Koncert „Mediteranska noć“<br />
	Nastupiće bas-bariton Ivan Naumovski, oboista Gjorgji Petruševski i pijanista Jordan Petruševski.<br />
	Program: Tosti, Morikone, Falvo, de Kurtis, Sen-Sans, di Kapua, Pjacola, Rota, Lara.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<span>Katedrala Blažene Djevice Marije (Hadži Melentijeva 75)</span><br />
	26. Dani orgulja – Dies organorum<br />
	<strong style="color:#161616;"><span style="color:#ff0000;">»»»</span> Sreda, 1. jul 2026. (20.00)</strong><br />
	Julijan Emanuel Beker, orgulje (Nemačka)—
</p>

<h2 style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:32px;text-align:left;">
	<span style="font-size:20px;">Narodni muzej (ulaz iz Vasine)</span>
</h2>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<strong style="color:#161616;"><span style="color:#ff0000;">»»»</span></strong><span> </span><strong style="color:#161616;">Nedelja, 5. jul 2026. (12.00)</strong><br />
	Koncert: Avis Canora. Music for an Aeon<br />
	Program: splet remek-dela britanskih renesansnih i ranih baroknih kompozitora u izvođenju ruskog ansambla.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<strong style="color:#161616;"><span style="color:#ff0000;">»»»</span></strong><span> </span><strong style="color:#161616;">Nedelja, 19. jul 2026. (12.00)</strong><br />
	Koncert: Opera u podne<br />
	Najlepše arije i dueti iz opera Bizea, Mocarta, Gunoa, Rosinija, Masnea i Pučinija. Nastupiće Jana Spasojević, meco sopran, i Lidija Jovanović, alt, uz klavirsku pratnju Milivoja Veljića.
</p>

<h2 style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:32px;text-align:left;">
	<span style="font-size:20px;">Ustanova kulture „Parobrod“ (Kapetan Mišina 6a)</span>
</h2>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<strong style="color:#161616;"><span style="color:#ff0000;">»»»</span></strong> <strong style="color:#161616;">Utorak, 7. jul 2026. (19.00)</strong><br />
	Koncertna serija „Mladi za mlade – Mladi u Parobrodu“
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#161616;font-size:18px;text-align:left;">
	<strong style="color:#161616;">(danubeogradu.rs)</strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29656</guid><pubDate>Wed, 01 Jul 2026 18:53:07 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x43E;&#x43F;&#x447;&#x438;&#x434;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430;: &#x412;&#x435;&#x447;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x435;&#x437;&#x438;&#x458;&#x435; &#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x437;&#x435; &#x438; &#x438;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x430; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%87%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B5-%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-r29628/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_06/20260625-091036-735.jpg.0963829eaf499988512b9609ae62ef23.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Храм светих апостола Петра и Павла је најавио да ће у четвртак, 25. јуна 2026, са почетком у 19 часова, бити приређено вече поезије и прозе Александре Павићевић, под називом "Почетак, средина и бескрај", уз многобројне учеснике који ће говорити, док ће у музичком програму учестовати Гојко Потпарић, Зоја Павићевић, певачка група Моба, Византјска певница Свети Јован Дамаскин. Такође, при овом храму све до 11. јула можете да посетите изложбу икона Дане Бачевић, под називом "Лица вечности" која је отворена 24. јуна у зимској гостопримници Митрополитовог конака Топчидерске цркве.
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио Слово љубве</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29628</guid><pubDate>Thu, 25 Jun 2026 10:36:30 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x43E;&#x440; "&#x41A;&#x438;&#x440; &#x421;&#x442;&#x435;&#x444;&#x430;&#x43D; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x43D;" &#x438;&#x437; &#x422;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x442;&#x430; &#x443; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%85%D0%BE%D1%80-%D0%BA%D0%B8%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD-%D0%B8%D0%B7-%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-r29616/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_06/20260623-091245-921.jpg.7ec2abfcad66adf0faf302477922b0b0.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Хор „Кир Стефан Србин“ из Торонта, хор Српске Православне Епархије канадске, одржаће концертну турнеју у Србији под називом „Путевима молитве“ од 7. до 11. јула 2026. године. Хор већ двадесет шест година делује при Српској православној цркви Светог Саве у Торонту и један је од најзначајнијих српских хорова у расејању. После двадесет три године, хор поново долази у Србију како би кроз духовну музику повезао српску дијаспору са својом Отаџбином. Турнеја се одржава са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа торонтског и Митрополита канадског др Митрофана и архијереја у чијим епархијама ће концерти бити одржани. По речима диригента гђе Јасмине Вучуровић и председника хора г. Милана Димитријевића, планирано је да концерти буду одржани у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, храму Света Три Јерарха у Новом Саду, храму Светог великомученика Георгија на Опленцу и у крипти храма Светог Саве у Београду (11.јул, субота, 20 часова).
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<iframe frameborder="0" height="360" width="640" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/4Ek3diwyf2Y?rel=0"></iframe>
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">29616</guid><pubDate>Tue, 23 Jun 2026 10:55:56 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x443;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x43A; - &#x43E; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x43E;. &#x41E;&#x43B;&#x438;&#x432;&#x435;&#x440;&#x430; &#x421;&#x443;&#x431;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x45B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%83-%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA-%D0%BE-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BE-%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0-r29573/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_06/20260615-134715-681.jpg.7070b6dfeca2ec43a2b5ff74f4814f09.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	У књижари СПЦ "Слово", у Улици Ђуре Јакшића број 4 у центру Београда, у уторак, 16. јуна 2026, са почетком у 19 часова, биће представљене књиге свештеника Оливера Суботића, у издању "Ризнице", под насловом "Значај писане речи за мисију Цркве данас". Говориће презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке. Књиге ће бити доступне по промотивним ценама. Улаз је слободан. Добро дошли!
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span><a href="https://www.instagram.com/slovo.spc/" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Књижара "Слово", Инстаграм</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29573</guid><pubDate>Mon, 15 Jun 2026 19:20:58 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x45A;&#x438;&#x436;&#x430;&#x440;&#x430; "&#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x43E;": &#x423; &#x447;&#x435;&#x442;&#x432;&#x440;&#x442;&#x430;&#x43A; - &#x444;&#x438;&#x43B;&#x43C; "&#x41F;&#x43E;&#x43A;&#x430;&#x458;&#x430;&#x45A;&#x435;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%83-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5-r29572/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_06/20260615-135127-791.jpg.6be720177c4cc30fc18b380dcc522e7b.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	У књижари СПЦ "Слово", у Улици Ђуре Јакшића број 4 у центру Београда, у четвртак, 18. јуна 2026, са почетком у 19 часова, у оквиру циклуса "Хришћански кинематограф", биће приказан играни филм "Покајање" (მონანიება, Monanieba), редитеља Тенгиза Абуладзеа (1984, 153`). Пре пројекције говориће позоришни редитељ, Цисана Мурусидзе, и отправник послова Грузије у Србији, Барбара Махарадзе. Улаз је слободан. Добро дошли!
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span><a href="https://www.instagram.com/slovo.spc/" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Књижара "Слово", Инстаграм</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29572</guid><pubDate>Mon, 15 Jun 2026 19:18:35 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x418; &#x418;&#x41B;&#x418; &#x412;&#x418; &#x2013; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x435;&#x440;&#x441;&#x438;&#x440;&#x430;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B2%D0%B8-%E2%80%93-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0-r29556/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_06/favicon.png.501a9773f5d58122725bf6a9b9511bb9.png" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	<em>Занимљиво је да се у Карађорђевим писмима у почетку дешавало да се почне са обраћањем на Ви, а онда пређе на ти. Међутим, касније, када је писарску дужност преузео Стојан Ненадовић, писма су постала једнообразна</em><br />
	<br />
	Све чешће нам се у последње време у језику реклама обраћају са ти. У јавности су подељена мишљења о томе – једнима је то знак непоштовања и некултуре, другима, непосредности и блискости, јер, кажу, није код Срба дуга традиција обраћања са Ви. У вези с тим је у једној језичкој групи на интернету постављено питање – када су Срби почели једни другима тако да се обраћају.<br />
	Говорићемо само о недавној прошлости, о времену од пре два века и обновљеној српској државности. У доба настајања модерне српске државе током Првог српског устанка веома се повећала потреба за писменом комуникацијом у војсци, управи, судству, дипломатији и другим пољима државног живота. Устаници су врло добро знали да им је за успех њиховог подухвата потребно и добро познавање вођења преписке, и то како са домаћим људима тако и са странцима на разним државним, управним и друштвеним положајима. Када се чита обимна преписка устаничких вођа, види се да су они умели веома добро да писмено комуницирају и између себе и са личностима ван Србије.<br />
	<br />
	За то су могли бити заслужни и у Аустрији школовани чиновници који су прешли у Србију. Међутим, нема сумње ни да су се писари у устаничкој Србији ослањали на један приручник за писање писама. То је књига Атанасија Стојковића Серпски секретар (издата у Будиму 1802. године, друго издање 1862), која садржи упутства о форми, стилу, језику писама и службених докумената у зависности од њихове намене (уговори, тестаменти, облигације, пуномоћја, позиви, честитке, пословна, љубавна, родбинска или пријатељска писма и др.). Стојковић пише на мало србизираном славеносрпском језику, што је било у складу са његовим ставом да не може писати „славенски“ (тј. рускословенски), јер већина читалаца то неће разумети, а не жели да пише ни „серпски совсјем просто“.<br />
	 Посебну пажњу Стојковић обраћа саветима како се коме треба обраћати – како кога ословити и како га поздравити на крају писма. Према тим саветима само најближи сродници и блиски пријатељи (отац – сину, мајка – кћери, друг – другу и сл.) обраћају се једни другима са ти, док се сви остали, и у званичним и у незваничним писмима обраћају са Ви (укључујући и децу која се обраћају родитељима).<br />
	Да су Стојковићеви савети имали одјека у устаничкој Србији доказ су бројна писма устаника, односно устаничких вођа. У тим писмима се увек пазило на језик и стил у зависности од статуса личности којој се пише. Устанички документи писани за унутрашње потребе (писма, пресуде, тапије, уредбе, потврде) углавном су на народном језику (највише на екавском шумадијско-војвођанском дијалекту), с доста уобичајених турцизама, али и речи с рускословенским и руским фонетизмом које је донео 18. век. Рускословенски и славеносрпски (као и руски, немачки и француски) били су обични само у преписци упућиваној из земље: Србима у Аустрији, аустријским властима, Русима, црногорском владици. У складу са саветима било је и, за нас овде посебно интересантно, новоуспостављено почасно ословљавање са Ви, које је Европа употребљавала много векова пре тога, а у Србији је почело са писмима српских устаника Карађорђу, као и са Карађорђевим писмима устаничким старешинама. Занимљиво је да се у Карађорђевим писмима у почетку дешавало да се почне са обраћањем на Ви, а онда пређе на ти. Међутим, касније, када је писарску дужност преузео Стојан Ненадовић, писма су постала једнообразна.<br />
	<br />
	Пракса која је почела са писмима српских устаника под Карађорђем, настављена је касније у једном делу српског друштва и траје до данас. Колико ће се савремене тенденција обраћања са ти раширити, остаје да се види.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	Рада Стијовић
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a href="https://magazin.politika.rs/scc/clanak/579113/kultura/ti-ili-vi-istorija-srpskog-persiranja" rel="external nofollow">https://magazin.politika.rs/scc/clanak/579113/kultura/ti-ili-vi-istorija-srpskog-persiranja</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29556</guid><pubDate>Sat, 13 Jun 2026 11:28:57 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x412;&#x443;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x458; &#x437;&#x430;&#x434;&#x443;&#x436;&#x431;&#x438;&#x43D;&#x438;: &#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x434;&#x432;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x438;&#x437;&#x434;&#x430;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%83-%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B0-r29553/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_06/20260612-115504-289.jpg.7e092f7f1b8cd9ae57b4f0fd0d746d2d.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	У Дому Вукове задужбине у Београду у уторак, 16. јуна, биће уприличено представљање два „Светигорина“ издања: „Драги мој мучениче“ и Зборник радова „Капела на Ловћену“, са почетком у 12 часова. У промоцији учествују: протојереј Александар Лекић, уредник Издавачко-информативне установе „Светигора“, др Богдан Живковић, историчар, Драган Лакићевић, књижевник и Никола Угриновић, глумац.
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span><a href="https://svetigora.com/dom-vukove-zaduzbine-predstavljanje-dva-svetigorina-izdanja/" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Радио Светигора Митрополије црногорско-приморске</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29553</guid><pubDate>Fri, 12 Jun 2026 10:58:38 +0000</pubDate></item><item><title>&#x424;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x432;&#x430;&#x43B; &#x440;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x444;&#x438;&#x43B;&#x43C;&#x430; &#x442;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x458;&#x443;&#x43D;&#x430; &#x443; &#x434;&#x435;&#x441;&#x435;&#x442; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-r29550/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_06/20260612-102051-979.png.131df9ff63b31f09bd4386f3f438145e.png" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Фестивал руског филма одржава се до 30. јуна у десет градова Србије. Публици ће бити представљен 21 наслов, од савремених остварења руске кинематографије до култних и анимираних филмова. Манифестација је отворена 9. јуна у Руском дому у Београду, сусретом са једним од гостију фестивала, редитељем Јегором Михалковим Кончаловским и пројекцијом његове научнофантастичне драме „Авијатичар“.
</blockquote>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Више на страници Руског дома:
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span><a href="https://ruskidom.rs/" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Руски дом</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29550</guid><pubDate>Fri, 12 Jun 2026 10:51:54 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x45A;&#x438;&#x436;&#x430;&#x440;&#x430; "&#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x43E;": &#x423; &#x447;&#x435;&#x442;&#x432;&#x440;&#x442;&#x430;&#x43A; &#x444;&#x438;&#x43B;&#x43C; "&#x423;&#x447;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459; &#x438;&#x437; &#x414;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%83-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC-%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99-%D0%B8%D0%B7-%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-r29529/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_06/20260609-093754-535.jpg.47ad29aaa305dca4e1a6038c0998d340.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	У четвртак, 11. јуна 2026. године, у 19.30 часова у оквиру циклуса "Хришћански кинематограф" биће приказан документарни филм о књижевнику Анђелку Крстићу "Учитељ из Дримкола", редитеља Бошка Милосављевића (2021, 55`), који ће, после пројекције, говорити са посетиоцима. Књиге Анђелка Крстића биће доступне по промотивној цени. Улаз је слободан. Добро дошли!
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Књижара "Слово", Инстаграм</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29529</guid><pubDate>Tue, 09 Jun 2026 19:57:58 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x446;&#x435;&#x440;&#x442; &#x445;&#x43E;&#x440;&#x430; "&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x430;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x438; &#x410;&#x43D;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82-%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%B8-%D0%B0%D0%BD%D0%B0-r29505/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_06/20260602-122352-723.jpg.9bffe90961488ae502d141004220bf4e.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Хор Храма Свете Петке на Чукаричкој падини, позива благочестиви народ на добротворни концерт, који ће бити одржан у недељу прву по Духовима, 7. јуна 2026. године, са почетком у 17 часова. Сви су позвани да према жељи и могућностима том приликом оставе добровољни прилог, који је намењен за учешће овог црквеног хора на Међународном фестивалу хорова у Херцег-Новом у септембру ове године. Добро дошли!
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<hr style="background-color:#ffffff;border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;font-size:18px;" />
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29505</guid><pubDate>Thu, 04 Jun 2026 20:02:48 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x438; &#x43C;&#x443;&#x437;&#x435;&#x458;: &#x414;&#x430;&#x43D; &#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x438;&#x441;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x438; &#x43A;&#x443;&#x43B;&#x442;&#x443;&#x440;&#x435; 2026</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5-2026-r29437/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/narodni-muzej-kaligrafija-rad.jpg.19bad3c0dc5c34613730e4b47bcaf482.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	Дан словенске писмености и културе 2026 обележиће Народни музеј Србије чији су запослени припремили разноврсне садржаје који очекују посетиоце током викенда.
</p>

<p>
	Програм почиње у Музеју Вука и Доситеја, музеја у саставу Народног музеја Србије, у петак, 22. маја од 17.00, свечаним отварањем изложбе „У част три јубилеја: лепота минијатура у новом сјају“, аутора Душана Мишића.
</p>

<p>
	Поставка је посвећена обележавању значајних јубилеја у вези са Мирослављевим јеванђељем, где се посебан осврт може ставити на навршених 110 година од преласка овог рукописа са српском војском преко албанских планина.
</p>

<p>
	У том духу, публика ће током суботе и недеље имати прилику да у Народном музеју Србије види овај драгоцени рукопис.
</p>

<p>
	У недељу 24. маја у 12.00 у Музеју Вука и Доситеја организује се дечја радионица „Оживљавање минијатура“. Малишани ће се упознати са илуминацијама из најстаријег сачуваног ћириличког рукописа писаног српском редакцијом старословенског језика. Цртањем и бојењем исказаће свој доживљај минијатура из Мирослављевог јеванђеља, откривајући вредност овог рукописа као сведочанства српскословенске писмености. Радионица је намењена деци узраста од седам до 10 година. Пријаве су обавезне путем имејл адресе radionice@narodnimuzej.rs, а важиће искључиво уз повратни одговор, односно потврду о евидентираној пријави.
</p>

<p>
	Програм се завршава предавањем „Калиграфија у српској средњовековној уметности“ у недељу 24. маја од 16.00. На предавању ће говорити аутор изложбе и публици представити развој калиграфије на просторима српске средњовековне државе и процес настанка рукописних књига. Посетиоци ће се упознати са материјалима и техникама које су се користиле, а на крају предавања посебан фокус биће стављен на Мирослављево јеванђеље.
</p>

<p>
	Недељом је улаз у Народни музеј слободан.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<em>(danubeogradu.rs)</em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29437</guid><pubDate>Wed, 20 May 2026 13:02:44 +0000</pubDate></item></channel></rss>
