<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/page/86/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458;: &#x41F;&#x43E;&#x43A;&#x430;&#x458;&#x442;&#x435; &#x441;&#x435; &#x438; &#x432;&#x435;&#x440;&#x443;&#x458;&#x442;&#x435; &#x443; &#x408;&#x435;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x452;&#x435;&#x459;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%98%D1%82%D0%B5-%D1%83-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-r906/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e55583c7eecc3cb0832ede952720a1dc.jpg.7e223605307923390be5a5f30026b890.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Зборник проповеди носи наслов </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Покајте се и верујте у Јеванђеље</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">. У предговору ове књиге садашњи Епископ нишки Јован истиче да су архипастирске проповеди свог претходника на нишком архијерејском трону, а сада Патријарха Иринеја, богогласно сведочанство о неуморном “проповедању Речи” Божје, о упорном “настојању у време и у невреме” на спасењу људском, о таквом трезвеноумном “кару” и очинском “запрећивању' у циљу исправљања заблуделих, о таквом човекољубивом “тешењу, са сваком стрпљивошћу и поуком” у духовном руковођењу душа жедних живе воде Бога Живога.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Зборник је сачињен од шест тематских целина: Светлост Христова просветљује све (проповедина Господње празнике); Пресвета Богородице, спаси нас! (проповеди на Богородичине празнике); Диван Бог у Светима Својим (проповеди на светитељске празнике); Покајте се и верујте у Јеванђеље! (проповеди на јеванђелске теме); За Крст часни и Слободу златну (проповеди на празнике српских Светитеља); Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте (предавања на теме пастирског богословља).</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Треба одмах рећи да проповеди објављене у зборнику чине део сачуваних проповеди некадашњег Епископа нишког, а данас Патријарха српског, тако да овај зборник представља први од више будућих томова архипастирских проповеди, обраћања и предавања. Проповеди су, за објављивање у овом зборнику, изабране из обимне текстуалне грађе коју је аутор оставио за собом у архиви Епархије нишке. Из текстуалних материјала, који су уредништву били на располагању, види се да се аутор, са великом пажњом, припремао за сваку литургијску беседу. Са друге стране, темељитост припремања беседе, то јест свесно предупређење сваке импровизације открива и велико богословско поштовање проповедника према верницима-слушаоцима. Ове беседе су словесни плод ауторовог вишедеценијског архипастирског “трезвовања у свему” ради јединства и напретка Цркве, “злопаћења” ради очувања и напретка богоповерене му пастве, “вршења дела јеванђелиста и испуњавања служења” – проповедања Христа Распетога и Васкрслога свакоме и свима. За ауторов беседничко-педагошки поступак карактеристично је и то да је библијске и богословске теме увек прожимао примерима из свакодневног живота, да би садржину проповеди што више приближио верницима, а њих - спасоносној и животворној истини Речи Божије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Од дана, када је 2/15. јуна 1975. био устоличен на древнохришћанску катедру епископа нишких, када је у приступној епископској беседи нагласио да “епископ Српске Православне Цркве нема потребе да ствара свој лични програм, јер је његов рад програмиран Светим Јеванђељем, светим канонима и освештаним Предањем, које је српском свештенослужитељу оставио Свети Сава”, тадашњи Епископ нишки Иринеј се неодступно држао тог “светосавског устава којег су се држали сви његови велики и свети претходници на трону епископа нишких”... </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Нишка епархија је, данас, по простору и броју верних, највећа у нашој Цркви. Зато није мала и лака ствар бити на челу једне такве епархије. Отуда је разумљив и оправдан страх који испуњава моју душу, у тренутку када ми Црква поверава једну такву дужност, за коју је неопходна ревност Светих Пророка, мудрост и љубав Светих Апостола и истрајност Светих Подвижника. У овом значајном догађају, дубоко свестан тежине бремена и величине поверене ми дужности, неисцрпну утеху и надахнуће за радосно ношење крста епископске службе, налазим у речима Господњим, изреченим Светим Апостолима, када их је Он - васкрсли Господ, послао у свет да проповедају Свето Јеванђеље</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"> ... (стр. 18)</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Од почетка свог епископског служења, попут свих истинских светосавских епископа Српске Православне Цркве, никада није одвајао програм Светога Јеванђеља и јеванђелски идеал од учешћа Цркве у конкретном крсноваскрсном историјском животу народа српског, како је и обећао у поменутој беседи на устоличењу: “У свим страдањима и народним трагедијама Црква је увек била уз народ и са њим, и у добру и у злу, делила његову судбину. У страдањима народним, Црква је патила као и њен народ, и подгревала и јачала веру и наду у победу добра над злом, правде над неправдом. Останите и сада уз Цркву као уз тврди град, као уз светионик који обасјава вашу прошлост и осветљава ваш пут у будућност. Црква Православна је наш народ увела у ред историјских и културних народа, и надахнула Га да створи дела непролазне вредности културног стваралаштва. Без Цркве нема духовног и моралног живота, а без тога се ни човек не би могао назвати истинским човеком”.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Та два идеала - </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>идеал јеванђелски, новозаветни,</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"> остварен у непребројним Светитељима Божијим, обоженим људима Божијим, и - </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>идеал светосавски, </em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">остварен у Светом Сави Српском, равноапостолном и васељенском, живом човеку Бога Живога, уствари тај двоједни и јединствени идеал богољубивог човекољубља и човекољубивог богољубља, хришћанског православног родољубља и отачаствољубља, хришћанске љубави према свим људима и народима, према свецелој твари Божијој, одредио је благословени оквир свих видова епископског служења Епископа нишког Иринеја, аутора књиге Покајте се и верујте у Јеванђеље, коју Епархија нишка објављује у знак најдубљег поштовања према Епископу Цркве Христове, који је - тридесет и пет година (1975 - 2010) трудио, сејао и заливао, орао и преоравао нишку Њиву Господњу - исписивао крвљу, знојем и сузама душе своје странице живе књиге Епархије нишке. А та се књига исписује већ вековима саборним и непрекинутим цркво-саздатељским трудом хришћанских покољења од времена ранохришћанских Мученика наисуских и, потом, Св. цара Констанина Великог, првог хришћанског цара, родом из Наисуса (данашњега Ниша), преко средњовековних тиховатеља нишкога краја и Новомученика за Крст часни и Слободу златну у временима турскога ропства, све до данас.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Тим путем светоконстантиновским - путем ношења свога крста у хођењу за Христом (Лк. 9, 23), путем Крста као знака свепобеде Христове над светом (Јн. 16,33), путем преображења света и историје силом Крста Христовог који побеђује, ходили су, кроз векове, Епископи нишки и, заједно са њима, свештеници, ђакони, монаси и верници богоспасаване Епархије нишке. Зато и библиотека коју покреће ова Епархија носи назив “Константинов пут”, а прво издање јесте управо књига Покајте се и верујте у Јеванђеље, зборник у коме су објављене изабране архипастирске беседе које је Његова Светост Патријарх Српски  Иринеј изговорио са катедре Епископа Нишког у периоду свога епископовања у Епархији нишкој од 1975. до 2010. године.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">За наслов књиге узете су речи Господње упућене Галилејцима на почетку Његове проповеди: “Покајте се и верујте у Јеванђеље” (Мк. 1, 15), јер оне, на најбољи начин, изражавају саму суштину како проповеди Јеванђеља, тако и самог хришћанског живота, живота у Христу: </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>покајање</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"> (покајно одрицање од почињених греха - преумљење, промена етоса и свецелог начина умовања, осећања и живљења) и </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>вера у Јеванђеље</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">, у Добру Вест Божију човеку, а то је – Оваплоћење Божије и обожење човеково, спасење у Христу.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">У уводном делу зборника, уместо предговора, дата је ауторова беседа приликом устоличења на трон Епископа Нишких, 2/15. јуна 1975, под насловом “Јеванђеље, канони, Предање - светосавски програм епископског служења”. Беседе које следе систематизоване су и заокружене око једне теме. Занимљива је чињеница коју је уредништво открило током реализације овог зборника, а то је да рукописни материјал открива да је аутор имао наглашени осећај за детаљ и лепоту изражавања. Првојерарх је, за своје беседе, састављао концепте у којима је, у основним цртама, разрађивао тему празника или тумачења Јеванђеља. За уредништво је најбитније да је концепте беседа записивао својеручно и да их је сачувао, а онда их, током рада, допуњавао новим идејама, замењујући поједине речи или изразе прикладнијим или јаснијим синтагмама. Концепт беседе је аутору служио као подсетник, на основу кога је, током саме литургијске проповеди, развијао беседу надахнут Духом Светим. Захваљујући троиподеценијском личном труду и марљивости аутора, у епархијској архиви је остао огроман материјал који тек треба да буде научно истражен и проучен, класификован и архивиран на одговарајући начин, у складу са архивско-библиотечким стандардима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Надахнуте, пре свега, богослужењем Цркве и извирући потпуно из њега, прожете изванредним познавањем Светога Писма Старога и Новога Завета, као и житијске и патристичке литературе и мисли, ауторове беседе су богате богословско-догматском, етичком и духовно-историјском садржином. С друге стране, оне су често поетски надахнуте, удивљене пред микро-космичком тајном човекове личности, пред тајном васионе и историје, пред красотама природе која нас окружује. Аутор основну мисао и поруку сваке своје беседе увек износи на реторички јасан и библијски једноставан начин, тако да је сваки верник може примити у своје срце и умом својим разумети. У својим беседама и проповедима аутор је синтетисао педагошки дар и хришћанску ученост са надахнућем и једноставношћу изражавања.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Плетући се око богослужбеног круга празника црквене године и библијских тема, ауторове беседе су увек у литургијској функцији, тако да оставља велики залог за будућност пошто истиче да је главни педагошки циљ црквене, тј. литургијске, проповеди изграђивање Цркве као живе и делатне литургијске, историјско-есхатолошке заједнице.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Ауторове проповеди објављене у зборнику Покајте се и верујте у Јеванђеље сведочанство су истина које се тичу саме тајне Цркве и саборности, као и тајне спасења у Цркви. С друге стране, оне откривају правог светосавског епископа, строгог а брижног архијереја, који - на мојсијевски и светопавловски начин - воли свој народ, али га, истовремено, и очински правично опомиње, укорева и, када је то потребно, обличи ради исправљања и враћања на пут Христов. Врло је занимљиво истаћи и да се – кроз проповеди – препознаје да је аутор у сталном додиру са народом и да добро га познаје, да осећа дах свога народа, осетљив је за муку и невољу народну, састрадава са својом паством, има велику љубав према епархијанима и велику жалост због оних који скрећу са пута Христовог и отпадају од Цркве; он улази у менталитет и душу народну да би исти тај народ привео саборном уму Цркве, уздигао га на висине Јеванђеља и црквенога етоса; он народне мудрости оплемењује и продубљује Божанском премудрошћу црквенога ума.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">ђакон мр Ивица Чаировић</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/patrijarh_irinej_pokajte_se_verujte_u_jevandjelje" rel="external nofollow">Информативна служба Српске Православне Цркве</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">906</guid><pubDate>Thu, 13 Dec 2012 11:02:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x417;&#x430;&#x434;&#x440;&#x443; &#x43E;&#x436;&#x438;&#x432;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x443;&#x441;&#x442;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x430; &#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x432;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x410;&#x43D;&#x442;&#x435; &#x41F;&#x430;&#x432;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x45B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83-%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B0-r901/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f3a2f11a7c468a886b3da52c474af2fb.jpg.46cdd52547b27a5dd01fbf478e740f31.jpg" /></p>
<p><strong><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Познато је да је усташки злочинац Анте Павелић 1942. године основао ХПЦ са циљем да потпуно уништи Српску Православну Цркву и искорени Србе са простора НДХ - пошто претходне методе насилног покрштавања и масовних убистава по логорима широм Хрватске нису донели довољно резултата.</span></span></strong></p>
<p><strong><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Користимо такође ову прилику да све вернике Српске Православне Цркве и православне Србе на просторима Далмације обавестимо о горе наведеној чињеници и да их позовемо да остану верни својој Српској Православној Цркви, своме језику и својој култури и да се чувају од лажних пастира, „који долазе у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви“ (Мт. 7, 15).</span></span></strong></p>
<p><strong><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Исто тако, апелујемо и на институције Р. Хрватске да у своме домену заштите наше вернике и наше црквене објекте од могућег прозелитизма и напада овог милитантног удружења. Ово помињемо пошто поменуто удружење у свом програму отворено заговара усташке, фашистичке и геноцидне идеје, које су противне како Уставу РХ, тако и свим позитивним тековинама европског демократског друштва.</span></span></strong></p>
<p><strong><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Епархија далматинска</span></span></strong></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/u_zadru_ozhivela_ustashka_tvorevina_ante_pavelitsha" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr/u_zadru_ozhivela_ustashka_tvorevina_ante_pavelitsha</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">901</guid><pubDate>Wed, 12 Dec 2012 15:14:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43C; 1700 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x41C;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x435;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x442;&#x430; &#x448;&#x442;&#x430;&#x43C;&#x43F;&#x430;&#x43D; &#x438;&#x43B;&#x443;&#x441;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x437;&#x438;&#x434;&#x43D;&#x438; &#x43A;&#x430;&#x43B;&#x435;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440; &#x437;&#x430; 2013. &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-1700-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD-%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B7%D0%B0-2013-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83-r898/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3fc1940f2ad65ae5839cf102e4d723cb.jpg.7d1a9f8d750210db8ae56b744d843895.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Милански едикт - акт о верској толеранцији - установљава да се „хришћанима, али и свима осталима, без изузетка, даје и потврђује слобода избора и следовања вере". Његовим проглашењем 313. године, мотивисан визијом и победом коју је под стегом с крстом извојевао над Максенцијем код Милвијског моста у Риму, цар Константин извео је Христове следбенике из катакомби, прекинувши прогоне, драконска кажњавања и мучења којима су до тада били изложени.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Константинова мајка Јелена, хришћанка, недуго потом упутила се у Јерусалим, намерна да пронађе крст на којем је Господ распет. Њена мисија обелоданила је драгоцену реликвију. Историја је показала да је управо од тога доба цивилизација незадрживо кренула новим током. Обележило га је хришћанство не само као вера, него и као начин живота, мишљења, стварања и васпитања. У столећима која су уследила свети цар Константин Први Велики постаје и остаје идеал хришћанског владара, а његов култ и култ свете царице Јелене нераздвојно повезани с култом дрвета Часног крста.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">У години 2013, у којој се обележава 17 векова од доношења Миланског едикта, одабрани примери из српског ликовног наслеђа у распону од око 1300. до средине 18. века сведоче о живом сећању на светог цара Константина, његову мајку и обретење Часног крста. Из колоплета других зидних слика ову тему је издвојио, у графичке листове преточио и златастим искричењем нагласио сликар Вељко Михајловић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Светлана Пејић</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Календар има 12 страна са келендаријумом за предходни, текући и следећи месец. Цена по комаду износи 400 динара са рабатом од 20%. Поручује се у Издавачкој фондацији Српске Православне Цркве електонском поштом на </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><a href="mailto:iydavackafondacija@spc.rs" rel="external nofollow">izdavackafondacija@spc.rs</a></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"> или на следеће бројеве телефона: 011/3025-106 и 011/3025-210.</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/povodom_1700_godina_milanskog_edikta_shtampan_ilustorvani_zidni_kalendar_za_2013_godinu" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Информативна служба Српске Православне Цркве</span></span></a></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="kalendar_2013_veljko_mihajlovic_predlist.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/kalendar_2013_veljko_mihajlovic_predlist.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="kalendar_2013_veljko_mihajlovic_januar.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/kalendar_2013_veljko_mihajlovic_januar.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="kalendar_2013_veljko_mihajlovic_april.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/kalendar_2013_veljko_mihajlovic_april.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="kalendar_2013_veljko_mihajlovic_septembar.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/kalendar_2013_veljko_mihajlovic_septembar.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">898</guid><pubDate>Wed, 12 Dec 2012 11:12:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x41F;&#x426;&#x41E; &#x408;&#x43E;&#x445;&#x430;&#x43D;&#x435;&#x441;&#x431;&#x443;&#x440;&#x433;: &#x41E;&#x441;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x430;&#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B; &#x422;&#x43E;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D1%81%D0%BF%D1%86%D0%BE-%D1%98%D0%BE%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3-%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0-r897/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/75ab881476109b4a039f872a5f2081f3.jpg.0ea352411c63fade3feae3770d4355b2.jpg" /></p>
<p>Школа је настала спајањем већ постојеће ликовне секције и фолклора, а поред разних ликовних вештина, изучавања домаће радиности и традиције и разноврсних фолклорних игара, у школи ће наша деца имати прилике да уче српски језик и српско писмо ћирилицу, математику, историју, музичко васпитање и веронауку. Потпуно волонтерски и са пуно љубави, знања, искуства и ентузијазма, о деци ће се бринути и учити их основним знањима из Отаџбине гђа Мирјана Христова, гђа Татјана Ђукић из КУД <em>Балкан</em>, отац Пантелејмон, а, ако Бог да, планирамо да се придружи још неколико наших парохијанки са искуством рада у просвети.</p>
<p>Просторије школе <em>Свети апостол Тома</em> смештене су у великој и малој црквеној сали које се налазе у оквиру нашег црквеног имања у Јоханесбургу. Поред свих осталих многобројних активности, наша жеља је да сва деца из школе <em>Свети апостол Тома</em> учествују у црквеним славама и прославама, приређују изложбе, учествују у школском квизу и на конкурсима који се организују у Отаџбини и приређују концерте. Надамо се подршци и успешној и чврстој сарадњи са српским министарствима просвете, културе, дијаспоре и вера. Српска православна школа <em>Свети апостол Тома</em> тесно ће сарађивати са Црквеним одбором у Јоханесбургу и бити под духовним руководством старешине храма архимандрита Пантелејмона, а сви заједно ће радити у синовској оданости и послушности Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју.</p>
<p>Велика потреба за оснивањем овакве школе указала се пошто је, на жалост, Црквени одбор био принуђен да раскине уговор и невољно прекине сарадњу са школом која је претходно функционисала на нашем црквеном имању.</p>
<p>Оно што је најважније, наша нова школа <em>Свети апостол Тома</em> биће органски повезана са свештеником и Црквеним одбором, деца ће савлађивати основе православне вере, а сви заједно ћемо бити једно срце, једна душа и велика и благословена српска православна хришћанска породица, а на обилну корист наше деце и на напредак, спасење, понос и задовољство свих честитих и верујућих парохијана једине Српске православне црквено-школске општине у Африци.</p>
<p>Чланови Црквеног одбора из Јоханесбурга</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/spco_johanesburg_osnovana_shkola_sveti_apostol_toma" rel="external nofollow"><strong>СПЦ</strong></a></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="decica_iz_skole_sveti_apostol_toma_kao_pocasni_gostidomacini_na_koncertu_kuda_balkan.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/decica_iz_skole_sveti_apostol_toma_kao_pocasni_gostidomacini_na_koncertu_kuda_balkan.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="fotografija_dodatak_za_likovnu_sekciju_za_svetosavsko_ognjiste_2012.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/fotografija_dodatak_za_likovnu_sekciju_za_svetosavsko_ognjiste_2012.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="likovna_sekcija_3_cas_svi_zajedno.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/likovna_sekcija_3_cas_svi_zajedno.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="tomindan_2012_likovna_radionica_sv_ap_toma_na_sceni.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/tomindan_2012_likovna_radionica_sv_ap_toma_na_sceni.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">897</guid><pubDate>Wed, 12 Dec 2012 10:59:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430; &#x41E;&#x440;&#x433;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x430;&#x446;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x43E;&#x434;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x437;&#x430; &#x43E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x436;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; 1.700 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x41C;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x435;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-1700-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%B0-r890/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/787a3dbe5baf756c53597fdf5e7a3840.jpg.79c981fc9df4213b65c80079fc582eb2.jpg" /></p>
<p><strong>РТС: Обележавање јубилеја и славље и обавеза</strong></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong><em>Организациони одбор за обележавање 1.700 година Миланског едикта, којим су председавали председник Томислав Николић и патријарх Иринеј, одлучио да свечаност отпочне 17. јануара 2013. концертом хора Сретењског манастира. Предстојеће свечаности су и славље и обавеза, поручио председник Николић.</em></strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Председник Србије Томислав Николић заједно са Патријархом српским г. Иринејем копредседавао је Организационим одбором за обележавање 1.700 година Миланског едикта. На заседању одбора усвојен је предлог програма, обележја и одлучено је да свечаност отпочне 17. јануара 2013. године свечаним концертом духовне музике хора Сретењског манастира у Народном позоришту у Нишу.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">На заседању одбора учествовали су премијер Ивица Дачић, министри владе Србије, амбасадори Русије, Италије, Француске, Енглеске, Турске и Грчке, представници верских и локалних заједница.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Свечаност поводом 1.700 година усвајања Миланског едикта трајаће све до 28. октобра 2013. године и имаће више аспеката, од духовног, културног и образовног, до туристичког. Поред литургијских сабрања, биће одржане културне манифестације, међу којима су и премијера представе "Константин: знамење анђела" ансамбла Народног позоришта у Нишу, опере "Аида" Ђузепеа Вердија, Девете симфоније Лудвига ван Бетовена у извођењу Београдске филхармоније.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Током свечаности биће одржана бројна предавања и научни скупови на тему Милански едикт, а у школама ће бити организована предавања, како би се ученици боље упознали са документом важним за унапређење универзалних духовних и цивилизацијских вредности.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Председник Србије је подвукао значај предстојеће свечаности, која подразумева и славље и обавезу. То је велики догађај за цело човечанство, јер обележава време када је проглашена верска равноправност и престанак вишевековног гоњења хришћана. Председник Србије је истакао да су тим актом хришћани могли јавно да исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице. "У тој свечаности треба да учествујемо сви заједно", рекао је Николић и додао да имамо могућност да представимо Србију као цивилизацију која је достојна својих предака. "Веома је важно да сви уложимо максималне напоре да обележимо јубилеј на начин који ће нас учинити поносним", истакао је Николић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Патријарх српски Иринеј је истакао да су припреме за прославу поводом годишњице Константиновог едикта требало да почну много раније и да нам прошлост даје многе поуке како да идемо ка будућности. "Да није било Едикта, који је допринео развоју света, науке и религије, свет би био много сиромашнији", истакао је Патријарх. Осврћући се на избор места прославе, патријарх Иринеј је рекао да је град Ниш, поред тога што је место рођења светог цара Константина, уједно и место које на више начина спаја Исток и Запад.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">На Одбору је договорено да се даљи организациони кораци наставе по радним групама које ће бити формиране на нивоу Владе Србије.</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/sednica_organizacionog_odbora_za_obelezhavanje_1700_godina_milanskog_edikta" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Информативна служба Српске Православне Цркве</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">890</guid><pubDate>Tue, 11 Dec 2012 10:09:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x433;. &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x438;&#x43E; &#x443; &#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B3-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE-%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8-r879/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ba77b92f5b565460d88426918285c38a.jpg.e65c1d02b55a6a97e5f23cdcfdf2069b.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Саслуживали су свештеници и ђакони овог храма, а појало је Прво београдско певачко друштво. После причешћа Патријарх Иринеј је служио помен блаженопочившем Патријарху антиохијском Игнатију.</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_g_irinej_sluzhio_u_sabornoj_crkvi_0" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_g_irinej_sluzhio_u_sabornoj_crkvi_0</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">879</guid><pubDate>Mon, 10 Dec 2012 09:27:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E; &#x43E;&#x434;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x432;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438;&#x43C;&#x430; - &#x421;&#x440;&#x435;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43E;&#x440;&#x434;&#x435;&#x43D;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD-r861/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/dc351f199c013a01310e9ceee27a8269.jpg.95ec2b78cf027c0add9b6c9fd143ab5a.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_1670.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2012/12/img_1670.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Ово одликовање су примили: високопреподобни архимадрит Јован Радосављевић, жупник оџачки и архипрезбитер подунавски Католичке Цркве г. Јакоб Пфајфер, бискуп г. Иштван Чете-Семеши из Реформаторске Хришћанске Цркве, као и г. Аца Сингер, почасни председник Савеза јеврејских општина Србије. Председник Николић је претходно у Исламској заједници у Београду уручио Сретењски орден првога степена почасном реису-л-улеми г. Хамдији Јусуфспахићу.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Председник Николић је надахнутим поздравним словом изразио своју радост што је држава и на овај начин препознала личности који себе дају за добро своје религијске заједнице и друштва у целини, не штедећи себе у свим залагањима за напредак човека у овој многонационалној и многорелигијској заједници каква је Србија.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Свечаности у Председништву присуствовали су Њихова Преосвештенства Епископи бачки г. Иринеј и јегарски г. Порфирије, апостолски нунције у Београду Високопреузвишени г. Орландо Антонини, реису-л-улема Исламске заједнице Србије г. Адем Зилкић, муфтија београдски г. Мухамед Јусуфспахић, генерални викар Београдске надбискупије г. Леополд Рохмес, др Драган Новаковић у име директора Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама, високи представник Војске Србије, многи монаси и свештеници, родбина и пријатељи награђених.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Свечаност је увеличана извођењем химне и других пригодних композиција хора </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Крсманац</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">, којим је дириговала проф. др Даринка Матић Маровић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Средства информисања су овом догађају посветила значајну пажњу с обзиром на то да се овакво високо одликовање после дугог времена први пут уручује и црквеним и верским делатницима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Председник Николић је претходно у Исламској заједници у Београду уручио Сретењски орден првога степена почасном реису-л-улеми г. Хамдији Јусуфспахићу. Овој свечаности присуствовао је и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.  </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"> </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Поред других заслужника, своју захвалност је изразио и архимандрит Јован овим речима: Благодарим Вам од срца на високом одликовању које сте ми уручили. Православна Црква, створена од свог Оснивача Господа Христа, није основана да буде изолована од света. него да по својој намени буде отворена према свету. Њен је циљ да помогне у духовном уобличавању људи у свету и њиховом спасењу. Тако би се људи могли, кроз своју веру у Бога и живот по вери, приближити Богу и један другоме. То је задатак вере да се кроз њу науче добром и честитом понашању у животу. Да знају шта је грех и прљав живот недостојан човека, а шта живот испуњен врлинама и најбољим људским особинама, мио сваком добром људском бићу и користан друштву, дакле, и Богу и људима. Зато вера у сваком друштву и народу има своју узвишену и неопходну намену. Она човеку и човечанству нуди божанску љубав, мир, слогу, слободу и врлине и особине које Бог даје људима да би имали испуњен и благословен живот на земљи. То је данас, сматрамо, и задатак и мисија и наше Цркве и свих традиционалних Цркава и верских заједница: сарадња у љубави Божјој и у сваком добру и разумевању да би нам свима било боље.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Без љубави и слоге не може се ниједно људско друштво надати напретку. То је неопходно да ми први, ради примера другима, знамо и у живот спроводимо, и као Црква и као верске заједнице, да бисмо то могли очекивати и од осталих грађана. Још једанпут: Хвала! Трудићу се да Ваше поверење и признање наше Отаџбине оправдам, по мери својих скромних моћи, служећи и надаље Богу и Роду.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор и фотографије: </span></span><a href="http://www.spc.rs/sr/drzhavno_odlikovanje_verskim_poslenicima_sretenjski_orden" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>СПЦ</strong></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">861</guid><pubDate>Fri, 07 Dec 2012 11:14:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x412;&#x430;&#x432;&#x435;&#x434;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x412;&#x435;&#x43B;&#x443;&#x45B;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D1%83%D1%9B%D0%B5-r855/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/17daefd148cb9d9a4512723ae1c19656.jpg.0e0528692b26431e1b9d777b29992b69.jpg" /></p>
<p>Присутнима се духовном поуком, најпре по Јеванђељу, обратио Архијерејски намесник трстенички протојереј-ставрофор Милосав Егерић, а потом на крају Литургије и Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, који је пререзао славски колач и честитао присутнима славу манастира.</p>
<p>Литургијско славље настављено је Трпезом љубави коју је приготовила игуманија велућка Теодора са својим, у Христу, сестрама.</p>
<p>Извор: Епархија крушевачка</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%92%D0%B5%D0%BB%D1%83%D1%9B%D0%B5.html" rel="external nofollow">Фото: Миљан Милетић</a></p>
<p>Беседа Архијерејског намесника трстеничког о. Милосава Егерића по Јеванђељу</p>
<p>5:37 мин.</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-12-04_1-1.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a></p>
<p>Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије</p>
<p>11:54 мин.</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-12-04_1-2.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a></p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%A3%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%84%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0.html" rel="external nofollow">» Упутство за преузимање аудио фајла</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">855</guid><pubDate>Thu, 06 Dec 2012 19:03:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x430;&#x43A; &#x441;&#x430;&#x440;&#x430;&#x434;&#x45A;&#x435; &#x41E;&#x434;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x437;&#x430; &#x432;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x443; &#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x443; &#x438; &#x412;&#x43E;&#x458;&#x43D;&#x435; &#x430;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BA-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D0%B8-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5-r835/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e6a7f414b4b244b75bd15e6404e48747.jpg.873e9b830e71393d3f40e338155da03e.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Године 2007. веронаука је уведена у Војну гимназију као редован предмет чиме је успостављена сарадања у васпитно-образовној делатности са Војном академијом у чијем је саставу Војна гимназија. Ученици су показали велико интересовање за духовно образовање што је подстакло надлежне да се оно прошири и на студенте Војне академије. Следеће 2008. године потписан је Споразум о сарадњи између Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и Војне академије, што је дало оквир за низ просветних активности.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Сарадња је подржана и од надлежних у Српској Православној Цркви у то време и од надлежних у Министарству одбране. Велики број студената је показао интересовање да учествује у свему што је на овом пољу организовано. Студенти и ђаци су у свему учествовали добровољно.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">После пет година, Председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке владика Атанасије и начелник Војне академије генерал Младен Вуруна су јучерашњим потписивањем Споразума дали оквир за наставак успешне и плодне сарадње.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Након чина потписивања, епископ Атанасије је рекао да је веома срећан што је Архиепископија кроз свој Просветни одбор имала прилику да протеклих пет година из неисцрпних ризница Цркве понуди младом нараштају који се школује за официре оно најбоље што има и да је очигледно да су плодови тог дела многобројни и велики. Захвалио се и претходном и садашњем начелнику Војне академије на отворености за сарадњу и подршку коју су протеклих година пружали.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Генерал-мајор Младен Вуруна је истакао велику захвалност владици Атанасију и Катихетском одбору на несебичном залагању и труду који су уложили да подрже младе у војно-просветним институцијама у Београду и да ова сардања има непроцењив значај за њих. Изразио је наду да ће се сарадња врло успешно наставити још много година.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Епископ Атанасије је на крају рекао да га веома радује што ће у Војну академију ускоро бити постављен и надлежни војни свештеник, са чијим ће широким спектром духовних активности, просветна сарадња између београдског Одбора и Војне академије бити у потпуној хармонији.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">свештеник Јован Бабић</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/nastavak_saradnje_odbora_za_versku_nastavu_vojne_akademije" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Информативна служба Српске Православне Цркве</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">835</guid><pubDate>Tue, 04 Dec 2012 18:58:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x440;&#x438;&#x431;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x443; &#x41B;&#x430;&#x437;&#x430;&#x440;&#x435;&#x432;&#x446;&#x443;: &#x411;&#x43E;&#x43B;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438; &#x437;&#x430;&#x432;&#x438;&#x441;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x2013; &#x43D;&#x430;&#x440;&#x43A;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%86%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%E2%80%93-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-r831/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/1067c94ba9cf767a4438dedd9adba547.jpg.71d9b99b16fee69887ef6b440eda455f.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Учешће у радионици узели су и представници Заједнице за духовну рехабилитацију и ресоцијализацију „Земља живих“ у Брајковцу Александар Стефановски и Жељко Каса. Радионици су присуствовали ученици шестог, седмог и осмог разреда основних школа из Лазаревца и околних места, као и прве и друге године средњих школа. У препуној сали Центра за културу завладао је мук када су своје исповести са присутнима поделили штићеници заједнице „Земља живих“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Потресна су била сведочења о путу који човека води до самог дна и о лажном осећају среће који дрога доноси само накратко, а врло брзо нас баца у још већи пакао и узима много више него што је пружила, дом, породицу. На крају овога пута губи се и сопствена личност. Своја сведочења представници заједнице „Земља живих“ завршили су тако што су изразили своју неизмерну захвалност Богу који је у њима пробудио жељу за истинским покајањем и променом начина живота.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Изразе захвалности упутили су и братству храму светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, а нарочито оцу Александру Новаковићу, који је у старању за штићенике ове заједнице показао велику љубав, стрпљење и жртву.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Закључак и ове радионице је био да је превенција и едукација младих најбољи начин борбе против болести зависности. Само тако могуће је у једном врло нестабилном, турбулентном, а притом најважнијем периоду у развоју особе, адолесценцији, одолети искушењима и изазовима које носи савремено доба. Иако је новембар месец борбе против болести зависности, делатности на превенцији ове пошасти настављају се у току целе године у складу са Акционим планом Саветовалишта, а представници Заједнице за духовну рехабилитацију и ресоцијализацију „Земља живих“ у Брајковцу узеће активно учешће у остваривању овог плана.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=2661:2012-11-30-13-57-13&amp;catid=129:-2012&amp;Itemid=2" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија шумадијска</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">831</guid><pubDate>Mon, 03 Dec 2012 12:55:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x442; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x438; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x420;. &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%80-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-r804/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/b5e76b49fefbbc934e4b71887e95f772.jpg.e95c8e4b3f3f727ca9756ddc0225675d.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">фото: Танјуг</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="tan2012-11-30_1028546_2.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/tan2012-11-30_1028546_2.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="tan2012-11-30_1032378_4.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/tan2012-11-30_1032378_4.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="tan2012-11-30_103251_3.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/tan2012-11-30_103251_3.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="tan2012-11-30_1032524_2.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/tan2012-11-30_1032524_2.jpg"></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/susret_patrijarha_srpskog_predsednika_r_srbije" rel="external nofollow">СПЦ</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">804</guid><pubDate>Fri, 30 Nov 2012 17:52:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x41B;&#x430;&#x43D;&#x433;&#x432;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x421;&#x442;&#x435;&#x444;&#x430;&#x43D; &#x414;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D1%83-%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-r795/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3969c8bc111d2ec09d0e21d9b95ab893.jpg.70fb90007189a14212a57f0e01aa7d1c.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Иако је ова мисионарска парохија у Лангварину посвећена светом Василију Острошком, вјерници ове светиње су годинама прослављали светог Стефана Дечанског. Као што је свети Стефан Дечански био протјеран, тако су и вјерници ове заједнице били приморани да напусте своју светињу у којој су се годинама окупљали на заједничкој молитви. Протјерани су од своје браће који због власти и материјалне користи постадоше туђинци, а вјерни народ би приморан да се сели и поново гради оно што је некад имао. Тако Божијим промислом и са благословом владике Иринеја, трудом и радом овог мученичког народа изниче нова светиња, мисонарска парохија светог Василија Острошког.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Владика Иринеј уз саслужење протојереја-ставрофорâ Недељка Милановића, пароха ове мисионарске парохије, и Милана Милутиновића, администратора парохије светог Стефана Дечанског, као и ђаконâ Немање Мрђеновића, Дејана Милошевића и Веселина Сворцана. Пјевницу је водио ипођакон Драган Рајчевић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">На почетку свете Литургије, владика Иринеј је рукопроизвео г. Невена Рашковића у чин чтеца.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Владика Иринеј се обратио сабраном народу указујући на живот Светог Стефана Дечанског као примјер истинског хришћанског живота, испуњеног постом, покајањем и молитвом. Живећи таквим подвижничким животом који чисти човјека од сваког гријеха и прљавштине, годинама ослијепљен, свети Стефан је Божијом вољом и молитвама светог Николе опет прогледао. Свети Стефан Дечански прогледавши и духовним и физичким очима враћа се из Цариграда у Србију и постаје Краљ. Ипак на крају свог живота умире као мученик од руке свог сина Душана. Задужбина краља Стефана Дечанског је манастир Дечани у коме почивају његове свете мошти.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">После ломљења славског колача услиједила је и гозба љубави, коју припремише вриједне вјернице ове парохијске заједнице. Дружење се наставило на црквеном имању гдје се вјерни народ окупио око свога Епископа који се, као њихов духовни отац и архипастир, потрудио да свакога саслуша и својим ријечима посавјетује и духовно окрјепи.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">795</guid><pubDate>Thu, 29 Nov 2012 20:34:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x435; &#x437;&#x430; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D1%83-r793/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c448408f36ca203b03a393760ca8c8ca.jpg.b326e3272372f4ead9c89fdd97fa2ac3.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Примери су многобројни. Несрећни људи се као пужеви увлаче у своје љуштуре, у своје куће и станове. Стиче се утисак да се на улицу излази у крајњој нужди, јер им, поготову у великим градовима „нико не гарантује ништа“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Има ли утехе? Има ли лека? Једино молитва. Сада нам једино молитва може отворити небеса, како би угледали бар искру божанске светлости.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p><strong><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:14px">Погледај Господе на муке наше и немој нас презрети недостојне и убоге. Смилуј се на нас ради страдања нашег и даруј нам дух трпљења и љубави, да будемо и останемо народ Твој, достојанствен и незлобив, чекајући Твоју вечну Правду и Истину. Амин.</span></span></strong></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="P1.jpg" data-src="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/P1.jpg"></p>
<p><a href="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm" rel="external nofollow">Епархија далматинска</a></p>
</div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">793</guid><pubDate>Thu, 29 Nov 2012 14:25:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x435; &#x409;&#x443;&#x431;&#x438;&#x448;&#x435; &#x411;&#x430;&#x442;&#x435; &#x402;&#x438;&#x434;&#x438;&#x45B;&#x430; "&#x41C;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x422;&#x440;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x440;&#x443;&#x447;&#x438;&#x446;&#x430;" &#x443; &#x430;&#x43C;&#x444;&#x438;&#x442;&#x435;&#x430;&#x442;&#x440;&#x443; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x41B;&#x430;&#x437;&#x430;&#x440;&#x438;&#x446;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D1%92%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%9B%D0%B0-quot%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0quot-%D1%83-%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D1%80%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5-r792/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/6f9e783fa0d534ede753689949650d15.jpg.a1ec48a4f8f0fff84a2886f59fb39020.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">О књизи су говорили: Епископ крушевачки Господин Давид, Верољуб Вукашиновић - књижевник, Љиљана Ђоковић - драмски уметник и Љубиша Бата Ђидић - аутор. Ово духовно-књижевно вече отворио је протојереј-ставрофор Драги Вешковац, старешина цркве Лазарице.</span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%82%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%B0%D1%82%D1%80%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Епархија крушевачка</span></span></a></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Фото: Миљан Милетић</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Промоција књиге "Моравска Тројеручица" Љубише Бате Ђидића у амфитеатру цркве Лазарице</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">66:46 мин.</span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-11-27_1-1.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a></p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%A3%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%84%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">» Упутство за преузимање аудио фајла</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">792</guid><pubDate>Thu, 29 Nov 2012 14:18:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
