Постоји много појмова и ријечи у нашем језику о чијој семантици и етимологији мало или уопште не размишљамо, а употребљавамо их често, понекад и свакодневно. Етимолошки, патриота је (нлат. patriota, грчки – patriōtēs, земљак – од pátrios – оцима или прецима наклоњен) онај који воли отаџбину, родољуб. Ријеч патриота, нимало случајно, у свом коријену садржи именицу патер – отац, онај који се налази на челу породице и који је најодговорнији за своје ближње, као што је и Отац наш Небески својом неизрецивом љубављу најодговорнији за све нас.

Без обзира на његово етимолошко поријекло, чини се да је патриотизам један у низу појмова чије је изворно значење од претјеране употребе – већином у погрешним контекстима – изблиједило, политички „замагљено“ и злоупотребљено. Просјечан човјек на просторима бивше СФРЈ патриотизам неријетко изједначава са национализмом, националном острашћеноћшу и шовинизмом. Да је између овог првог и потоњих израза често успостављен знак једнакости – најбоље се показало у посљедњем рату деведесетих година прошлог вијека. Укратко, многи од нас не разумију право значење ријечи патриотизам или је пак употребљавају у искривљеном контексту. У таквим случајевима, патриотизам јесте једнако бусање у прса, заклињање у српство, хрватство или неку другу народност и халабука и викање из „свег гласа“ на неком масовном скупу. У екстремним оклолностима, какве су ратови, ова општа опијеност егоистичном самодовољношћу претвара се у крвави пир о чијим посљедицама није потребно посебно говорити.

С друге стране, имамо дијаметрално супротне примјере – нови, „прогресивни талас“ просвјетски и глобалистички настројених појединаца (да ме погрешно не схватите, као хришћанин и човјек немам ништа против Европе нити остатка свијета јер им, на крају крајева, и ми географски и цивилизацијски припадамо) – патриотизам и њему сличне одреднице сматра превазиђеним, „затуцаним“ категоријама, а било какво национално опредјељење и припадност (поготво, не дај Боже, културно и економски заосталој српској нацији) – депласираним. То је нешто чега се треба одрећи и потражити уточиште у еманципованом, ближем или даљем географском и културном окружењу, у којем се можете представљати за било кога или се декларисати као „човјек свијета“, чиме, коначно, превазилазите „уске оквире“ свог националног постојања и потискујете сјећање на опанке и моравско коло.

Негдје у процијепу између ове двије крајности – погрешно схваћеног национализма и одлучног одбијања и презирања било чега што носи предзнак „национално“ и „отаџбинско“ – лежи суштински проблем и самог поимања патриотизма. За ову биполарност у нашем народу не можемо кривити ни једну ни другу страну јер смо сви ми дио истог организма и сносимо подједнаку одговорност, бар у оним случајевима у којима ово питање зависи од нашег личног дјеловања.

За моје схватање патриотизма несумњиво је било пресудно неколико чињеница и догађаја из дјетињства и младости. Одрастао сам у близини мултинационалног и мултиконфесионалног града Вареша у средњој Босни. Остао сам рано без оца и дјед по мајци је подизао мог старијег брата и мене. Дјед је био оџаковић, мудар човјек и горштак свикао на тежест живота у нимало лагодним околностима. За мог брата и мене дао је све што је имао, а најдрагоцјеније насљедство било је то што нас је научио шта значи бити Човјек, како се, достојанствено и уздигнуте главе, носити са недаћама у животу. Научио нас је и да једнако поштујемо и римокатолике Хрвате и муслимане Бошњаке, али и да славимо славу, чувамо спомен на своје претке и штитимо и волимо један другог као сами себе. Његове посљедње ријечи на умору биле су: „Сачувајте очевину“. Послије дједовог упокојења, трагајући за смислом живота, дошао сам у Београдску богословију.

Недуго затим почела је и чувена студентска „револуција“ раних деведесетих. Нажалост, ни они против којих је подизана, ни они који су је подизали – нису оличавали патриотизам којем сам хтио да служим. Зато сам се, недуго затим, повукао из свијета и замонашио. А онда ми је Господ, у својој милости, пружио прилику да живим са истинским патриотом – владиком Атанасијем, тадашњим епископом захумско-херцеговачким и приморским, који је – оно што изворно значење ове ријечи обухвата – уистину био отац и патриота, Божији човјек који је даноноћно помагао својим ближњим: хранио и појио измучене избјеглице и допремао помоћ за своје суграђане из свих дијелова свијета. И помагао је свима, без разлике које су вјере, нације или политичког опредјељења; без обзира на то да ли су вјерујући или не. Ту, у гротлу рата, видио сам да истински патриотизам значи помагати онима којима је помоћ потребна: нахранити гладне, напојити жедне, сахранити пострадале. На другој страни, било је и острашћених умова којима је рат служио као простор за пројаву сопствених извитоперених намјера и нагона. Сувишно је постављати питање ко је је у свему томе свједочио патриотизам.

Данас – као владика захумско-херцеговачки и приморски – требало би да се бринем за повјерени ми народ и епархију, колико ми допуштају снага и вјера које ми је Господ даровао. Свјестан сам да нису све моје одлуке увијек биле исправне, али настојим да на сопственим грешкама учим и наставим корачати даље, онако како су ме поучавали мој дјед, владика Атанасије и – прије свих – како ме учи Владика над владикама, Господ наш Исус Христос. Трудим се да не издам свог оца и Оца нашег Небеског. Иако плачем када чујем химну Боже правде – не сматрам себе добрим патриотом, али се надам да ћу, јачањем своје вјере у Бога и наде у бољу будућност – послужити другима. Зато се већ трећу годину налазим у Мостару јер један од задатака које је Господ у овоземаљском животу поставио пред мене и тај да са својом сабраћом обновим православни живот и Саборну цркву у овом граду, у спомен на наше оце – Серафима Перовића, Леонтија Радуловића, Шантића, браћу Ћоровиће и све оне који су живјели и пострадали за име које данас носимо; за оно што данас јесмо и за оно што ће наша дјеца бити у будућности. Чини ми се да је то мој превасходни патриотски задатак и дуг земљи наших отаца. За православне хришћане, Србе, присуство владике и обнова Саборне цркве у овом ратом разореном граду значи наду у повратак и сигурнију будућност. Тамо гдје је народ којем служим – ту је и мој дом и моја породица. Вјерујем да се само онај који покаже свој дом, своју породицу и способност да живи са другима, у заједници – може назвати патриотом. То је, дакле, за мене патриотизам и љубав према отаџбини.

Никада не смијемо сметнути с ума да патриотизам није бусање у прса нити гласато експонирање по којекаквим политичким трибинама, заклињање у свог вођу или слијепо демонстрирање нечије политичке идеологије. Такав патриотизам треба демистификовати. Патриота није човјек који са ножем у руци и мржњом у очима јури да посијече свог брата. Патриота није човјек који, чинећи другима зло, на туђом крвљу и сузама натопљеној земљи гради свој дом. Патриота није ни онај који громогласно слави појединце из свог народа који су убијали и протјеривали припаднике другог народа и вјере, као што смо недавно имали прилике да видимо на улицама хрватских градова. Све то заједно није патриотизам. То је псеудопатриотизам, ултранационализам и шовинизам. Патриотизам – нипошто.

Али, не можемо се сложити ни са другом крајношћу, са другом страном којој је одбојна свака врста патриотизма, па и оног истинског, у изворном значењу те ријечи. Патриотизам и отаџбина су увијек релационог карактера: чија је отаџбина ако нема своје синове и кћери, и ко су они који немају отаџбину? Отуда и пријека потреба библијског јеврејског народа за отаџбином; отуда и наша потреба за Косовом и Метохијом. Због тога је у јелинско доба прогонство из отаџбине сматрано страшнијом казном чак и од смрти. Напуштајући отаџбину, у жељи за стапањем и асимилацијом са цивилизацијски „напреднијим“ нацијама, сви они који то чине заборављају да свако ко се одриче свог поријекла и коријена – одриче се самога себе. Јер, како можемо вољети друге ако не волимо себе – и како можемо вољети себе ако не волимо друге? Заборављају и да се свијет којем хрле у сусрет не стиди своје народности, нити прећуткује своје поријекло и коријене. Господ нас је створио да будемо различити и да се, као такви, међусобно надопуњујемо. И зато тешко оној отаџбини из које људи добровољно журе у прогонство.

То је разлог зашто српски патриотизам мора бити повратак у наручје Оцу, отаџбини и враћање једних другима. За ово нам је потребна слога духа из које ће проистећи способност успостављања заједништва у нашем народу. Све док живимо у неслободи, нељубави, партијашењима и подјелама на „ову“ и „ону“ Србију – ту нема и не може бити мјеста патриотизму нити било каквом облику заједништва.

Стога је патриотизам, најједноставније речено, када – по узору Божијег постојања – љубимо једни друге као сами себе, старајући се за свој дом и ближње, свако по снази којом га је Господ обдарио. Ако ту, у окриљу породице и на микроплану, поставимо ствари како ваља – оне ће се, природно, пренијети на цијелу Васељену коју нам је Отац наш Небески даровао Духом Светим кроз Сина свога који је са Крста пригрлио све нас својом жртвеном љубављу као највећи Патриота свијету икада објављен.

Патријарх је подржао дијалог премијера Србије Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија, истакавши да је у платформи државног врха понуђен најбољи начин за решавање косовског проблема.

Патријарх Иринеј је за Радио Београд рекао да политика "и Европа и Косово" није немогућа, али је упозорио да уколико неко од Србије тражи да се одрекне Косова да би била део европске заједнице, ''онда је то превисока цена коју не можемо да платимо".

Српски патријарх наглашава да се детаљи Платформе за Косово могу мењати, али да је суштина добра. "Платформа је крупан и важан корак. Могло се до ње доћи и пар година раније, али никад није касно", каже поглавар Српске православне цркве.

Патријарх је подржао дијалог Дачића и Тачија оценивши да се сваки проблем мора решавати дијалогом. "И од овог дијалога очекујем праведно решење. За цркву је недопустиво да се између Србије и Косова прави било каква граница", нагласио је патријарх Иринеј.

Како патријарх подсећа, "Србија је део Европе и ту нема дилеме". ''Српска историја и култура део су европске историје и културе и Србија је де факто у Европи", наглашава Патријарх. Поглавар Српске Православне Цркве тврди да "сигурно нико не жели да буде изван Европе и знамо колико Европа значи за нас, као што делимично и ми нешто значимо за Европу".

"Али, ако је у питању Европа или Косово и Метохија, онда ту код нас нема дилеме. Ако треба да жртвујемо Косово и Метохију и све оно што се на Косову налази да бисмо постали чланови Европске заједнице, онда је то превисока цена коју ниједан нормалан народ не може да прихвати", нагласио је патријарх Иринеј.

Папа треба да дође у Србију

Поводом полемика у домаћој јавности о томе да ли би папа Бенедикт XVI требало да дође 2013. године у Србију на прославу 17 векова Миланског едикта у Нишу, патријарх Иринеј је рекао да он лично мисли да би та посета била корисна и "не би нам ништа сметала".

"Папа треба да дође у Србију, то је моје лично мишљење. Иако има разлога за одлагање његове посете, било би добро да дође до сусрета и дијалога две цркве. Ја верујем да ће једног дана до тога и доћи", рекао је патријарх српски.

Патријарх Иринеј је додао да постоје и друга мишљења, и да је Сабор СПЦ одлучио да на прославу позове престонице православних цркава, а и друге цркве, па и католичку, да пошаљу своје представнике на највишем нивоу.

Патријарх је указао и на неке разлоге зашто у овом тренутку папа није добродошао у Србију, наводећи да је, нажалост, историја Другог светског рата и недавних ратова на тлу бивше Југославије, створила "једно велико нерасположење према нашој браћи са запада".

"Многи у тим догађајима и нашим невољама виде присуство Римокатоличке цркве, тако да је можда целисходније да тај позив не буде упућен овом приликом, а како ће то бити убудуће видећемо", рекао је патријарх Иринеј.

Извор: Радио-телевизија Србије

http://www.spc.rs/sr/politika_evropa_kosovo_nije_nemogutsha

Црква светог Георгија у Смоковићу (1567. година), је већ доживела једну трагедију, пошто је у недавном трагичном рату (1991-1995) минирана и срушена до темеља. Хвала Богу и светом Георгију, она је прилозима верника смоковићког краја, који су прогнани и тренутно се налазе широм света, обновљена. Црква светог Георгија је регистрована као културно добро и под заштитом је Завода за заштиту споменика из Задра. Међутим, и та чињеница изгледа вандалима не значи ништа, јер се они заслепљени мржњом руковде девизом да све што је српско мора бити уништено.

Извор: Епархија далматинска

Разговарао Милорад Вучелић

Синод је уверен да не артикулише само свој став него и став већине православних верника српске народности и наших суграђана других вероисповести и несрпске припадности када поручује, већ годинама, да немамо право да препустимо Косово и Метохију онима који су га отели силом, и то више туђом неголи својом

Као институција од највишег националног значаја, Српска православна црква не само да обликује дух времена и биће народа, односно посредно утиче на укупне друштвене, политичке и културне прилике у држави, већ ставовима и коментарима увек побуђује и неподељено интересовање јавности и медија. Да понекад Црква бива и (зло)употребљена у сврху политичког и идеолошког обрачуна и моделирања пожељних друштвених и идејних парадигми, није тајна. Како то пак може да изгледа, у Србији је виђено недавно када је наводно „тајно писмо СПЦ“ упућено највишим државним чимбеницима „процурило“, односно било обелодањено у једном београдском недељнику. Окосницу овог бурног медијског догађаја чинила је тема од највише друштвене и историјске важности, насловљена као – „Меморандум СПЦ о Косову“. Шта се заиста догађало? Ко је заиста „згрешио“ поводом разумевања налога и проблема од националног интереса? О овим питањима, о ставу Цркве према судбини Косова и Метохије или – како у СПЦ радије говоре – према судбини Старе Србије, о промишљању и разумевању многих у овом тренутку важних отворених питања тегобне садашњице и упитне будућности Срба, за специјално издање „Печата“ – празнични и Божићни двоброј, говори наш уважени саговорник владика бачки господин Иринеј Буловић, портпарол СПЦ.

Објављивање наводног Меморандума СПЦ о Косову подигло је недавно велику тензију. Оспорена је аутентичност тог писма, али нимало безазлен траг је остао. Већ и самим фокусирањем јавне пажње, учинак и циљ „програмера“ овог догађаја добрано су остварени. Како коментаришете збивања око Меморандума, његове актере и смисао?

Као што сам већ раније, у име Светог Синода, објаснио, не постоји никакав тајанствени „Меморандум“ Цркве о Косову и Метохији: постоји једно писмо, упућено председнику Србије, а намењено читавом државном врху, као што постоји и редован усмени дијалог на релацији држава – Црква по овом, данас главном црквено-народном и државном питању. Ви сте вероватно у праву када мислите да су циљеви „програмерâ“ текста представљеног јавности као синодско писмо самим његовим објављивањем у доброј мери остварени, али је, морам да додам, остварена и пропагандна хајка против наше Цркве у медијима, са циљем да се нанесе штета њеном моралном ауторитету и кредибилитету, а у неким крајње антиправославно и антисрпски оријентисаним београдским медијима и да јој се оспори чак и право да се јавно изјашњава о питању свих наших питања (то је, забога, „мешање у политику“, као да су православни хришћани у нашој држави ван закона или кажњени лишењем грађанских права и грађанске одговорности, на коју монопол ваљда имају невладине организације, посебно оне од по пет-шест чланова и са препознатљивом реториком).

Смисао свих тих неславних догађања – у којима је играло улогу и несналажење појединих црквених личности, ако не и њихова непромишљеност – био је покушај одређених странака да ауторитет и став Српске православне цркве некако „поделе“ са Светим Синодом. Наравно, споменуте странке заступају исправан, патриотски и одговоран став у вези са питањем јужне покрајине Србије, али то не значи да би требало да употребљавају израз „Синод и ми“ или, још неумесније, израз „ми и Синод“. Синод је уверен да не артикулише само свој став него и став већине православних верника српске народности и наших суграђана других вероисповести и несрпске припадности када поручује, већ годинама, да немамо право да препустимо Косово и Метохију онима који су га отели силом, и то више туђом неголи својом, као и да нико нема право да ту земљу, освештану нашим највећим светињама и натопљену мученичком крвљу, трампи за гола обећања да ће кад-тад почети „преговори“ о вртоглавим висинама наше неизвесне, али зато, Боже мој, без даљњега светле будућности у европском земаљском рају, у којем су сви људи и народи слободни, богати и срећни, уз фусноту да су неки мало више једнаки у оквиру опште једнакости.

Ако „најоштрије писмо у историји СПЦ“ – како се оцењује, „није потекло из Цркве“, а истовремено постоји документ којим се Црква, уз напомену да он није намењен јавности, јесте обратила водећим политичарима у земљи, можете ли нам открити тачке значајнијег мимоилажења и супротстављености два документа? Ово је важно будући да се у објављеном писму оштро критикује државна политика према КиМ, и изражава суштинско неслагање са актуелним политичким дискурсом земље, унутрашњом и спољном политиком режима?

Писмо Светог Синода није „оштро“, а поготово није „најоштрије у историји Српске православне цркве“. Ове формулације само показују степен медијске манипулације. Оно је, као и сва ранија обраћања наше Цркве било коме код нас и у свету, јасно и недвосмислено, одлучно и поштено, надахнуто искључиво љубављу и бригом за српски народ у Старој Србији (зашто би типично бољшевичка скраћеница „Космет“ била боља од овог вишевековног назива, до Тита јединог постојећег?), као и добром вољом према несрпским народима, укључујући, наравно, и косовско-метохијске Арбанасе. Оно се не бави „политичким дискурсом земље“ уопште или „политиком режима“ као таквом, него само и искључиво проблемом Косова и Метохије.

Овде не желим, нити могу да упоређујем синодско писмо са објављеним неаутентичним текстом, јер Синод није донео одлуку да упути „отворено писмо“. Разуме се, ако и када затреба, Синод се обраћа појединцима и установама и путем отворених писама, а укупној јавности најчешће преко званичних саопштења.

У окриљу Цркве не доводи се међутим у сумњу став да СПЦ не би требало да се либи да пред свој народ, пред власт такође, изађе с јасним ставом о судбинским питањима земље. Ако решавање статуса Косова и Метохије јесте у том броју судбоносних одлука, који су разлози одлучили да се аутентично писмо СПЦ не објави?

Зато што за то нема суштинског разлога. Јер, свој став о Косову и Метохији Црква саопштава, можемо рећи, из дана у дан, разним поводима. Следећи такав повод може бити државна платформа за преговоре о статусу или о привременом уређењу односâ у нашој јужној покрајини када нам пуни садржај те платформе буде доступан.

Иначе, сложићете се да ниједна институција на свету не објављује сву своју службену преписку него је чува у архиви. Тако поступа и „Печат“. Без пристанка адресата немамо морално право да објављујемо писмо које је њему намењено и уручено. Колико бисмо изгледали озбиљни у очима свих са којима смо у контакту кад би они знали да оно што им пишемо и што нам пишу може било којег дана да осване у медијима, пропраћено свакојаким манипулативним коментарима и тумачењима? Просто-напросто, није све за јавност. При том је извесно да јавност неће бити ускраћена за сведочење наше Цркве. Јер, њена реч је, начелно и по природи ствари, јавна реч.

Тврди се да у Српској православној цркви нема подела, то каже и патријарх српски господин Иринеј, пошто су се у јавности појавиле спекулације о два става Цркве о Косову. Прича о подели није нова, чини се да она није ни сасвим без основа, као и да њена озбиљност превазилази разумљиве разлике у карактеру, темпераменту или „склопу личности“ њених архијереја.

Тврђење је тачно. У Српској православној цркви нема поделâ. Има разликâ у ономе што је споредно, заснованих на „склопу личности“, начину размишљања и могућности увида у сву сложеност приликâ и изазовâ, али оне не доводе у питање јединство кад је реч о суштинском сагледавању проблема Старе Србије, односно Косова и Метохије.

Поделе многоструке и њима инспирисани сукоби овдашњи су вековни усуд. Поводом скорашњег необичног „загрљаја“ Цркве и државе, Ви сте гласине демантовали изјавом: „Нема сукоба СПЦ и државе због Косова и Метохије или због било којег другог питања“. Многи су то разумели као „дипломатски такт“, али остало је питање – може ли уопште сукоб такве природе постојати, а да то истовремено не значи да једна страна озбиљније није у праву?

Није то био „дипломатски такт“ него исказ о стварности. Сагласан сам с тим да би сукоб Цркве и државе у вези са питањем Kосова и Mетохије или по неком другом виталном питању живота укупне заједнице показао да једна страна није у праву. Лично, тешко могу да замислим ситуацију у којој Црква није у праву – не зато што сам ја епископ те Цркве или, ако хоћете, њен портпарол него зато што се она надахњује и руководи речју Божјом, Јеванђељем Христовим, његовом истином, љубављу и правдом, а не тежњом да угоди људима, па ма они били и домаћа државна власт или светски моћници скривени иза еуфемизма „међународна заједница“.

Са друге стране, нити је Србија црквена држава, нити је Српска православна црква државна Црква. Стога Црква не може и не жели да било шта диктира легалној и легитимној државној власти. Она јој предочава своја гледишта, а државна власт их узима или не узима у обзир, са моралним и политичким последицама које из тога проистичу. Наравно, када би држава, не дај Боже, кренула директно против сопственог народа, вере, морала, слободе или живота као вредности и светиње, Црква би јој се бесумње супротставила не дајући Божје ћесару и држећи се библијског начела да се Богу ваља већма покоравати него људима.

Хоће ли, у времену које долази, Црква у комуникацији са властодршцима јавно испоставити неке своје „граничне линије“? Интегрисано управљање границама, на пример, очито није била та могућа граница стрпљења.

То Црква чини и до сада, а не тек „у времену које долази“. Уколико се испостави, између осталог, да „интегрисано управљање“ (каквог ли речника!) у пракси значи претварање административних прелаза између Србије и окупираног дела њене територије – формално под протекторатом Уједињених нација, а практично под окупацијом НАТО-а – у граничне, de facto међудржавне контролне пунктове, Свети Синод ће државним органима Србије моћи да саопшти само једно: господо, ви кршите како Устав Србије, на чије чување сте се иначе заклели, тако и међународно право, посебно Резолуцију 1244 Уједињених нација, те ваше владање и одлучивање самим тим губи легитимитет и легалитет и дужни сте да га проверите на референдуму или, у најмању руку, на изборима.

Недавно, у САНУ, патријарх Иринеј је рекао да ће Црква наставити да помаже држави у одбрани српских националних интереса на Косову и Метохији, те да Косово „не би требало само бранити већ да би га требало и одбранити“. Садржај појма „национални интерес“ као да бива све неодређенији, у Србији, нимало логично, подложан је различитим интерпретацијама!

У праву сте. Немам шта да додам. И сами „другосрбијански“ advocati diaboli, што ће рећи заговорници безусловне предаје Старе Србије на милост и немилост Тачију, Харадинају и иним дичним новим савезницима моћног демократског Запада, неуморно изјављују да се боре за наш „национални интерес“. Како га схватају и заступају, добро знамо.

Искушења ће пред српски народ тек доћи, гласи тврдња коју све чешће слушамо, не само као аналитичко предвиђање, већ пре као констатацију са пригушеном претњом. Може ли се уопште догодити чудо да будућност не „гледамо кроз таму“? Можда је поводом ове теме најнеобичније то што је мит о неизбежном страдању („сви Срби ће бити под једном воћком“) већ уграђен у „ментални код“ народа, па се том усвојеном психолошком матрицом, у свету међу народима вероватно јединственом, Срби духовно умртвљују, пацификују, привикавају на идеју несреће и губитка као да им је суђена?

Са првим дêлом Ваше поставке апсолутно нисам сагласан: мит о неизбежном српском страдању уопште није уграђен у „ментални код“ српског народа. У видовданској етици – коју неки радије означавају као „косовски мит“ – наше страдање је јасно уоквирено библијским и црквеним учењем о страдању и Васкрсењу.

Са другим дêлом Ваше поставке, напротив, потпуно сам сагласан: ваистину је на делу јединствен подухват пацификације и духовног умртвљивања српског народа кроз све учесталије и све јаче убризгавање, споља и изнутра, серума аутодеструкције и аутошовинизма (пораженчества, рекла би наша руска браћа) у његову колективну свест, па и у његово колективно несвесно.

Написали сте недавно да је претходна политичка елита Србије остала запамћена као носилац „правог правцатог евроидолопоклонства, а да је данашња еволуирала до евроопредељености без ознаке безалтернативности“. Надате се, кажете, да ће код ње превладати „дух евротрезвености и европредострожности“. Режим се међутим понаша другачије, стремећи ка ЕУ као да је поседник некакве тајне разумљиве само његовим „одабраним“ припадницима?

Нема ту, чини ми се, никакве тајне. Јавна је тајна – њу у редовним размацима саопштавају премијер и ресорни министри – да је највећи успех Србије то што је избегла, ако је избегла, „грчки сценарио“ и да плате и пензије зависе од страних кредита и зајмова, да и не говоримо о инвестицијама, покретању производње и сличним стварима. У том грму лежи зец евроопредељености.

Срећа је што је отпала, ако је отпала, барем безалтернативност. Лично, и даље сам за „евротрезвеност и европредострожност“, а слутим да може уследити и евроскептицизам. Јер, Немачка већ јасно ставља до знања да ће као услов за чланство у Европској унији од Србије захтевати фактичко признавање државности фантомске државе „Косóва“. Нема сумње да се Европска унија оглашава најпре на немачком, а тек после тога на енглеском језику, при том тевтонски отворено и грубо, а не замумуљеним фразама гордог Албиона.

Не само као високи достојанственик Цркве већ и као интелектуалац са комплексним увидом у ширу стварност савремене Европе, шта бисте издвојили као битно сазнање о томе шта „формула“ о путу у Европу стварно значи у пракси? Чини се да је превише мистификација и обмана у опсесивној причи коју – као успављујућу команду хипнотизера – понавља политичка класа.

Мислим да је у пракси реч о библијском мотиву златног телета или о актуализацији библијске повести о носталгији Израиљаца за Египтом, где се, истина, живело у ропству, али се бар добро јело и пило, за разлику од пустињске слободе праћене глађу и жеђу, или о поновљеној, по ко зна који пут, новозаветној повести о троструком кушању Христа од стране давнашњег Кушача, опет у пустињи, кушању хлебом, влашћу и лажним чудом.

Европа је, колико разумем, много дубља и шира стварност него што је то политички савез државâ познат под именом Европска унија. Европа је заснована на синтези античког, грчко-римског наслеђа и јудео-хришћанског духа. Географски, то је полуострво од Атлантика до Урала, а духовно и цивилизацијски – то је непрегледни простор од Атлантика на западу до Пацифика на истоку.

Откако знамо за себе и откако смо се појавили на сцени историјских народа, ми Срби припадамо Европи схваћеној као континент и као дом једне културе и цивилизације. Државном савезу званом Европска унија можемо, а не морамо припадати. Припадали ми њему или не, на одређено време или све дотле докле он буде постојао, наш европски идентитет остаје и нико нам га не може одузети. Тачније, нико осим нас самих.

Савремена Русија у домен високе (гео)политике уводи нове појмове, њени највиши званичници говоре о „партнерству цивилизација“ као јединој реалној могућности суживота на светском нивоу. Реч је о основама равноправним, без наметања вредности, посебно не система вредности који се у модерном добу именује као „демократија“, а чије ширење у пракси подразумева хаос, ратове и насиље. Овом ставу ће се поклањати пажња, а значајно за нас је питање: где би се у успостављању партнерства цивилизација нашла Србија, шта би био њен аутентични цивилизацијски круг?

Нема сумње да је идеја о „партнерству цивилизацијâ“ неупоредиво човечнија, племенитија и перспективнија од Хантингтонове идеје о неизбежном „сукобу цивилизацијâ“. Србија и српски народ у целини несумњиво припадају хришћанској цивилизацији, још прецизније – припадају, заједно са Грчком, Русијом и другим земљама, свету православне или источнохришћанске цивилизације. За неке кругове, оне које у већој или мањој мери представља и изражава споменути Хантингтон, то представља њен главни недостатак и геополитички проблем. Многи стереотипи и многе антисрпске позиције у нашем времену сведоче о томе да се скупо плаћа када те одређени моћни светски чиниоци виде као вечиту руску експозитуру усред Европе.

Надајмо се да ће ово – „евроатлантско“ – виђење бити кориговано и замењено чисто европским виђењем кохезивне сарадње двају „плућних крила“ Европе, источног и западног, православног и католичко-протестантског, грчко-словенског и романско-германског.

Данас се јавно говори, не без извесне интонације прекора Српској цркви, да је време да она поново позове Србе на „духовни устанак“, да живимо граничну ситуацију када се снага једног ауторитета мора ставити „на чело колоне у великом маршу“. Шта све „марш“ може да значи и према којем циљу може бити усмерен, посебно је питање, но мислите ли да Црква може бити такав ауторитет, има ли снаге, па и јединства да, у некаквој неочекиваној ситуацији, тако иступи?

Мислим да реторика о „духовном устанку“ и „духовном маршу“ на челу са црквеном јерархијом представља анахрону романтичарску реторику, са призвуком, чини ми се, извесне утопијско-теократске подсвести. Црква, самим тим што је Црква, увек ходи кроз историју као Народ Божји на путу ка Царству Божјем, ка свету без греха, мржње и зла, ка истинској „цивилизацији љубави“. То је „духовни марш“ који траје две хиљаде година и трајаће до краја историје. Исто тако, у односу на пали свет, свет који у злу лежи, Црква је од дана Рођења Христовог, које управо ових дана прослављамо, на челу „духовног устанка“ против зла, смрти и ђавола, а за живот, мир и љубав, за спасење човека и обновљење света.

Политичка интерпретација ових појмова није ни реална, ни умесна. Политичко вођство Црква је узимала на себе само изузетно, у време када државу нисмо ни имали или када су то захтевали тадашњи иноверни властодршци, као што је био случај у Отоманској царевини, са патријархом као етнархом („милетбашом“), сходно исламским законима. То, међутим, не значи пасивност православних хришћана и њихових духовних пастира пред изазовима и искушењима историјских процеса, а поготово не значи њихово повлачење из „света“ у „пустињу“, њихов егзодус из историје. Напротив! Хришћанство је трајна „невидљива борба“, али не против „тела и крви“ него против „духова таме поднебеске“, и то понајпре у нама самима и међу нама самима.

Предлаже се сазивање ванредног сабора СПЦ. Да ли се у Цркви размишља о тој могућности? Верујете ли да је поновљив онај тренутак када је безмало милион људи, „емитујући“ енергију чија снага не само овде, већ и у свету готово да није виђена, испратило преминулог патријарха Павла? Којим би поводом нека слична снага могла да се сабере?

Као Црква, сви смо ми стални и редовни Сабор. Што се тиче милионског окупљања, попут онога при испраћају блаженопочившег патријарха, то је вазда благодатни догађај, харизматични феномен, дар неба. То се не дâ предвидети, а камоли планирати или организовати. Лично верујем да би неки судбоносни обрт у вези са Косовом и Метохијом могао поново пробудити такву „искру у камену“. Дај Боже да то буде обрт на добро, на добро наше и на добро свих!

Упечатљиво је било Ваше јавно обраћање поводом „давања опште евроатлантске опроштајнице Хрватској“, када сте подсетили да поред хашке правде која „није једина постоји и историјска правда на суду моралне свести и савести човечанства…“ Живимо, чини се, време и искуство када је и најблагороднијима и најмање злобивим и преким природама тешко да у срцу гаје наду у моралну савест човечанства. И то стање света није лако објаснити?

Није лако, али хришћански је надати се и кад изгледа да наде нема. Али наде ипак има! Има је захваљујући гласу савести многих људи свуда у свету.

Да ли је разумљиво да поједини црквени достојанственици у јавности наступају са ставовима опречним мишљењу своје Цркве? „Quo vadis, оче Лаврентије“, насловили сте своје обраћање изазвано управо једним таквим поводом. То „Куда идеш…“ може се поставити и неким другим, у медијима често апострофираним појединцима из Цркве. Постоје примери да се српски свештеник гласно залаже за РЕКОМ, има чак и свештеника који јавно говоре како су Албанци с правом гневни, јер су их Срби наводно предуго злостављали, а „огроман број Шиптара убили“!

Текст „Quo vadis, Laurentie?“ био је реакција на незлобиву наивност једног мог старијег сабрата коју не би требало строго судити. Свештенике адвокате РЕКОМ-а и апологете арнаутских зулумћара не познајем, али ако их има – а верујем да их Ви нисте измислили – требало би да се макар постиде својих речи.

Опречна су мишљења и о деловању и „мисији“ црквених аналитичара који већ готово деценију и по бивају од медија и најширег аудиторијума помно слушани и уважавани. Читате ли Ви и слушате ли оно што они говоре и пишу? Да ли је њихово деловање корисно за јавни живот, за сналажење људи у савременом компликованом свету?

Често сам се освртао на неславну улогу и сумњиву репутацију самозваних аналитичара црквених прилика и неприлика у Србији, па не бих да се понављам. Они самоуверено пишу о стварима које мало или нимало познају, без жеље да упознају стварност црквеног живота и без менталних предиспозиција за истинско уживљавање у саборно биће Цркве, без аутентичне црквености, у неким случајевима и без вере, најчешће уз неприкривену одбојност према Српској православној цркви. Часни изузеци су више него ретки.

Више него самој Цркви, они наносе штету јавном мњењу и медијском простору. Истини за вољу, медији их углавном баш такве и желе. Да ли је та жеља спонтана или задата, остаје нам да нагађамо и погађамо. Чињеница је, у сваком случају, да се медији нису грабили за оцене и коментаре покојног проте Биговића и да се данас не грабе за анализе професора Дарка Танасковића и других истинских зналаца. Зато и није чудо што се надобудни „аналитичари“, по правилу анонимуси у својим стручним областима, постављају као својеобразна секуларна инквизиција која „пресуђује“, и то у последњој инстанци, епископима, патријарху, Синоду, Српској православној цркви у целини и без остатка… О tempora, o mores!

Саопштење поводом пресуда хрватским генералима Свети архијерејски Синод завршава апелом „на све искрене хришћане у Европи и свету… коначно на савест моралних и интелектуалних елита и на Истоку и на Западу, да овом небивалом лицемерју дају оцену какву заслужује“. Када је реч о поменутим елитама, без сумње има путева, начина, па и верујемо личних пријатељстава и веза које се могу п(р)озвати. Шта је и да ли је нешто уопште конкретно урађено? Ћутање о судбини Срба ипак је запањујуће. Постоји ли данас у свету мислилац који ће попут Андре Малроа, згроженог неправдом уоченом пре неколико деценија, Србима довикнути:„Неко вам је подметнуо“?

И ми епископи, као и један број родољубивих интелектуалаца, учестало се обраћамо пријатељима правде и истине широм света. Има храбрих и часних људи који нам данас довикују исто што нам је Малро у своје време довикнуо. Навешћу као пример само једно име: Петер Хандке. А Хандке није ни један, ни сâм.

Данашња званична Србија се осмелила да некима од наших пријатеља, који су пре тога и мимо тога пријатељи правде и истине, јавно изрази захвалност и ода признање. То је мали знак буђења националног поноса и смопоштовања, али знак који улива наду и охрабрује. Са своје стране – дозволите да поменем још једно часно име – не могу да изустим: Danke, Deutschland!, али могу да изговорим пуним устима и из дубине срца: Danke, Bischof Homеyer! Danke, Bruder Josef! (Хвала, бискупе Хомајере! Хвала, брате Јозефе!)

Значај обележавања годишњице Миланског едикта у Нишу, због познатих контроверзи, остао је у сенци. Трају познате, а рађају се и нове недоумице. Ако је, на пример, како се говори, „извесно да папа неће доћи и да ће га у Нишу заменити кардинал Содано“, не малу збуњеност побуђује изјава руског митрополита Илариона да је „више пута чуо да братска СПЦ спрема прославу у Нишу, али да не може да каже да ли ће руски патријах доћи будући да му званични позив на ту свечаност није стигао“?

Милански едикт (313-2013) биће, ако Бог дâ, свечано обележен на црквено-државном нивоу. Нема контроверзи, нема недоумицâ. Биће позвани православни патријарси и остали поглавари православних цркава, као и високе делегације других хришћанских цркава.

Папа римски није позван, нити је изразио жељу да дође. Он је озбиљна и достојанствена личност, што не бих рекао за сваког од његових претходника, и не би требало његово име и звање неозбиљно повлачити по српским медијима – ваљда га довољно спомињу хрватски медији. А не би требало ни списку бесмислених српских подела и свађа придодавати и смешно-жалосну поделу на оне који су за долазак папе у Србију и на оне који су против тог доласка. Једноставно, папа не долази, а ко ће предводити делегацију Римокатоличке цркве – не одређујемо ми.

Наредна, 2013. година, биће година обележавања још једног значајног јубилеја – 200-годишњице Његошевог рођења. Из перспективе ововременог духовног дискурса готово да није могуће појмити ту невероватну целовитост, тај интегрални и јасни увид са којим је владика, државник и песник тумачио и промишљао живот и прилике. Размишљајући данас о овој грандиозној фигури српске историје, можемо ли из сложеног Његошевог дела издвојити једну поруку или завештање које „ради“ и бива посебно важно духу и потребно разрешавању мука новог времена?

Све Његошеве поруке и завештања актуелнија су за нас Србе данас него што су била у његово време.

Идеја месијанизма и спасења својствена је вери, но наступање једног савременог месијанизма, оног – америчког, на готово бизаран, рекло би се не баш утешан начин, одређује савремени свет. Руски теоретичар А. Секацки о томе дословно каже:„За свет је изазов америчког месијанизма много актуелнији од глобалног отопљавања (мислим и за саме Американце), а да ли ће се за њега наћи одговор и какав – ја не знам“. Шта православни свет заиста може, и шта би требало да одговори овом изазову?

Нема Месије осим Личности Исуса Богочовека и нема месијанизма ван Месијине (Христове) Цркве. Сваки ванцрквени или нехришћански месијанизам, па ма био и амерички, сурогат је месијанизма. Тачније, сваки месијанизам без Месије јесте лажни месијанизам. Узгред буди речено, поучна је историјска судбина негдашњег совјетског месијанизма, па и неких ранијих, псеудохришћанских месијанизама.

„Каталог изопачености“ којима робује такозвана међународна заједница све је дебљи, а наводна модерност, слобода и прогрес којима се човечанство преваспитава све јасније се ругају изворном смислу ових идеја. Речито о томе можда говори и запажање поменутог теоретичара (Секацки):„Ако би анђео, који дочекује у рају, ономе који тамо доспе пружио карту и оцртавајући оловком територију рекао: ‘Ово је лично твоја парцела раја, уреди је и живи’, Американац би се најмање зачудио, примио би то као заслужено“. Није ли негде на трагу ове безмало карикатуре „уловљен“ стварни јаз савремених паралелних и не баш дијалошки расположених цивилизација?

Јесте, нажалост. Али не би – такође нажалост – само Американац обелоданио своју шићарџијску, ситносопственичку, грабљиву и себичну душицу. То би учинили и многи Европљани, а међу њима и многи, многи Срби, чак и неки међу нама који себе виде као бранитеље чистог и непатвореног Православља. Наша вера је чиста и непорочна, али ми често нисмо њени достојни и доследни носиоци. Ваља узрастати и узрастати док се не сазри до свести о томе да не постоји рај него пакао онде где постоји моје и твоје. Рај се налази само тамо где моје значи твоје или наше, где ја нисам жив ако нема тебе и нас, сабраних заувек у Једноме Који је Света Тројица.

Ова тема је велика и дивна, па је боље оставити је за неки други разговор или за посебан ауторски текст, по мери мојих скромних могућности.

Пред нама је Божић, празник велике радости, обнове, рађања и љубави – у духовном и световном смислу. Шта би на путу празничне јединствене наде (и утехе) требало да храбри, да у вери и радости учврсти нацију којој се већ заморно дуго објашњава како „реалистички“ мора да се суочи са стварношћу наводно заслужених казни, губитака, следујућег јој трпљења насиља и лицемерја света моћи?

Све нам говори божићни поздрав: Мир Божји – Христос се роди! Све нам говори име дато чудесном Детету по Рођењу: Исус значи Спаситељ, односно Бог је Спаситељ. Све нам говори Његово друго име: Емануил значи С нама је Бог! Све нам говори божићна химна небеских анђела:„Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!“

Без мирења и праштања, уз (само)преиспитивање и племенита дела, нема ни правог Божића. Ако можемо рећи да то важи за лични колико и за општи колективни план сваког друштва, шта би се могло рећи – коме би, идући у сусрет овом Божићу, Срби као народ требало да праштају, око чега да се (само)преиспитају, а према коме би неизоставно морали да буду племенити и великодушни?

Срби би требало да опросте свима, чак и својим непријатељима и крвницима, да преиспитају своја дела и да буду племенити и великодушни према свима. Да ли ће тако други поступити према нама Србима, оставимо њима самима – њиховој савести, вери и моралу.

Наш пут би требало да буде пут Богочовека. То нам не поручује само теолог или свештеник. То нам поручује наш велики песник. Благо нама докле год имамо песнике који богословствују!

Мир Божји – Христос се роди!

ИЗВОР:Печат

Пренето са сајта СПЦ

Сва имена обвезника у том попису су српска, осим два која су могуће албанског порекла. Сачувани су примерци новца у музејима у Београду са натписом ,, Иаков“. У општини Ђаковица је до јуна 1999. живело око 12 500 Срба. Највећи број Срба који су живели у самоме граду, је живео у Српској улици, око цркве Успења Пресвете Богородице. После потписивања Кумановског споразума, јуна 1999. Срби су прогнани из Ђаковице. Они који су, у нади да им се ништа неће десити, остали у својим домовима, киднаповани су и убијени, а међу њима и петочлана породица Шутаковић.

Тада је у кућици у порти цркве Успења Пресвете Богородице живела Полексија Кастратовић – Пољка. Док су сви одлазили она је остала, пруживши уточиште немоћнима који нису имали где. А када су и они отишли, Пољка је остала у црквеном дому са још четири суграђанке, уз заштиту војника италијанског КФОР-а. Ти дани су за њу били тешки, страшни, а ноћи дуге као године. Од детињства васпитавана у вери православној, веровала је да ће се све средити, да ће се Срби опет вратити. Док је из Ђаковице одлазила српска војска, полиција, народ, њена родбина, много је плакала, и на коленима молила Мајку Божју да свима помогне, а њој да снаге да издржи. У тим тренуцима је настала њена молитва: ,, У име Оца дај ми Боже памет, и Сина да знам све о Богу, и Светога да претрпим сваку невољу, несрећу, бол, жалост, тугу, увреду, болест и смрт. Духа да волим сваког и ко ме воли и ко ме не воли. Амин. Нека тако буде!“

И заиста, ова молитва и звоно које се два пута дневно оглашавало са звонаре Ђаковачке цркве, постали су део неписаног типика по којем су поред Пољке, живеле и Надежда Исаиловић, Васиљка Перић и Јела Мијовић, последње српкиње у Ђаковици.

И када су у мартовском погрому шиптарски екстремисти срушили цркву у Ђаковици, оне и ако евакуисане у манастир Дечане, нису одустале од своје цркве. Долазиле су са дечанским монасима и пратњом КФОР-а да обиђу згариште, запале свећу, а Пољка је говорила: ,,Ово је свето место, и овде мора да се опет подигне црква!“ И када су други говорили да често прође и 30-40 година да се крене са изградњом цркве, она није одустајала. ,,Ово је удар на Бога, и овде ништа сем цркве не може да опстане. Црква мора да се гради и поново ће православни да се врате . Ко се враћа са вјером, може да опстане, а ко се враћа са интересом, не може да опстане. Најважније је да нам црква буде у души, да имамо вјере, јер без вјере не може. Стари људи да се нису молили Богу не би могли да опстану песто година под Турцима.“

И заиста, на месту порушене кућице у црквеном дворишту изграђена је нова кућа, конак, а на месту старе цркве, изникла је нова. Пољка, Нада, Васиљка и Јела су се вратиле у Ђаковицу у априлу 2009.године , а у октобру им се придружила и Ружица Спајић. После две године , 25. септембра 2011. нова црква је освећена и претворена у манастир, а Пољка и Ружица су замонашене. Пољка је добила име Теоктиста и постављена за настојатељицу манастира, а Ружица је добила име Јоаникија. После смрти бака Јеле у црквеном дому у Ђаковици су остале њих четири, две баке и две монахиње. Од света који их окружује одвојене су високим зидом, а капија крај које увек стражари КПС полицајац, се отвара само кад баке потврде да знају оног ко им долази у посету. Наша посета почетком децембра је била најављена, и баке су нас очекивале. Пред нас је прва изашла монахиња Јоаникија, а одмах за њом и бака Васиљка. Гости им ретко долазе па су нам се обрадовале и срдачно нас повеле у салон, уређен једноставно, са старинским ћилимима на поду и креветима. Крај камина, у којем је тихо треперила ватра, стајала је мати Теоктиста. Приђосмо на благослов, питасмо се за здравље. ,,Добро смо, рекоше све три, а бака Нада је отишла у Грачаницу код лекара“.

Мати Теоктиста нас поведе у цркву, у којој се својом лепотом истицао нови иконостас, рад дечанских монаха. Отпевасмо заједно тропар, а наш гост, брат Гаврило из Бања Луке упита: ,,Да л су заиста иконе на иконостасу у старој цркви мироточиле?“.

– Ех, - рече мати Теоктиста, то су биле три старинске иконе, из 1821,1823.и 1824. До рушења је из њих излазио благоухани мирис. Цела је црква мирисала. По усменом предању, које је мени казивао пре рата осамдесетогодишњи Влада Кузмановић, то су мирисале сузе народа који је пре петсто година од турског паше измолио градњу цркве у српској улици. Данима су Срби долазили код паше, плакали, молили, и измолили цркву. Паша, који се сјећао свога српског порекла ( одведен је као ,, данак у крви“), је на крају дозволио под условом да је за једну ноћ изграде и не кажу никоме. И заиста, по Божјем промислу, а за чудо Турцима који су сутрадан туда пролазили, на овоме мјесту је стајала црква. Како су успели, не знам, није ми објашњено, то Бог зна. Турци су сматрали то чудом па је нису срушили. Нису тада постојале школе ко данас, ал су људи били школовани духовно. Сузама су измолили од паше да направе и зид, како се молитва из цркве не би чула на улицу и привукла Турке. А зид не већи, оволики (показује руком до своје висине мати Теоктиста) и у њега узидали ћупове велике метар са метар, и све ћуп до ћупа. Пробили на ћупу дно окренули навамо, а оно гротло окренули ка унутра. И тако су се молили Богу у цркви да се на улицу није чуло. И ти ћупови су трајали у зиду до 2004.године. Кад се зид срушио, од старости, ја сам узела један ћуп да оперем и сачувам кад дођу наши у посету да им покажем, то је документ. Али за осам дана се десио 17. март, црква је срушена, и све је уништено... Стално ми је пред очима тај дан. Ја сам се попела на звонару кад сам чула галаму. А около се окупиле жене, дјеца, око 3000 људи је било, и старе жене, ја не знам шта је то било! Нас су Талијани пребацили у Дечане, да нас заштите, а исте ноћи цркву су неверници срушили...

Вратисмо се у салон. Кафа нас је већ чекала на столу, скувала бака Васиљка. На тањиру послужена печена тиква, Божићни је пост. На вратима се појави возач из Клине, са кесама пуним намирница. Послали га монаси из Дечана по бака Наду у Грачаницу. Са њим је дошла и Лепосава Мазић из Клине. Пре пар година се са мужем вратила у своју кућу у Клини, а пре пар недеља муж јој се упокојио. Сахранили су га на гробљу у Клини а она је остала сама.

-Тешко је кад човек остане сам, - каже Лепосава, али шта да радим имам Господа и Мајку Његову, они су са мном. Понекад ме деца и унуци обиђу, а кад - кад ме довезу овде да се мало поразговарам са овим мојим пријатељицама.

Бака Васиљка цело време стоји и двори нас. Рођена је у Ђаковици, ту се удала, подигла децу, радила. Никада проблеме није имала са комшијама, нити на послу. Муж јој је умро, деца су отишла, а она је остала ту свих ових година.

- Много нам значи што имамо редовно Литургију, каже нам. Долазе из манастира Дечана, чији смо метох, да служе јеромонаси, најчешће Петар или Серапион. Понекад дођу и поведу нас у Дечане, или неки други манастир на Литургију. Монаси из Дечана брину о нама и помажу кад год нам нешто затреба. За славу и задушнице дођу расељени Ђаковчани да нас посете, можда ће доћи и за Бадњи дан. Од како је обновљена црква обављена су два крштења и једно венчање, а то је и више од наде.

- Неки од расељених Ђаковчана, су продали кућу, неки нису - каже мати Теоктиста. Знам неке који су продали и сад им је жао, плачу. Грех је да се продаје, ако је морао да побјеже тренутно, морао је, можда није могао да издржи. Ал да не продаје кућу и да не клоне духом, па у своје време опет ће доћ ту. Само да се Богу молимо, светиње да чувамо. А они што руше, мисле да могу православље да сруше, али то не могу никако.

- Полицајци који чувају манастир и нас су добри, каже нам бака Нада. Са њима нисмо имали проблема.

А када се вечерња магла поче спуштати на ово место у којем четири Српкиње живе, сведоче о прошлости и показују примером, свима нама, пут у будућност, ми прођосмо кроз велику капију манастирску и кренусмо кући. Иза капије коју полицајац затвори остадоше четири жене, и црква, као светионик православља у обесрбљеној Ђаковици.

Оливера Радић

26 / 12 / 2012

Извор: Православије.ру

Сва мјеста у локалним хотелима, којих има скоро педесет, резервисана су. Осим тога, многи ходочасници смјестили су се у сусједном Јерусалиму и у другим израелским градовима.Уопште након дуге паузе, првих година новог миленијума, Света Земља доживљава прави туристички бум, сваке године број иностраних посјетилаца пробија рекорде не само у Израелу, него и на западној обали ријеке Јордан. Првих десет мјесеци ове године палестинску територију посјетили су скоро 1,2 милиона гостију, што је за десет процената више, него претходне године у истом периоду.

Због наступања Божићних празника израелске власти су увеле низ олакшавајућих околности за палестинске хришћане, а такође и мјере безбједности за несметани приступ светим мејстима страних ходочасника.

Тако ће на западну обалу бити пропуштено 500 хришћана из сектора Газа одређених старосних година, а за житеље западне обале биће организоване екскурзије по светим мјестима на израелској територији. При томе, 20 хиљада Палестинаца добиће дозволу да посјете своје рођаке у Израелу.

Извор: Радио Светигора

Колегијум "Времена" сматра да је епископ Јован, радећи у тешким условима, независно од дневне политике и "испод радара медија", током 2012. године покренуо низ важних активности које су унапредиле и прошириле деловање Пећке патријаршије, важне духовне и културне српске институције.

Као секретар Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора Српске православне цркве руководио је канцеларијом Одбора у Пећкој патријаршији.

У оквиру делатности Канцеларије, осим унапређења библиотекарског фонда Пећке патријаршије, основани су и архив КиМ у коме се прикупља материјална и нематеријална историјска и културна баштина Космета, као и истраживачки центар у коме се организују конференције, истраживачки пројекти и друге активности које су ове године имали значајан одјек у међународној стручној и заинтересованој јавности, наводи се у образложењу одлуке.

Критеријум за награду био је, као и претходних година, позитиван допринос унапређењу друштвених институција у јавном интересу.

Ово је 12. пут да редакција "Времена" додељује признање за личност године.

Личности из света које су, по избору "Времена", обележиле 2012. су председник Сирије Башар ал Асад, нови лидер Египта Мохамед Морси, француски глумац Жерар Депардје, нобеловац Гинтер Грас и Феликс Баумгартнер, који је скоком из свемира "померио схватања могућег и немогућег".

Извор: https://www.pouke.org/forum/topic/23221-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5/

Након радног дела седнице на коме су чланови Коморе су изабрали председника (проф. др Драгослав Шумарац), потпредседника (Милорад Миладиновић) и 120 нових чланова Скупштине, одржан је свечани део коме су присуствовале високе званице: Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј; протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве на Врачару; Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП; Зоран Костић, генерални директор Алпине; Доброслав Бојовић, директор ГП Напред; Дејан Ковачевић, саветник Министра саобраћаја; и други уважени гости.

Новоизабрани председник Скупштине Коморе поздравио je госте и захвалио се Његовој Светости што је својим присуством увеличао овај догађај. У презентацији рада Коморе, председник Шумарац се осврнуо на досадашњи период, у краћим цртама је представио систем организације Коморе и активности које се спроводе. Професор Шумарац је нагласио константни пораст броја чланова Коморе који се утростручио од оснивања Коморе 2003. године, представио је активности Коморе усмерене ка чланству и струци, сарадњу са ресорним Министарством и рад на међународној сарадњи где је назначено чланство Коморе у међународним инжењерским асоцијацијама - Светској асоцијацији инжењерских комора (WFEO), Европском савету инжењерских комора (ECEC) и Европској асоцијацији грађевинских инжењера (ECCE).

Председник Шумарац је посебно истакао друштвено ангажовање Коморе кроз чланство у Друштву за подизање Храма Светог Саве на Врачару, давање донације за израду иконостаса цркве Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу и изградњу куће породици Рачић, која је остала без дома у земљотресу који је задесио Краљево 2010. године.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у свом обраћању присутнима истакао је важност инжењерске струке у развоју друштва, а пре свега улогу инжењера у изградњи и обнови цркава у земљи. Његова Светост је посебно нагласио значај подизања већег броја православних храмова у последњих двадесетак година и као један позитиван пример је истакао град Ниш у којем је до недавно било свега две цркве, док је данас ситуација знатно боља. При томе је похвалио учествовање Инжењерске коморе Србије у изради иконостаса цркве Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу и изградњи Храма Светог Саве на Врачару. На крају, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је свима пожелео срећне Божићне празнике.

Након говора Његове Светости присутни су уживали у концерту нашег истакнутог уметника Слободана Тркуље који је изводио музику инспирисану народном традицијом на један иновативан и њему својствен начин.

Извор: Инжењерска комора Србије

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_irinej_prisustvovao_sednici_skupshtine_inzhenjerske_komore_srbije

У својој бесједи Епископ Фотије говорио је о животу и дјелу светог оца Николаја архиепископа мирликијског и о данашњем духовном стању вјерника. Владика је пререзао славски колач и честитао игуману манастира Драговића оцу Варсонуфију крсну славу.

Послије Литургије приређена је трпеза љубави за све вјернике.

Извор: Епархија далматинска

Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност.

Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле.

Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца).

У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја.

Време и место сахране Епископа жичког Хризостома биће накнадно објављени.

Информативна служба Српске Православне Цркве

Опело и сахрана Епископа жичког Хризостома

18. Децембар 2012 - 14:56

Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Света заупокојена Литургија биће служена у четвртак, 20. децембра 2012. године, у храму Светог Саве у Краљеву са почетком у 9 часова. У продужетку свете Литургије биће служено опело. После опела тело блаженоупокојеног Епископа жичког Хризостома биће пренето у манастир Рујан код Ужица, где ће, по његовој жељи, бити сахрањен.

Епископ шумадијски г. Јован - администратор Епархије жичке

18. Децембар 2012 - 14:54

Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на данашњој ванредној седници донео је одлуку да се за администратора Епархије жичке постави Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован.

Преминуо владика жички Хризостом

После дуге и тешке болести преминуо је владика жички Хризостом.

Епископ Хризостом (Столић) рођен је 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу.

По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског г. Павлa (Стојчевића). Убрзо после тога одлази у Америку да помогне свом српском народу.

У Америци у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао је теологију, и по завршеним студијама служио је као помоћни парох у Саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Св. великомученика Георгија у Источном Чикагу.

Када је учврстио темеље црквеног живота у својој парохији, отишао је у Свету Гору у манастир Хиландар. У Хиландару је остао 20 година, где је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе.

У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара где се, поред сталне молитве, и интелектуално развијао. Плод његовог рада у библиотеци је књига Светачник у два тома коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик.

Извор: РТС

Део прихода од продаје Светионика намењен је обновљеној Богословији Свети Кирило и Методије у Призрену. Апликацију можете купити на следећем линку:

https://itunes.apple.com/us/app/svetionik-pravoslavni-kalendar/id568764170?ls=1&mt=8

За сада овај програм је доступан на српском језику. Планирано је да наредне верзије буду и на енглеском језику и да садрже корисне информације о нашим најзначајнијим манастирима и цркавама на Косову и Метохији (адресе, контакти, историја, живопис, празници и важни датуми...)

Информативна служба Српске Православне Цркве

Рибари – У недељу, 25. новембра, Његово Преосвештенство Епископ шабачки Лаврентије служио је свету архијерејску Литургију у Рибарима, уз саслужење архијерјеског намесника Мирка Вилотић, архијерејског намесника мачванско-поцерског Мирослава Јаковљевић, старешине рибарске цркве Небојше Богдановића, старешине бадовиначке цркве Драгише Миловановића, старешине лешничке цркве Радована Лукића, оца Нифонта из манастира Радовашнице, оца Зорана Петровић из Лознице и оца Бранка Василић из Шапца. Овом приликом вероучитељ из Рибара Петар Цвејић рукоположен је у чин ђакона. На крају богослужења Епископ је поздравио присутни верни народ, захвалио је старешини рибарске цркве на досадашњем пастирском раду и одликовао га чином протојереја-ставрофора. После свете Литургије Владика се упознао са радовима на изградњи нове цркве у Прњавору.

Извор:Епархија шабачка

СПЦ

Хиландарски игуман је, у пратњи другог епитропа јерођакона Арсенија и монаха Симона, саслуживао на Светој литургији у цркви Светог Андреја у Белом двору. Након тога је присуствовао резању славског колача и свечаној трпези.

У наставку можете прочитати саопштење Краљевског дома Србије:

КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ СВЕТОГ АНДРЕЈА ПРВОЗВАНОГ

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Филип славе данас Крсну Славу Краљевске породице - Светог Андреја Првозваног, у Краљевском Двору у Београду.

У јутарњим часовима је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио Свету Литургију у Дворској капели Св. Андреја Првозваног заједно са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Г. Јованом уз саслужење свештенства београдско – карловачке Митрополије.

По завршетку литургије је обављен чин сечења славског колача у Плавом салону Краљевског Двора који је обавио Његово Преосвештенство Епископ шабачки Господин Лаврентије.

Светој Литургији и славском ручку присуствовали су: Њено Краљевско Височанство Принцеза Еленора Карађорђевић, супруга Њ.К.В. Принца Сержа, чланови Саветодавних тела Круне уважени г-дин Бранко Терзић, г-дин Драгомир Ацовић, г-дин Душан Бабац, г-дин Матија Бећковић, проф.др Драгољуб Кавран, проф.др Мирослав Гашић, г-дин Душан Ковачевић, проф. др Предраг Палавестра, г-дин Ђорђе Ђуришић, др Чедомир Антић, г-дин Дарко Спасић, г-дин Небојша Богдановић, представници владе Србије и председника Републике Србије: правни саветник председника проф др. Оливер Антић, државни секретар у министарству културе г-дин Мирослав Тасић као и директор Владине канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Србије г-дин Милета Радојевић, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ шабачки Г. Лаврентије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије, Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игњатије, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско – никшићки, Г. Јоаникије, Његово Преосвештенство Епископ јегарски Г. Порфирије, Његово Преосвештенство Епископ зворничко–тузлански Г. Василије, Високопреподобни Архимандрит Г. Методије, Игуман манастира Хиландара, и други верски веледостојници, Велики Рабин јеврејске заједнице у Србији, г-дин Исак Асиел, Његова Екселенција Г. Орландо Антонини, Апостолски Нунције, Његова Узвишеност др Ладислав Немет, Бискуп зрењанински, Његова Узвишеност Јанош Пензеш, Бискуп суботички, Генерални викар Београдске надбискупије Г. Леополд Рохмес.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар се обратио уваженим гостима и пријатељима присутним на Славском ручку речима: “Веома сам срећан да смо се окупили данас у Краљевском Двору да прославимо Светог Андреја Првозваног. Крсна слава је празник сваког домаћинства, духовни пламен око кога се окупљамо и ја желим да изразим своју благодарност свима који су се данас овде окупили. Као што је Свети Андреј Првозвани претрпео многе недаће и невоље али остао непоколебљив у својој вери, тако и ја све вас позивам да останемо непоколебљиви у вери и напорима за добробит народа и наше земље”.

Његова Светост Патријарх српски Г-дин Иринеј се обратио присутнима, следећим речима: „У име свете Српске православне цркве, њенога свештенства и православнога народа и у моје лично честитам Вам Вашу славу. Са жељом и молитвом Господу и светом апостолу Андреју да овај Дом благослови, да га чува, да му да благодат своју, да буде увек на челу нашега народа као што су били велики преци Ваши. Ви сте наследник не само историје, него и наследник њихове велике и часне улоге у нашем народу. Наш народ је увек гледао на Дом краљевски као на свој Дом и зато је радо када је морао полагао и живот свој за тај Дом и умирало се са вером у Бога за Краља и отадбжину. То осећање наравно никада није престало. Наш народ каже да река која је некада текла ако је у неком времену скренула ипак се врати своме кориту. Ми верујемо и надамо се да ће и река Краљевскога Дома доћи у своје корито на Славу божију а ради добре користи нашега народа. Хвала и Вашем великом дому, вашој деци и целом Краљевском дому желимо све најбоље за свега благослов Божји јер у њему је свако добро и без његовога благослова нема добра. У њему је добро и ми се молимо да то добро буде на Вама, на Вашем Дому и на целом роду нашем – роду правословном, роду хришћанском и роду народа који припада овој светој земљи која се Србија зове. Нека је срећно и благословено на многаја љета“.

Вечерњем пријему присуствовали су Њено Краљевско Височанство Принцеза Јелисавета, Проф. др Оливер Антић, специјални саветник председника Србије, г-ђица Луси Етвуд, пријатељица Принца Филипа, Њ.Е. г-дин Братислав Петковић, министар културе и информисања, Њ.Е. г-дин Емил Влајки, потпредседник Републике Српске, Њ.Е. г-дин Абделкадер Месдуа, амбасадор Алжира, Њ.Е. др Хелена Студерт, амбасадор Аустралије, Њ.Е. г-ђа Мерцедес Руиз Запата, амбасадор Мексика, Њ.Е. г-дин Кирби, амбасадор Сједињених Америчких Држава, Њ.Е. г-дин Роман Вашчук, амбасадор Канаде, Њ.Е. г-дин Демостенес Стоидис, амбасадор Грчке, Њ.Е. г-дин Алехандре Адор Нето, амбасадор Бразила, Њ.Е. г-дин Пека Орпана, амбасадор Финске, Њ.Е. г-дин Игор Јововић, амбасадор Црне Горе, Њ.Е. г-дин Жељко Купрешак, амбассадор Хрватске, Њ.Е. г-дин Семуел Самсон, амбасадор Индонезије, Њ.Е. г-дин Гулам Фарид Фарук, амбасадор Пакистана, Њ.Е. г-дин Зав Тун, амбасадор Мијанмара, као и чланови Крунског већа, Крунског савета, Крунског кабинета, градоначелници и председници општина многих градова у Србији, академици, представници Војске, полиције, монархистичких клубова, међународних организација, Ротари клубова, културних установа, спортских друштава, медија, здравствених установа, и многи други представници културног, политичког, пословног и јавног живота Србије.

http://www.hilandar....=462&Itemid=155