У својој беседи окупљеним верницима Митрополит Јован је говорио о празнику Вазнесења Господњег.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Црквена звона најавила су традиционалну Спасовданску литију коју је предводио Његова Светост Патријарх српски Иринеј. У литији, која је кренула од цркве Вазнесења Господњег кроз централне улице престонице, учествовали су председник Скупштине града г. Александар Антић, заменик председника Скупштине града Зоран Алимпић, веома велики број деце са својим свештеницима, ђаконима и вероучитељима Архиепископије београдско-карловачке, припадници Полиције и Војске Републике Србије. Градоначелник Драган Ђилас је сачекао литију испред Вазнесенске цркве. Према проценама, на хиљаде људи је учествовало у литији, док је велики број људи пратио литију са својих балкона.

Прва стација је била код Теразијске чесме, где је одслужен молебан за здравље свих Београђана, да би се наставило ка Саборној цркви (овде такође служен молебан) прошавши претходно Кнез Михаиловом улицом.

Од Саборне цркве литија је настављена назад према Вазнесенској цркви, где се Патријарх српски после молитве обратио окупљеним грађанима.

Домаћин славе ове године био је г. Данило Башић, помоћник Градоначелника.

На челу литије ношен је крст намењен манастиру у изградњи на месту срушене цркве светих апостола Петра и Павла у Кућанцима и барјак Београда из 1938. године који је чуван у Вазнесенској цркви у време кад град није обележавао славу.

Улице којом је пролазила литија биле су затворене за саобраћај.

Као слава Града Вазнесење Господње је први пут слављено 1403. године, када је деспот Стефан Лазаревић устоличио Београд за престоницу. Градска слава није слављена од 1946, а обновљена је 1992. године.

Информативна служба СПЦ

Пријем у Старом двору

Поводом Вазнесења Господњег - Спасовдана, крсне славе града Београда, данас је, уз присуство многобројних гостију, одржан пријем у Старом двору.

Званице су дочекали градоначелник Београда Драган Ђилас и домаћин славе, помоћник градоначелника Данило Башић, а међу присутнима су били представници дипломатског кора, црквени великодостојници, културни и спортски радници, представници медија...

Патријарх српски Иринеј је честитао Београђанима, али и онима који живе у престоници, а нису православне вере, додајући да је радост што наше догађаје можемо да поделимо.

"Живимо заједно и дужни смо да успоставимо нормалан однос. Када смо са вером, онда смо и деца Божја и не само пријатељи, већ браћа и сестре", рекао је Патријарх.

Он је навео да се ове године обележава више јубилеја, међу којима је и Милански едикт.

"Ових дана смо пуни славља, пуни размишљања. То је оно што улепшава наш живот. Човек не живи само од основних потреба, већ и од културе и духовности. То даје лепоту и осмишљава наш свакодански живот", рекао је Патријарх и додао да на тај начин мало одстранимо проблеме.

Он је навео да је данашњи празник значајан за Београд, као и да градоначелник, према могућностима, чини да помогне у потребама и да се нада да ће то и наставити.

Башић је захвалио присутнима и подсетио да је прослава Спасовдана започета Литургијом у Вазнесенској цркви и литијом главним градским улицама по 20. пут од када је обнављено.

"Данас је и 150 година од када је изграђена Вазнесенска црква на предлог књаза Михајла, а 610 година од када је устоличена престоница Београд", рекао је Башић.

Он је истакао да је слава симбол Београда и нешто што мора да се обележава и значи исто као име, грб и застава града.

Извор: Б 92

Фотогалерија

На одлуку МУП-а, парох Папић је, како преносе подгорички медији, поднео жалбу Управном суду Црне Горе, који је наложио да се решење о протеривању стопира до окончања судског поступка покренутог пред надлежним институцијама.

"Већ више од годину траје моја борба са МУП-ом Црне Горе и на крају су донели одлуку да ме протерају. МУП се у одлуци позива на решење Агенције за националну безбедност (АНБ) да сам опасан по безбедност Црне Горе и да немам шта да тражим на овој територији", казао је Папић.

Он је рекао да његова права нису испоштована, јер га нико није контактирао, нити узео изјаву у вези с тим тврдњама АНБ-а.

- У међувремену сам узео личну карту за странце и на основу ње добио стални боравак у Херцег Новом. Међутим, две недеље касније, без мог саслушања, у МУП-у су преписали претходно решење, одузели ми личну карту за странце и наредили да напустим Црну Гору, у коју, према решењу МУП-а, не могу ући у наредних шест месеци, навео је Папић.

Како је додао, очекује од надлежних државних органа да му саопште шта је учинио па је, према оцени АНБ-а, постао претња за безбедност Црне Горе. МУП Црне Горе недавно, по четврти пут, донео решење којим се подгоричком протојереју Велибору Џомићу одбија захтев за привремени боравак у Црној Гори, такође се позивајући на мишљење АНБ-а, којим је свештеник СПЦ оквалификован да, наводно, угрожава националну безбедност државе.

http://www.mitropolija.me/?p=11688

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Ваљевског Господина Милутина Светосавска омладинска заједница Епархије ваљевске и Православно спортско друштво Света Србија организују:

Промоцију

Православног спортског друштва

„Света Србија“

Недеља, 9. јун 2013. године

Програм:

-15:00 часова Прва основна школа у Ваљеву:

Кошаркашка, фудбалска и одбојкашка утакмица између Свете Србије и ваљевске деце (учествују и деца КК „Металац“)

-16:30 часова:

Утакмица ветерана Свете Србије и ваљевских спортских ветерана Душан Савић, Дејан Томашевић, Дејан Бодирога, Александар Кристић, Горан Стевановић, ,Александар Станојевић, Матеја Кежман и декан ДИФ-а Ђорђе Стефановић

.

Пред почетак утакмице глумац Милош Биковић ће жонглирати јајима као у филму "Монтевидео Бог те видео".

Трибина „Православље и спорт“

19:00 часова Велика сала Центра за културу у Ваљеву

]Учествују:

Дејан Томашевић

Дејан Бодирога

Душан Савић

Матеја Кежман

Горан Стевановић

Музички састав „Ступови“

Проф. др Ђорђе Стефановић (декан ДИФ-а)

Милош Биковић, глумац

Ивана Жигон, глумица

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан. Ова стара заветна Слава симболично указује на уздизање - вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност. Она представља израз душевне и моралне снаге народа прекаљеног у славној прошлости, постојаног у садашњости и поноситог пред будућношћу. Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске Славе је повремено прекидано, али и обнављано, издржавши тако најтежу пробу вредности - пробу времена.

Празник Вазнесења Господњег, или како је у народу уобичајено, Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу. Вазнесење спада у покретне празнике - увек пада у четвртак, четрдесет дана после Васкрса, а десет дана пре Духова. По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, јављајући им се, учећи их и, нарочито, учвршћујући им веру после Голготе и распећа. Сам чин Вазнесења збио се у Витанији, селу на источној падини Маслинске горе, удаљеном два километра од Јерусалима, на путу за Јерихон. Тога дана се завршио Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца. После тога се апостолима вратила њихова вера, радост и храброст.

Колики су значај Срби придавали овом празнику, види се и по томе, што је највећи историјско-правни документ српске средењевековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године. На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем - Карађорђевом звездом са мачевима IV степена. Вредно је поменути да је Вазнесенска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала оригинални барјак Управе града Београда. На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и, словима од златних нити, натпис: Општина града Београда 1938. а са друге стране, икона Свете Петке и порука: Ко крсно име слави - оном и помаже. Из ове цркве, која чува градску Славу, 1992. године поново је кренула литија којој је началствовао Његова светост Патријарх Павле.

Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у дворишту Вазнесенске цркве. Прво стајање, за молитве за здравље Београђана, литија има код Теразијске чесме (извор уместо записа који је био на месту садашње Српске академије наука). Друго стајање је код Саборне цркве, за молитве за поштеду од страдања, мир и напредак. Треће стајање, за молитве за покој душа свим палим јунацима Београда је у дворишту Вазнесенске цркве испред гранитног Крста.

Спасовданску литију заједнички организују Архиепископија београдско-карловачка и братство храма Светог Вазнесења Господњег, Скупштина Града Београда и припадници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова Србије.

Спасовдански концерт биће одржан у Руском дому са почетком у 19 часова.

СПЦ

Посланица у ПДФ формату

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 21. маја до 3. јуна 2013. године, у Патријаршији српској у Београду и у Нишу. У раду Сабора узела је учешћа већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Одсутни су били само Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај.

Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј, извршивши, у склопу евхаристијског чинопоследовања, традиционални призив Светога Духа за успешан ток и исход Сабора и упутивши сабраним верницима архипастирску поруку посвећену сазивању Сабора. Потом, на почетку прве саборске седнице, у уводном обраћању сабраним архијерејима, Патријарх је као председник Сабора указао на најважнија питања живота, сведочења и мисије Српске Православне Цркве у овом историјском тренутку, у данима великих искушења и изазова, али и великих могућности за духовну обнову под призмом Миланског едикта светога цара Константина Великог, првог и прворазредног јавног документа о слободи хришћанске вере и о слободи савести уопште.

Сабор је са одобрењем примио на знање извештаје Светог Синода и Епископа нишког Јована о завршетку припремâ зa прославу значајног јубилеја хришћанства и културе – 1700-годишњицу Миланског едикта светог цара Константина Великог (313 – 2013) – у оквиру Српске Православне Цркве, као и о току припремâ за централну прославу у октобру ове године, конципирану као свеправославна, свехришћанска и општекултурна манифестација.

Саслушавши извештај Светог Синода о његовом раду и извештаје епархијских архијереја о њиховом раду, Сабор је донео одговарајуће одлуке како би се побољшало опште духовно стање у свим епархијама Српске Православне Цркве, унапредила црквена просвета и интензивирала јеванђелска мисија Цркве у савременом свету, у условима глобализације и секуларизације. На заједничкој седници чланова Сабора и Централног тела за довршење Храма Светог Саве на Врачару, после анализе извештаја о свему до сада урађеном, донете су одлуке о предстојећем великом послу коначног унутрашњег уређења Храма.

Сабор са задовољством констатује да Српска Православна Црква одржава литургијско и канонско општење и негује сарадњу са осталим аутокефалним Православним Црквама, али да у том погледу постоји, нажалост, и један изузетак. Реч је о неканонском деловању појединих представника Румунске Православне Цркве на канонском подручју Српске Православне Цркве. То угрожава саме основе православне еклисиологије и канонског поретка. Због сличних недопустивих поступака представникâ Румунске Цркве Јерусалимска Патријаршија је прекинула, до даљњег, литургијско и канонско општење са том Црквом. Поново је, по ко зна који пут, исказан протест због неканонских упада у области под јурисдикцијом Српске Православне Цркве и са жаљењем послата порука да ће, уколико појединци из сестринске Румунске Цркве не престану са својим небратским и антиканонским деловањем, бити предузете све расположиве канонске и законске мере да се очува вековни канонски поредак и да се обустави неодговорно поигравање са светињом јединства међу Православним Црквама и међу братским народима, какви бесумње кроз векове јесу српски и румунски народ. Сабор се нада да ће те мере помоћи како Српска Православна Црква не би била принуђена да, са дубоким жаљењем, следи пример свете Јерусалимске Патријаршије. Саборским оцима је притом познато да и међу самим румунским епископима, клирицима и теолозима многи не деле агресивни етнофилетистички курс који је последњих година изазвао не мале потресе у читавом православном свету. Исто тако, Сабор је, као и раније, искрено захвалан Румунској Цркви за њен коректан однос према администратору Темишварске епархије, њеном свештенству и верницима, као што и Српска Православна Црква негује братски однос са свештеницима и верницима Румунске Цркве који живе у српском делу Баната.

Сабор је и ове године, као и увек раније, потврдио свој став о потреби интензивирања и продубљивања духовне и богословске припреме за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, као и неговања свеправославне одговорности за даљи ток званичних дијалога Православне Цркве, најпре дијалога са Римокатоличком Црквом и другим хришћанским Црквама и конфесијама, а затим и дијалога са другим религијама, у првом реду са јудаизмом и исламом.

Мир и јединство Српске православне Цркве нарушава, по оцени Сабора, и монах Артемије, свргнути епископ рашко--призренски, са својим присталицама, који чине праву парасинагогу (неканонско збориште) са све израженијом тенденцијом да прерасту у чисти раскол и секту. Уместо да се покаје и врати својој Цркви, он чак држи свој расколички „антисабор” и држи лекције Сабору. Стога, уколико се исти у што скоријем року не одазове позиву на повратак Цркви и вековном канонском поретку Православне Цркве, Црква ће бити принуђена да предузме додатне канонске мере.

Сабор је са жаљењем констатовао да међународни протекторат и присуство НАТО-снага на Косову и Метохији, па ни најновији преговарачки процес на највишем нивоу у Бриселу, није донео ни правду ни решење проблема. Наставља се страдање српског народа у Покрајини: после рушења и скрнављења православних светиња, изгона стотина хиљада Срба, трговине људским органима и сличних недела, сада су на делу нешто блаже насиље и „мекши” терор – варварско уништавање надгробних споменика, убиства, напади на имовину, гетоизација, свакодневне претње... Једном речју, има веома мало онога што својим присуством треба да јемче Европска унија и НАТО. Изражавајући бојазан да примена постигнутих договора и споразума не доживи неславну судбину ранијих „стандарда пре статуса”, Сабор је са одобрењем примио на знање активности Светог Синода предузете као допринос држави Србији и српском народу у целини на путу изналажења праведног и трајног решења.

Ради што бољег упознавања са напорима Владе Србије и других одговорних органа државе на истом путу, Сабор је замолио г. Александра Вучића, првог потпредседника Владе, да званично посети Сабор на заседању. Том приликом, после исцрпног и искреног разговора, уз обострано разумевање и добру вољу, констатовано је да, и поред разлика у приступу појединим питањима, постоји јединство и сагласност у суштинском опредељењу за будућност српског народа на Косову и Метохији, за очување његових светиња и за интегритет Србије, што значи одбијање непосредног или посредног признавања фантомске државности Косова и Метохије ван Србије. Саборски оци су, устима Његове Светости Патријарха, уверили г. Вучића да Влада и Скупштина Србије, делујући у том смеру, могу да рачунају на пуну подршку Српске Православне Цркве, у оквиру, наравно, њене надлежности и њених могућности.

Сабор поново подсећа домаћу и светску јавност на страдање Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована, поглавара канонске Православне Цркве у БЈР Македонији, по шести пут неправедно утамниченог на основу наручених лажних оптужби и монтираног, фарсичног судског процеса, као и на нове судско-

-полицијске претње архијерејима, клирицима и верницима Охридске Архиепископије. Сви су они, на челу са својим Предстојатељем, прогоњени – као да не живе у Европи 21. века и као да не постоји начело слободе вере и савести, чији први историјски документ јесте Милански едикт светога цара Константина, а данас га јемче обавезујуће међународне конвенције. Зато Сабор поново апелује на све људе и установе, код нас и у свету, које могу да допринесу ослобођењу архиепископа Јована и обезбеђивању грађанске равноправности за све припаднике Охридске Архиепископије, да подигну свој глас и што скорије учине све што могу јер је здравље Архиепископа-сужња већ озбиљно нарушено, добрим делом и због тамничких услова.

Са истом састрадалном љубављу и забринутошћу Сабор позива све позване и одговорне да се заузму за ослобођење отетог и незнано где заточеног Митрополита алепског Павла из древне Антиохијске Патријаршије, као и толико других невиних жртава суровог грађанског рата на тлу нама пријатељске Сирије. Исто тако, Сабор апелује на одговорност великих сила, као и домаћих политичких елита у земљама Блиског и Средњег Истока, за страдање и драстично смањивање броја хришћана на том подручју и за не мање страдање десетинâ милионâ муслиманских верника.

Сабор жали због честих антиправославних и антисрпских провокација у суседним земљама, – Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, – као и због повремених инцидената у самој Србији, првенствено у Рашкој области.

Његова Светост Патријарх и чланови Сабора литургијски и молитвено су учествовали у сахрањивању посмртних остатака краља Петра II и других чланова Дома Карађорђевићâ, 26. маја, у храму Светог Великомученика Георгија на Опленцу.

У присуству Председника Србије, чланова Владе, представникâ других хришћанских Цркава, као и Исламске и Јеврејске заједнице Србије, представникâ САНУ, дипломата, истакнутих културних посленика и других угледних гостију, Његова Светост Патријарх је, заједно са члановима Сабора, отворио проширене и обновљене просторије Музеја Српске Православне Цркве и изразио захвалност Цркве Влади Србије, посебно Министарству културе, што је омогућен тај значајан духовни и културни подухват. Сличну подршку Сабор очекује и кад је реч о обезбеђивању адекватног простора за Библиотеку и Архив Српске Патријаршије, као и за Православни богословски факултет и Богословију Светог Саве у Београду. Сабор очекује и бржу - притом потпунију, а не селективну – примену Закона о реституцији црквене имовине, као и правичну реституцију одузете приватне имовине.

Сабор је такође одлучио да из средстава фондације Патријарх Павле помогне обнову православног храма у Кућанцима, родном селу блаженопочившег патријарха Павла.

Сабор је Епархији рашко-призренској, због специфичних услова на Косову и Метохији, одобрио оснивање Епархијског завода за заштиту духовног и културног наслеђа, и начелно прихватио иницијативу да се оснује и општецрквени Завод тога типа. Основана је и нова црквена Фондација за помоћ потребитима на Косову и Метохији, а уједно је одлучено да се интензивира и побољша рад постојеће добротворне фондације Човекољубље.

За друго седиште Епархије далматинске одређен је манастир Крка, одобрено је преношење седишта Епархије источноамеричке из Пенсилваније у околину Њујорка, а мисионарска парохија на острву Малти пренета је у јурисдикцију Епархије аустријско-швајцарске, која обухвата и српске православне парохије у Италији.

Проширен је састав саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом и утановљена посебна Комисија за дијалог са Бискупском конференцијом Словеније.

Сабор није прихватио предлог да лику светих буде прибројан наш највећи песник, Петар Петровић Његош.

Епископ зворничко-тузлански Василије и средњеевропски Константин трајно су разрешени дужности управљања својим досадашњим Епархијама.

Донете су одлуке које се тичу упражњених епархија Српске Православне Цркве. Попуњене су две епархије, а остале, из важних практичних разлога, и даље имају на челу администраторе. На упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи Епископ бихаћко-петровачки Хризостом, а на упражњену катедру епископа бихаћко-петровачких досадашњи викарни Епископ хвостански Атанасије.

За администратора Епархије средњеевропске потврђен је Патријарх српски Иринеј, за администратора Епархије жичке епископ шумадијски Јован, за администратора Епархије аустријско-

-швајцарске епископ бачки Иринеј, а за администратора Епархије јужноцентралноамеричке митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Заменик митрополита дабробосанског Николаја биће и даље епископ захумско-херцеговачки Григорије.

Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу господа епископи сремски Василије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.

Због чедоморства је становништво Србије сваке године мање за један град средње величине, што сведочи о дубоком моралном паду, о тешкој кризи породице и о недостатку праве вере у Бога код многих, премда се већина људи у нашем народу изјашњавају као верници и јесу верници макар у елементарном смислу те речи. Сабор је стога подржао иницијативу лекарâ верникâ да држава забрани абортус, осим у случајевима када се он врши из медицинских разлога. Сабор апелује на савест родитељâ, васпитачâ, државних чиновника и свих који могу да утичу на стање у друштву да учине све што могу да међу нама, упркос материјалној оскудици, слављење живота као највећег Божјег дара постане алтернатива несвесном култу смрти који је узео маха у савременој западној цивилизацији. Истовремено Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве и подручним им црквеним јединицама да оснивају фондове за подршку породицама са више деце, да превентивно, пастирски и терапеутски, спречавају пошаст неморала, наркоманије, порнографије и свих других патогених појава које из корена угрожавају биће, душу и будућност српског народа и свих хришћанских народа, изложених пагубном утицају секуларизма, потрошачког менталитета, хедонизма, индивидуали-зма, псеудорелигиозности без појма о личном Богу, лажног хришћанства без Христа као Богочовека и без Цркве као богочовечанске заједнице, као и разних идеологија бесмисла и безнађа. Сабор, са своје стране, позива све на живот и деловање кроз веру, наду и љубав, јер – Бог је љубав.

Служењем свете Литургије у Нишу на празник Светог цара Константина и царице Јелене прослављена је 1700-годишњица Миланског едикта на нашем помесном нивоу, као припрема за општу прославу у октобру ове године, и орденом Светог Саве првог степена одликован град Ниш. Тиме је завршен рад овогодишњег заседања Сабора.

Свечано празнично бденије у новосаграђеном храму који је град Ниш њима посветио служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом, уз саслужење свештенства Епархије нишке. Бденије су својим присуством и молитвама обогатили Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј, Високопреосвећена и Преосвећена господа архијереји наше свете Цркве, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радивојевић, Градоначелник града Ниша, председници градских општина, представници Војске Србије и благочестива господа хришћанска, међу којима и увек драги гости из дијаспоре.

Палилулско вече

Навечерје градске славе обележено је традиционалним сабором Нишлија на Палилулској рампи, где се одржава „Палилулско вече“. Ово вече је један вид културне манифестације којом се обележава празник Светог цара Константина и његове Свете равноапостолне матере Јелене. Нишлијама се овом приликом обратио Епископ нишки г. Јован и у име све пуноће црквене честитао празник и градску славу.

Света архијерејска Литургија

Молитвена прослава Светих Константина и Јелене у години великог јубилеја крунисана је светим литургијским слављем. Светом Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Преосвећене Господе Епископа: сремског Василија, будимског Лукијана, канадског Георгија, банатског Никанора, новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина, источноамеричког Митрофана, бачког Иринеја, бихаћко-петровачког и изабраног зворничко-тузланског Хризостома, тимочког Јустина, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игнатија, милешевског Филарета, будимљанско-никшићког Јоаникија, ваљевског Милутина, рашко-призренски Теодосија, аустралијско-новозеландски Иринеја, крушевачког Давида, умиривљеног захумско-херцеговачког Атанасија, моравичког Антонија, липљанског Јована, ремезијанског Андреја, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, стобијског Давида, умировљеног средњеевропског Константина, и домаћина Епископа нишког г. Јована.

• беседа Патријарха српског г. Иринеја
  

Света служба завршена је градском литијом и ломљењем славског колача.

На предлог Епископа нишког, а благовољењем Свјатјејшег Патријарха, Свети Архијерејски Синод одликовао је орденом Светог Саве првог и другог степена, као и орденом Светог цара Константина најзаслужније ктиторе и приложнике храма Светих Константина и Јелене у Нишу.

Празнични дух се у Константиновом граду Нишу осећа свуда и на сваком месту. У организацији нишког Универзитета уприличен је међународни научни симпосиум „Ниш и Византија“. Свечаност је отворио надахнутом беседом Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј.

Извор: Епархија нишка

Фотографије

Владика је повређен јуче у саобраћајној несрећи када је ауто којим је путовао из правца Ниша ка Београду, ударио у средишњу заштитну ограду на ауто-путу, а потом у цистерну бугарских регистрација која је била празна.

Несрећа се десила код Крњева.

Извор: агенције

СПЦ

Конкретно, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом, а на упражњену катедру епископа бихаћко-петровачких досадашњи викарни епископ хвостански Атанасије.

За администратора Епархије средњеевропске потврђен је Патријарх српски Иринеј, за администратора Епархије жичке епископ шумадијски Јован, за администратора Епархије аустријско-швајцарске епископ бачки Иринеј, а за администратора Епархије јужноцентралноамеричке митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Заменик митрополита дабробосанског Николаја биће и даље епископ захумско-херцеговачки Григорије.

Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу господа епископи сремски Василије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.

Овом седницом окончан је радни део овогодишњег саборског заседања, а његов рад биће молитвено крунисан саборним служењем свете Литургије у Нишу на празник Светог цара Константина и царице Јелене, чиме ће бити прослављена 1700-годишњица Миланског едикта на нашем помесном нивоу, као припрема за општу прославу у октобру ове године.

У васкршњој радости, у време редовног заседања Светог Архијерејског Сабора, у петак, 31. маја 2013. године, свечано је отворен Музеј Српске Православне Цркве. Као чувар идентитета, историје и културе нашег народа, као највећа памтиља, наша Црква и данас показује чиме располажемо и на који начин треба да чувамо народно вишевековно наслеђе, дух наш, наше народно биће.

Прво београдско певачко друштво је васкршњим тропаром и химном Боже правде на правин начин најавило овај посебан догађај.

Поздрављајући председника Републике Србије г. Томислава Николића, министра културе г. Братислава Петковића, све архијереје, свештенство, представнике других конфесија, амбасадоре страних земаља и угледне личности јавних и културних установа, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј произнео је поздравно слово:

„Досадашње просторије Музеја, где је био изложен само мали део оног богатства и духовног блага које имамо, није био довољан да посетиоци стекну довољно сазнање о ономе шта наша Црква поседује. Одавно се указала потреба да се овај Музеј прошири, али до сада није било могућности, мада и ово није трајно решење. Ми имамо толико духовног блага, наслеђеног, од тринаестог века до данашњих дана, да је потребно наћи трајно решење за Црквени музеј, да би оно што сада држимо у депоима могло бити изложено. Ови предмети представљају нашу културу, наше духовно наслеђе, наше духовно стваралаштво почев од тринаестог века, које потиче не само са једног места, него са свих простора где је живео наш народ.

Благодарећи Влади Републике Србије, која је преко свога Министарства за културу издвојила средства, први пут је пружена прилика да се ово наше драгоцено благо изложи и учини доступним онима који желе да се са њим упознају и сагледају какво благо Црква поседује – то су драгоцености од велике вредности. На жалост, до сада није било прилике да се оне изложе. Ту су, пре свега, иконе, рукописне и штампане богослужбене књиге, ту су богослужбени предмети, затим многобројна документа од историјског значаја, познате слике, и друго - овом приликом први пут изложене. Да није било помоћи Министарства културе, односно Републике Србије, ми данас не бисмо били овде, нити би наши историчари и историчари уметности имали прилике да се упознају са тим огромним културно-историјским наслеђем.

Благодаримо Републици Србији и Министарству културе које је имало слуха за оно што поседујемо и што не би требало да буде у депоима, него изложено на одговарајући начин. Поносни смо и дубоко захвални свима онима који су нам омогућили да отворимо овај, као што рекох, привремени Музеј, пошто и ово није трајно решење, мада је много боље него што је до сада било...

Све вас поздрављам и желим да се у овој кући, нашој и вашој кући, осећате у као у своме дому. Добро дошли!“

Обновљени Музеј Српске Православне Цркве садржи три стотине изложених експоната, у односу на неколико хиљада које поседује у депоима. Извори историјског, црквеног, уметничког блага су разни: највећи део су предмети из фрушкогорских манастира (у њима је садржана и баштина пре Велике сеобе 1690), и цркава из источног Срема који су враћени из Загреба, где су били однети током Другог светског рата. Остали инвентар се састоји од предмета које су за Музеј пре 1941. прикупили професори Радослав Грујић и Лазар Мирковић, по налогу највиших црквених власти. Богатство музејског блага било би зацело веће да су враћени сви предмети који су током рата однети, поготово што многи од њих нису заувек пропали у ратном вихору.

Данас се у Музеју Српске Православне Цркве издваја неколико група које својом категоријом, самим тим и значајем, превазилазе границе наше земље и чине део светске културне баштине.

„Пред вама се налазе обновљени простори Музеја који ће грађанима Србије и њиховим гостима омогућити да виде непроцењива културна блага, која су током минулих векова многи посвећеници, углавном монаси, својим животом бранили, скривали и чували. Њима можемо да захвалимо што су ове вредне реликвије, богослужбене књиге, драгоцени предмети и врхунска уметничка дела стигла до нас,“ казивао је министа културе и информисања г. Братислав Петковић и поменуо као изузетно заслужне за Музеј Српске Православне Цркве: др Радослава Грујића, Светозара Душанића, патријара Варнаву, патријарха Викентија...

Значају Музеја Српске Православне Цркве нагласио је у свом поздраву и Председник Републике Србије г. Томислав Николић и, између осталог, истакао значај неговања свести свих о очувању културног блага и, самим тим, националног идентитета:

„Да није било свести о значају чувања историјских драгоцености, добар део наше вековне прошлости остао би расејан по Европи, или би био заувек изгубљен. О томе сведочи пре шест деценија патријарх српски Викентије када је на отварању Музеја Српске Православне Цркве (1954. г.) рекао: ‘У тешкој и мучној српској прошлости нестајали су градови, дворци, тврђаве, али је остао један део културног блага по манастирима и црквама у којима су га кроз векове чували и сачували српски монаси и свештеници…’ Историја српског духовног бића уткана је у многобројне предмете, првобитно похрањене у ризнице, некада посебне просторије при олтару, а ризница је била простор где су чувани сакрални предмети, иконе, скупоцени прилози, богослужбене реликвије, црквене књиге, одоре...“

После поздравних говора, патријарх Иринеј је са високим гостима разгледао нову сталну поставку Музеја Српске Православне Цркве. Стручна објашњења је пружао управник Музеја г. Владимир Радовановић. Први пут су изложени уметнички портрети српских патријараха у новим оделењима.

У централном делу Музеја, где је права духовна ризница, највише се задржало у просторији где су изложени плаштаница краља Милутина, Јефимијина Похвала кнезу Лазару...

Највећу пажњу изазвao је oгртач (хаљина) кнеза Лазара урађен пре 1389. године. На њeму се налазе хералдички знаци, лавови у двоструком жакар-ткању, а шлем са воловским роговима стављен је на дугме урађено техником емајла. Овај хералдички знак је заступљен на новцу и печатима кнеза Лазара.

Свечаност су својим присуством увеличали престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић.

Свечаном отварању музеја су присуствовали Његова Ексцеленција надбискуп Орландо Антонини, нунције у Београду, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић, Муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић, затим генерални секретар Српске академије наука и уметности др Димитрије Стефановић, претходни директор овог Музеја мр Мирослав Илић, јавни и културни радници, међу којима Милован Витезовић, Аника Сковран и други.

У име Канцеларије за сарадњу су традиционалним Црквама и верским заједницама овом свечаном чину присуствовао је др Драган Новаковић.

Посебно треба истаћи присуство гђе Драгице Николић, супруге Председника Србије, као и Њихових Ексцеленција амбасадорā: Белорусије Владимира Чушева, Грчке Теодороса Сотиропулоса, Канаде Романа Вашчука, као и представника других амбасада.

Музеј Српске Православне Цркве је основан 1954. године. Уз помоћ Министарства културе реконструисан је у модеран музејски простор. Предмети су од непроцењиве верске, културне и уметничке вредности. Осветљење је прикладно. Музеолошке одреднице су постављене на српском и енглеском језику. Музеј Српске Православне Цркве је својевремено објавио каталог на више језика.

Улаз у Музеј Српске Православне Цркве од сада је из улице Кнеза Симе Марковића бр. 3 (прекопута Саборне цркве).

Зорица Зец

http://www.spc.rs/sr/otvoren_muzej_srpske_pravoslavne_crkve

Трајање: 01:17:59

Послушајте:

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/05/31.05.13_zbor_-_in_memoriam_-_o._radovan_bigovic_-_vera_danas_i_skup_na_40_dana_u_zemunu_64k.mp3

http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-protejerej-stavrofor-dr-radovan-bigovic-vera-danas

СПЦ

Празник Светих равноапостолних Кирила и Методија у словенским земљама празнује се ове године са посебном радошћу. Прошло је 1150 година од њиховог доласка у Моравску на позив кнеза Ростислава. Овај боготражитељ се обраћа писмом цариградском Патријарху Фотију молећи га да у његову земљу пошаље проповеднике истините речи Божје. Света браћа, припремивши се добро за ово богоугодно дело, долазе те давне 863. године у Моравску. Тада место столовања моравског кнеза, а данас само археолошко налазиште, недалеко je од места Микулчице у Републици Чешкој.

Од тада до данас, као и на сваком месту овога света где се Реч Божја проповеда, Црква је живела свој живот пун искушења, успона и падова. На месту зачетка проповеди међу Словенима постоји и данас Православна црква Божја Чешких земаља и Словачке. Помесна, аутокефална Црква, ове године је домаћин прославе великог јубилеја који се прославља како на црквеном, тако и на државном нивоу.

Православна црква Чешких земаља и Словачке је ове године имала част да потврди своју верност вери коју су им објавила Света браћа Кирило и Методије заједничарећи у Тајни Тела и Крви Христове са наследником Патријарха Фотија на катедри константинопољских патријараха Његовом Све-светошћу Архиепископом константинопољским, Новога Рима и Патријархом васељенским Господином Вартоломејем. У пратњи Митрополита мирликијског Хризостома, Патријарх Вартоломеј је стигао у Републику Чешку 22. маја 2013. године. Следећег дана, након доксологије у Саборној цркви у Прагу, посетио је чешки Парламент и председника Бискупске конференције Чешке кардинала Дуку.

Скуп свих делегација помесних Православних цркава био је у месту Брно у четвртак увече. Госте из других помесних Цркава дочекивао је Архиепископ омолуцко-брнски и Мјестобљуститељ митрополитског трона Цркве Чешких земаља и Словачке Симеон (Јаковљевић). На заједничкој вечери са Патријархом Вартоломејем биле су присутне делегације из Александрије, Јерусалима, Москве, Београда, Букурешта, Софије, Атине, Варшаве, Тиране и Кијева.

На дан када Црква прославља Свету браћу Кирила и Методија (по јулијанском календару), 24/11. маја, у цркви Светог кнеза Вјачеслава и његове мајке Људмиле у Брну, Свету Литургију служио је представник Српске Православне Цркве, Епископ хвостански Господин Атанасије уз саслужење Епископа Силуана из Румунске Православне Цркве. Ова једина православна црква у другом по величини граду у Чешкој је занимљива за нашу Српску Цркву због тога што је освећена од стране Митрополита скопског Јосифа, а у присуству преподобног Јустина Поповића.

Хејтман јужноморавског краја, г. Михаил Хаск, примио је Патријарха Вартоломеја са којим је разговарао о животу православних хришћана у Јужној Моравској. Музеј моравске земље је поводом овог јубилеја уприличио изложбу посвећену доласку хришћанских мисионара међу словенске народе. Изложбу је посетио Његова Све-светост Патријарх Вартоломеј са свим делегацијама које су пристигле на прославу.

Свечаном ручку, поред представника Правосланих помесних Цркава, присутвовали су и представници других хришћанских конфесија у Чешкој Републици, као и представници државе.

У четвртак увече уприличена је доксологија у цркви Св. кнеза Вјачеслава Патријарху Вартоломеју, који је поздравио и благословио присутни народ. Истом приликом је отворио културну манифестацију „Ноћ отворених цркава“ која се већ неколико година организује у Брну.

Место Микулчице, на југу Чешке, у историји је било место столовања моравског кнеза Ростислава. Дана 25. маја 2013. г. овај археолошки локалитет био је место васељенског сабрања. Свету Литургију је служио Његова Све-светост Патријарх Вартоломеј уз саслужење Архиепископа омолуцко-брнског Симеона (Јаковљевића), Мјестобљуститеља митрополитског трона Цркве Чешких земаља и Словачке, Митрополита мирликијског Хризостома из Константинопољске Патријаршије, Митрополита Зимбабвеа Серафима (Кикотиса) из Александријске Патријаршије, Митрополита Бостре Тимотеја (Маргаритиса) из Јерусалимске Патријаршије, Епископа каменско-алапајевског Сергија (Ивањикова) из Московске Патријаршије, Епископа хвостанског Атанасија (Раките) из Српске Православне Цркве, Епископа Мађарске Силуана (Мануила) из Румунске православне Цркве, Митрополита ловчанског Гаврила (Динева) из Бугарске Православне Цркве, Митрополита лангадског Јована из Атинске архиепископије, Епископа горлицког Пајсија из Пољске Митрополије, Митрополита Винипега Георгија из Украјинске Православне Цркве, Архиепископа прешовског Ростислава из Словачке и Епископа Јоакима, викара Архиепископа Симеона као и архимадрита Козме (Совјанија) из Албанске Православне Цркве.

Светој Литургији су присуствовали и чланови дипломатског кора у Републици Чешкој као и верни народ из свих крајева земље, али и целе Европе.

Извор: СПЦ