Први пут у историји ове Лавре служена је Литургија на манастирском платоу.

На Литургији је појао хор Свето-Тројицко Сергијеве Лавре под руководством архимандрита Гљеба Кожевњикова.

После Свете Литургије, одслужен је молебан "Игуману земље руске" Преподобном Сергију, уз молитвено присуство и учешће више хиљада људи.

У име манастирског братства Лавре Архиепископ сергијевско-посадски Теогност уручио је Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју панагију, икону преподобног Сергија Радоњешког и албум посвећен Тројицко-Сергијевој Лаври.

Предстојатељи двеју помесних Цркава овом приликом су међусобно разменили дарове, а затим је уследила саборна трпеза љубави која је подељена са великим бројем верника у главној Манастирској трпезарији.

Истога дана Патријарх Иринеј је, са члановима делегације СПЦ која је у пратњи Свјатјејшег, посетио Московску духовну академију где му је Архиепископ Евгеније приредио срдачан пријем.

Фото: ђакон Александар Секулић

Извор: СПЦ

Линк ка теми

http://www.patriarchia.ru/db/text/3109264.html

У храму Светог Николаја у Толмачама Свјатејшег је поздравио архијерејски намесник Московског округа протојереј Николај Кречетов са свештенослужитељима при овоме храму. Српски Патријарх се поклонио Владимирској икони Матере Божије. Парох при овоме храму, протојереј Андреј Румјанцев изложио је Његовој Светости историју ове иконе и других светиња у храму. Патријарх је примио на поклон албум са репродукцијама икона „Ликови Христа“.

У наставку је поглавар Српске Цркве посетио Третјаковску галерију и поклонио се икони Свете Тројице, рад преподобног Андреја Рубљова.

Истога дана Патријарх српски Иринеј посетио је Новоспаски мушки манастир. На улазу у ову обитељ Свјатејшег Патријарха је дочекала братија манастира са мноштвом верних. Патријарх је посетио храм Преподобног Романа Слаткопевца с гробницом бојара Романових. У гробници благоверног великог кнеза Александра Сергејевича отпевано је Вечнаја памјат. Намесник манастира Епископ воскресенски Сава изложио је историју гробнице представника царског Дома и експоната који се налазе у овом музеју.

Затим је Патријарх српски посетио Преображенску саборну цркву Новоспаског манастира, где се поклонио икони Матере Божје „Свецарици“.

Пре свеноћног бденија служен је молебан с величанијем преподобном Сергију Радоњешком. У наставку је Епископ воскресенски Сава поздравио Српског Патријарха нагласивши да ће Његова посета ући у историју овог руског манастира. У одговору је Патријарх Иринеј казао да се у Москви налази по други пут – први пут је посетио престоницу Русије кад је дошао на погреб Патријарха Пимена (1990 .године). Многе светиње Москве биле су недоступне за посету, приметио је Патријарх.

„Српски народ је много пострадао. Током 500 година турског јарма уништени су многи споменици – прекрасне иконе, фреске, храмови. Последњи јарам за српски, али и за руски народ била је идеологија која је прогласила Бога мртвим и све оно што је повезано са именом Божјим. Хвала Богу, васкрсла је наша вера, васкрсла је наша душа. Обновљени су храмови и манастири, а што је најважније, наши народи су подизали храмове у душама својим, у срцу своме.“

Поглавар СПЦ је заблагодарио Епископу Сави на могућности да разгледа светиње московске земље и уручио му на дар панагију и икону Матере Божје.

извор: Московска Патријаршија

фото: ђакон Александар Секулић; Московска Патријаршија

Линк ка теми

Са стране Руске Православне Цркве у разговорима су учествовали председник Одељења спољних црквених послова Митрополит волоколамски Иларион, руководилац Административног секретаријата Московске Патријаршије епископ солнечногорски Сергије, намесник Новоспасовског манастира Епископ воскресенски Сава, намесник Свето-Даниловског манастира архимандрит Алексиј Поликарпов, заменик председника Одељења спољних црквених послова протојереј Николај Балашов, секретар Одељења спољних црквених послова протојереј Игор Јакимчук. Разговорима је присуствовао и Епископ моравички Антоније.

Његова Светост Патријарх Кирил је срдачно поздравио високог госта и његову пратњу у Административном центру Московске Патријаршије приметивши: „Веома се радујемо што је управо данас дошло до дугоочекиване посете Ваше Светости Руској Цркви. Та посета пада у благодатни период празновања 1025-годишњице крштења Русије, и ми се радујемо и због тога што ће се Ваша мирна посета одвијати у склопу учешћа у овим свечаностима.“ Његова Светост је констатовао да су Руску и Српску Православну Цркву кроз читаву историју везивали посебни односи. „Ми смо наследници једнога словенског духовног и културног предања, које потиче још од Светих Ћирила и Методија. Богослужење које вршимо разумеју и Срби и Руси. Та богослужбена традиција на посебан начин духовно и молитвено учвршћује наше народе“, казао је Патријарх Кирил. Такође је истакао да је оснивач Српске Цркве Свети Сава примио монашки постриг у Старом Русику на Светој Гори, а превео је и Крмчију (Законоправило) на словенски језик; тим преводом се столећима користила Руска Православна Црква.

„Наша Црква и народи су у историји пролазили и кроз радости и кроз жалости. Веома често то су биле заједничке радости и заједничке жалости. Сећамо се жртве које је принео руски народ ослобађајући Балкан и оних добрих последица по српски народ. Такође се сећамо и тога да је Русија ступила у Прави светски рат зарад братског српског народа уз огроман ризик по своју сопствену егзистенцију – као што је познато, трагедија Првог светског рата претворила се у револуцију и потоња искушења за наш народ. Но, такође ми чувамо успомену на то како су српски народ и Српска Црква у своје наручје примили велики број руских избеглица после револуције,“ продужио је Најсветији Владика.

Изражавајући радост поводом предстојећег помесног празновања 1025-годишњице крштења Русије, поглавар Руске Православне Цркве је истакао да је ослобођење Цркве после деценија атеистичких прогона и угњетавања започело управо у години празновања 1000-годишњице крштења Русије. „Ових протеклих 25 година посвећени су напорима на препороду наше Цркве. За све нас који живимо на просторима историјске Русије – а данас у разним државама, али у једној Цркви – тај повод ће оценити све оно што је урађено, а такође ћемо заблагодарити Господу и Њему се помолити како би Његов благослов остао с нама и надаље.“

Са своје стране Најсветији Патријарх Иринеј је заблагодарио на поздраву и казао: “Ово су речи Поглавара велике Цркве великога народа – народа који има значај не само за Словене, него игра велику улогу у читавом свету“. Он је заблагодарио Најсветијем Патријарху Кирилу „на могућности да се поклони светињама Руске Цркве, да се помоли са руским народом и преда се благодати Божијој.“ По речима Свјатејшег Иринеја, 1025-годишњица крштења Русије значајна је не само за Руску Православну Цркву, већ и за све словенске народе.

Говорећи о својој посети Руској Православној Цркви која је почела претходног дана, он је истакао да „ова посета треба да ојача наше духовне везе“ и допринесе даљем развоју односа. Свјатејши Патријарх Иринеј је изразио уверење да се словенски народи морају удружити и навео речи светитеља Николаја Велимировића о историјској улози коју они треба да одиграју. „Та улога се односи на првом месту на руски народ и на Руску Православну Цркву која треба да предводи велику словенску породицу“, додао је Најсветији Владика.

Ми као представници словенских народа треба да имамо заједнички став приликом решавања питања у сагласју са осталим Православним Црквама.

По завршетку разговора Његова Светост Патријарх Кирил је уручио поглавару Српске Православне Цркве и члановима пратње ордење Руске Православне Цркве „у спомен на напоре на добро Свете Цркве у вези са 1025-годишњицом крштења Русије“.

Најсветијем Патријарху Иринеју је уручен орден Светог равноапостолног кнеза Владимира I степена, док су Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски Амфилохије, Епископ бачки др Иринеј, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије и Епископ моравички Антоније добили орден добили орден Светог равноапостолног кнеза Владимира II степена, а архимандрит Арсеније, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Александар Секулић - Светог равноапостолног кнеза Владимира III степена.

Његовa Светост Патријарх Иринеј је заблагодaрио на високом одликовању.

Извор: Служба за комуникације Одељења спољних црквених послова Московске патријаршије

фото: ђакон Александар Секулић

Линк ка теми

Ова дезинформација није само злонамерна, антицрквена, већ одаје намеру њених састављача да поремети традиционално братске односе и поверење између српског и руског народа.

Једна од централних тема, свакако, била је везана за проблем Косова и Метохије. Притом је Патријарх српски господин Иринеј замолио свог домаћина да подржи став Српске Православне Цркве о очувању Косова и Метохије у саставу Србије. Све друго представља конструкцију одређених политичких, медијских, а можда и парацрквених кругова, који из својих интереса не бирају средства да пошто-пото испровоцирају сукоб Цркве и државе Србије.

Очекујемо да медији који су објавили ову лажну вест, поводећи се за лажљивим извором или изворима, објаве и овај деманти из прве руке.

Из Кабинета Патријарха српског

У наставку је Патријарх српски Иринеј у храму Свих светих просијавших у земљи Руској одслужио благодарење за време кога се Патријарх московски Кирил молио у олтару. Чин благодарења пратили су директор Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије Митрополит волоколамски Иларион, Митрополит рјазански и михаиловски Павле, руководилац Административног секретаријата Московске Патријаршије Епископ солнечногорски Сергије, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички Антоније, секретар Свјатејшег Патријарха московског и све Русије за град Москву протојереј Владимир Диваков, заменик директора Одељења спољних црквених послова протојереј Николај Балашов, секретар овог Одељења за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук, помоћник директора Одељења спољних црквених послова протођакон Владимир Назаркин, опуномоћени амбасадор Републике Србије у Русији Славенко Терзић.

По завршетку овог молитвеног чина Свјатејши Патријарх Кирил је поздравио српског Патријарха Иринеја речима:

„Ваше Свјатејшество, возљубљени у Господу сабрате!

Желим да Вас срдачно поздравим данас као драгог и поштованог госта Руске Православне Цркве у првопрестолном граду Москви.

Налазимо се у просторијама Патријараршке и Синодалне резиденције Даниловског манастира – у месту мојих свакодневних послова, а где се одржава и већина седница Светог Синода. Овде примамо високе госте наше Цркве. Овај манастир је најстарија обитељ у Москви; основана је у 13. веку, и тако је вршњакиња Цркве Светога Саве. Из тог разлога посебно ми је пријатно што сте нас посетили како бисмо за време боравка Вашег Свјатејшества прославили успомену на велике светитеље Руске Цркве: преподобног Сергија Радоњешког, Свете равноапостолне кнегињу Олгу и кнеза Владимира.

Ваша жеља да учествујете у свечаностима поводом 1025-годишњице крштења Русије даје Вам прилику да се поклоните светињама Москве и Петрограда, Кијева и Минска. Имаћете прилику да општите са својом српском сабраћом који живе међу нама. Иначе, предстоји нам да размотримо широки круг питања која се тичу наших међусобних односа и међуправославне сарадње.

Надам се да претрпани програм Ваше пријатељске посете неће уморити Вашу Светост, као и да ће Вам посета Руској Цркви остати у најсветлијој успомени и да ће Вам подарити духовне силе како бисте наставили Ваш плодне подухвате на српском патријараршком престолу.

Благословен је онај који долази у име Господње! Ис пола ети деспота!“

У свом отпоздраву Поглавар Српске Цркве је благодарио најсветијем Патријарху Кирилу на топлим речима. Изразио је велику радост на указаној могућности да посети Русију и да се поклони светињама Руске Православне Цркве.

Свјатејши Патријарх Иринеј је истакао чврсте везе које су спајале Србију и Русију почев још од времена Светога Саве, који је пострижен за монаха у руском Пантелејмоновском манастиру на Светој Гори. Историја руског и српског народа има много чега заједничког, продужио је Свјатејши Иринеј; рецимо, оба народа су много пострадала кроз историју, а да не говоримо о годинама проведеним под безбожничким режимима 20. века. Прошавши кроз сва та гоњења, обе Цркве су ојачане крвљу мученика.

У име Српске Православне Цркве и српског народа, Најсветији Патријарх Иринеј је изразио благодарност Руској Православној Цркви и руском народу на помоћи коју су указивали како у далекој прошлости, тако и у потоња времена, све до данас.

Поглавар Руске Цркве је изразио и наду да ће представници руског народа пружити помоћ и у праведном разрешењу питања Косова и Метохије.

У наставку доксологије у Свечаној сали Патријаршијске резиденције вођен је братски разговор поглавара двеју Цркава.

Извор: Служба за комуникације Одељења спољних црквених послова, СПЦ

Фотографије - линк ка теми

У пратњи Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског налазе се: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски Амфилохије (Радовић), као и Њихова Преосвештенства Епископи: бачки Иринеј (Буловић), новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин (Крчо), рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије (Шибалић), затим старешина Подворја Московске патријаршије у Београду протојереј Виталиј Тарасјев, архимандрит Арсеније (Главчић), протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, као и протођакон Радомир Перчевић и ђакон Александар Секулић. Члан делегације је и проф. Војислав Миловановић, протомајстор изградње харама Светога Саве.

Чин путешествујушчих у Саборној београдској цркви служио је Његово Преосвештенство Епископ липљански Јован (Ћулибрк), викарни Епископ Његове Светости, уз саслужење протојереја-ставрофорâ Петра Лукића, старешине Саборне цркве, и Саве Јовића, главног секретара Светог архијерејског синода, и протођакона Стевана Рапајића.

Ова висока српска делегација биће примљена код највиших црквених и државних великодостојника Руске Федерације, Белорусије и Украјине.

Наша Информативна служба ће благовремено обавештавати јавност о кретањима Његове Светости за време ове посете.

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_irinej_otputovao_u_moskvu

Митрополит Амфилохије, као пастир Цркве Божије, био је и јесте дужан да помене и да опоје сваку проливену крв у немилосрдном и несрећном братоубилачком рату, који је нажалост пратио борбу против окупатора. Они који желе да затру гробове и спомен на своју браћу, рођаке и комшије, који су били њихови идеолошки противници, боље да се запитају о својим грешкама и застрањењима у жару револуционарне борбе, која је текла упоредо са отрпором завојевачу. То су многи стари комунистички револуционари одавно признали, али г. Влаховић изгледа нема снаге да се с тиме суочи.

Митрополит је сахрањивао и опојао сваку душу са једнаком молитвом Богу. Не ради се ту о величању ових или оних, него о праву сваког Божијег створења на достојну сахрану и спомен. Ако се уређује гробље, и треба да се уреди, војника Трећег Рајха или фашистичке италијанске војске, зар треба гробља своје браће затријети и забранити, као што је рађено деценијама, и њиховој дјеци и породицама да их спомињу, неправедно бацајући љагу на потомке, који су, то је сигурно, ни криви ни дужни ни заслужни, за мане и врлине својих предака.

Господин Влаховић и његови истомишљеници би требало да знају да мртви не могу да мрзе нити да науде било коме, а да мисија нас, који још ходамо по земаљском шару, треба да буде помирење, а не ширење мржње и на будуће генерације. То су по бијеломе свијету урадили и народи које су се вијековима борили једни против других, а некмоли неће, понекад и дјеца рођене браће, која су, сплетом несрећних историјских околности, била на супротним идеолошким странама.

Заборавља г. Влаховић да су неки од носилаца Тринаестојулског устанка (као нпр. Јаков Кусовац) били официри те омражене Југословенске војске у отаџбини. 13. јул, као датум који символизује праведни отпор окупатору, као ономе који одузима човјеку богомдану слободу, и који представља почетак модерне црногорске државности, није био пригодан дан за произношење овакве бесједе. Заправо, мислимо да оваква бесједа није пригодна ни за какву прилику, јер ствара мржњу и продубљује подјеле и подстиче посмртне подјеле међу потомцима оних који су на обе стране часно положили своје животе за идеале слободе, иако се понекад нису могли сагласити како она изгледа.

Скупштина Главног града одлучила је јуче да ЦПЦ додијели парцелу од око 13 хиљада метара квадратних на Малом брду у Подгорици, за изградњу храма.

Џомић је агенцији Мина рекао да таква одлука није добра.

"Уз дужно поштовање констатујем да је овдје у питању политика а не вјера. Поново су вјера и нација постале предмет великих политичких злоупотреба", навео је Џомић.

Он је оцијенио да је велика одговорност пред онима који су гласали за такву одлуку, и да зна да Главни град није био оригиналан.

"Прије Главног града и Пријестоница им је додијелила земљиште, и знам да већ неколико година та дружина која себе назива црквом на том мјесту није поставила ни темеље. И мађарска национална мањина у Ловћенцу је тој организацији додијеила земљиште, на сва звона најављивали су изградњу цркве од које ништа није било", казао је Џомић.

Он је увјерен да на тој парцели нећи бити изграђен објекат и да је то, како је рекао, само једна политичка игра са националиним осјећањима, прије него вјерским.

"Они који су нешто на себе ставили то треба и да носе, а вријеме ће да покаже колико су били у праву, показаће се какво ће им мјесто остати у истрорији Црне Горе због овакве одлуке", навео је Џомић.

Према његовим информацијама, како је рекао, мјештани момишићког брда се буне, "и знају да та организација није црква а посебно не православна".

"Не знам какве могу да буду импликације, имајући у виду природу и менталитет Црногораца а нијесам далеко од увјерења да ово може да изазове неке тензије. Биће отпора уколико уопште дође до тога да се гради објекат", сматра Џомић.

Он је рекао да је посјетио мјесто и да су потребни милиони еура да се било какав објекат изгради.

»Мислим да је ово кукавичје јаје које је потурено Мирашу Дедеићу и његовим сљедбеницима и врло брзо ће се показати да је тако«, казао је Џомић.

Одлука Главног града о додјели земљишта, сматра он, може се тумачити двојако.

"Додјељује се грађански легитимитет наводној цркви али како чујем, општина ће ускоро морати да се суочи и са захтјевима других вјерских заједница које ће тражити исту површину, у истој противвриједности", закључио је Џомић.

http://www.mitropolija.com/protojerej-stavrofor-velibor-dzomic-odluka-o-dodjeli-zemljista-politicka-a-ne-vjerska/

Стварно задивљује обавештајна обавештеност Danas-овог сарадника, односно сараднице: кладио бих се да нико из БИА или било које друге аналогне установе, домаће или стране, није регистровао овај готово целодневни боравак бачког епископа у Београду, али Danas-ов сарадник, односно сарадница, богме јесте. На велику жалост Danas-a и његових сарадника и сарадница, Бачка и Београд нису повезани само истим почетним словом него и крајње неприхватљивом великосрпском субверзивном делатношћу: данашњи бачки владика не само што не слуша савете неких новосадских политичара да се клони Београда него, ето, мало-мало, па бива виђен у Београду, те се може, у духу Danas-у драгих европских вредности, сматрати опасним настављачем ратнохушачке политике свога давнога претходника, бачкога владике Јована Јовановића, који је, иако поданик К. u. К. монархије, доказаном антидемократи и присталици прекомерне употребе силе, Карађорђу, купио његов први топ.

Али, и поред примерне обавештености, Danas-у остаде непознат разлог боравка дотичног сумњивог лица у Београду. Као најпоузданији извор информацијâ о себи самом, имам част да обавестим знатижељног (знати жељног) сарадника или знатижељну сарадницу Danas-а, у циљу добијања потпуне информације, да прекјуче у Београду нисам ни видео Патријарха српског, а камоли да сам са њим „усаглашавао” било шта. Истовремено, са жаљењем морам да исправим Danas-овог текстописца: владика Атанасије за издају оптужује само државни врх, док „црквени врх” – ма шта тај израз значио – оптужује за колаборантски однос илити за генералну подршку државном тријумвирату, уз апстраховање – по њему, владици Атанасију – издајничке улоге истога. Са данасовске стране и са разних других страна радо нападани „црквени врх” није, срећом, у прилици и могућности да изда Косово, све и кад би хтео, а јемчим да неће, упркос жељама и пројекцијама Danas-ових аутора, са чијега становишта бих иначе лично очекивао похвалу за свакога ко је вољан да нас, ради вртоглавих висина светле европске будућности, ослободи баласта званог Косово (плус Метохија, што, данас/danas, звучи тако примитивно поповски и ситно калуђерски...).

У наставку свог смушеног текста К. Ж. објашњава како владика Атанасије види улогу доле назначеног у врзином колу наше данашњице, па онда препричава догодовштине са митинга Остајемо у Србији од 10. маја и, као круну свега, наводи коначно и обавезујуће мишљење Danas-овог главног експерта за Српску Православну Цркву, велеученог Мирка Ђорђевића, о читавом „случају”, а посебно његово велеумно сагледавање главних „струја” у данасовцима не превише симпатичној Цркви и његово пророчко најављивање новог неразумљивог саопштења из пера аутора овога коментара, зачудо разумљивог – чак и њему, само ако хоће да то призна.

На крају морам да дубоко разочарам и растужим К. Ж., Danas, Мирка Ђорђевића и још понеког вешћу да Косово није поделило Цркву, нити ће је поделити, нити је може поделити. Напротив, Косово и Косовски Завет јесу један од битних чинилаца јединства ове помесне Цркве, као и чинилац јединства између Danas-овог дежурног негативца, владике бачког, и умировљенога владике захумско-херцеговачког, независно од тога шта они мисле један о другом или, тачније, један о поступцима и речима онога другог. Уосталом, Црква се, по самој својој природи, не може поделити. Од ње се, додуше, појединци и групе могу оделити. Не знам да ли у такве појединце спада и К. Ж., али сам прилично сигуран да у то друштво спада водећа екипа антисрпског, антиправославног и противверског листа за који ради.

Епископ бачки Иринеј

Нови Сад, 12.07.2013 - Информативна служба Епархије бачке

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/episkop-backi-dr-irinej-kosovo-nije-podelilo-crkvu

Ваша Светости,

Поводом изненадног упокојења у Господу блажене успомене Епископа варненског и великопреславског г. Кирила, који је својим преданим животом служио Господу (Фил 3, 10-11), а чији лик памтимо са недавне посете Грузијској Православној Цркви, када смо са Његовим Преосвештенством водили братске разговоре – а сада сазнајемо овако горку вест, то овим изражавамо у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, као и у своје лично име, часној јерархији, богољубивом свештенству, преподобном монаштву и верној пастви Богом спасаване Бугарске Православне Цркве наше најискреније саучешће.

Молимо се Господу и Спаситељу Исусу Христу, Који је Васкрсење и Живот (Јн 11,25), да подари вечни покој племенитој души митрополита Кирила и да га помене у Царству Свом Небеском.

Београд, 10. јул 2013.

Патријарх српски

+Иринеј

Извор: СПЦ

http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-o-svetom-jovanu-krstitelju/

Англикански бискуп Египта др Мунир Хана Анис такође је поздравио збацивање, што он наводи као добру вест за хришћане у већински муслиманској земљи. „Коначно је Египат сада слободан од тиранске владавине Муслиманског братства,“ рекао је.

Морси је званично свргнут са власти у 19 часова по локалном времену у четвртак после недељу дана демонстрација против његове власти интервенцијом египатске војске. Командант оружаних снага Египта генерал Абдел-Фатах ал-Сиси објавио је да је суспендовао Устав и да је наименовао председника Уставног суда Адли Мансура за привременог председника.

Католички свештеник са службом у Каиру описао је догађаје од четвртка као „срећан крај“. Изјавио је: „Ми смо могли имати ужасан сукоб између Муслиманске браће и већине, и све до јуче је то био наш страх. То се није десило. Ја сам већ два сата у граду да би видео каква је ситуација. Сви славе срећан крај политичке кризе“.

У изјави за грчки сајт Реал.гр Патријарх александријски и све Африке Теодор изразио је забринутост због тешких времена која доживљава Египат; он истовремено свима шаље поруку за будућност Православне Цркве и Грка у Египту. Патријарх Теодор је одмах после војног пуча у писаној изјави позвао на јединство у оквиру египатског друштва.

Такође је истакао гвоздену вољу да Александријска Патријаршија остане светионик Православља у Египту , као што је увек била током своје дуге историје, замоливши све Грке да буду присутни на страни Православне Цркве и Грка у Египту.

Поглавар Коптске Католичке Цркве је изјавио агенцији Фидес да он поздравља збацивање са власти египатског председника Мухамеда Морсија.

„ Два народа у Египту су на миран начин повратили своју земљу“, рекао је Патријарх Ибрахим Исак Сидрак. На тај начин су показали свету да су цивилизован народ „упркос чињеници што наилазе на велике проблеме“.

http://www.spc.rs/sr/crkve_pozdravljaju_zbacivanje_morsija_sa_vlasti

.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство изабрани Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије примио је данас у Патријаршији српској у Београду представнике Удружења Срба из Босне и Херцеговине у Србији: г. Душка Беловића, председника Удружења, гђу Весну Вуковић, стручног сарадника за хуманитарне акције, и г. Душана Зекића, координатора подмлатка.

Извор: СПЦ