Свету Литургију су служили Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке Теодор, Његово Блаженство Патријарх Светога Града Јерусалима и све Палестине Теофил III, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил, Његово Блаженство Католикос-Патријарх све Грузије Илија II, Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Његова Светост Патријарх бугарски Неофит, Његово Блаженство Архиепископ кипарски Хризостом II, Његово Блаженство Митрополит варшавски и све Пољске Сава и Његово Блаженство Митрополит све Америке и Канаде Тихон, који су у посети Руској Православној Цркви поводом 1025-годишњице крштења Русије.

Предстојатељима су саслуживали: Митрополит француски Емануил из Константинопољске Патријаршије, Митрополит Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антоније из Антохијске Патријаршије, Митрополит западноевропски Јосиф из Румунске Православне Цркве, Митрополит филипски, неапољски и тасоски Прокопије из Грчке Православне Цркве, Митрополит корчински Јован из Албанске Православне Цркве, Архиепископ прешовски Растислав из Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, чланови Светог Синода и Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве; чланови делегација помесних Православних Цркава, као и представници Синодалних одељења, намесници манастира и свештенство Московске Патријаршије.

Литургији су присуствовали изасланик Председника Руске Федерације за Централни федерални округ А.Д. Беглов, потпредседник Владе Украјине Константин Гришченко, губернатор Московске области А. Врапци, помоћник Председника Руске Федерације И.О. Шоголев, председник АД "Руске железнице", председник Одбора повереника Фонда Светог Андреја В. Јакуњин, председник Синодалног информативног одељења В.Р. Легојда, уметнички директор Производног завода "Софрино" Е.А. Пархаев, апостолски нунције у Русији, надбискуп Иван Јуркович, амбасадори словенских земаља.

Певали су хор храма Христа Спаситеља и хор Сретењског манастира.

После Литургије, Патријарх московски и све Русије Кирил служио је молебан Светом равноапостолном кнезу Владимиру у спомен годишњице крштења Русије. Затим је патријарх Кирил прочитао Посланицу Патријарха московског и све Русије и Светог Синода Руске Православне Цркве архипастирима, клиру, монасима и мирјанима поводом 1025. годишњице крштења Русије.

У име Председника Руске Федерације високе госте је поздравио изасланик Председника Руске Федерације за Централни федерални округ А.Д. Беглов.

У име предстојатеља и делегација помесних Православних Цркава беседу је изговорио Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке Теодор.

Учесници богослужења поклонили су се крсту Светог Андреја Првозваног.

После Литургије, одржан је пријем у част 1025-годишњице крштења Русије, којем су присуствовали представници Православних Цркава, власти, невладиних организација, традиционалних верских заједница и дипломатског кора.

Пријему су присуствовали: Блажењејши Патријарх александријски и све Африке Теодор, Блажењејши Патријарх Светог Града Јерусалима и све Палестине Теофило III, Свјатејши и Блажењејши Католикос-Патријарх све Грузије Илија II, Свјатејши Патријарх српски Иринеј, Свјатејши Патријарх бугарски Неофит, Блажењејши Архиепископ Нове Јустинијане и свега Кипра Хризостом II, Блажењејши Митрополит варшавски и све Пољске Сава, Блажењејши Митрополит све Америке и Канаде Тихон, предводник делегације Цариградске Патријаршије Митрополит француски Емануил, предводник делегације Антиохијске Патријаршије Митрополит Мексика, Централне Америке, Кариба и Венецуеле Антоније, предводник делегације Румунске Православне Цркве Митрополит западноевропски Јосиф, предводник делегације Јеладске Цркве Митрополит филипски, неапољски и тасоски Прокопије, предводник делегације Албанске Православне Цркве Митрополит корчински Јован, предводник делегације Православне Цркве Чешких Земаља и Словачке Архиепископ прешовски Растислав, заменик Председника Владе Руске Федерације С.Е. Приходко и вицепремијер-министар Украјине К.И. Гришченко.

Патријатх руски Његова Светост Кирил је у име епископата, свештенства, монаштва и мирјана Руске Православне Цркве заблагодарио поглаварима и представницима помесних православних Цркава који учествују у свечаностима посвећеним1025-годишњици крштења Русије.

Извор: pravoslavie.ru, фото: ђакон Александар Секулић

Линк ка теми

Јерусалимску делегацију сачињавају: Архиепископ константински Аристарх, руководилац Иностраног одсека Јерусалимске Патријаршије, Архиепископ јордански Теофилакт, представник Јерусалимског Патријарха код Московског Патријарха архимандрит Стефан (Диспарис), егзарх Јерусалимског Патријарха у Грчкој архимандит Дамјан (Јоанис) и архиђакон Атанасије (Темистоклеос).

На почетку разговора Патријарх Кирил је казао: „Општење поглавара помесних Цркава, њихови братски односи имају велики значај за очување јединства Православља и за јачање напора ка међусобној сарадњи. Ваша недавна мирна посета је оставила дубок траг у животу Руске Православне Цркве и нашег народа. Посета је дивно пропраћена од стране средстава информисања. При свему, најважније је пријатно реаговање нашег благочествог народа који гаји нарочита осећања љубави према Цркви Светог града Јерусалима.“

Патријарх Кирил је истакао да „предстоји велики посао на просторима Свете Русије. Предстоје нам велики задаци, можда сложенији него они које смо имали решавати током ових протеклих 25 година. Наиме, треба радити на оцрковљењу народа, на томе да вера постане важан чинилац у животу сваког крштеног у Православљу. Ово претпоставља прављење великог програма, а чије остварење неће бити једноставно. Из овог разлога, свагда нам је неопходна молитва поглавара помесних Православних Цркава, потребно је да се сусрећемо, а неопходне су молитве свих у Цркви...“

Блажењејши Патријарх Теофил је захвалио на срдачном пријему који му је указан „у земљи мученика“, на љубави Христовој с којом је примљен у Руској Православној Цркви. Патријарх се осврнуо на своју недавну посету Руској Цркви и истакао да је она „имала огроман значај, јер смо се осведочили у високу духовност Руске Православне Цркве, видели смо како се она развија, упознали с њеним социјалним радом...“ Како је приметио, на њега су највећи утисак оставили конструктивни црквено-државни односи и сарадња Цркве са државом на добро друштвене заједнице, у шта се он лично осведочио док се налазио у посети Московској Патријаршији.

Патријарх Теофил је говорио о сложеној ситуацији у којој се налазе Цркве у разним деловима света, међу којима и Цркве на Блиском истоку, и истакао огромну одговорност која лежи на Православној Цркви, и то не само у пастирској, него и у социјалној и другим сферама. Уз то је истакао да житељи блискоисточне области полажу велику наду у Русију.

Поздрављајући Патријарха Кирила, казао је: „Доносимо Вам благослов од Гроба Господњег“.

У току разговора додирнута су питања која се тичу даљег јачања међусобних односа Јерусалимске и Руске Цркве, развоја поклоништва светим местима, као и стања међухришћанских односа.

Два поглавара су размотрили политичко стање у Сирији и целом блискоисточном региону. Истакнуто је питање очувања хришћанског присуства у Светој Земљи, при чему је напоменута подршка Русије у заштити хришћана на Блиском истоку.

Поводом 1025-годишњице крштења Русије, Патријарху Теофилу је уручен орден Славе и части I степена, два митрополита добили су орден Светог Алексија Московског II степена, а остали чланови делегације III степена.

Према Служби за комуникације Московске Патријаршије

СПЦ

Предстојатељу Српске Православне Цркве саслуживали су Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, Епископ бачки Иринеј, Епископ рашко-призренски Теодосије, Епископ моравички Антоније, Епископ воскресенски Сава, архимандрит Арсеније (Главчић), протојерер-ставрофор Радомир Поповић, протојерер-ставрофор Гојко Перовић, протођакон Владимир Назаркин, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Александар Секулић.

Молитвено су учествовали амабасадор Славенко Терзић и председник Међународног фонда јединства православних народа В.А. Алексејев. Певао је дипломатски хор амбасаде Србије у Руској Федерацији.

Епископ моравички Антоније, настојатељ Подворја Српске Патријаршије у Москви, захвалио је Патријарху Иринеју на радости заједничке молитве и у знак пажње подарио му панагију и крст.

Патријарх је још једном истакао да су Срби и Руси „браћа и једна словенска породица. Поносимо се тиме што припадамо словенском братству. Овде у Русији оосећамо сву лепоту, сву благодат Божју даровану нам кроз Цркву Његову.“ Његова Светост је изразио радост што се Срби „могу осећати у Русији као код куће – а то могу и Руси у Србији.“ „После свих искушења, и Руси и Срби доживљавају данас свој васкрс,“ истакао је Патријарх, наводећи речи древног апологете да је крв мученика – семе нових хришћана.

Патријарх је Епископу моравичком Антонију, поводом годишњице хиротоније, подарио крст и панагију, док је за храм оставио икону Христа Спаситеља.

У знак пажње за усрдна залагања на славу Цркве покровитељ Подворја А.Н. Куренков је удостојен високом наградом Српске Православне Цркве – примио је орден Светог краља Милутина.

После богослужења, у Подворју је у част Патријарха Иринеја приређен свечани ручак, током којег је члан Руске академије наука В.Н. Ржевски уручио Поглавару Српске Цркве највишу награду Академије – Златни крст. Ову награду је примио и Епископ моравички Антоније.

Служба за комуникације Московске Патријаршије

Извор: СПЦ

Линк ка теми

Разговорима су присуствовали представник Српског Патријарха при московском патријарашком престолу Епископ морвички Антоније, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији Славенко Терзић, заменик председника Оделења спољних црквених послова протојереј Николај Балашов, представник Патријарха Московског и све Русије при српском патријарашком престолу протојереј Виталије Тарасјев, председник Комитета за питања друштвених удружења и религијских организација Државне думе Руске Федерације Ј.Е. Нилов и друге високе личности.

С.Е. Наришкин је топло поздравио поглавара Српске Православне Цркве, указавши на велики значај његове посете Руској Православној Цркви. Током разговора су додирнуте теме положаја православних светиња и српских заједница на Косову и Метохији, као и предстојећег значајног историјског датума – 100-годишњице Првог светског рата.

Обе стране су истакле важност обједињавања напора руских и српских научника по питању изучавања и популаризације историје Првог светског рата. С. Е. Наришкин је заблагодарио Свјатејшем Патријарху Иринеју на заузимању око обнове руског гробља у Београду – највећем у Европи компактном почивалишту руских војника који су се од 1914. до 1918. борили за слободу народа на Балкану.

Патријарх Иринеј је излагао о трагичном положају православних верника који су остали на Косову и Метохији, али и оних који су напустили свој родни крај и постали изгнаници за време војног конфликта 1999. и антисрпског погрома 2004. године. Поглавар Српске Цркве је заблагодарио руском државном руководству на подршци ставу Србије по косовском питању и изразио наду да ће се постићи праведно решење.

С.Е. Наришкин је указао на значај Православља, словенске писмености и културе као објединитеља руског и српског народа, и пожелео да високи гост понесе пријатне успомене са свечаности у Москви, Кијеву и Минску поводом 1025-годишњице крштења Русије.

Служба за комуникације Московске Патријаршије

Извор: СПЦ

Линк ка теми

Ово је већ трећи пут да је споменик жртвама усташког логора смрти уништен. Први пут плоча је постављена 1975. а уништена 1991; обновљена је од стране наведених организација 2010. када је потрајала тек - два дана. Логори смрти Госпић-Јадовно-Паг основани су средином априла 1941. године функционисали су као губилишта до затварања и реокупације овог подручја од стране италијанских фашиста средином коловоза. У овом комплексу је убијено више десетина хиљада Срба и Јевреја из свих крајева тзв. Независне државе Хрватске.

У логоре Слана (за мушкарце) и Метајна (за жене и дјецу) на Пагу допремани су у највећем броју заточеници из радног логора Овчара, недалеко од Госпића. На основу италијанских докумената и свједочења преживјелих утврђено је да је врло велик број људи уморен и бачен у море већ у пашком каналу, на путу до Пага.

Животни изгледи затвореника и затвореница мјерени су незамисливом мржњом, усташким хировитим мучењима, силовањима и планским погубљењима. Посљедњи логораши Слане били су први заточеници и градитељи логора Јасеновац. Неки истраживачи процјењују да је на Пагу побијено око 8.000 жена, дјеце и мушкараца.

Седам деценија након оснивања усташких логора смрти представници народа жртава принуђени су још једном подсјетити на размјере зла усташтва и фашизма које се данас суставно негира, умањује или прешућује.

Захтијевамо да се починитељи овог казненог дјела, али и оних претходних, пронађу и процесуирају у складу са законима и хрватским Уставом.

Недопустиво је да по трећи пут нема реакције надлежних органа, да нема реакције оних који су дужни штитити баштину и сјећања на жртве Другог свјетског рата и на тековине антифашизма. Готово је невјеројатно да су представници народа жртава и антифашисти усамљени у указивању на пораст ревизионизма у свим сферама друштва. Равнодушност према томе не само да вријеђа спомен на жртве него и отвара простор за фашистоидно понашање младих суграђана који своје одрастање прослављају пјевањем усташких пјесама на градским трговима пријестолнице или у подножју споменика у Јасеновцу. Такве појаве у Хрватској данас не смију бити проблем искључиво представника мањинских скупина већ би требале бити предмет интереса хрватске државне политике.

На улазу је Патријарха српског Иринеја дочекао старешина храма протојереј Богдан Сојко са братством. Свјатејши Патријарх се поклонио чудотворној икони Светог Николаја и светињама у олтару. Затим је делегација прешла у горњи храм посвећен Богојављењу.

Протојереј Богдан Сојко је поздравио Свјатејшег Патријарха и његову високу пратњу. Казао је да се прошле године навршила 250-годишњица овог храма. Храм није био затваран ни у тешко време атеистичког прогона 20. века. У спомен на ову посету српском патријарху је уручена икона светитеља и чудотворца Николаја.

У отпоздравном слову Патријарх српски је, између осталог, казао: „ Дошли смо у свету Русију не као туристи, него као људи блиски рускоме народу, Руској Православној Цркви и њеним великим светињама. Тешко је наћи речи да изразимо наша осећања са посета светињама руске земље; то се може само доживети. Благодарни смо Господу на томе што нас је удостојио да посетимо ове светиње и да се истински уверимо у то како су благодатни дарови Богом подарени руском народу претворени у ове светиње.“

По мишљењу Његове Светости, и руски и српски народ су прошли кроз многа тешка искушења и страдања, но то их је само укрепило у вери. „ Да се учвршћујемо у вери помаже и постојање ових величанствених светиња које су слава не само Русије и Руске Православне Цркве, него су понос и слава васељенског Православља.“

Патријарх српски је замолио за молитве за народе Србије, посебно за житеље Косова и Метохије, који данас преживљавају највећа искушења и велика страдања. Нагласио је да светиње Косова и Метохије треба да остану „у наручју српског народа који их је и подигао“, и с благодарношћу је истакао подршку Руске Цркве и руске државе по овом питању.

Свјатејши Патријарх Иринеј је разгледао храм, међу чијим светињама су и мошти многих светих угодника Божјих и јединствени лик Николаја Чудотворца живописан на сребру, који је урађен по вољи цара Николаја II у част рођења његовог сина Алексеја.

У наставку се Патријарх Иринеј упутио у Јовановски ставропигијални женски манастир. У храмовној усипалници, где почивају мошти Светог праведног Јована Кронштатског, узнета је молитва небеском покровитељу Петрограда. Патријарх је посетио и доњи храм посвећен Светом преодобном Јовану Рилском. На молитвено сећање, Патријарху је уручена икона Светог Јована Кронштатског, којег су изобразиле сестре овог манастира.

Истога дана поглавар Српске Цркве је са својом делегацијом отпутовао у Москву. До аеродрома „Пулково-3“ Свјатејшег Патријарха Иринеја су пратили Митрополит петроградски и ладошки Владимир, клирици Петроградске епархије, као и шеф протокола Петроградске епархије И.Н. Судоса.

Извор: Московска Патријаршија, СПЦ

Линк ка теми

http://www.mitropolija.com/protojerej-stavrofor-dragan-stanisic-sta-crkva-zna-sve-o-covjeku-i-kako-pristupati-svetim-mostima/

Поглавар Српске Цркве и чланови његове делегације разгледали су Саборни храм, као и доњи храм светога Јована Рилског. Председник Комисије за мониторинг у Управном одбору међународног добротворног фонда „Кронштатски поморски собор“ А. Г. Захватов излагао је Свјатејшем о рестаураторским радовима који се у храму обављају почев од 2009. године.

Кронштатски поморски храм је подигнут 1913. године. Пројектовао га је Василије Косјаков. Сматра се спомен-храмом на све оне који су изгубили живот на мору. Храм је освећен 10/23. јуна 1913. године у присуству царске породице. Налазио се у парохији кронштатског поморског Богојављенског собора и у њему се богослужило до 1927. године. Николајевски поморски саборни храм је затворен 14. октобра 1929. године.

На празник Светог Николаја Чудотворца 2005. године Божанска Литургија је савршена први пут после 75 година. А 19. априла 2012. године Свјатејши Патријарх Кирил је у присуству Председника Русије Д. А. Медведева обавио чин млаог освећења поморског храма.

Велико освећење храма Николајевског поморског саборног храма извршио је Патријарх Кирил 28. маја 2013. године и заједно је с Његовим Блаженством јерусалимским Патријархом Теофилом одслужио Божанску Литургију.

Служба за комуникације Московске Патријаршије

Извор: СПЦ

Линк ка теми

На овај престолни празник Патријарху су саслуживали Митрополит петроградски и ладошки Владимир, Митрополит волоколамски Иларион, ректор петроградских духовних школа Епископ петергофски Амвросије, намесник Новоспаског ставропигијалног манастира Епископ воскресенски Сава, Епископ тихвински и лодејнопољски Мстислав, као и српски архијереји: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, Епископ бачки Иринеј, Епископ рашко-призренски Теодосије и Епископ моравички Антоније.

По окончању богослужења, поглавара Српске Цркве је поздравио Митрополит петроградски и ладошки Владимир, који је честитао празник иконе Казанске Матере Божје и казао:

„Казанска икона Матере Божје је једна од најпоштованијих икона у Русији и у целом православном свету. Данас ми светкујемо дан њеног чудесног проналаска у граду Казани. Много је копија ове иконе у свим градовима наше Отаџбине и оне су се прославиле као чудотворне. Једна од њих је донета у Петроград, и за њу је изграђен овај величанствени саборни храм. Казанска икона је постала заштитница и покровитељка северне престонице, и пред њом се свагда окупља велики број богомољног света.Надамо се, Ваша Светости, да ће саборна молитва пред овим чесним ликом Пресвете Богородице бити за Вас, и за све нас, извор благодати. Желим Вам добро здравље и помоћ Божју у Вашим просветитељским трудовима. Ис пола ети, деспота!“

У спомен на посету Петрограду и служење Литургије у катедралном храму Петроградске митрополије, Митрополит Владимир је уручио Патријарху српском крст и панагију, као и копију чудотворне иконе Казанске Матере Божје.

У одговору је Патријатрх српски Иринеј казао да је и раније посетио Петроград:

„Посебно ме радује што сам поново у граду Светога Петра. Иначе, овде сам већ био, али за ме је сугуба част и радост посетити га у својству Поглавара Српске Православне Цркве и одслужити Божанску Литургију у њеној саборној цркви на дан празника престола – празника Казанске иконе Матере Божје. Петроград је друга престоница Русије. Велики је значај овога града не само за Русију, него и уопште за сву европску историју. И за Српску Цркву овај град има нарочити значај. Овде су боравили и живели црногорски митрополити Петар I и Петар II. Свети Петар I Цетињски прославља се не само у Српској Цркви, него и у сабору петроградских светих. Свети Петар је био посвећен у Петрограду у архијерејски чин. Одавде је за Црну Гору слана помоћ која је помагала учвршћењу православне државе и очувању православља. Касније се овде на Академији школовао Патријарх српски Варнава, а исто тако и велики богослови, преподобни Јустин Ћелијски (Поповић) и Епископ жички Свети Николај (Велимировић).

Петроград је град Цара-мученика Николаја II. Ми га поштујемо не само као страстотерпца, него и као борца за српски народ. У Београду су на Новом гробљу сахрањени руски војници које је овај Цар послао да се боре за Србију. Ми се молимо за ове људе као за своје рођене, као за сопствене оце и дедове, јер су то – војници Христови.“

Патријарх Иринеј се молитвено сетио и руских војника који су током Другог светског рата допринели ослобађању народа Балкана из фашистичког јарма.

Поглавар Српске Православне Цркве изразио је дубоку захвалност Руској Православној Цркви, руској Влади и руском народу на помоћи српском народу на Косову. "За нас је та помоћ веома важна, јер, поред Руске Цркве, не постоји у свету друга Црква која нас тако отворено и снажно подржава у косовском питању", рекао је Патријарх.

Патријарх Иринеј је подарио Митрополиту петроградском и ладошком Владимиру крст и панагију.

Свечани ручак у част Српског Патријарха и високе делегације уредио је Митрополит Владимир. Први је узео реч председник Оделења спољних црквених послова Иларион волоколамски и, између осталог, рекао:

„Дозволите ми, Ваша Светости, да Вас поздравим у граду Светога Петра – у граду који је дуго времена био престоница Руског царства, а тиме и црквена престоница наше државе, па се данас с правом назива другом престоницом Русије, али је и синодлана столица, јер по благослову Свјатејшег Патријарха Кирила једном годишње овде се одржавају седнице Свештеног Синода.

Својим очима сте видели, а имаћете још могућности да видите, како живе верници овога града. Видели сте с каквом љубављу сва Руска Православна Црква, а у том броју и Петроградска свештена митрополија, примају Вашу Светост. То је повезано с тим што међу нашим двема Црквама постоје веома блиске многовековне везе сарадње и пријатељства, везе које су запечаћене крвљу наших војника који су бранили српску земљу, а на које живи спомен у српском народу.

Данас сте казали да нема друге Цркве, осим Руске, која би у толикој мери подржала Српску Цркву, а самим тим и питање Косова. Заиста, ми смо током протеклих година били сведоци највеће трагедије српског народа који живе у косовској покрајини. Непријатељствовања над светињама српског народа, над српским народом који живи на Косову – све то је пристекло по наредби западних држава, јер су западна средства информисања представљали слику у једностраном кључу, трудећи се да убеде своје читаоце како су Срби кривци за све, док се Албанци приказују само као људи коју страдају.

Многи од нас смо посетили косовски крај и знамо стварно стање ствари. Видели смо како тамо живе Срби, а међу њима и монаштво у Високим Дечанима и у Пећкој патријаршији. И, зацело, ми ћемо и убудуће подржавати Српску Цркву у њеним залагањима да очува светиње косовске покрајине и заштити српска насеља Косова и Метохије.“

Извор: Служба за комуникације Московске Патријаршије, СПЦ

Линк ка теми

Поглаварима Руске и Српске православне Цркве саслуживало је више од двадесет архијереја Руске православне Цркве, као и сви чланови делегације Српске Цркве, како саопштаваpatriarchia.ru.

Богослужењу су присуствовали: пуномоћни представник председника Русије за Централни федерални округ А. Д. Беглов, председавајући Рачунске коморе С. В. Степашин, главни државни тужилац Русије Ј. Ј. Чајка, министар културе Московске области О. А. Рожанов, као и други званичници.

На богослужењу је појао хор Тројице-Сергијеве лавре под диригентском управом архимандрита Глеба (Кожевњикова).

По завршетку литургије Његова светост патријарх Кирил и Његова светост патријарх Иринеј содслужили су на Саборном тргу лавре молебан пред поштованом иконом преподобног Сергија Радоњешког. Старешинама је саслуживао сабор јерараха који су пре тога литуригју служили у храмовима Тројице-Сергијеве лавре.

После молебана Његова Светост Патријарх Кирил упутио је Његовој светости патријарху Иринеју речи добродошлице.

Старешина Српске Цркве је одговорио следећим речима:

„Благодарим Вам, љубљени сабрате, што сте ме позвали на ову велику свечаност братске Руске Цркве. Празник преподобног Сергија је један од главних празника руских земаља, и мени је припала нарочита част на будем у Русији управо у овим светим данима, као и радост да се молим заједно са вашом светињом на дан најсвечанијег празника за Вас и Вашу паству.

Житије преподобног Сергија много чему може да научи сваког верника, ма на ком крају света он живео и ма на ком језику говорио. Ово житије је јасно свакоме. Побожни брачни пар молио је бога и добио сина у ком су се сабрале врлине родитеља и све земље на којој је он растао. То је истинска похвала часног брака! Свето писмо говори: „Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране“ (Рим 11, 16). Преподобни Сергије се испунио Духом још од утробе матере своје, и живот тог детета је у тој мери била не од овога света, да је чак ни писменост није научио од човека, већ од анђела кога му је послао Бог. Када је поодрастао, све своје силе посветио је Господу Исусу Христу. Тако треба да поступа и свеки Србин и свеки Рус – своје најбоље снаге давати Богу. Јер „где је благо ваше, тамо ће бити и срце ваше“ (Мт 6, 21). Нека, дакле, ризнице наше омладине буду на небу, па ће и срца њихова бити тамо, и онда ће им Бог дати силу велику. Тако је и преподобни Сергије постио и молио се у тајности, а био је страх за све непријатеље – и невидљивим злим духовима који су бежали од његове молитве, коју је узносио у самоћи, и за видљиве непријатеље, које је прогнао са руске земље благословом датим великом кнезу Димитрију Донском. Истински отац земље руске достојан је поштовања као ниједан други светитељ. Због тога га народ и воли, и посебна благодат ће заувек бити на овом месту.

Веома је добро што овде, у Лаври преподобног Сергија, има студената из наше, Српске Цркве. Од свег иностранства, само овде они могу стећи јединствено искуство живота у живој и моћној Цркви која чува устројство и давне традиције нашег словенског света. Европске земље постају све безбожније. Још мало, и православље тамо више неће живети, већ преживљавати.

Код нас у Српској Цркви такође постоји такво једно место – лавра Хиландарска, изграђена рукама светога Саве и његовог оца, преподобног Симеона Мироточивог. Због тога добро разумем осећања Руса према овом светом месту. Мисли православних Срба уперене су ка Хиландару, а срце руске земље куца овде. Много сам читао о овом месту, али још ни једном нисам био овде. Сада се радујем што све ово видим и сопственим очима“.

Његова светост патријарх Кирил такође је поздравио архипастире и свештенство, делегацију скупа „Друштва православне омладине“ и све учеснике празничних богослужења.

Затим је са балкона Патријаршке резиденције Његова светост патријарх Кирил упутио првосветитељску реч многобројним ходочасницима:

„Још једном вам свима, драги моји, честитам празник светог, преподобног и богоносног оца нашег Сергија, игумана радоњешког!

Радујем се што вас видим у тако великом броју. Када се сви заједно молимо у Лаври преподобног Сергија, ми умножавамо снаге. Свако постаје јачи, зато што се не ослања само на своју личну молитву, већ и на молитву онога ко је поред њега. И што више нас раме уз раме стоји око престола Божијег, то смо духовно снажнији. Управо због тога душу православног хришћанина тако снажно привлачи ходочасништво, учешће у великим празницима – због тога што они сједињују Цркву око тела и крви Христове. Такви празници пружају велику могућност да се причестимо нашим заједничким животом.

Од свег срца вам желим да чувате веру православну, да будете храбри, способни управо захваљујући својој вери, да ваша верност Христу буде мотив ваших поступака и у личном, и у породичном, и у друштвеном животу. А тада ће са нама бити сабор угодника наших, и Покров пречисте Царице небеске никада нам неће бити одузет. И руке Оца пуног љубави који је страдао за нас и васкрсао, Господа Исуса Христа, увек ће нам бити пружене, ка свима који кроче ка њему, упркос свим животним проблемима и личним искушењима и саблазнима.

Молитвама преподобног и богоносног оца нашег Сергија нека би сачувао Господ Русију свету у духовном јединству, нека би испунио земље које улазе у оквире њених граница благостањем и миром, а све нас здрављем и добродушношћу, без које се човек претвара у камен.

Свима још једном од свег срца честитам данашњи празник. Нека вас Господ чува!“

са руског за Поуке.орг

Иван и Јелена Недић

На путовању за град на Неви пратили су га председник Оделења спољних црквена послова Митрополит волоколамски Иларион, намесник Новоспаског ставропигијалног манастира Епископ воскресенски Сава, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички Антоније, настојатељ Подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталије Тарасјев, као и шеф Протоколарног оделења Петроградске епархије И. Н. Судоса.

На аеродрому „Пулково-3“ Свјатејшег Владику су дочекали Митрополит петроградски и ладошки Владимир, ректор Петроградских духовних школа Епископ Петергофски Амвросије, као и свештенство Петроградске епархије.

Са аеродорма се висока српска црквена делегациоја упутила у Новодевички манастир посвећен Васкрсењу Христовом. У обитељи при Казанској саборној цркви Његову Светост је поздравила добродошлицом игуманија Софија (Силина) са сестринством. Мати игуманија је Српском Патријарху уручила копију иконе Матере Божје „Радост и утеха“.

У наставку ће се Поглавар Српске Цркве поклонити светињама ове северне епархијске столице и заједно с Митрополитом петроградским и ладошким одслужити Божанску литургију у Казанском катедралном храму.

Служба за комуникације Московске патријаршије,

ђакон Александар Секулић

Извор: СПЦ

Линк ка теми

Делегација наше Цркве је разгледала Успенски саборни храм, затим Архангелски и Благовештенски саборни храм, где су се поклонили светињама, а посебно моштима московских светитеља Петра, Јоне, Филипа и Гермогена. У светињама Кремља се, на пријатно изненађење наше делегације, налазе сачуване фреске Светог Симеона и Светог Саве, као и Светог цара Лазара мученика Косовског - и то из XV и XVI века, што свеdочи о огромном поштовању две помесне Православне Цркве које сеже вековима уназад. Делегација Српске православне Цркве имала је ванредну част да до танчина упозна велелепност чувеног царског Кремљског дворца.

У наставку је Његова Светост Патријарх Иринеј провео извесно време у Покровском ставропигијалном женском манастиру. Овде га је срдачно поздравила игуманија Теофанија са сестрама ове обитељи и децом васпитаницама.

Сам манастир збрињава напуштену децу, а с обзиром на то да је у питању женски манастир, сва сирочад су девојчице старости од 3 до 15 година.

Програм који су оне припремиле Патријарху српском, са музичким делом, оставио је све присутне без даха и са обиљем топлих суза поштовња према Високопреподобној игуманији Теофанији, која је овој напуштеној дечици анђеоског лика подарила сву своју љубав и топлину, вративши светлост у њихов рано и нежељено отежан живот - живот без родитеља.

Патријарх и делегација су се у храму овог манастира поклонили моштима блажене Матроне Московске.

У наставку се Свјатејши Патријарх упутио у храм Васкрсења Христовог при овом манастиру, где се игуманија Теофанија обратила високом госту речима поздрава. Настојатељица је казала да се Блаженој Матрони Московској поклањају не само Московљани, него и поклоници из целог света. - Блажена не оставља никог неутешеним, ма одакле поклоник долазио, истакла је игуманија. Њено житије је преведено на многе језике, међу којима и на српски. Верници Српске Цркве редовно посећују Покровску обитељ, а познато нам је да се у Србији подиже манастир у славу и част блажене Матроне, подетила је игуманија Теофанија.

- Срдачно благодаримо на части указаној нашој обитељи, истакла је игуманија. Ова важна посета ући ће у историју Поковског манастира. Дозволите да молитвено пожелим Вама, Ваша Светости, и свима члановима пратње, изобилне дарове од Господа, његове неисцрпне милости, добро здравље, и да останете у радости и благодати Светога Духа.

На молитвено сећање игуманија Теофанија је подарила Свјатејшем Патријарху Иринеју икону Свете блажене Матроне Московске. Са своје стране Његова Светост је подарио настојатељици крст.

- Благодарим Господу Богу који нас је удостојио да посетимо ову свету обитељ, да се поклонимо моштима блажене Матроне, свете жене која је просијала у наше време, казао је Патријарх српски. У време тешких искушења руског, српског и многих других народа свети живот блажене Матроне, Богом прослављен, доказ је тога да се Богу може молити не само онда кад уживамо у благопријатним временима, него и кад нас сустигну искушења. Света Матрона, која је покровитељ града Москве и свих православних хришћана на свету, јесте Божји дар нама. Ми узносимо молитву да Господ благослови овај град и народ. А посебно топлу молитву узносимо да ова светитељка покровитељствује и над нама данас, у тешкима временима, да нам помогне да очувамо Косово – земљу на којој се налази хиљаде светиња, на којој је проливено толико крви и суза, беседио је патријарх Иринеј.

У наставку је гостима приређена агапа љубави и концерт.

Служба за комуникације Московске патријаршије,

ђакон Александар Секулић

Извор: СПЦ

Линк ка теми

Објављујемо интегралнио текст изјаве Епископа јегарског:

,,Очигледно је да, у разговору са руским патријархом, наш патријарх није критиковао власт у Србији, него је једноставно поновио оно што сви знамо и осећамо, а то је да се наше државно руководство, и то не само актуелно, налази под континуираним притиском западних сила у погледу решавања статуса јужне српске покрајине.

Уверен сам да у овако тешком тренутку, када се Црква и држава боре за очување нашег идентитета и за очување нашег народа и светиња на Косову и Метохији, свако измишљање сукоба Цркве и државе, а поготово злонамерно мењање смисла речима које је изговорио патријарх или неки политичар, доноси велику штету и Цркви и држави.

Свака злонамерна изјава, чији циљ је да произведе сукоб Цркве и државе, било да долази од политичара, црквених кругова, медија или невладиног сектора, је штетна за све људе, било да себе зову верницима или грађанима. Јер, и Црква и држава су наше.

Констатујем и да је патријарх Кирил речима: Сматрамо да треба размишљати о моделима за регулисање ситуације на Косову и Метохији, тако да сваки модел претпоставља чврсте границе живота српске заједнице и светиња Српске Православне Цркве, показао мудру реалистичност и добро познавање политичке ситуације у којој се ми налазимо."

Извор: Беседа

У пратњи Његове Светости Патријарха српског Иринеја и његове делегације били су: викар Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Епископ воскресенски Сава, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички Антоније, настојатељ Подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталиј Тарасјев, амбасадор Републике Србије у Москви г. Славенко Терзић и службеник Службе протокола Одељења за спољне црквене односе свештеник Михаил Боданов.

У Покровској цркви Московске духовне школе, Његову Светост је дочекао ректор архиепископ верејски Јевгеније.

Свјатјејши Иринеј је у знак сећања на посету Московској духовној школи даривао икону Пресвете Богородице и поклонио комплет књига за школску библиотеку, а настојатељу Архиепископу Евгенију, панагију.

Делегација Српске Православне Цркве је посетила и производни погон „Софрино“ где је била срдачно дочекана од стране директора овог погона г. Паркаева и особља.

Патријарх српски Иринеј је положио венац на споменик блаженопочившем Патријарху руском Пимену.

Свјатјејши Патријарх Иринеј је потом посетио храм преподобног Серафима Саровског при погону „Софрино“, као и музеј, продавницу икона и канцеларије овог погона.

Фото: Московска Патријаршија; Производни погон "Софрино"; ђакон Александар Секули

Извор: СПЦ

Линк ка теми