Поглавару Украјинске Православне Цркве саслуживали су Архиепсикоп перејаславско-кмелнитски и вишневски Александар. Литургију су певали монаси Кијево-печерске лавре које је предводио јеромонах Геронтије. Богослжењу је молитвено присуствовало и болничко особље. После Литургије, Његово Блаженство је освештао грожђе и воће и свима честитао празник.

Извор: Мисковска патријаршија, фото: orthodox.org.ua, СПЦ

„Поново проживљавамо ноћну мору 1967, када је Комунистичка партија мислила да може заувијек искоријенити вјеру из албанског народа“, казао је овим поводом предстојатељ Православне цркве у Албанији, Архиепископ тирански Анастасије, „Не можемо дозволити скрнављење цркава у 21. вијеку, у овој Европи слободе и људских права“, казао је Његово блаженство у бесједи у храму Христовог васкрсења у Тирани. „Када би неко од нас православних узео Куран из џамије и бацио га на камион, зар не би дошло до револуције? И то оправдано! Али нас питају зашто се жалимо. Наравно да протестујемо“, казао је он, додавши „Не знамо ко стоји иза овога, али је ово велика увреда. Ко су ти који желе да нас врате у прошло вријеме?“.

Овим поводом огласио је се из Грчке и Митрополит етолски Козма, назвавши овај инцидент „увредом православља и Грчке“ и позивајући Грчку да интервенише.

У званичном саопштењу Митрополије Ђирокастра наводи се да су „парамилитарне групе, уз помоћ општинских службеника и прећутну подршку општинских власти, извршили више облика насиља над свештенством и вјернима Пермета, под изговором да се ради о правном питању“.

„Цијела наша Црква данас стоји иза вјерних парохије Ваведења Пресвете Богородице, протестујући зато што је:

• свештенство варварски претучено.
  
• вјерни су насилно спријечени да уђу у цркву ради вршења својих вјерских дужности.
  
• многи црквени предмети су украдени под изговором да је извршена правна одлука која није обављена у прописаном року.
  
• извршено је гнусно скрнављење икона, сасуда итд.“,
  

закључује се у саопштењу, уз захтјев да се одговорни казне према прописима закона.

СПЦ

Како саопштава информативна агенција СИА-ПРЕСС, игуман је на улазу у кућу ударен тешким предметом у главу. Неколико дана је био у коми. Ову информацију потврдио је старјешина храма светог Георгија, о. Антоније Исаков.

Игуман Макарије је 24. јула око 9 сати ујутро пронађен са тешком повредом главе. Након што је пребачен у болницу извршена је операција. Провео је 12 дана у коми и упокојио се 5. августа, не повративши свијест.

Опело је служено 8. августа у цркви света Три јерарха у Тјумену, а потом је сахрањен на гробљу Верхни бор, поред своје мајке.

Отац Макарије је добро познат полазницима Тобољске богословије гдје је предавао, као и богословцима у Сургуту. Имао је 44 године.

Извор: Радио Светигора

Пут од највеће славе и богатства, преко дугог пропадања, пожара и претварања у џамију, па до обнове, око које су се у нашем времену спорили српски научници и јавност, прешао је манастир Бањска на северу Косова и Метохије. Сматрало се да је први игуман Бањске Данило располагао највећим поседом и највећим даром којим је неки српски владар даровао своју задужбину, а данас, после седамсто година од почетка градње, игуман се исто зове Данило и руководи храмом незнатног материјалног поседа и огромног духовног и културног значаја.

„Даће Бог да се обнављамо заједно са светињом нашег светог краља Милутина”, каже игуман Данило док дочекује госте. Овом тихом, младом човеку, рођеном Призренцу, и данашњој Бањској пуно тога недостаје. Од опеваног злата и мермера готово није остало ништа, само камен и фрагменти око зидова, који понајвише говоре шта су ту уништили освајачи, ратови и мржња. Изнад ових рушевина, вековима се развијала једна сасвим друга прича и димензија. Никада, чак ни међу локалним становништвом често расељаваним, није заборављено да је, монументалну задужбину сакривену међу брдима, себи за вечни покој наменио највећи градитељ српског средњег века краљ Милутин.

„За нас из околине, Бањска је увек била друга кућа”, каже са наглашеним поносом Драган Илић док намешта рефлекторе за културно-уметнички програм, који ће се одржати у дворишту манастира.

У протеклих 700 година, краљ Милутин је у свом храму био сахрањен тек 70 година. Ту је остао до Косовског боја, онда је пренесен у Трепчу, да би се његове мошти, око 1460. године нашле у Софији, где су данас посебно поштоване и чуване. Што због овог посмртног сељакања, што због зле судбине светиње, а понајвише због градитељске активности од најзападнијих српских крајева до Јерусалима, краљ Милутин је сам остао духовна и културна веза различитих људи и средина. За њих је Бањска, иако рушевина, била и остала средиште те везе. Отуда на прославу, која је један од најважнијих догађаја протекле деценије на Косову и Метохији, пристижу сликари, калуђери, књижевници, верници сасвих страна. Са ковчежићем који у рукама држи испред себе, кроз народ пролази митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је Бањској, у том ковчежићу, на дар донео део моштију ђака и свештеника који су, у доба Турака, пострадали у Момишићима код Подгорице и однедавно се славе као нови мученици за веру.

У склопу прославе јубилеја и потпуно посвећена годишњици, одржана је и традиционална културна манифестација „Соколица”, у порти су наступали песници, глумци, етно-групе и појци.

„Никада ниједан српски песник не сме да каже Косово је изгубљено”, поручио је песник Ђорђе Сладоје, примајући награду „Песничко успеније”, која му је овде додељена, а добитница „Песничке повеље”, Милица Бакрач из Никшића, сматра да је за њу од посебне важности повратак, како је рекла, у духовни завичај. „Повељу Светог Луке”, добио је сликар Милован Пенков из Ниша.

На речима, у песмама и емоцијама, као и на сликама, рекло би се, већина ствари и проблема изгледа другачије идалеко од стварности. Иако се овај јубилеј тиче државе, цркве инарода, храм у Бањској је у јако лошем стању. Општа немаштина, политичка неизвесност, огромна савремена разарања светиња на југу покрајине и ломови у цркви скрајнули су Бањску у други план. Зато је после литургије владика Теодосије рекао да неће добити рат онај кога води са Богом, Црквом и светињама. „Ова година би требало да буде година почетка обнове светиње, мислим да сви разумемо тренутак у ком се налазимо и да би требало, као држава, као народ и као појединци да учинимо све да обновимо светињу.”, рекао је Теодосије.

Он је у име патријарха Иринеја и Синода СПЦ Орденом Светог Саве другог реда одликовао Драгишу Миловића, председника општине Звечан, Јована Димкића, директора Комбината „Трепча”, а литургији су присуствовали министри Владе Србије Велимир Илић, Марко Селаковић и Братислав Петковић, саветник председника Србије Марко Ђурић, директор Канцеларије за КИМ Александар Вулин и остали званичници.

Иако је за крај прославе била планирана премијера представе „Смрт Уроша петог”, Народног позоришта из Приштине, она није изведена због смене директора овог театра Ненада Тодоровића, а уместо ње глумци Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Дејан Цицмиловић, Јасмина Стиљковић, Мишко Ракочевић и КУД „Копаоник” извели су музичко-сценски приказ „Бањско злато”.

Све је донекле у парадоксу, и атмосфера и поруке са прославе, а реалност – омиљена реч наших политичара – налази се унутар самог храма. У њему свакодневно, са лукова и сводова отпадају комади малтера и опеке, пада прашина и они делићи фресака који су претекли време и зло. Ако прашина падне и на ове речи, поруке, обећања, слике, емоције и намере, неке нове генерације ће поново откопавати златну Милутинову Бањску.

Живојин Ракочевић

извор

(Фото Н. Елезовић)

Подручна јединица МУП-а у Подгорици је у четвртом поновљеном поступку донијела пето решење којим је одбила мој захтјев за одобрење привременог боравка по основу спајања породице. Ни најновије решење се не разликује од претходних и очекујем да ће доживјети исту судбину као четири претходна, тј. да ће бити поништено.

Сматрам да је и ово решење незаконито и због тога ћу са својим адвокатима благовремено уложити жалбу. Довољно је да наведем да је првостепени орган и овом приликом флагрантно игнорисао обавезујући налог из раније пресуде Управном суда којим је тај орган обавезан да у образложењу решења наведе конкретне доказе и радње на основу којих би утврдило да као православни свештеник ”угрожавам националну безбједност Црне Горе”. Умјесто тога, и у овом решењу, као и у претходним, само је наведено моје име и презиме и одредба Закона о странцима, али не и докази и радње који би доказивали тврдњу да ”угрожавам националну безбједност”.

Најновија кадровска промјена којом је на чело Подручне јединице МУП-а у Подгорици постављена Миланка Баковић умјесто Љиљане Дапчевић јасно показује да однос у погледу доношења решења, када је у питању православно свештенство и монаштво, није промијењен. Евидентно је да се и на мом, као и још неким случајевима, истрајава на старој незаконитој пракси. То јасно свједочи да квалитативне промјене нема, али и политичким притисцима у овим случајевима што је недопустиво у правној држави. По свему судећи, они који злоупотребљавају јавна овлашћења ради прогона свештеника не хају ни за то што Стејт дипартмент већ другу годину евидентира мој случај у својим годишњим извјештајима као један од примјера кршења људских права у Црној Гори.

Више је него зачуђујуће истрајавање Подручне јединице МУП-а у Подгорици на оваквим незаконитим одлукама као што је зачуђујућа и чињеница да првостепени органи МУП-а у Пљевљима, Никшићу, Подгорици, Колашину и другим градовима већ мјесецима коче поновљене управне поступке свештеницима и монасима након пресуда Управног суда којим су поништена њихова решења. Законски рок за доношење новог решења је 30 дана, а само у случају пљеваљских свештеника је прошло више од шест мјесеци. Ових дана ћу обрадити све те случајеве на подручју Црне Горе тако да ће јавност моћи да добије још јаснију слику о драстичном и упорном кршењу људских права свештеника и монаха од стране МУП-а, али и о трошковима којим неодговорни службеници, злоупотребом јавних овлашћења, наносе штету буџету и угледу Црне Горе.

Никада до сада се ни ја, а ни било ко од оштећених свештених лица, нисмо обраћали Европској комисији, канцеларијама Савјета Европе и ОЕБС-а и страним амбасадама. Покушаћемо и овом приликом да се изборимо за своја права и поштовање закона, али ћемо након завршетка овог дијела поступка бити принуђени да међународним институцијама доставимо сву документацију о кршењу закона и политичким притисцима у покушају прогона православног свештенства од стране МУП-а из Црне Горе. Поред тога, принуђен сам да након овог поступка, уколико решење поново буде негативно, искористим законско право и затражим изузеће МУП-а у мом случају.

Извор

Владика је рекао за Радио-телевизију Републике Српске да на подручју Бихаћко-петровачке епархије, која покрива велики простор, сада нема више од 40.000 православних Срба, од којих су већина прешли средњу животну доб или су повратници.

Он је изразио радост због изјаве предсједника Скупштине града Београда Александра Антића да ће Београд бити отворен за помоћ овој епархији.

Говорећи о положају Срба на Косову и Метохији, владика Атанасије је истакао да ће, док је Српска православна црква присутна у покрајини, "тијело српског народа увијек имати шансу да васкрсне".

Он је поручио вјерницима да, прије свега, у себи подгријавају православну вјеру, која је "исто што и пшенично зрно".

"Ако сачувамо то сјеме, успећемо, не само да се не угасимо, већ и да физички и духовно обновимо наш простор", рекао је епископ Атанасије.

Извор: РТРС, СПЦ

Устоличење Епископа бихаћко-петровачког Атанасија

12. Август 2013 - 8:22

Прије свечаног устоличења, патријарх српски Иринеј, у катедралном храму Светих Апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу, уз саслужење великог броја архијереја, свештенства и монаштва СПЦ, служио је Свету архијерејску литургију. Свечаном чину присуствовали су представници власти РС, Србије и БиХ, као и велики број вјерника.

Након увођења епископа Атанасија у трон епископа бихаћко-петровачког, патријарх Иринеј поручио је да епископ долази у доста сређену епархију, за разлику од свог претходника епископа Хризостома који се вратио у порушену епархију. "Зато се обраћам новом архијерехју и да као епископ успостави добре односе и контакте и са Хрватим и муслиманима, нашом браћом, јер је то једини начин да се искоријени зло. Покажите љубав према своме народу и свештенству са којима ћете живјети и радити, настојећи да унаприједите духовни живот у епархији", рекао је патријарх српски.

Новоустоличени епископ Атанасије Ракита рекао је да епархија територијално велика, али да има само 40.000 вјерника. "Много је још порушеног, нарочито много у људским душама, много тога има да се поправи. Епархија је велика, али има само 40.000 православних душа и то углавном остарејелих људи који су дошли из избјеглиштва", рекао је епископ Атанасије.

Он је истакао да епархији припадају и они који су протјерани из својих домова и живе широм свијета. Епископ је поручио је да ће се трудити да испуни све што Црква од њега тражи, на добробит народа ове епархије.

Свечаном устоличењу присуствовао је велики број вјерника који су дошли из Републике Српске, Србије и Федерације БиХ. Патријарха и новог епископа дочекали су с великом радошћу.

Присуствујући овој свечаности, министар финансија у Савјету министара БиХ Никола Шпирић рекао је да од новоустоличеног епископа Атанасија очекује да настави да се бори за обнову и одрживи повратак у епархији која је много страдала у Отаџбинском рату.

Министар правде Србије Никола Селаковић изјавио је да је ово велики дан за епархију бихаћко – петровачку, на чије чело долази епископ Атанасије који је годинама био најближи сарадник блажено почившег патријарха српског Павла.

Владика Атанасије Ракита рођен је у Јању код Шипова. Замонашио се у манастиру Крка код Книна. Дипломирао је на академији Светог Владимира у Њујорку. Предавао је у манастиру Крка, у Призренској богословији и београдском Богословском факултету. За епископа хвостанског изабран је у мају 1999. године. Свети архијерејски сабор СПЦ на редовном засједању, 1. јуна 2013, изабрао га је за епископа бихаћко – петровачког, јер је дотадашњи епископ Хризостом изабран за епископа зворничко - тузланског.

Припремио: Данијел Лепир

Извор: РТРС

СПЦ

Линк ка теми

Свечани чин устоличења обавиће Његова светост патријарх српски господин Иринеј, који ће прије тога служити свету архијерејску литургију , уз саслужење других архијереја као и свештенства и монаштва Српске православне цркве. Свечаном чину устоличења присуствоваће високи државни званичници Републике Српске, Србије и Босне и Херцеговине, а очекује се и прусуство великог броја вјерног српског народа.

У храму Светог Пантелејмона на Вучијој Луци у општини Источни Стари Град у четвртак, 8. августа , уприличен је дочек моштију овог светитеља , које су пренијете из Старе цркве на Башчаршији у Сарајеву. Дочек моштију организован је поводом обиљежавања 21 године општине Источни Стари Град и 11 година освећења храма Светог Пантелејмона.

Уредница и аутор емисије- Радмила Карановић

ИНТЕРВЈУ МОЖЕТЕ ПОСЛУШАТИ

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

10. Август 2013 - 18:43 Одштампај

ПРОСЛАВА 700 ГОДИНА МАНАСТИРА БАЊСКЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Седам векова је од градње "златног манастира" Бањска (1313.-2013.), који је увек делио судбину свог српског народа: био рушен, пљачкан, паљен, напуштен, претворен у џамију и дозиђиван, па поново обнављан, грађен ... Манастир Бањска је слика и прилика српског народа кроз векове!

Свештена царска ларва, Манастир Бањска, задужбина Светог благоверног краља Милутина на манастирској слави преноса моштију Светог Архиђакона Стефана, 15. августа, прославиће јубилеј 700 година постојања.

Уочи празника, у среду 14. августа биће служено свечано празнично бдење у манастирском храму са почетком у 17. часова. Исте вечери, у 20 часова биће отворена изложба сликара из сликарске колоније Соколица, а у наставу биће одржан културно-уметнички програм у порти манастира Бањске. У овом програму учествоваће: византијски хор Мојсије Петровић, ансамбл Бело платно као и песници са Косова и Метохије, а потом ће бити додељена сликарска признања Св. Апостола Луке најуспешнијим учесницима сликарске колоније.

На сам дан празника, у четвртак 15. августа са почетком у 9.00 часова биће служена Св. Архијерејска Литургија. Након Литургије и ломљења славског колача, у порти манастира у 11.30 часова биће изведен музичко-сценски приказ „БАЊСКО ЗЛАТО“. Поред глумице Јасмине Стоиљковић, која је и аутор овог приказа, учествују глумци Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Дејан Цицмиловић, Мишко Ракочевић, као и КУД “Копаоник“ из Лепосавића. Несебични допринос овом музичко-сценском приказу дали су Народно позориште у Београду, композитор из Париза Петар Гојковић, композитор Владан Грајић, Мирјана Стевовић , Татјана Јанковић и Ненад Илић. У наставку славља у 13.00 часова биће приређена трпеза љубави (славски ручак).

Прослава 700 година манастира Бањске одржава се уз посебно покровитељство Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије.

Очекује се долазак највиших црквених великодостојника, као и представника Владе Републике Србије. Као и свих година до сада, тако ће и у овој години великог јубилеја манастира Бањска, српски православни народ саборовати у славу Божију и Светог нам краља Милутина у овом древном „златном манастиру“ на Косову и Метохији.

Овом приликом Епархија Рашко-призренска и манастир Бањска са радошћу позивају све оне који су у могућности да учествују на овој прослави да својим учешћем дају свој допринос прослави овог великог јубилеја наше Светосавске Цркве.

Добродошли!

Из канцеларије Епархије Рашко-призренске

Призрен-Грачаница

ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ 14.август, среда

17.00 - бдење уочи празника Преноса моштију Св. Архиђакона Стефана

20.00 - отварање изложбе сликара из сликарске колоније Соколица са културно-уметничким програмом

15.август, четвртак

9.00 - Света Архијерејска Литургија

11.00 - Музичко-сценски приказ "Бањско злато"

13.00 - Славски ручак

Према истрази, свештеника (75) је убио младић са психичким проблемима коме је он пружио уточиште. Младић (1986) је хоспитализован пошто је, након убиства, и себи нанео повреде ножем, додају извори из истраге.

Полиција није повезала то убиство са ставовима свештеника који је у више наврата критиковао црквене власти, али је оно изазвало жестоку полемику у јавности.

"Убијен је последњи слободни свештеник Московске патријаршије", написао је архиђакон Андреј Курајев, један од најпознатијих православних блогера.

Адељгејм је у више наврата критиковао везе Православне цркве и руске државе, а потписао је и писмо упућено руском патријарху Кирилу да стане у одбрану Пуси рајот.

Надежда Толокоњикова, Марија Аљохина и Јекатарина Самуцевич осуђене су 17. августа 2012. на по две године затвора за хулиганство, пошто су у фебруару у храму Христа Спаситеља извеле перформанс у оквиру којег су отпевале песму "Богородице, Путина прогони".

Пошто су уложиле жалбу, пресуда Толокоњиковој и Аљохиној је потврђена, а Јекатарина Самуцевич осуђена је на условну казну.

(Бета)

У манастиру Лелић, поводом десетогодишњице од канонизације Светога Владике Николаја Велимировића, крајем септембра текуће године, биће пресвучене његове свете мошти и положене у нови кивот који ће бити урађен у дуборезу. Истовремено ће на тај начин у Епархији ваљевској бити обележен и јубилеј 1700 година Миланског Едикта Светога Цара Константина, а јавност ће благовремено бити обавештена о датуму.

Овим путем објављујемо и да ће у Манастиру Ћелије 14. јуна 2014. године, када се слави Свети Јустин Ћелијски и када ће се обележити 120 година од рођења, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина, бити извађене његове Свете мошти, положене у нови кивот и пренете у манастирски храм.

Са великом радошћу објављујемо ове догађаје који су од великог значаја, не само за Епархију ваљевску, него и за Српску Цркву и цео Православни свет.

Канцеларија Епископа ваљевског

Господина Милутина

Том приликом патријарх Иринеј затражио је од предсједника Путина да подржи слободно дјеловање СПЦ-а у Црној Гори и Македонији.

Свештеник Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије, изјавио је да је Српска православна црква у Црној Гори озбиљно дискриминисана и додао да не види ништа спорно у томе што су челници СПЦ те проблеме изнијели представицима руске цркве и државе.

Он је казао да смо свједоци политичког тренда да се у Црној Гори најситнији детаљи из друштвено-политичког живота износе пред Европску унију и траже оцјене за било који потез.

„Зашто би у том случају био проблем да црква једном другом политичком центру моћи, који је, ако ништа друго једнако легитиман као Брисел, а то је Русија, укаже на политички проблем да је СПЦ озбиљно дискриминисана у Црној Гори“, упитао је о. Гојко, преноси Мина.

Он је подсјетио да је СПЦ једина од свих вјерских заједница у држави која није добила уговор о међусобном дјеловању.

„Једино се од СПЦ тражи да пређе у власништво државе, а да се на друге зеједнице такав аршин не примјењује, и једино се њени свештеници прогоне“, указао је свештеник Перовић.

Према његовим ријечима Црна Гора једина у региону која нема адекватан закон о вјерским заједницама.

„Зар је то мало да се једном јаком политичком фактору и јаком црквеном фактору каква је Москва, укаже да постоји тај проблем. Зар је необично да то ради цетињски митрополит? Нововјековне Црне Горе не би било да СПЦ није тражила потпору од Москве и руских цара и патријарха“, казао је о. Гојко.

Он је појаснио да су црногорски митрополит и православна црква у Москви тражили само савјетодавни и партнерски однос од Русије.

Извор: in4s.net

Његово Блаженство папа и патријарх Великог града Александрије, Либије, Пентапоља, целог Египта и целе Африке – отац отаца, пастир пастира, архијереј архијереја, тринаести апостол и судија Васељене... Патријарх Теодор II има много титула. Због веома богатог распореда свечаности интервју од поглавара Александријске Цркве успели смо да узмемо тек у возу којим је заједно с другим патријарсима и представницима светског Православља путовао историјском територијом свете Русије: из Москве за Кијев, а затим у Минск. „Ово путовање је на мене оставило веома дубок утисак и дирнуло ме је,“ – почео је своје казивање Теодор II:

„Својевремено сам присуствовао прослави хиљадугодишњице Крштења Русије, - наставио је он. – То је било 1988. године. Тада сам служио у Одеси, био сам архимандрит у подворју Александријске Православне Цркве при Московској патријаршији. Тада наш патријарх Партеније није могао да допутује и ја сам га представљао. Сећам се још тадашњег патријарха Пимена. Он је у то време већ био у колицима. Литургију је предводио блаженопочивши Антиохијски патријарх Игњатије. Добро се сећам да је дан тада био веома тмуран, на небо су се навукли облаци. И стекао сам утисак да време као да подсећа на страдања кроз кој је прошао руски народ, како би дошао до овог светлог дана хиљадугодишњице Крштења. А кад смо тада кренули у Кијев, почела је да пада једна од најјачих киша које сам икад видео. И Бог је изволео да 25 година касније допутујем на прославу 1025. годишњице, сад већ у својству патријарха Александријске Цркве.

Благодарим Богу и патријарху Кирилу, мом добром брату, за такву благонаклоност. И веома се надам да ћемо сви ми прославити још и 1050. годишњицу Крштења Русије.“

Свако мало патријарх Теодор по навици прелази на руски језик. За њега он, ако није матерњи, јесте вољени. О Русији и руском народу првојерарх Александријске Цркве може да говори сатима. То није ни чудно.

1980-их година дуго времена је био егзарх Александријске Патријаршије у Руској Православној Цркви с подворјем у Одеси. У годинама СССР нико није одвајао Русе и Украјинце. За нас је све то била Русија. И њој сам дао своје срце, смеје се александријски првојерарх:

„Још док сам студирао богословију на Солунском универзитету прочитао сам књигу о светом Серафиму Саровском. И седам година заредом сам се сваке вечери молио светом Серафиму да ми пружи прилику да упознам Руску земљу. И од тада сам увек говорио да моје срце од тог тренутка и заувек припада Русији. Бог ме је напокон услишио и читавих 10 година сам провео у Одеси. У то време сам учио руски језик, нисам могао чак ни да помислим да ће цео свет данас говорити руски, да ће то постати језик од светског значаја. Веома сам захвалан Русији и Русима на томе што сам управо овде много сазнао и научио много тога што ми данас помаже у мом патријарашком служењу.“

Ево, већ 9 година Теодор IIје на челу катедре Александријске Цркве, једне од најстаријих на свету. А пре тога је неколико година предводио православне мисије у Камеруну, Зимбабвеу, Мозамбику, Боцвани и Анголи. Мисионар, поштовалац уметности и чувар православне традиције и источне духовности, патријарх Теодор II данас велике наде полаже у Русију и Руску Православну Цркву:

„Радујем се што је међу древним патријаршијама наша вероватно једина с којом је Русија увек била у блиским и пријатељским односима. Захвалан сам патријарху Кирилу који је изволео да у Русију упути неколико младића из Африке како би се они овде школовали и научили руски језик. Увек ми је пријатно кад у афричким земљама сретнем председника или премијер-министра с којим могу да разговарам на руском језику. Зато што су многи од њих стекли обаразовање у Русији.“

Овај долазак Теодора II на територију Руске Православне Цркве на прославу свечаности у част 1025. годишњице Крштења Русије пао је у време које није нимало једноставно, како за афрички континент, тако и за Блискоисточни регион. Јачање радикалног ислама приморава православце да напуштају територију на којој је некад настало хришћанство:

„У Египту смо ми, представници Александријске патријаршије, најмалобројнија заједница у земљи. У Египту данас велики значај им Коптска црква – њени следбеници броје око 15 милиона. Данас моје срце тугује, јер су у Египту пре неколико дана поново избили немири. Фанатични конзервативни муслимани који се придржавају строго исламског режима, сукобили су се с онима који се, да тако кажем, залажу за савремени начин живота. На основу честих разговора с људима схватио сам да „Муслиманска браћа“ немају ни могућности, ни жеље да учине нешто добро за свој народ. Јер, они не делују на општу добробит, већ се боре за своје интересе. Притом, наравно, треба истаћи да ни патријаршију, ни мене лично никад нико није дирао. Према нама се опходе с поштовњем. Сви нас знају, за нас кажу да смо „Грци“ и не осећамо никакву агресију од стране муслимана. Увече често излазим да прошетам градским улицама једноставно у подраснику и само с бројаницама у рукама. И обични муслимани ме често позивају у госте.“

По речима поглавара Александријске Цркве, одмах након повратка у Египат он намерава да се сретне с муслиманским шеиком и поглаварем Коптске Цркве. Теодор II је уверен да ће духовни лидери заједнички успети да смисле како спречити крвопролиће у земљи.

Голос России

31 / 07 / 2013

Извор: Православије.ру

Скупу су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ јегарски г. Порфирије и надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, као и начелник Одсека за веру у Одељењу за морал и веру Управе за људске ресурсе пуковник Стевица Карапанџин који је прочитао указе о постављењу војних свештеника на дужности.

Честитајући будућим официрима верске службе, пуковник Милан Аксић из Управе за људске ресурсе истакао је да после више од седам деценија Војска Србије добија официре верске службе, остварујући тако уставно право припадника наше војске на слободу вероисповести: - Од сутра званично постајете официри Војске Србије, што значи да ћете морати да се понашате као официри, као и да поштујете кодекс части наше војске, истакао је пуковник Аксић.

У завршном делу скупа, пуковник Карапанџин представио је официрима верске службе план и обавезе које ће их очекивати на новим дужностима.

Извор: Министарство одбране, СПЦ