Удружење грађана „Земља живих“

Змај Јовина 4, Нови Сад

П О З И В

Обавештавамо јавност да Удружење грађана ЗЕМЉА ЖИВИХ реализује два пројекта:

ОТВОРЕНА ВРАТА У ЗЕМЉИ ЖИВИХ и РАДНА ТЕРАПИЈА

Пројекат „Отворена врата у Земљи живих“ усмерен је на подизање унутрашњих капацитета за управљање пројектима и грађење тима и умрежавање са организацијама цивилног друштва које се баве различитим областима. На тај начин група бивших зависника која је прошла процес терапије оспособљава се за активно учествовање и деловање у цивилном сектору нашег друштва.

Пројекат „Радна терапија“ обухвата додатну едукацију везану за тражење посла, са посебним усмерењем на социјалне и здравствене установе, штићеника који су лечење у нашој терапијској заједници прошли. Централна активност пројекта подразумева организовање специјализоване обуке кандидата за примање у радни однос у оквиру пројекта „Нега и помоћ старих“ које спроводи Хуманитарна организација „Владика Платон Атанацковић“ из Новог Сада.

ПОЗИВАМО све заинтересоване младе између 15 и 30 година да нам се придруже и учествују у обукама које организујемо у канцеларијама нашег удружења.

Уколико сте заинтересовани за све додатне информације јавите се координаторки пројекта Слободанки Драшковић на тел 021/544078 или путем меила на spc.zemljazivih@gmail.com

Пријаве примамо до 10. октобра 2013. године

Земља Живих

ВЛАДИКА ХРИЗОСТОМ ОСВЕТИО ТЕМЕЉЕ НОВОГ КОНАКА МАНАСТИРА ЧАСНОГ КРСТА У СУВОМ ПОЉУ КОД БИЈЕЉИНЕ

Категорија: Епархијске новости

Одмах по приспјећу у манастир, преосвећени владика је учинио трократну литију око светог храма, осветио темеље новог манастирског конака и благословио славско кољиво и преломио славски колач.

У бесједи након освећења темеља преосвећени владика г. Хризостом честитао је намјесници манастира сестри Варвари и њеном сестринству крсну славу манастира и освећење темеља новог манастисрког конака.

Пожелио је да чим прије поново дође у ову свету обитељ како би осветио нови конак, али је и савјетовао да се у овом великом и историјском подухвату има стрпљења, ревности и љубави.

''Наоружајте се овим врлинама и градите овај конак с благословим Божијим и уз помоћ пријатеља и поклоника ове свете обитељи'', истакао је преосвећени владика Хризостом.

Љ.К.

Епархија зворничко-тузланска

О нашем оцу Луки говорили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине, јереј Предраг Шћепановић, директор Радио Светигоре, разредни старјешина оца Луке, професор Седме београдске гимназије Љубомир Никчевић, професор Предраг Вукић са Цетиња, Илија Глоговац, а стихове посвећене оцу Луки читали су пјесник Коста Радовић и Марина Кусовац са Цетиња.

Централни догађај овогодишње прославе јубилеја Миланског едикта догодиће се у недељу, 6. октобра, у 9 часова, у Нишу, испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене, где ће светом архијерејском Литургијом началствовати Његова Свесветост Патријарх цариградски и васељенски г. Вартоломеј уз саслужење присутних поглавара и представника помесних Православних Цркава. Позивамо заинтересоване медијске куће да акредитују своје представнике који ће допринети да из наше Отаџбине у свет оде најлепша слика о нашем народу, култури и духовности.

Домаћин ових свечаности, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, за представнике медија је обезбедио бесплатан превоз аутобусом до Ниша. Аутобуси полазе у 5 часова у јутро, 6. октобра 2013. године, испред Патријаршије српске (ул. Краља Петра 5) у Београду. Повратак у Београд се очекује истог дана у поподневним часовима.

Молимо уреднике заинтересованих медија да за праћење свечаности у Нишу акредитују највише по два члана редакције, и то електронском поштом на адресу info@spc.rs најкасније до понедељка, 30. септембра 2013. године у 14 часова. Поред имена и презимена молба за акредитацију треба да садржи број личне карте и место издавања или број пасоша и место издавања. О одобреним акредитацијама као и детаљима организације пута, редакције ће бити обавештене електронском поштом и телефоном, најкасније до среде 2. октобра у 12 часова.

Захваљујемо Вам на досадашњој и предстојећој сарадњи,

У четвртак 3. октобра у 17 часова у храм Светог цара Константина и царице Јелене стиже чудотворна икона Богородице Сићевачке а у петак 4. октобра у 20 часова у Саборни храм стижу део Часног Крста и рука Светог Јована Крститеља, где ће бити изложене и у суботу 5. октобра. Ове светиње 6. октобра биће у цркви Светог цара Константина и царице Јелена да би у поподневним часовима кренуле пут Црне Горе.

Епархија нишка

Председништво конференције били су: Митополит волоколамск Иларион, Митрополит лимасолски Атанасије, Архиепископ Сергијево-посадски Феогност и други епископи.

Једна од главних тема разговора био је пројекат "Правилник о манастирма и монаштву" .

Извор: Православие.ру

Фото: Владимир Ходаков

Превод: Поуке.орг и линк ка теми

„Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, поред своје суштинске намјене, поред васкрсавања њиме свега онога што је хришћанско предање оставило кроз вјекове на овим нашим просторима, поред обнављања памћења на живот Цркве Христове од апостолских времена па све до нашег времена, поред циља да треба да сабира око себе и у себи ближње и даљне, има једну суштинску функцију и суштинско значење - он јесте и треба да буде позив на помирење“, казао је Митрополит Амфилохије у изјави Радију „Светигора“.

Он је објаснио да је само Христово Васкрсење позив на мир, на помирење и на праштање. „Зато и пјевамо за празник Христовог Васкрсења: Све опростимо Васкрсењем Христовим једни другима. Управо овај Саборни храм је позив, на првом мјесту нама који овдје живимо у садашњој Црној Гори, на узајамно помирење и узајамно праштање. А имамо ради чега да се миримо и имамо шта да праштамо једни другима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је подсјетио да је у Црној Гори од времена Светога Петра Цетињскога па до наших времена, премного сукоба, распри, крвних освета, диоба, рана које су остале у душама братстава, племена и покљења.

„Кад то говоримо, треба да се сјетимо и похаре Куча, и сукоба између Петровића и Радоњића и онда редом до зеленаша и бјелаша, до сукоба и несрећа братоубилачких, до четника и партизана. Дубоке су то ране на народној души које још нијесу зацијељене из којих се рађају и нове диобе, и то диобе у наше вријеме које су можда још дубље и трагичније од свих досадашњих диоба и подјела“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Питајући се има ли лијека нашим диобама и нашим подјелама несрећним, он је казао да „управо Христово Васкрсење, управо храм Христовог Васкрсења, који заједнички градимо, који је дјело свих без разлике, даје могућност и позива нас да се помиримо, загрлимо братски, да зацијелимо све те ране, да превазиђемо у себи све оно што нас дијели, што нас међусобно одваја да бисмо онда могли да једним срцем и једном душом градимо заједничку будућност“.

„Ништа не може тако дубоко помирити људе и очистити их од мржње, зависти и злобе, ништа не може тако здраво зацијелити те ране колико сабирање око овога Светога храма и мирење братско Христовим Васкрсењем и храмом подигнутим у част Христовог Васкрсења“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Пријему је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Андреј, викар Његове Светости Патријарха српског. У прослави овога изузетног јубилеја, градови Ниш и Милано имају посебан значај за васцели хришћански свет, а висока делегација Римокатоличке Цркве из Милана је допутовала у Србију управо поводом обележавања овога историјског догађаја за нашу Цркву и државу.

Извор: СПЦ

Митрополија аустралијско-новозеландскa Српске Православне Цркве (Митрополијa) неколико пута покушала је решити питање судског спора против Имовинског повереништва Епархије за Аустралију и Нови Зеланд слободне српске православне цркве и његове управе у вези са питањем манастира Светог Саве, који се води пред Врховним судом Новог Јужног Велса.

Митрополија је 19. априла 2013. године, преко својих адвоката, писменим путем понудила компромис директорима Имовинског повереништва. Они нису одговорили на понуду.

Митрополија је предложила да манастирска тапија остане код Имовинског повереништва, да се Устав Имовинског повереништва врати у облик који је имао пре измена из септембра 2007. године, као и да три од четири тренутна директора остану директори Имовинског повереништва. Тренутно у ово не може бити укључен четврти директор, који не испуњава услове предвиђене Уставом компаније, због тренутне екскомуникације из Цркве. По покајању и извињењу Цркви, предузеле би се посебне мере за његов повратак у Цркву.

Што се тиче састава Имовинског повереништва, Митрополија је предложила да се Имовинско повереништво састоји од свих чланова Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске, како би све парохије, црквене општине и манастири у Митрополији биле једнако заступљене. Повереници би били бирани од стране чланова Имовинског повереништва (тј. Сабора Митрополије) и убрајали би Епископа Митрополије, три свештена лица и три мирска лица. Овај предлог је у складу са Уставом Имовинског повереништва пре измена из септембра 2007. године.

Понуда је укључила и отворени позив свим члановима Цркве забринутима због какве дициплинске мере поводом учешћа у „Проширеном пленуму“ од 29. децембра 2007, да попут многих који су то већ учинили, приступе Његовом Преосвештенству Епископу Иринеју ради рестаурације својих права у Цркви.

Митрополија је такође позвала и црквене општине бивше Новограчаничке митрополије, Стефана Дечанског (Карум Даунс), Светог Георгија (Форест) и Светог Николе (Јужни Бризбејн) да се кроз Митрополију врате у јединство са Српском Православном Црквом.

Митрополија је предложила да приступи Суду, заједно са Имовинским повереништвом, тражећи налог да Манастир буде у поседу Имовинског повереништва, у поверењу за одржавање и ширење Православне вере кроз Митрополију Српскe Православнe Црквe.

До данас Митрополија није примила одговор на ову понуду. Иако Митрополија остаје решена на борбу да манастир остане светиња за све Православне Србе, Митрополија оставља ову понуду отвореном, у нади да ће бити прихваћена како би се јединство православних Срба што потпуније реализовало.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Подсетивши присутне да ништа не бива без молитве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је започео је чин освећења Патријаршијске продавнице на Теразијама. Његовој Светости саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке. Појао је хора ученика Богословије „Свети Сава“.

После свечаног чина освећења Патријарх је истакао: - По обичају наше вере, освештасмо овај дом призивајући благодат Духа Светога како бисмо га учинили корисним за све оне који буду у њега улазили и у њему радили; да све оно што се овде буде делало буде благословено и на славу Божју, а на ползу нашег народа и наше свете Цркве. Код нас је древни хришћански обичај да се ништа не почиње и не ради без благослова, а поготово када се улази у нови дом, у нову грађевину, што смо и ми учинили овом приликом.

Захваљујући Дирекцији и агенцији за реституцију и г. Влади Тодоровићу, у процесу реституције Српској Православној Цркви враћен је објекат на Теразијама бр. 22, чија површина захвата 250 квадратних метара. У две етаже, са мером и стилом опремљен је галеријско-продајни простор. Ово је ново место где ће се сабирати наши људи, грађани, верници да би задовољили своје духовне потребе и потребе својих породица.

После повратка у руке правом власнику - Српској Православној Цркви, објекат је опремљен посебним залагањем протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, директора Патријаршијске управне канцеларије.

У програму ове продавнице налазе се црквени предмети за потребе дома, као и цркава, духовна литература за све узрасте, док је један део посвећен најмлађима и њиховом духовном узрастању.

Издавачка делатност наше Цркве је добила своје место у галеријском делу Књижара, где су посебно издања Издавачке фондације и Штампарије Српске Православне Цркве: богослужбене књиге, дела блаженопочившег патријарха Павла, али ту су и сабрана дела Светог владике Николаја Охридског и Жичког, у разним издањима, као и најновије у издању Гласа Цркве из Шапца.

У спратном делу су црквени предмети и одежде неопходне нашим верским објектима.

Такође и оно што су вредне монашке руке наших манастира произвеле, нашло је своје место у простору нове Патријаршијске продавнице. Ту су и производни програми фирми које се баве производњом органске хране. Тако је данашњи догађај својим производима органске хране увеличао Предраг Колувија из Диселдорфа, који производи овакву храну на свом газдинству Колувија у Старој Пазови.

Своје место под кровом ове грађевине нашла је и Поклоничка агенција Српске Православне Цркве „Доброчинство“.

Продавница почиње са радом у петак, 20. септембра, и радиће сваког дана, а недељом почев од 12 часова.

Сви они које пут нанесе у Београд, сви верници и грађани, туристи... налазиће овде духовни спокој током године, а о празницима и посебно уочи два велика Господња празника, Божића и Васкрса, биће организоване манифестације којима ће их наша Црква обрадовати.

Чину освећења присуствовали су директор Канцеларије за односе са Црквама и верским заједницама г. Милета Радојевић, представници државих установа, као и личности из јавног и културног живота и, наравно, многи грађани.

Зорица Зец

СПЦ

Рођен је у Русији, а сахрањен је у Јапану. Од његове имовине остало је само неколико изношених мантија и богослужбених одежди, а на опроштај од њега дошло је велико мноштво становника Токија, чак је и император Јапана послао венац на његов гроб. Он није имао деце, а 34 хиљаде Јапанаца називали су га својим оцем.

Мисионар Николај Касаткин дошао је у Јапан 1861. године да би тамо основао јапанску православну цркву. У то време о хришћанству у Јапану није могло бити ни речи: закон о забрани туђих религија био је веома строг, а непослушни су се кажњавали смрћу. Но, Николај се уверио како му Бог даје прилику (могућност). У прво време он је богослужио у цркви при конзулату и спремао се за своју мисију.

Светитељ је одлично научио језик, схвативши, да ће моћи да се приближи срцима Јапанаца само ако зна њихов језик, такође он је изучио и месне обичаје и традицију. Шинтоизам са својим моралним кодексом, по схватању Касаткина, није ни мало био у противречности са православним учењем. Неколико будистичких школа биле су веома блиске хришћанству. Сваки дан он се молио Господу да му да прилику да проповеда тим људима. И Бог му је изненада одговорио на његове молитве, пославши му у сусрет убицу.

Посећујући дом руског конзула, Касаткин је мнoго пута долазио у сукоб са суровим и надменим Јапанцем. О овом човеку је Николај знао само то да је он поучавао вештини мачевања сина руског конзула. Такума Савабе – беспрекорни самурај, познати мајстор борбе мачевима, припадник тајне организације, чији чланови су свако деловање странаца сматрали за зло и били су спремни да истребе све странце који су се долазил у Јапан.

Отац Николај се чак и није упознао са њим, мислећи да сваки покушај разговора са њим је бесмислен. Но, једном не могавши да уздржи свој гнев, самурај је казао светитељу:

- Вас, странце, треба све побити. Ви сте дошли да уходите нашу земљу. А ти ћеш својом проповеђу највише нашкодити Јапану.

Свети Николај је схватио да је дошао час. Молио је Бога да нађе речи, којима би допрео до његовог надменог срца. На Савабеове гневљиве отужбе он је спокојно узвратио: «Да ли је праведно судити, или чак осудити некога, а да га не саслушаш? Да ли је праведно хулити на нешто, што не познајеш? Прво ме саслушај а потом суди. Ако је моје учење зло, тада ћу ја сам отићи.”

Самурај се нерадо сагласио да га саслуша. У почетку га је прекидао злим осмесима, но постепено је све дубље размишљао, а касније и сам упитао за нови сусрет и наставак разговора. После неколико оваквих разговора пред задивљеним Савабеом откривале су се истине хришћанства. О овом првом свом ученику отац Николај је записао: “Долази код мене један жрец древне религије да слуша о нашој вери. Ако не охладни или не погине (буде кажњен смртном казном за приступ хришћанству), од њега можемо очекивати много. Он је добро образован, уман, красноречив и свом душом предан хришћанству.”

Ускоро је Савабе довео оцу Николају двојицу својих најбољих другова, који су такође упознати са истином Божијом, и потом сами почињу проповедати својим сународницима. Године 1868. двадесет Јапанац је било спремно за примање Светог Крштења. Први јапански хришћани били су у већини, слични самурају Савабеу, ватрене патриоте своје отаџбине, који су одбацивали све вредности других народа иза граница Јапана, али, просветивши се увидели су у да кључ националног препорода Јапана у хришћанству.

Такуме Савабе, овај «јапански Савле», који је планирао гоњење Христове вере преобразио се у благовесника Павла (управо зато је и на крштењу добио име овог Апостола). После крштења Павле Савабе је променио свој живот. Постао је бескућник, а ускоро је због проповеди хришћанства стављен у подземну тамницу. Храбро је Савабе претрпео сва искушења, не ослабевши у вери. На крају, он је постао познати проповедник, први Јапанац, који је удостојен свештеничког чина.

После завршетка гоњења настало је повољно време. Закон против туђих религија је промењен, и Николај је могао да региструје Руску духовну мисију. У почетку су се службе обављале у православној цркви при конзулату. Међутим, стадо је расло. Године 1872. Николај се сели Токио и тмо организује православну заједницу, коју је већ 1873. године чинило више од 400 људи.

Успех мисије Николаја Касаткина, објашњава се тиме што је јапанска православна црква, од самога почетка чувала национална обележја. Мисионар се брижљиво односио према достигнућима националне културе. Например, у православним храмовима по локалном обичају ходали су боси, а проповеди су слушане седећи на поду.

Мисија је издала много књига на јапанском језику. Архиепископ Николај никада није вређао религиозна осећања Јапанаца, никада није осуђивао будисте, чак је и међу будистичким свештенством имао много пријатеља. Године 1878. била је основана знаменита Токијска Духовна Семинарија. У прве четири године овде је образовање било слично академском: предавали су се европски језици, јапанска и кинеска класична литераура, општа и јапанска историја, философија, психологија, медицина и математика. Ниво предавања је био веома завидном нивоу, да су чак и високи јапански чиновници уписивали овде своју децу. Многи од васпитаника семинарије постали су високи државни функционери или познати научници. Сви правосалвни хришћани после завршеног четвртог течаја катихетизације могли су да упишу семинарију.

Године 1904. почео је руско-јапански рат. Касаткин је био једини Рус који је остао у Јапану. И, необазирајући се на то, он је и овом приликом показао свој искрени патриотизам, прежиљавајући невоље рата, и неостављајући своју паству. «Свака личност има свој корен у свом народу, као што нема биљке без корена- записао је Николај после руско-јапанског рат-ишчупајте корен и биљка ће се увенути. Тако вене и моја душа због посрамљења моје отаџбине, и пораза на копну и мору, и због унутрашњих неприлика... Цео дан таква туга, такво униније, како не постоји на овом свету Божијем, никакво дело ми не успева.”

«До сада сам се молио за напредак и мир Јапанског царства, а сада када је објављен рат између Јапана и моје отаџбине, ја, као руски поданик, не могу да се молим за победу Јапана над мојом отаџбином... Од сада јa нећу узимати учешћа у заједничким богослужењима.. Већ ћу сву своју снагу усмерити на превод богослужбених књига...”

Када је дошао директор Семинарије, да му саопшти да све јапанске школе следећа два дана неће радити, због празновања победе над Русијом и потписивања мира, што значи да и мисионарске школе морају да следе ову одлуку. Николај је у свом дневнику записао следеће: “Несумњиво, треба пустити и наше ученике да се радују не мање од других, јер имају на то пуно право, као патриоте.”

До свог последњег дана живота Николај је радио на преводу Библије на јапански језик. Непосредно пре своје кончине, превео је Нови Завет и неколико богослужбених књига. Притом, прилазио је овом послу веома брижљиво, поштујући културне особености Јапанаца. Желео је да јеванђељски текст, учини познатим и прихватљивим, а са друге стране да буде сачувана његова узвишеност.

Николај Касаткин се упокојио 16. фебруара 1912. године. Јапански цар је дозволио да он буде сахрањен у Токију. Није сваки странац био удостојен овакве части. На његовој сахрани било је окупљен велики број не само хришћана, већ и осталих људи вера, који су дошли да искажу поштовање овом мисионару.

После своје смрти, својим потомцима оставио је Саборни храм, 8 цркава, 175 молитвених домова, 276 парохија, једног епископа, 34 свештеника, 8 ђакона, 115 проповедника. Број верујућих православних достигао је 34. 110 људи, не рачунајући 8. 170 раније усопших. Од његове личне имовине остало је неколико изношених мантија и богослужбених одежди.

Између многих венаца на гробу светитеља, нарочито је био запажен венац послат од императора Јапана. Овакву част император није никада указао ниједном странцу, ово је био знак признавања упокојеном све што је учинио за земљу.

Али око није видело, нити је ухо чуло, нити је у срце људско дошло, каквим је славним венцем архиепископа Николаја овенчао Цар царева, Коме је он служио до последњег трена, до свог последњег уздаха.

презвитер Бобан Стојковић,

професор Призренске Богословије у Нишу,

и аутор књиге «Хришћанство у земљи излазећег сунца»

Патријарху Иринеју саслуживали су Преосвећени Епископи: бачки Иринеј, осјечкопољски и барањски Лукијан, шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, крушевачки Давид, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и моравички Антоније.

Његова Светост је додијелио Митрополиту Николају орден Светог краља Милутина, највећег градитеља цркава, што је и чинио и Високопреосвећени Николај.

У обраћању великом броју вјерника Патријарх Иринеј је запитао да ли има ишта љепше него служити Богу и народу, као што је то чинио Митрополит Николај у протеклих 60 година.

Истичући да је то света апостолска служба коју Господ награђује и у овом и у оном животу, Патријарх Иринеј је рекао да је бити свештеник и Епископ у овом времену у нашем поднебљу заиста велики подвиг и велика жртва, „подвиг који је народ наш подносио заједно са својом светом Црквом“.

„Епископ нема свога живота, јер он живи животом своје Цркве, свог вјерујућег народа. Митрополит Николај је својој Цркви послужио на најбољи начин, и то на мјестима и у приликама које нису биле нимало лаке, али чинио је оно што је Богу најмилије, а његовом народу и Цркви најпотребније, и никада у томе није изневјерио. То је наш понос и радост цијеле Цркве - што смо имали таквог човјека који је сав свој живот и све своје биће дао својој Цркви и своме народу“ – нагласио је Патријарх Иринеј.

Његова Светост је истакао да је Црква на томе веома захвална Митрополиту Николају, али да су ријечи захвалности слабе да изразе оно што владика Николај заслужује. „Зато ће наше недостатке допунити Онај који награђује свако добро дјело, сваки труд и подвиг. Благодаримо Господу на свему што је дао Митрополиту Николају“ – истакао је Патријарх Иринеј.

Његова Светост је рекао да је Литургија служена у Сарајеву - некад великом и славном српском граду, а данас граду остатака Срба православних.

„Не тако давно у Сарајеву је живјело више од сто педесет хиљада Срба, а данас их је мали број. Али Господ је посијао сјеме, а оно има моћ да се оплођава, расте и умножава. Господ не оцјењује вриједност једног народа по његовом броју, него по ономе што даје, како служи Богу и своме народу. Ви који сте преживјели многе трагедије, за које смо и ми чули, останите вјерни Господу своме, Цркви и вјери својој“ – поручио је патријарх Иринеј и поручио присутнима, али и свим православним вјерницима, да чувају вјеру и Цркву своју, јер за то вриједи живјети и жртвовати живот свој.

Патријарх српски је истакао да с крстом који носимо потврђујемо чији смо, кога слиједимо. „Ми смо онога који је крст на рамену носио и на њему разапет био, њему слиједимо и зато страдање не схватамо као проклетство него као дар Божији“ – рекао је Патријарх. Његова Светост је истакао да се „ми не молимо Богу само за свој народ, него за све људе, свих народа, свих култура и боја, јер смо сви дјеца Божија“.

Ректор Богословије у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, школски друг Митрополита Николаја, у бесједи по благослову патријарха Иринеја, казао је да ништа не смије да нас веже за овај свијет и ништа не смије да буде важније од љубави наше према Богу, јер је Бог највећа истина, и у исто вријеме љубав.

„Пошто је он први показао љубав према нама, ми смо дужни да пођемо ка њему и да га славимо због живота вјечнога. Нико нам у овом свијету не може дати као што он може да да, а то је живот вјечни. Христос је та истина и тај живот којем тежимо. Никаква друга љубав нас не може спасити, чак ни врлине, ако немамо љубави према Христу, према једином Спаситељу и пријатељу нашем“ – рекао је отац Милутин.

Прота Тимотијевић је додао да многи не знају да је Христос једина светиња у свим нашим животима, јер све друге вриједности бивају и пропадају, а само та вриједност остаје у вјечности.

Током Литургије Патријарх Иринеј уручио је одликовања свештеницима којима их је одликовао Митрополит Николај. Чином протојереја одликовани су парох которачки протонамјесник Милорад Вујић, парох сарајевски јереј Вања Јовановић и старјешина Саборног храма у Сарајеву јереј Борислав Ливопољац.

Достојанством синђела одликовани су сабрат манастира Добруна јеромонах Михаило Боровић и настојатељ манастира Светог Георгија на Равној Романији јеромонах Андреј Ковачевић.

Достојанством протонамјесника одликовани су парох мокрањски јереј Драган Матић и парох вишеградски јереј Александар Топаловић, а протођакон Митар Танасић из Сарајева одликован је Златном плакетом Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.

На крају Литургије, мноштво вјерника, међу којима је био и велики број дјеце, приступило је Светим даровима Тијела и Крви Христове којима их је причестио Патријарх Иринеј.

Митрополит Николај уприличио трпезу за многе званице

16. Септембар 2013 - 10:48

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Николај уприличио је у недјељу, 15. септембра, у Источном Сарајеву, поводом обиљежавања јубилеја 60 година монашког и 40 година архијерејског служења у Српској православној цркви, трпезу љубави за Његову Светост Патријарха Иринеја, архијереје СПЦ, свештенство и монаштво Митрополије дабробосанске, високе представнике Римокатоличке цркве и Јеврејске заједнице у БиХ, као и политичког и јавног живота из Републике Српске.

Трпези љубави присуствовали су Епископи бачки: Иринеј, осјечкопољски и барањски Лукијан, шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, крушевачки Давид, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и викарни моравички Антоније.

Честитајући митрополиту Николају велике јубилеје, Патријарх Иринеј је истакао да је пресрећан што је имао прилику да присуствује овој свечаности Владике Николаја. Његова Светост, коме је митрополит Николај у знак захвалности за долазак на прославу поклонио архијерејску одежду, рекао је да му је драго што Владика Николај прославља ове јубилеје, јер су пријатељи и познају се из младих дана када су заједно изучавали школе.

Патријарх Иринеј је поздравио присуство свечаности представника Католичке цркве и Јеврејске заједнице, изразивши жаљење што нема и представника Исламске заједнице у БиХ, „који су наша браћа“.

„Доста је било рата и мржње. Вријеме је да се окренемо миру и љубави“ – истакао је Патријарх Иринеј, додајући да је митрополит Николај много учинио на помирењу у БиХ.

Митрополиту Николају је велике јубилеје честитао и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Јово Турањанин, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика и предсједника Владе Републике Српске Жељке Цвијановић.

„Поносан сам што сам имао Вашу подршку за посао којим сам се бавио“ – истакао је Турањанин који је Митрополиту Николају поклонио позлаћено Јеванђеље.

Директор Канцеларије за вјере Владе Србије Милета Радојевић захвалио је Митрополиту Николају за све жртве које је поднио заједно са својим народом „у овом тешком и смутном времену“. „И он и његово свештенство преживјели су тешко вријеме“ – рекао је Радојевић, који је Митрополиту Николају такође уручио пригодан поклон.

У име свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске јубилеје је честитао протојереј ставрофор Ранко Билинац.

„Од Вас смо научили како се приступа послу, како се човјек цијелим својим бићем ставља у службу Цркве и свога народа, јер Ваш рад и Ваша мисија својствени су само великим и даровитим људима, који својим способностима и духовношћу свуда стварају атмосферу оптимизма и повјерења у стварне вриједности живота“ – истакао је Билинац.

Прота је навео да се митрополит Николај прихватио свете и апостолске службе у тешком времену када је у Митрополији дабробосанској и цијелој нашој помјесној Цркви постојала велика духовна опустошеност, проблеми и изазови.

„Требало је у том времену не само настављати оно што су други прије Вас радили или бар започели, него, врло често, ако не и најчешће, почињати од нуле“ – нагласио је Билинац. Прота је истакао да је Божјим промислом у најсудбоноснијем тренутку по српски народ, Цркву и свештенство 1992. године, у страшном вихору рата, када се зло помијешало са човјековом душом и кад је српском народу преко Дрине запријетила опасност од потпуног уништења, Митрополит Николај преузео кормило Епархије дабробосанске са сједиштем у Сарајеву.

„Те и наредних година ни Сарајево, ни више од половине своје епархије нисте могли ни видјети ни обићи. Без свога дома, без крова над главом, чинили сте невјероватне напоре обилазећи своју паству, пробијајући се понекад и кроз куршуме и гранате да бисте окупили, подарили благослов, храбрили своје свештенство да преживи и да буду достојни свога светога позвања, како би подијелили судбину свога народа. Дијелили сте и добро и зло са својим народом“ - навео је Билинац.

Прота је рекао да је Митрополит Николај увијек, па и у посљедњем рату, на сваку мржњу одговарао љубављу, па и кад нам је било најтеже. „Та Ваша огромна животна енергија, жртва, о којој смо ми свештеници често међу собом разговарали и дивили се, давала је и нама велику моралну обавезу да не клонемо духом и да издржимо у свим ратним тешкоћама“ – истакао је Билинац.

Милован Бјелица, начелник општине Соколац, гдје је у ратном периоду било измјештено сједиште Митрополије дабробосанске, истакао је да Митрополит Николај већ више од пола вијека са својим народом и Православном Црквом служи Господу, обнавља порушене цркве, подиже и освећује нове богомоље, подиже ниво толеранције и разумијевања међу народима – живи у духу божанских закона.

„Само је Божије провиђење могло да доведе великог духовника, човјека који је својом благошћу и смиреношћу, даноноћним радом препородио ове крајеве. Градио је нове богомоље, подизао цркве изнова из пепела, учио младе како се постаје добар човјек, враћао заблудјеле својој вјери и православљу“ – навео је Бјелица.

Према његовим ријечима, Град Источно Сарајево и његове општине морају да буду неизмјерно захвални за оно што је на духовном плану урадио Митрополит Николај.

„Митрополит Николај је у поратном времену више од било ког духовника урадио на помирењу народа у БиХ. Добро је позната његова улога у раду Међурелигијског вијећа БиХ“ - истакао је г. Бјелица.

Патријарх Иринеј позвао сарајевске Србе да сачувају своју вјеру, културу и језик

Његова Светост Патријарх српски Иринеј посјетио је у недјељу, 15. септембра, зграду Административног центра Града Источно Сарајево, гдје је разговарао са руководством Града, градских општина, као и представницима Републике Српске у институцијама БиХ.

Патријарх српски је том приликом поручио да је најбитније да Срби, у времену велике духовне, моралне и материјалне кризе, опстану као народ, да сачувају своју вјеру, културу и језик, јер имају вјеру, културу и историју коју не смију да изневјере.

Патријарх Иринеј је нагласио да је Србима, и овдје и на Косову, најпотребније да се ослободе политичких партија, као и да треба да постоји једна јединствена партија српског народа, те да не чине ништа на сопствену штету, а у корист својих непријатеља.

„Морамо бити јединствени, јер то нам је нада за опстанак. Нису случајна она четири `С`. У Источном Сарајеву је та свијест о јединству присутна, и надам се да ће та свијест остати“ – нагласио је Патријарх Иринеј.

Његова Светост је поручио да Административни центар града Источно Сарајево треба да буде мјесто окупљања народа, а народ да има повјерења у ову институцију и људе који раде у њој.

Патријарх српски је рекао да из Источног Сарајева одлази са најљепшим утисцима. „Одлазим задовољан оним што се данас десило у српском Сарајеву и задовољан српским народом који овдје живи и лијепом, драгом и благословеном омладином“ - поручио је Патријарх Иринеј, којег су поздравили многи грађани који су се окупили испред новоизграђеног Административног центра града Источно Сарајево.

Градоначелник Источног Сарајева г. Ненад Самарџија истакао је да су поруке које је послао Патријарх Иринеј биле јаке и да су изазвале јаке емоције код свих присутних.

„Патријарх је апеловао да српски народ буде јединствен и сложан, јер једино тако можемо да успијемо. Сви који су били тамо, исправно су разумјели његове поруке и надам се да ће у својим пословима и радним задацима које обављају то и примјењивати“, рекао је г. Самарџија.

Према његовим ријечима, Патријарх Иринеј је дао свим учесницима сусрета храбрости и снаге да наставе да раде послове за народ за које су и бирани.

„Ова посјета пада у дане када обиљежавамо 20 година од оснивања града Источно Сарајево и крсну славу светог Петра Зимоњића Сарајевског. У овом граду је рођена Република Српска и установљене су многе институције Српске“ - подсјетио је г. Самарџија.

Посјетом Источном Сарајеву Патријарх српски је окончао дводневни боравак у Митрополији дабробосанској у оквиру које је у недјељу, 15. септембра, служио свету архијерејску Литургију у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву поводом 40 година архијерејске службе Митрополита дабробосанског Николаја.

Извор: Митрополија дабробосанска

На литургији, на којој су се сабрали многобројни вјерници из Паштровића и из других крајева Црне Горе, Србије и Русије, одговарали су чланови подгоричког Црквеног хора „Свети Марко“.

У току Свете слжбе Владика је крстио Катарину Рађеновић, чији је брат Александар јуче крштен на Светом Стефану, а отац Крсто добио орден Светог Саве.

У литургијској бесједи након читања Светог јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да је манастир Прасквица у току бурне шестовјековне историје свог новијег постојања више пута умирао и васкрсавао. „И нека је благословен Господ који нам дарује тај небески дар да се и у нама и у нашој историји, као народа Божјега, и у дјелима наших руку и руку наших предака огледа Часни Крст Христов и Његово Распеће, да све је причасно Његове Голготе, а да у исто вријеме све задобија снагу Христовог Васкрсења“.

„А ево и ова светониколајевска светиња, која је заиста слична оној купини неопалимој на гори Хориву, гдје је пророк Мојсије сазуо обућу са ногу својих, јер мјесто коме је приступио је свето мјесто. Тако и ми са страхом Божјим, са љубављу и са благодарношћу Господу приступамо овој светињи“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

„На овом светом мјесту се Христос пројављивао, Његова Голгота и Његово Васкрсење кроз вјекове. И данас нас, ево, и у овом тренутку призива, послије, ето, хиљаду година, да опет и ми, ово наше покољење усмјеримо свој живот, да га усагласимо тој светој тајни Христовог Распећа, умирања у нама старог човјека, да би нови човјек, обликован по лику Божјем васкрсао и да би живио, не само овим пролазним земним животом него и да би задобио вјечно и непролазно Божије“, закључио је Митрополит Амфилохије.

На крају литургије Владика је породици блаженопочившег Илије Митровића уручио орден Светог краља Милутина којим га је Свети архијерејски синод Српске православне цркве постхумно одликовао за изузетан труд у у обнови светиња на Паштровској гори и црквеног живота у Паштровићима.

„Нека овај орден Илији буде на спомен, а вама његовој породици путоказ за будући живот и да вас Господ благослови“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Одликовање је примио његов најмлађи унук Илија, а ријечи благодарности на високом признању изговорио је његов син Миленко.

Након литургије Владика је у манастирској порти служио помен на гробовима Јегора и Јелисавете Строганових, а потом је приређена славска трпеза хришћанске љубави.

Владика Амфилохије је уручио и пригодан поклон изасланику Патријарха московског Кирила Архимандриту Стефану из Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, који је и данас био један од саслужитеља на Светој литургији у Прасквици. Владика је такође упутио поклон Митрополиту Илариону Алфејеву, предсједнику Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, као и позив и њему, али и свим сабранима на данашњој светковини да учествују на освећење Саборног храма у Подгорици које је заказано за 7. октобар.

Р.В.

Митрополија црногорско-приморска

Позиву Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја да узму учешће у Централној, а уједно и завршној, свечаности обележавања 1700-годишњице Миланског едикта већ су се одазвали предстојатељи и високи представници помесних Православих Цркава, на челу са Његовом Свесветошћу Патријархом васељенским и цариградским г. Вартоломејем, Његовом Светошћу Патријархом јерусалимским г. Теофилом, Његовом Светошћу Патријархом московским г. Кирилом, Његовим Блаженством Архиепископом кипарским г. Хризостомом и Његовим Блаженством Архиепископом варшавским г. Савом. Поред изасланстава Православних Цркава, Централној прослави 1700-годишњице Миланског едикта ће присуствовати и представници источних дохалкидонских Цркава, затим висока делегација Ватикана са представницима Римокатоличке Цркве из региона, челници Цркава Реформације, као и различитих хришћанских организација и удружења из Европе и света.

Долазак високих гостију очекује се у петак, 4. октобра, када ће уследити први сусрети са нашим Патријархом г. Иринејем и архијерејима. Београђани ће јединствену прилику да поздраве православне патријархе, архиепископе и друге госте имати прилику у суботу, 5. октобра у 9 часова, када ће у Саборном храму бити служена Доксологија. Потом ће уследити званични пријеми и разговори са Патријархом г. Иринејем и српским архијерејима, као и са највишим представницима власти Републике Србије.

Централни догађај овогодишњег свехришћанског јубилеја догодиће се у недељу, 6. октобра, у 9 часова, када ће у Нишу, испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене, бити служена света архијерејска Литургија којом ће началствовати Његова Свесветост Патријарх цариградски и васељенски г. Вартоломеј, а саслуживаће му присутни поглавари и представници помесних Православних Цркава. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј ће, том приликом, госте одликовати орденом Светог цара Константина Великог. Очекује се да ће, поред највиших државних представника Републике Србије, у родни град Светог и равноапостолног Цара Констатнина Великог допутовати и представници држава из региона, као и амбасадори акредитовани у нашој земљи и најважније личности из јавног и културног живота наше земље. Србија и Ниш ће, тог дана, бити својеврсни центар хришћанства целог света.

У понедељак, 7. октобра, гости Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја ће, заједно са својим домаћином, боравити у Подгорици, где ће бити освештан нови Саборни храм посвећен Христовом Васкрсењу, да би сутрадан, 8. октобра, у Београду, после помена блаженопочившем Патријараху Павлу у манастиру Раковици, посетили изложбу Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, а у вечерњим часовима, у Народном позоришту присутвовали премијери опере „In hoc signo!“.

Српска Православна Црква позива своју духовну децу и све људе добре воље да својим присуством постану учесници овог највећег хришћанског сабрања у нашој историји.

Извор: СПЦ