У Литургији, на српском, грчком, црквенословенском и арапском језику, саслуживали су јерусалимски патријарх Теофил, московски и све Русије Кирил и српски Патријарх Иринеј, као и архиепископи помесних цркава, архијереји Српске Православне Цркве и свештенство.

Обележавању 17 векова Миланског едикта присуствовали су председник Србије Томислав Николић, председник Републике Српске Милорад Додик, српски премијер Ивица Дачић, чланови Владе, Војске Србије, дипломатског кора, представници хришћанских цркава, других верских заједница, црквених удружења, принц Александар Карђорђевић са супругом Катарином, представници града домаћина, друштвеног и политичког живота овог дела Србије.

У парку Светог Саве испред цркве окупио се велики број верника и грађана који су пратили Литургију, док су многи стајали у дугачком реду како би се поклонили и целивали цветиње у цркви - честице Часног крста и руку Светог Јована Крститеља. "Што је у телу душа, то су у свету хришћани", казао је Вартоломеј и указао на појаву у земљама тзв. западне цивилизације, које су некада биле хришћанске, али које сада убрзано иду путем секуларизације и дехристанизације, па је зато, како је додао, управо њима потребно да поново укажемо и изложимо истину о Крсту, сили и премудрости Божјој.

Само обједињавање европских народа у наше дане, људска права, социјално одговорна држава, једнакост међу људима, верска толеранција, све то као садржај Миланског едикта надахнуто је начелима Светог Јеванђеља, казао је Вартоломеј.

Немогуће је да се у пракси примене начела Миланског едикта ако не водимо конструктиван дијалог са човеком савременостиу данашњем међусобно подељеном свету, који упркос својој подељености покушава да нађе излазе путем мирних дијалога и помирења, поручио је Вартоломеј. Првенство има мирно сапостојање људи. Није дозвољено да се негује верски фанатизам који је нанео велико зло у прошлости, али их наноси и данас, па је потребно на делу прокламовати да ратни сукоби нису верска дужност, да равнодушност која их прати такође није дозвољена.

Постоје мирни начини решавања међуљудских разлика и да они који тврде супротно не изражавају праву вољу Божју, поручио је васељенски патријарх.

Света Литургија завршена је поделом Ордена Светог цара Константина поглаварима и црквеним великодостојницима, представницима државе, амбасадорима у Србији, представницмима црквених удружења, као и појединцима који су допринели обележавању 17 векова Миланског едикта.

Орден Светог цара Константина добили су сви присутни патријарси и поглавари Цркава предвођени васељенским Патријархом Вартоломејом и представницима световног и политичког живота, председник и премијер Србије, Томислав Николић и Ивица Дачић, председник Републике Српске Милорад Додик и принц Александар Карађорђевић, као и први потпредседник Владе Р. Србије, Александар Вучић, министар спољних послова Иван Мркић и председник Црне Горе Филип Вујановић који нису били присутни.

Свету архијерејску Литургију и свечаност у Нишу обезбеђивало је око 1.000 припадника полиције и специјалних јединица и пратило више од 50 акредитованих новинарских екипа.

Извор: Танјуг, СПЦ

Линк ка теми

Скоро 2.000 грађана изашло је на Булевар Немањића како би допринели великој прослави и са упаљењим свећама у рукама формирало крст.

Након што су учесници распоређени, улична светла су се погасила, а грађани су упалили свеће. Слика крста снимана је из хеликоптера, како би се путем свих медија послала у свет.

Грађани који су учествовали у овој акцији нису крили узбуђење и задовољство што су и сами део прославе едикта.

„Веома сам узбуђена што смо овде и што смо део свега овога, јер ми нисмо ни свесни у каквом граду живимо и колико је Константин важан за хришћанство. Требало би сви да будемо заиста поносни што смо Нишлије и што смо део овога“, рекла је за Цитy радио једна старија суграђанка.

На догађају је био и велики број деце, углавном школског узраста, која су такође били веома узбуђена што су део акције.

„Ми смо се сами пријавили да желимо да учествујемо и да покажемо да смо део крста и прославе Миланског едикта. Дошли смо да бисмо помогли у прослави и дружили се са другарима“, рекли су нам најмлађи суграђани.

Акцију је организовала градска општина Медијана уз подршку Епархије нишке.

Извор: Sity Radio

Информативна служба Епархије нишке

На петнаест минута пре почетка овог чина благодарења и узношења молитви да се ово благо дело обележавања годишњице Миланског едикта успешно заврши, оглашавала су се сва звона цркве, за све време док су Патријарси, Архиепископи и други представници помесних православних Цркава, као и високи представници других хришћанских Цркава, улазили у овај храм. Црква је била препуна благочестивим верницима који су се радовали овом чину, а и сама природа је од себе, Божјом помоћи, подарила прекрасно сунчано време после силних кишних падавина претходних дана.

У цркви служби доксологије и благодарења присуствовали су: Патријарх цариградски и васељенски Вартоломеј, Патријарх јерусалимски Теофило, Патријарх московски и све Русије Кирил, Архиепископ кипарски Хризостом, Архиепископ атински Јероним, Митрополит варшавски и све Пољске Сава, Архиепископ Симеон, мјестољубитељ митрополитског трона Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, Архиепископ тирански и све Албаније Анастасије, умировљени Архиепископ прашки Христофор.

У цркви су молили и Митрополит пергамски Јован (Цариградска Патријаршија), Митрополит француски Емануил (Цариградска Патријаршија), Митрополит гвинејски Георгије (Александријска Патријаршија), Митрополит аркадијски Василије (Антиохијска Патријаршија); затим, Епископ сафитски Димитрије (Антиохијска Патријаршија), Архиепископ константијски Аристарх (Јерусалимска Патријаршија), Архиепископ катарски Макарије (Јерусалимска Патријаршија), Митрополит волоколамски Иларион (Московска Патријаршија), Епископ солнечногорски Сергије (Московска Патријаршија), Митрополит видински Доментијан (Бугарска Патријаршија), Епископ велички (Бугарска Патријаршија), Митрополит зугдидски Герасим (Грузијска Патријаршија), Епископ арсинојски Нектарије (Кипарска Православна Црква), Митрополит месинијски Хризостом (Грчка Православна Црква), Епископ вилидски Астије (Албанска Православна Црква), викарни Епископ Георгије (Пољска Православна Црква).

Доксологији су присуствовали амбасадори акредитовани у Београду, архијереји Српске Цркве: Митрополит загребачко-љубљански Јован, као и епископи: сремски Василије, бањалучки Јефрем, канадски Георгије, новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин, источноамерички Митрофан, бачки Иринеј, зворничко-тузлански Хризостом, тимочки Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, бихаћко-петровачки Атанасије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, аустралијско-новозеландски Иринеј, јегарски Порфирије, моравички Антоније, липљански Јован и ремезијански Андреј.

Од представника других хришћанских Цркава истичемо присуство личног представника Његове Светости папе Фрање кардинала Јозефа Томке, надбискупа београдског Станислава Хочевара и других бискупа, међу којима и генералног викара Београдске надбискупије монс. Леополда Рохмеса и других високих свештених лица.

Свечаној доксологији присуствовао је и лични изасланик Његове Милости Архиепископа кентерберијског Јустина Велбија – бискуп винчестерски Мајкл Скот Џоинт, као и генерални секретар Конференције европских цркава Ги Лиагр и представник генералног секретара Светског савета цркава високопречасни протојереј др Данијел Буда.

Поздрављајући овај свечани сабор, Патријарх српски Иринеј је, између осталог, казао:

„Овим царским едиктом су широм отворена врата Европи и свету да хришћани могу слободно исповедати и упражњавати своју веру. На темељу овог прогласа постављени су темељи хришћанске цивилизације и културе која од тада траје до данашњих дана ... Ово је јединствена прилика за нас православне да се сабирамо, ближе упознамо и сагледамо прилике у којима живимо, као и проблеме нашег времена и околности под којима се данас многе хришћанске вредности оспоравају. Ово је прилика да се лично упознамо и са представницима других хришћанских заједница, пре свега, Римокатоличке цркве и других верских заједница, да заједнички размотримо шта нас раздваја, шта нас дели, и да превазилазимо новонастале проблеме...“

„…Прилике у данашњем свету су такве да Хришћанска Црква има свој огроман удео, допринос и одговорност да учествује у свим процесима живота и у свим друштвеним кретањима…“

Васељенски Патријарх Вартоломеј је у своме слову казао: "Нити светске историје усмерава Отац небески". Патријарх васељенски је поздравио све сабране на овом свеколиком сабору Православља где су узнете молитве благодарности Господу за веру и Цркву, за Православље. Патријарх Вартоломеј је истакао да је Српска Православна Црква светосавска Црква, Црква страдалника и мученика, која на себи носи ране Христове, ране Христовог страдања.

Патријарх Вартоломеј се осврнуо на непрекидна страдања хришћана све до данашњих дана када пате наша једноверна браћа у арапским земљама, у Африци и широм света. Његова Светост је нагласио на доксологији да се треба молити Господу Богу да очува неповредивост и целовитост српског народа и Српске Православне Цркве, уз молитву да Господ Бог заштити Србију од страдања и зацели ране прошлости.

Била је то дивна слика кад су се, после одслуженог чина, поглавари Цркава и њихове пратње упутили у Патријаршију прекопута, где им је свечани пријем приредио поглавар Српске Православне Цркве, Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Господин Иринеј.

СПЦ

Линк ка теми

Његово Блаженство Теофила дочекаоје добродошлицом Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са Епископима Иринејем бачким, Игнатијем браничевским, Порифиријем јегерским и др. Пријему је присуствовао и др Милета Радојевић, председник Канцеларије за односе с Црквама и верским заједницама при Влади Републике Србије.

СПЦ

Линк ка теми

На аеродрому Никола Тесла Архиепископа Анастасија су дочекали Његова Светост Патријарх Иринеј и Епископи: шумадијски Јован, аустралијско-новозеландски Иринеј и бихаћко-петровачки Атанасије.

Иначе Архиепископ албански је познат по свом научном и мисионарском раду, и он је управо обновитељ Православне Цркве у овој земљи која се још 1960-тих година 20. века била прогласила првом атеистичком земљом света. Писац је многих књига на грчком, енглеском и албанском језику.

СПЦ

Линк ка теми

Канонско православље из Р. Македоније претстављаће Епископи, свештеници, монаси и припадници Православне Охридске Архиепископије. Прославиће се велики јубилеј од цивилизацијског значаја, да свако има право слободне верске припадности и њено слободно исповедање.

Ова вест, која је прострујала светом, у нашој отаџбини једноставно бива прећутана. У нашој отаџбини такође, Архиепископу охридском г.г. Јовану и Православној Охридској Архиепископији није дозвољена верска припадност по сопственој савести. Шта више, услед својих верских опредељења, Архиепископ охридски г.г. Јован, по седми пут се налази у затвору, а осуђени су и други Епископи, монаси и верници!

На свеправославни сабор у Нишу, нису позвани претставници расколничке МПЦ. Свима је већ добро позната Истина, да православни свет не прима расколничке епископе да саслужују на богослужењима. Нити игде могу да богослуже, нити им ико долази, нити пак, за некога има места у њиховој садашњој психологији гета. Још једном, изнова видимо неодрживост дезинформација, које расколничката МПЦ шири пред домаћом јавности, како она тобож, има спор само са Српском Православном Црквом. Недвосмислено је јасно да расколничку МПЦ, целокупни православни свет не види и не доживљава делом православне Цркве. Да је истина другачија и да је МПЦ део соборног православља, 6. октобра би се и она нашла заједно са свим помесним православним црквама! Овако, на нашу искрену и највећу жалост, остаће да животари у аутокефалији сопствене заблуде, као псевдокултурна група потпуно затвореног типа.

Претстојатељи и високи претставници целокупног православног света, после Ниша, 7. октобра, окупиће се и у Подгорици. Веома је лако могло доћи до истог оваквог сабрања и у Скопљу, само да МПЦ није расколничка парасинагога и да није директан гонитељ Архиепископа охридског г.г. Јована и канонске православне Цркве у Р. Македонији.

Но, и покрај свега, врата срца Архиепископа охридског г.г. Јована и свих припадника Православне Охридске Архиепископије, остају отворена за браћу, која још увек пребивају у расколу. Ипак, и на велику нашу жалост, таква отвореност, очигледно није и одлика расколничке МПЦ.

Користимо прилику да још једном позовемо све људе добре воље, да узму учешће на прослави јубилеја у Нишу. Тако би уједно дошли и у прилику да изоштре критеријуме и виде, чега их све лишава расколничка МПЦ у сопственој земљи. То искуство, било би залог за сакупљање снаге за преумљење и повратак расколника соборности Цркве, па би тако у будућности слични свеправославни собори, могли бити организовани и у Р. Македонији. У супротном, уколико не желе заједно, таква литургијска сабрања у нашој отаџбини, кад-тад, биће организована само од стране Православне Охридске Архиепископије.

http://www.poa-info.org/

Превод: Поуке.орг тим

У пратњи Његовог Блаженства Архиепископа кипарског налазе се Епископ арсиноиски Нектарије и архиђакон Кипријан, док Његово Блаженство Архиепископа атинског прате Митрополит месинијски Хризостом, архимандрит Јероним, архиђакон Епифаније, као и г. Трандафил Георгусис и проф. Христос Бонис.

Истим авионом је приспео и Високопреосвећени Митрополит пергамски Јован Зијулас, иначе члан делегације Васељенске патријаршије.

Високе госте и њихову пратњу на аеродromuу је дочекао поглавар Српске Цркве Његова Светост Патријарх српски Иринеј, у чијој пратњи су се налазили Епископи бачки Иринеј, браничевски Игнатије, врањски Пахомије, аустралијско-новозеландски Иринеј, јегерски Порфирије, ремезијански Андреј и други.

На дочеку се налазио и амбасадор Грчке у Београду Константин Икономидис, као и г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу с Црквама и верским заједницама.

СПЦ

Линк ка теми

Иначе, бискуп Мајкл је био дугогодишњи бискуп винчестерски и представник своје Цркве у Дому лордова.

У Београд је такође допутовао пречасни Ги Лиагр, председник Конференције европских цркава у Женеви.

Високе госте је на аердрому дочекао Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј, као и ђакон Ивица Чаировић.

СПЦ

Линк ка теми

У пратњи Његовог Блаженства налазе се викарни епископ Георгије Панковски и протојереј Георгије Дорошкевич . Пољску црквену делегацију је на аеродрому Никола Тесла поздравио добродошлицом Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј с Њиховим Преосвештенствима Епископима: бачким Иринејем, шумадијским Јованом, аустралијско-новозеландским Иринејем и викарним Епископом ремезијанским Андрејем.

Његово Блаженство је такође дочекан од стране деце у народним ношњама и био послужен хлебом и сољу. У наставку су на самом аеродрому вођени пријатељски разговори.

Његово Блаженство Митрополит Сава се својевремено налазио на докторским студијама на Православном богословском факултету у Београду; овде је и замонашен у манастиру Раковици, где је из поштовања према оснивачу Српске Цркве узео монашко име Сава.

СПЦ

Линк ка теми

Руског Патријарха је на аеродромској писти дочекао Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, док су у вип-салону високог госта поздравили добродошлицом Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, амбасадор Руске Федерације г. Александар Чепурин и г. Александар Антић, министар саобраћаја у Влади Србије. У пратњи руског Патријарха налазе се Митрополити волоколамски г. Иларион и солнечногорски г. Сергије, протојереји Николај Балашов, Андреј Милкин и Игор Јакимчук, ђакон Александар Волков и други великодостојници.

Поглавара свете Руске Цркве, по традиционалном обичају, дочекала су деца обучена у српске народње ношње, која су Патријарха московског г. Кирила послужили хлебом и сољу, уручивши му букет цвећа и јабуку. У холу аеродрома Његову Светост Патријарха московског поздравили су свештеници Архиепископије београдско-карловачке. Добродошлицу драгом госту из Русије упутили су и Преосвећена Господа Епископи рашко-призренски Теодосије, аустралијско-новозеландски Иринеј, јегарски Порфирије, моравички Антоније, протојереј Виталије Тарасјев - старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду, као и др Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу с Црквама и верским заједницама. У згради аеродрома је одржана конференција за штампу.

СПЦ и фотогалерија

Линк ка теми

Васељенског Патријарха на писти београдског аеродрома Никола Тесла дочекао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, министра спољних послова Републике Србије г. Ивана Мркића и г. Константиноса Икономидиса, амбасадора Грчке Републике у Београду.

У пратњи Његове Свесветости у нашу земљу су дошли и архимандрит Вартоломеј, главни секретар Светог Архијерејског Синода Васељенске Патријаршије и г. Симеон Франдзелас. Његово Високопреосвештенство Митрополит пергамски г. Јован у Београд стиже данас поподне, док је Вископреосвећени Митрополит франсуски г. Емануил стигао јуче у нашу престоницу.

По традиционалном обичају, деца обучена у српске народње ношње Његову Свесветост Патријарха г. Вартоломеја су дочекала хлебом и сољу, уручивши му и букет цвећа. У холу аеродрома Његову Свесветост поздравио је шпалир свештенства Архиепископије београдско-карловачке, а добродошлицу су му упутили и Преосвећена Господа Епископи шумадијски Јован, браничевски Игнатије, рашко-призренски Теодосије, аустралијско-новозеландски Иринеј, јегарски Порфирије, моравички Антоније и ремезијански Андреј, као и др Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама.

Овом приликом окупљеним многобројним представницима медијима обратили су се Његова Свесветост Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

СПЦ

Линк ка теми

- ''Koнстантин беше ''модеран'' јер први јавно признаде слободу вероисповести као основно људско право – користимо и штитимо то право, дајмо својој деци образовање у вери благочестивој и у црквеном животу. Ако славимо најзначајнијег суграђанина, поучимо децу ономе чему је он сам поучио поданике свога царства, а то је лепота вере хришћанске.... Оно што је суштинско јесте духовно јединство једне државе и друштва као основе свеколиког напредка његовог.... Најзад, сви треба да се угледамо на Светог Цара Констнтина у његовом старању за сирочад, удовице, гладне и немоћне...'' То је троједина поука и порука прве посланице, која није пренета медијски најбоље целокупној јавности. Она ће бити подељена, заједно са новом посланицом народу, док ће Патријарх васељенски изговорати беседу на лицу места. Овом приликом бих се придружио и са својом поруком, кроз одговоре на Ваша питања.

2. Какав је, по Вашем мишљењу, значај Миланског едикта за савремени свет?

- Свети Цар Константин је оснивач и учитељ хришћанске културе и цивилизације. Највећи задужбинар на историјском плану, са свим црквама, манастирима, иконама, фрескама, списима, књигама, библиотекама, уметношћу и науком и државотворном традицијом. Све ове задужбине и Контантиново наслеђе данас су угрожене у Сирији и Египту, код нас на Косову и Метохији и по целом свету. Угрожена је слобода верних не само споља бруталним насиљем, већ перфидним гоњењем хришћана. Код нас није враћена имовина Цркви. Подељен нам је народ по питању културног васпитања и образовања. А ви знате, да без духовног живота нема културе и господствености.

3. Све се то догађа у свету који врло турбулентно живи – какве су тенденције таквог живота?

- Истина је то што Ви питате. Светиња Предања и традиције се све више напуштају; Вера се сматра приватном ствари а улажу се напори да се она измести на маргине друштва; идеали и вредности – значе снаге које одржавају и очувавају народе кроз векове – се пренебрегавају; образовање се рањава, дехристијанизује и посветњачује; законодавство се одаљује од хришћанских принципа који одувек, а поготово од Светог Константина и надаље, представљају теоретску платформу законодавства; грех се одвећ у име толеранције не сматра злом и заодева се у рухо различитости, а то значи да се тиче просто другачијег личног избора; неморал сапостоји и покрива се од стране пренебрегавајуће и оправдавајуће, истину говорећи, замке слабости људског тела, а етика Господа Исуса Христа се маргинализује; игнорише се значи сама садржина Вере и Живота. Савремене државне установе, и поред често опасних промена које некад урушавају и саме темеље друштва, као што је то приметно у одсуству поштовања према свештеној установи породице...Зар се морамо правдати пред светом и Европом поводом таквих појава у друштву?!

4. Како сте задовољни досадашњим обележавањем јубилеја Миланског едикта?

- Много је новаца потрошено на спољашње, а не унутрашње прослављање Едикта. Ми нисмо завршили храм посвећен Светом Цару Константину, јер је Град преузео ту обавезу у име народа по благослову Његове Светости. Ми чекамо по десет-петнаест година да добијемо дозволу за градњу нових храмова. Наравно, наш је нагласак на обнови живе Цркве, али се такође, не може једно од другог одвојити. Народ треба да нађе мир у храму где се врши богослужење, а то је потребно сваком делу града. У том смислу требало би да будемо на већој висини задатка.

5. Да ли ће се наставити обележавање Миланског едикта и на даље – односно промоција идеје о верској толеранцији?

- Прослава Едикта подразумева стални процес, заједнички рад Цркве и државе на виталним интересима народа. Брига о души и телу народа је заједничка. Постићи ''сагласје'' Цркве и државе које су византијски цареви и наши српски краљеви и цареви постигли је велики задатак. Наш народ није крштен и није довољно христијанизован. Идемо у сусрет 800 годишњици Светосавске Цркве, а нисмо довољно прославили рођење нашег српског Константина – Св. Симеона Мироточивог. Обележавање Едикта траба да се настави кроз више пројеката у граду. Као што рекох кроз духовну и материјалну обнову, треба наставити прослављање Едикта.

6. Шта мислите о толеранцији уопште у свету? Да ли у томе има елемената проблема?

- Једно је толеранција, коју треба изграђивати, а друго је трпљење којем се дубље приступа толеранцији. Да би то задобили потребно је да се не само користимо драгоценом слободом Миланског Едикта већ, пре свега, ''слободом којом нас Христос ослободи'' (Гал.5,1). То је духовна слобода, слобода од греха, ђавола и смрти. Она се може задобити у Литургији. Данашњи свет робује разним човекобожним идејама и идеологијама, које су хуманистичко – оптимистично привлачне, алу су отворено насилне и прете друштву. У томе треба да помогне Црква, да јој се да веће присуство у друштву.

7. Какав је значај Литургије која ће се одржати 6. октобра у Нишу за Православну Цркву и православне вернике?

- Најважније прослављање Едикта је литургијско, богослужбено. Све наше припреме и обележавање овог јубилеја требале су да теже том циљу. Такође, сви пројекти треба да буду осветљени и засољени том Великом Тајном, да би остали у памећењу, и да би оставили печат непролазности и вечних вредности. Сведочење Јединства Православних у Чаши причешћа је највећа гозба, највеће славље свих православних Епископа, свештеника и верног народа. То саборовање у Сабору ''са свима Светима'' је највећи догађај и доживљај верника. И ова страница нашег присуства, слободе служења јесте исписивање нове странице Миланског Едикта, у живом сведочењу и исповедању Имена Божијег. Велики благослов ћемо добити поклоњењем Часном Крсту, Десници Св. Јована Претече и икони Мајке Божије ''Сићевачке''. Надамо се да ће се народ укрепити духовно и подићи духом. У томе нам може помоћи благодат, односно сила благослова који ће донети Патријарси, епископи, свештеници и гости из целога света. Позивамо све драге Нишлије да буду достојни домаћини ове јединствене прославе.

8. Ваша порука нашим читаоцима за крај.

- Завршио бих овај интервју са речима из посланице СПЦ.

Из духа Миланског Едикта можемо извући драгоцену поруку и поуку. Она је у знаку неизбежних интеграција народа и култура, с једне стране, и законите тежње очувања сопственог идентитета у свим његовим одредницима и димензијама, са друге стране. Нити је препоручљиво оно јединство које униформише и гута особеност нити је пожељно неговање самосвојности којим се укидају заједништво и узајамност. Пошто је Константин водио посебну брижност за сиромаштво, а његови наследници водили борбу против корупције и злоупотребе власти код високог чиновништва, наш заједнички апел је да Црква и верске заједнице би требало да раде на промовисању и заштити слободе вероисповести, као и јачању сарадње у одбрани узиверзалних основа права на слободу вероисповести и црквеног сведочења. У том смислу могу и треба да помогну у заједничким пројектима на примеру и делом.

Извор: Епархија нишка

Света Литургија је служена у протестанстској Цркви (Баке Кирке) коју за богослужења изнајмљује руска парохија Св. Ане Новгородске са седиштем у истом граду, тако да су румунски и српски свештеник овом приликом били „гости“ код браће Руса.

Занимљиво је да руски верници пре сваке службе монтирају иконостас, што изискује доста времена и труда, јер исти треба склонити из храма како би био спреман за недељу, када богослужи протестантска Црква.