http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/5/13/10/24.10.13.jerom_.ignjatije_sestakov_sretenjski_mandejan_pavlovic_cuvarirazgovorza_sajt.mp3

Књига "Несвети а свети" може се наћи на штанду издавачке куће "Чувари" у Хали 4, као и на штанду СПЦ у Хали 1, на 58. Сајму књига у Београду.

Промоција књиге биће у парохијском дому Вазнесењске цркве у Београду, у четвртак, 24.октобра, с почетком у 19 часова, улаз је слободан.

Слово Љубве

Џакарта пост пише да је реч о историјској посети наше државно-верске делегације на челу с патријархом српским Иринејем.

Нашу делегацију је примио координациони министар за народна питања Агунг Лаксоно, у присуству заменика министра вера Насарудина Умара. Координационо министарство за народна питања Индонезије је кровни државни орган за чак осам министарстава.

Министар Лаксоно је казао да су пријатељски односи Индонезије и Србије историјски, да две земље спајају етничка и културна разноликост и да смо „блиска браћа“ више од шездесет година, још од успостављања дипломатских односа Београда и Џакарте.

Његова Светост патријарх српски Иринеј такође је подвукао историјско пријатељство две земље и додао да нам је свима велика част што односе са Индонезијом сада можемо да негујемо и учвршћујемо. Патријарх је нагласио да су односи између традиционалних цркава и верских заједница у Србији пријатељски и да међуверска сарадња даје плодоносне резултате. Његова Светост је нагласио да га радује што види како многољудна Индонезија одржава добре међуетничке и међуверске односе у свом друштву.

Заменик министра вера Умар је гостима из Србије појаснио спољнополитичку улогу Министарства вера Индонезије, сарадњу с иностраним црквама и верским заједницама, посебно исламским заједницама широм света. Умар је посетио Србију пре неколико месеци и нагласио је да Индонезија наставља с давањем стипендија српским студентима који се определе за наставак школовања у тој земљи.

Директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић је пренео поздраве председника Србије Томислава Николића председнику Индонезије Сусилу Бамбанг Јудојону да „високо цени и никад неће заборавити подршку коју Индонезија даје виталном интересу Србије – очувању целовитости Србије и непризнавање независности Косова“. Радојевић је такође пренео и поруку премијера Ивице Дачића да се нада сусрету влада наших земаља на министарском нивоу и проширењу билатералне сарадње. Поред тога, Радојевић је нагласио да је државно-верска делегација Србије позитиван пример, да може да пренесе наша искуства, а да ће наша делегација такође бити спремна да прихвати искуства Индонезије у пољу међуверских односа.

Министар Лаксоно се захвалио у име председника и потпредседника Републике Индонезије и нагласио је да је Индонезија конзистентна у ставу да неће признати „самопроглашену независност Косова“.

Потом је уследила међуверска конференција с темом која се тиче верских и културних различитости. Индонезија је формирала државно-верску делегацију коју су поред функционера из министарства спољних послова и вера чинили универзитетски професори муслиманске, протестантске, римокатоличке, хиндуистичке, будистичке, конфучијанистичке и православне вероисповести. С наше стране говорили су представници Републике Србије, Српске православне цркве, Римокатоличке цркве у Србији, Исламске заједнице Србије и Јеврејске заједнице у Србији. Стога можемо да нагласимо како је Други билатерални међуверски дијалог Србије и Индонезије био сусрет свих великих религија света. Размењена су искуства о међуверском саживоту и складу у двема земљама, представљени реферати су обогаћени разменом мишљења и додатним питањима. Две делегације су се договориле да на свом језику објаве зборнике са скупа и да се међуверски дијалог Србије и Индонезије настави.

Вечерње богослужење уприличено је у православној цркви Светог Томе. У препуној цркви служби су присуствовали православни Индонежани и представници српске дијаспоре, а са индонежанским свештенством служио је протођакон Радомир Ракић.

Патријарх Иринеј је присуствовао служби, а по завршетку је одржао беседу. Том приликом патријарх је рекао да је био пријатно изненађен сазнањем да у Индонезији постоји православна црква, а да се сада указала и прилика да је посетимо. Патријарх Иринеј је нагласио да ће Српској православној цркви пренети позитиван утисак о православној црквеној заједници у Индонезији, а да је то прилика за разговор и са Московском патријаршијом и Васељенском патријаршијом како би се сви заједно заинтересовали за развој православне цркве у Индонезији. Патријарх је присутнима поручио да ће Српска православна црква врло радо прихватити Индонежане који желе да студирају православну теологију у нашој земљи. Његова Светост је пожелео православној цркви у Индонезији пуно успеха у развоју и раду, да се „избори за светло сунце“ и утврди своје постојање. Патријарх је закључио да је то Божија мисија.

Државно-верска делегација Републике Србије сутра наставља радну посету Индонезији.

Џакарта, 24.10.2013 - Канцеларија за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, Епархија бачка

Штандови Издавачке фондације Српске Православне Цркве и Епархија наше Цркве налазе се у сали 4. Најважнија издања наше Цркве у овој и предходној години можете се упознати на нашем сајту у рубрици НОВА ИЗДАЊА.

Нова издања Далматинске епархије

Далматинска епархија је, упркос тешким приликама за издаваче, објавила три нова наслова, посвећеношћу епископа Фотија. Поред тога, посетиоци овог штанда моћи ће да се упознају и са класичним делима хришћанског богословља и духовносто, као и историје Цркве, ове издавачке куће.

Делатности штанда Канцеларије за Косово и Метохију

Александар Дунђерин, уредник програма штанда Канцеларије за Косово и Метохију, говорио је о издањима и подухватима Канцеларије на међународном Сајму књига у Београду.

Издања и рукотворине Рашко-призренске епархије

Марија Станојев, испред штанда Рашко-призренске епархије, препоручује издања, рукотворине и производе ове епархије и позива све посетиоце да куповином Студентског часописа "Логос" помогну народним кухињама на Косову и Метохији.

Шта нуди штанд Православног богословског факултета

Немања Новаковић, испред штанда Православног богословског факултета, препоручује значајна издања ове образовне установе посетиоцима Београдског сајма књига.

Монографија о Саборном храму Христовог Васкрсења

У хали 4 Београдског сајма, Издавачко-информативна установа „Светигора“ представила је своје ново издање - Монографију о Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Монографију су представили Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, г. Предраг Ристић, архитекта Храма и г. Јован Маркуш, приређивач монографије.

Препоруке са штанда Српске Православне Цркве

Снежана Крупниковић, испред штанда Српске Православне Цркве у Хали 1 Београдског сајма, за слушаоце Радија Слово љубве препоручује наслове из области духовности, историје и богословља. На овом штанду раде студенти Богословског факултета спремни да одговоре на сва питања и недоумице посетилаца Сајма.

Издаваштво Српске Православне Цркве под куполама Сајма

Одлуком Светог Архијерејског Синода званично гласило Српске Православне Цркве лист "Православље", на челу са мр јерејем Александром Ђаковцем и сарадницима Срећком Петровићем и Снежаном Крупниковић, добило је у задатак организацију презентације издавачке делатности Српске Православне Цркве на 58. Међународном сајму књига. За Радио Слово љубве отац Александар говори о учешћу наше Цркве на Сајму књига. Отворен штанд Српске Православне Цркве Хали 1. О издањима говори Снежана Крупниковић, представник званичног листа Српске Патријаршије "Православље".

Штанд Српске Православне Цркве - читање и хуманост

Најаве промоција, утисци са Сајма, позив да будемо део престижне духовне смотре, да читамо књиге, али и будемо хумани и укључимо се у акцију помоћи деци из Дома Свете Петке при манастиру у Извору код Параћина - у разговору са Снежаном Крупниковић, испред штанда Српске Православне Цркве, у Хали 1 (првом прстену) на овогодишњем Сајму књига.

Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије: Духовна мобилизација народа

Након свечаног отварања Сајма књига, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи Епископа рашко-призренског г. Теодосија, бихаћко-петровачког г. Атанасија и ремезијанског г. Андреја, посетио је више штандова црквених и других издавача. За Радио Слово љубве епископ Атанасије је рекао да Сајам књига представља друштвену, културну и духовну мобилизацију свих снага нашег народа.

Велики сајамски попуст Бесединих издања

Беседа, издавачка установа Епархије бачке, нуди попуст од 20% за сва своја издања, све време трајања Сајма књига, од 20. до 27. октобра 2013. године. Књиге по сајамском попусту можете купити у Галерији Беседа у Новом Саду и у Бесединим књижарама у Новом Саду, Сомбору и Суботици.

Видослов на Београдском сајму књига

Обавјештавамо све заинтересоване да Издаваштво Епархије захумско-херцеговачке Видослов и ове године има свој изложбени простор на Београдском сајму књига. Ми се налазимо у хали бр. 4 и код нас можете потражити следеће наслове: Саборник Епархије захумско-херцеговачке – Видослов, Хуан Матеос – Литургија речи, Јован Дучић – Песме (српско-француско издање). Епископ Григорије: Долази час и већ је настао, Лазар, Радост живота. Епископ Атанасије: Цар Константин и Милански едикт, Човек Богочовека Христа, Дела апостолских ученика, Христос Нова Пасха; Божанствена литургија (комплет), Од Косова до Јадовна, Свети Максим; Живот и изабрана дела, Свештени канони Цркве, Паримејник, Књига постања. Аристотел Папаниколау – Бити са Богом, Николај Хаџиниколау – Човјек биће на границама свијетова, Свети Јован Златоусти – О непојмљивости и једносушности Божијој, Јеротеј Влахос – Људско тијeло, аскеза и спорт, Јован Радуловић – Славно доба Мостара, Френк Шејфер – Плесати сам,

Предраг Самарџић – Жена у светлу Библије.

Поред књига нудимо Тврдошко вино и херцеговачки мед

Такође, на нашем штанду можете пронаћи и издања Друштва за очување баштине – ДОБ из Гацка. Од њихових издања издвајамо: Монографија града Требиња, Монографија манастира Херцеговине, Алекса Шантић – Пјесме,

Матија Бећковић – Пјесме.

Новитети Задужбине манастира Хиландара

Никола Дробњаковић, руководилац продаје издања Задужбине манастира Хиландара и оперативни уредник њених издања, рекао је да бројни новитети очекују посетиоце овог штанда. У обновљеној библиотеци Савремено богословље, читаоци ће се сусрести са пет нових књига, међу којима се нарочито истиче „Свети цар Константин и Милански едикт“, а централно место на штанду заузима богато опремљено издање Душановог законика.

Црквени издавачки из Русије и Белорусије

Сестра Магдалена из манастира Свете Јелисавете у Минску, Белорусија, са издањима и рукотворинама свог манастира, већ четврти пут је на београдском Сајму. Посетиоци овог штанда ће се сигурно обрадовати филмовима које је овај манастир издао и превео на српски језик, као и дисковима са појањем монахиња овог манастира.

Дејан Павловић из Издавачке куће "Чувари", говори о промоцији књиге "Несвети а свети", руског архимандрита Тихона у Руском дому, најављује долазак јеромонаха Игњатија из Русије у Београд, као и учешће "Чувара" на предстојећем Сајму књига.

Вече Епархије канадске

У четвртак, 24. октобра у 19 чсова у хала 4 на штанду Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону биће представљена Мала српска енциклопедија, издавач Источник, Издавачка установа Епархије канадске СПЦ и Партенон из Београда, штампа: Штампарија СПЦ. Учествују. протојереј-ставрофор Љубомир Рајић главни уредник Источника, др Давор Милићевић, секретар Епархије канадске, приређивач Драган Лакићевић.

Током вечери биће представљена и друга издања Источника: Његош изнад Ловћена, аутор др Иван Радовић, роман У Никеји, аутор Миле Медић, роман Лете тице репом, аутор Звездана Вушовић Лучић. О Шематизму Епархије канадске (период 2003.-2013) казиваће протојереј-ставрофор Љубомир Рајић

Извор: СПЦ, Радио Слово љубве, Епархија бачка, Епархија захумско-херцеговачка

Епископ стобијски Давид је, 16. октобра, био примљен од стране Митрополита Јоханезбурга и Преторије г. Дамаскина, из Александријске Патријаршије, а у његову част је била одслужена и доксологија. Епископ Давид је пренео поздраве Његове Светости Патријарха српског г.г. Иринеја Митрополиту Дамаскину и упознао га је са страдањима која Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован подноси због саборности наше Цркве.

Поводом празника светог Апостола Томе било је одслужено вечерње богослужење уз саслужење већег броја свештенослужитеља. На вечерњем богослужењу је било присутно мноштво православних хришћана из Јоханезбурга.

Празник светог Апостола Томе је био прослављен торжествено и са црквеним благољепијем! На светој Архијерејској Литургији је началствовао Епископ стобијски г. Давид, уз саслужење Митрополита Јоханезбурга и Преторије г. Дамаскина. На саборној Литургији је саслуживало већи број свештеника из различитих парохија Јоханезбурга и Преторије, у молитвеном присуству православних хришћана различитих нација и раса. На Литургији су беседила обојица Архијереја, а Митрополит Дамаскин се нарочито осврнуо на неправедно затварање Архиепископа охридског Јована, уверавајући присутне у његове молитве за што скорије ослобађање Архиепископа Јована и прекида прогона Православне Охридске Архиепископије. Он је, у име Патријаршије Александријске и целе Африке изразио радост због доласка Епископа Давида у Јоханезбург и због литургијског саслуживања, као видљивог знака јединства и саборности наше Цркве.

После Литургије, у српској парохији је била приређена свечана трпеза, на којој је присуствовао и Његово Краљевско Височанство, Престолонаследник Золани Мкива.

Епископ Давид, Архимандрит Пантелејмон и ђакон Марко су, поред мноштво осталих активности, посетили и хришћанску школу „Свети Атанасије“ у Тембиси, као и сиротиште „Свети Сава“ у Атриџвилу, у којима су деци поделили пригодне поклоне.

Извор: ПОА

Српску делегацију на аеродрому „Сукарно-Хата“ дочекали су представници Амбасаде Србије у Џакарти, Амбасаде Индонезије у Београду, Министарства спољних послова Индонезије, као и православни свештеници са Јаве, Суматре и Балија. Ово је прва посета једног православног патријарха Индонезији, па су зато православни свештеници у Индонезији имали жељу да Патријарху српском г. Иринеју укажу на чврст међуверски склад у тој земљи, у којој данас живи око 20.000 православних хришћана.

У част добродошлице државно-верској делегацији Србије вечеру је приредио заменик министра спољних послова Индонезије г. А. М. Фахир. Патријарх Иринеј је том приликом рекао да му „осмеси на лицима Индонежана показују снагу њихове културе и државе“ и посебно се захвалио домаћинима на подршци Србији, јер Индонезија није признала самопроглашену независност косовских Албанаца.

Нашу државно-верску делегацију у Индонезији предводе Патријарх српски г. Иринеј и директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић.

Извор: Канцеларија за сарадњу са Црквама и верским заједницама, СПЦ, Епархија бачка

Радио Беседа

Отац Арсеније настрадао је у саобраћајној несрећи, када је аутомобил којим је управљао, при брзини од око 100 километара на час, ударио је бетонски зид крај пута. У епархији шабачкој објашњавају да „није било трагова кочења, што указује на могући срчани или мождани удар, приликом вожње, будући да је архимандрит имао извесних здравствених тегоба“.

- Читав свештено-монашки живот, до последњег даха, Арсеније је провео у манастиру Каона, где је на месту игумана наследио садашњег епископа ваљевског Милутина – објашњава протођакон Љубомир Ранковић из Епархије шабачке. – Седамдесетих и осамдесетих, у том манастиру, организована је настава веронауке, што је било храбро за то доба.

У Епархији шабачкој основан је одбор за сахрану на чијем је челу епископ Лаврентије (Трифуновић). Игуман ће почивати у манастиру где је провео пуне четири деценије.

(Новости)

Извор

Преселио се у Царство Божје архимандрит Арсеније

На дан Преподобне Пелагије и Преподобне Таисе, 21/8. октобра 2013. године преселио се у вечно Царство Божје

† АРХИМАНДРИТ АРСЕНИЈЕ

Помените ме, браћо, кад песмом будете славили Господа

Целим својим земаљским животом - 60 година, овај свештеномонах сведочио је Господа Животодавца, Христа распетога и васкрслога. Монашким двигом и подвигом, кроз 40 година испунио је свој завет положен Богочовеку. Неуморни градитељ и неимар оставио је земаљску Каону као прекрасни рајски врт. Ипак, најлепшу грађевину саградио је себи на Небесима, а у славу Господу коме је тако предано и верно служио.

Непоколебљиви и храбри борац на бранику чистоте Православне вере, наслеђене од отаца и чуване кроз векове. Храбри српски родољуб николајевског соја, рођен у ваљевском крају, у Вујиновачи 26. фебруара 1953. године. Познати, честити домаћин и гостопримац аврамовског кова. Јуначки чувар манастирског иметка. Мудри наставник и учитељ младих нараштаја. Изнад свега и пре свега пастир добри и стрпљиви духовник. Пример за углед и поштовање.

Пре седам дана одликован је орденом Светог Владике Николаја, а данас неувелим венцем небеског Цара.

Нема више нашег оца Арсе... Нема његовог ведрог ока и благог погледа. Нема оштрог али правичног монаха - увек кад затреба. Нема његових мудрих поука и порука. Нема монаха кога су подједнако волели у обе Епархије: шабачкој и ваљевској и свуда тамо где су га знали и познавали. Нема га са нама али је знамо то засигурно, ту негде уз нас. Са неба гледа и опет поручује, оно што нам је некада за живота говорио: "Најважније је да нас не забораве после 40 дана!".

Зато сви ви, свештеници и монаси, браћо и сестре, сви ви из шабачког и ваљевског краја, из светиња широм Србије и васцелог Православља, сви који сте познавали оца Арсенија (Цветковића) Каонског или чули за њега, молите се за покој душе његове. И не заборавите га, сећајући се речи Химнописца: "Помените ме, браћо, кад песмом будете славили Господа".

Епархија ваљевска

За међуверски дијалог са Индонезијом Република Србија је формирала највишу државно-верску делегацију коју чине:

• Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, шеф верског дела делегације
  
• Др Милета Радојевић, шеф државног дела делегације, директор Канцеларије Владе Републике Србије за сарадњу с црквама и верским заједницама
  
• Др Драган Новаковић, помоћник директора Канцеларије
  
• Монсињор Станислав Хочевар, римокатолички надбискуп београдски
  
• Адем еф. Зилкић, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије
  
• Исак Асиел, рабин Јеврејске заједнице у Србији,
  
• Мухамед еф. Јусуфспахић, муфтија србијански и београдски имам, заменик, реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије,
  
• Проф. др Драгомир Сандо, продекан на Православном богословском факултету Универзитета у Београду,
  
• Др Александар Раковић, координатор билатералног међуверског дијалога Србије и Индонезије и председник Друштва српско-индонежанског пријатељства „Нусантара“
  
• Протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве
  

У оквиру Другог билатералног међуверског дијалога Србије и Индонезије у Џакарти биће одржани: међуверска конференција о верским и културним различитостима, предавања на Универзитету Шариф Хидајатула, вечерња служба у православној цркви, џума намаз у џамији, посете исламској заједници, православној цркви и римокатоличкој цркви. Очекује се да нашу делегацију приме највиши државни званичници: председник Републике Индонезије и председник Народне скупштине Републике Индонезије. Делагацију Републике Србије примиће и највиши верски поглавари Индонезије.

Ово је други пут да је Република Србија званично формирала државно-верску делегацију на највишем нивоу.

И први пут државно-верска делегација је формирана за међуверски дијалог са Индонезијом у априлу 2011. када је у Београду одржан први билатерални међуверски дијалог Србије и Индонезије.

Индонезија, која води међуверски дијалог са преко тридесет земаља, оценила је да је Први билатерални међуверски дијалог са Србијом био најбољи који је икада одржан с другом земљом.

Извор: vere.gov.rs

СПЦ

Одликовање је уручено Дианином праунуку г. Леонарду Рашици у присуству свих чланова Светог Архијерејског Синода, Њихових Преосвештенстaва господе Епископâ: сремског Василија, зворничко-тузланског Хризостома, шумадијског Јована, рашко-призренског Теодосија, као и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, на чији је предлог и донета одлука о одликовању Диане Будисављевић. Свечаном уручењу ордена присуствовали су и Преосвећена господа Епископи ремезијански Андреј и липљански Јован, као и протојереј-ставрофор Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода.

Захваљујући Диани Будисављевић спасено је сигурне смрти 12.000 српске деце из злогласних логора у Независној Држави Хрватској.

Историја је забележила да је Аустријанка Диана Будисављевић (рођена Обексер), удата за Србина Јулија Будисављевића, професора Медицинског факултета у Загребу, сама организовала велику акцију спасавања деце из логора НДХ: "Од почетка сам сама била одговорна за акцију, све се радило под мојим именом и мојим ризиком. Није ми преостало ништа друго него да сама за све преузмем одговорност. Полазила сам од становишта да мој живот није вреднији од живота недужно прогањаних", пише у свом дневнику Диана Будисављевић.

Одлуку да Диана Будисављевић постане први носилац новоустановљеног одликовања Српске Православне Цркве - ордена царице Милице - Свети Архијерејски Синод је донео 2011. годне. Иницијатива за симболично враћање дуга Диани Будисављевић потекла је од елабората „Диана Будисављевић и њена акција спасавања српске деце у НДХ 1941-1945. године“ коју је урадио Одбор за Јасеновац Српске Православне Цркве, у сарадњи са београдским Музејем жртава геноцида.

Патријарх српски Иринеј је казивао животопис Диане Будисављевић подсећајући на њено херојско дело, јединствено у историји човечанства: "Диана Будисављевић је имала храбрости и могућности да се заинтересује код усташких власти за српску децу. Захваљујући њеној упорности улазила је у логоре, видела је децу болесну, гладну, на граници смрти, и покушала је свим могућим начинима да ту децу изведе из логора. Добила је за то дозволу. Била је врло ревносна у том послу, пописала је сву децу, њихова имена и презимена и породице из којих потичу. Извела је из логора смрти 12.000 деце".

Посебно су потресни детаљи на које је подсетио патријарх Иринеј о састрадавању саме Диане Будисављевић, заједно са децом коју је спашавала, јер је и сама била изложена животној опасности, исцрпљености и болести. Ипак, најтеже од свега Диани Будисављевић је пало то што је након завршетка рата у Загребу морала да преда комплетну документацију тадашњој ОЗНИ, која је из неких разлога на све могуће начине покушавала да заташка овај узвишени подвиг једне жене. После таквог искуства, Диана се повукла и до краја живота није више хтела да прича о својим доживљајима. Остала је скрајнута и заборављена до краја свога живота. Упокојила са 1978. године у 87. години живота.

Праунук Диане Будисављевић, г. Леонард Рашица, аутор пет књига, живи и ради у Бразилу, први пут је у Србији и примио је ово вредно признање у име своје прабаке. Сам чин доделе ордена је био веома потресан, а г. Рашица се обратио Његовој Светости речима: "Ваша Светости, док сте Ви говорили, имао сам осећај да то моја прабака Диана Будисављевић стоји овде и говори о себи. Ја сам дубоко захвалан за ову част које сам удостојен, јер мислим да моја прабака то заслужује. Исто тако, мислим да свет заслужује да зна њену историју и ово је велика част да се после толико година њено име и дело изнесу на светло дана."

Додели ордена присуствовале су и Јелена Радојчић и Бригита Кнежевић које су преживеле захваљујући доброти и херојству Диане Будисављевић. Док су као деца биле у логорима, лично их је Диана Будисављевић преузела и сместила у хрватске породице, а на крају рата, биле су враћене српским породицама из којих потичу. Постоје и многи који су остали међу хрватским породицима, јер је по налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. од Диане Будисављевић узета и целокупна картотека деце.

Праунуку Диане Будисављевић г. Леонарду Рашици примиће и државни орден 23. октобра 2013. који ће председник Републике Србије г. Томислав Николић постхумно доделти Диани Будисављевић.

Зорица Зец

Извор: СПЦ

Допустите ми да Вам најпре на тим текстовима искрено честитам, а затим да одговорим на Ваше питање шта мислим о одлуци г. Андреја Фајгеља, директора Културног центра Новог Сада, да не дозволи излагање слике (или можда карикатуре?) која несумњиво вређа верска осећања и убеђења огромне већине Новосађана, у првом реду хришћана – православних, римокатолика и протестаната.

Потпуно одобравам одлуку г. Фајгеља и могао бих да, заједно са њим, потпишем његово образложење те одлуке, објављено 16. октобра. Ниједна људска слобода, па ни слобода уметничког изражавања, није апсолутна и неограничена. У демократским друштвима права и слободе појединца ограничене су правима и слободама свих осталих чланова заједнице. У конкретном случају, уметник јесте слободан да изрази себе, своје ставове и свој доживљај света и живота, али није слободан да користи израз који вређа, понижава, дезавуише и, у крајњем исходу, дискриминише суграђане, њихове ставове и њихов доживљај света и живота. Такво право уметнику не би припадало ни у случају да његово остварење омаловажава људско достојанство, равноправност и верско-

-културни идентитет само малобројних суграђана, акамоли када је у питању њихова већина. Неоспорно је пак, свиђало се то коме или не свиђало, да у Новом Саду и у Србији као целини верници представљају апсолутну већину, а атеисти мањину, што не значи да ови последњи као грађани имају мања права или мању слободу од оне коју ужива већина. Верници ово признају, а они који то нису морају схватити да су прошла времена када се сматрало нормалним да верници имају статус грађана другог или трећег реда, а понегде је – например у Енвер-Хоџиној Албанији или у Совјетском Савезу од Лењина до Брежњева – представљало друштвену норму и то да су верници лишени елементарних људских и грађанских права.

Право на слободу савести и вероисповести и заштиту од дискриминације на основу верске припадности јемче многе међународне конвенције, чија је потписница и наша земља, затим законодавство Европске уније, обавезујуће и за земље кандидате, значи и за нас, и, најзад, највиши правни акти Србије – њен Устав (чл. 21, 23, 43, 46 и 81) и закони који из њега проистичу, као што су Закон о Црквама и верским заједницама (чл. 1 и 2) и Закон о забрани дискриминације (чл. 12 и 18).

Подсећам овом приликом на чињеницу да Европска комисија није дозволила представу Ecce homo јер она вређа верска осећања многих Европљана, чиме ни најмање није доведен у питање секуларни и верски неутрални карактер Европске уније. Исто тако, милиони муслимана излазе на улице чим негде текстом, карикатуром или на неки други начин буде извргнута руглу личност оснивача ислама, којега муслимани сматрају последњим и највећим пророком, али ипак само човеком. У нашој средини, међутим, појединци сами себи дају право да на светогрдан начин приказују лик Исуса Христа, Оснивача Цркве, Који за хришћане није само човек и пророк него Биће неупоредиво више од сваког људског бића – Бог у људском лику, Оваплоћени Бог, Богочовек. Ја не знам да ли је уметник имао намеру да нанесе увреду и бол хришћанима у нашем граду, – in optima fide претпостављам да није имао такву намеру, –али једно знам: није, нажалост, нимало свестан шта поручује када, приказујући Распеће, у руке Распетога Христа које крваре, прободене клиновима, ставља свежњеве новца. То је, како год да се узме, за хришћане – богохулна порука. Христос и новац се никако не могу довести у везу. Хришћана има и оваквих и онаквих, али за недостојност неких – или чак многих – хришћана не може бити крив Онај ко је умро и васкрсао да бисмо ми живели, ко је жртвовао Себе за живот и спасење света.

Наравно, Онај Који је са крста опростио џелатима који су Га разапели, опростиће, верујем, и нашим даровитим и мање даровитим уметницима њихову младалачку надобудност и несмотреност. Опростиће им и искрено верујући хришћани и верници других вера, али остаје наша захвалност г. Фајгељу за његово осећање јавне одговорности и храброст пред лако предвидивом реакцијом тобожњих Европејаца, а реалних тоталитараца. Хвала му што нас је лишио сумњивог духовног задовољства и несумњивог осећања нелагоде и горчине!

Са благословом,

Епископ бачки

beseda.rs

У Ораховцу га је народ дочекао заједно са својим свештеником јерејем Срђаном Јеринићем у порти цркве Успења Пресвете Богородице. Патријарх је окупљеним Ораховчанима у цркви рекао да је ,,на велику радост поново у Ораховцу после много година“.

- Док сам био у Призрену, овде сам служио, био сам тада гост проте Григорија, не само једанпут, више пута навраћао. Благодарим Господу што вас видим у овоме светоме храму, у овоме граду. Радовао бих се много више да видим и све бивше житеље Ораховца, али, нажалост, многи су нестали за свагда, неки су морали потражити сигурније уточиште, а ви сте остали са својом Црквом, са својом Епархијом, са својом браћом, која су остала на Косову и Метохији. Нека вас Господ благослови, нека да снаге да поднесете све ово што се дешава са нама, српским народом, са страдалним Косовом. Мислим да наше страдање никада није било веће од Косова до данас, али није нам то први пут. Надамо се да нас Господ неће оставити, док је светиња наших на Косову и Метохији, Пећка Патријаршија са светим кивотима у којим почивају нетљене мошти светих патријараха и епископа пећких, док је краљ Стефан Дечански биће и нас, биће нашега помена и надамо се да нећемо бити искорењени из ове свете, српске, намучене, крвљу натопљене земље. Борите се колико можете. Наду своју упућујте на Господа, будите блиски једни другима, ви овде и у другим местима, да будете јединствени. Оно што нам је увек кроз историју сметало и било веома трагично јесте наше нејединство, наше неслагање, нека то оставимо прошлости, а ми да ујединимо своје снаге и своје молитве Господу да останемо на овој светој земљи, то је српска земља, натопљена крвљу и сузама светих молитвеника и страдалника српских. Носите крст који вам је Господ допустио да носите. Мада читав српски народ носи један тежак крст. Морамо стати под Крст Христов гледајући Њега и надајмо се, верујући, да нас Господ неће оставити.

У Великој Хочи је парох великохочански протојереј ставрофор Миленко Драгићевић уприличио дочек патријарху, на сеоском тргу, где се окупио народ, али и свештеници из Призрена, Штрпца, Ораховца, Приштине, Косова Поља... Патријарх је посетио цркву Светог архиђакона Стефана, Парохијски дом у центру села, а потом у пратњи народа и великог броја деце дошао у Дечанску виницу. Ту, у порти ове древне винице, пробао је грожђе са лозе манстирске, а потом су пригодан програм патријарху у част приредили ,, Метохијски жубори“ са наставником Гаврилом Кујунџићем. До неба су се узносиле песме ,,Вера наша православна“, ,,Многаја љета“, ,,Велика Хоча“, ,,Ораховцу башто рајска“, ,,Метохијо моја“, а најмлађи, деца из Ораховца и Велике Хоче су отпевала и песму ,, Са Косова зора свиће“.

Владика Теодосије је у име свих окупљених пожелео добродошлицу Патријарху рекавши да је патријархов долазак за све окупљене велики тренутак и догађај, и да нико од људи који сада живе у Ораховцу и Великој Хочи не памти да их је посетио Патријарх.

Патријарх се захвалио на срдачном дочеку, и деци на дивној песми, рекавши да ће овај дан остати за свагда у његовом сећању. За њега је, Велика Хоча једна ,, духовна оаза“, а Србе који су остали у Великој Хочи, Ораховцу и ,, другим српским оазама „ на Косову и Метохији је назвао ,, косовским јунацима“ јер чувају Косово и Метохију.

- Косово и Метохија које данас видим је другачије од оног које сам знао пре тридесетак и више година. Подигнуте су многе зграде, али је све мање и мање нашега народа. Нема оног народа који је некад био. А ево, Богу хвала, Хоча је успела да се одржи, задржи на овим просторима. Благодарећи вама и другим оазама нашега народа, Косово неће никада престати да буде српско, вазда је било и мора да остане. Ово је за нас и за наш народ једно велико искушење. - рекао је патријарх и нагласио да има много начина како се Срби могу борити за Косово и Метохију, али је данас најбитније да буду јединствени.

- Мени се срце пара када чујем да на овим просторима, где је остало тако мало Срба, постоје некакве косовске партије, неки људи који имају своје партије. Зар данас, када смо остали у таквом броју, да нас може само јединство сачувати на овим просторима, правимо партије. Нема ту партије, овде је партија народ српски православни, и желео бих да то буде присутно у нашем осећању, у нашем опредељењу, у нашем уму мислима и у срцу нашем.

Патријарх је рекао да је ,, Србија без Косова, тело без главе“ и запитао се:

- Да ли је то биће, да ли је то личност, ако нема главу на телу? То је труп, то није човек. То је Србија без Косова и Метохије, без светих задужбина, светих манастира, светих цркава из којих излази сила и благодат божја. Данас преживљавамо тешко време, тешка страдања и нажалост није ово први пут у нашој историји, читава нам је историја страдална. Није случајно Његош рекао ,,Косово је грдно судилиште“, борба зла и добра које данас врхуни у нашем времену, у нашој историји. Ми морамо учинити велику борбу и напор да то сачувамо данас, неће бити лако, али има наде. Нека Господ да снаге, мудрости и трпљења да ову олују која је наишла на нас, преживимо, и да опстанемо као српски православни, благочестиви народ Божји.

У манастиру Свети Врачи Козма и Дамјан у Зочишту, где је својевремено проводио Божићне и Васкршње празнике, патријарха је дочекао игуман архимандрит Стефан са братијом манастира. Патријарх се у цркви поклонио моштима Светих Бесребреника, и прошетао портом манастирском, разгледао обновљене конаке и трпезарију, као и доњи конак који се ових дана обнавља. Присећао се времена када је долазио у манастир, манастирских слава, али и појединих мештана села Зочишта које је посећивао. На његовом лицу се видела радост због обнове манастира што је и потврдио речима да је ,,манастир Зочиште као птица Феникс васкрсао из пепела и сада живи пуним животом“. Под тремом у манастирској порти присећао се монаха и монахиња, који су некада живели у манастиру, али и друговерих мештана села који су долазили и пред моштима тражили и добијали исцељење.

Мештани Ораховца, Велике Хоче и монаси манастира Зочиште су упознали Патријарха са актуелним проблемима од којих су горући продаја српских кућа у Ораховцу, претварање српске културне баштине у косовску у Великој Хочи и све чешће провокације монаха у манастиру Зочиште.

17 / 10 / 2013

http://www.pravoslavie.ru/srpska/65006.htm

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручиће у петак, 18. октобра 2013. године, у 11 часова у Патријаршији српској у Београду постхумно високо одликовање Српске Православе Цркве - орден царице Милице - Диани Будисављевић, која је спасила 12.000 српске деце из Јасеновца и других логора током Другог светског рата у Независној држави Хрватској.

Патријарх српски г. Иринеј уручиће одликовање Дианином праунуку г. Леонарду Рашици.

СПЦ

Драга браћо и сестре, желим са вама да поделим једну своју мисао и осећање које имам данас налазећи се овде међу вама у Африци. Та мисао, сматрам, веома је битна и зато желим да је данас поделим са вама.

Кажу да је пакао немоћ човека да љуби (воли). И заиста, ми у предању наше Цркве сусрећемо најразличитије представе о томе како изгледа и шта је пакао. Али најтачнија представа је, мислим, да је пакао немоћ човека да љуби. Овог лета сам имао тај благослов Божји да је код нас у манастиру у гостима био отац Пантелејмон. Он ми је са тако великом љубављу причао о свима вама, тако да у овом тренутку осећам као да вас све већ познајем. У очима и у срцу оца Пантелејмона видео сам да има толико велику љубав за све вас овде, тако да је ту љубав пренео и мени и оцима и монасима и свим људима који су били тада на светој Литургији коју је служио отац Пантелејмон. Испуњени том љубављу, ми смо на тренутак предокусили Царство Небеско.

Јер ако, као што смо рекли, пакао јесте немоћ човека да љуби, а видимо и чујемо од оца Пантелејмона колико он љуби вас, и ту љубав пренесе нама, онда је то заиста један предукус Царства Небеског овде на земљи, а заједно са том љубављу долази и радост. Јер верујте, није могуће да уопште неко може да каже да је православни хришћанин ако истовремено није радостан човек. Љубав и радост долазе заједно. Радост је темељ сваке хришћанске породице, сваке парохије, сваког манастира.

Са том радошћу вас поздрављам и сада. Та љубав и радост, радост коју нам је овога лета отац Пантелејмон пренео, а ми је осећамо, једноставно не престаје. Верујем да ћемо само умножити и преумножити и ту љубав и ту радост о којој говоримо сада, дружеци се ових дана, а ако Бог да, ја се надам да ћете нам сви ви омогућити да вам узвратимо за ову љубав и ову радост када ви будете дошли код нас. Кажем вам не само од уста него од срца да ћете доћи као у своју кућу и све то нека буде у слави Пресвете Јединосушне Свете Тројице, у име Оца и Сина и Светога Духа, амин.

Извор: СПЦО Светог Томе, Јоханесбург

http://www.spc.rs/sr/vladika_krushevachki_david_u_johanesburgu