Сећамо се овог Божића, драги нам епархиоти, горњих речи светог Златоуста, којима објашњава рађање Бога од Пресвете Дјеве. Важно је да увек, а посебно ових празничних дана, имамо пред духовним очима слику Бога, који се из љубави према нама „унизио да би човека узвисио.“ Самопризивањем у свест огромне жртве Божије, можемо правилно да разумемо и свој однос са свељубећим Оцем, а посебно значај свеопште радости, коју доноси и човеку нуди Божић.

Потрудимо се да достојно, са молитвама и црквеним песмама дочекамо дан спасења целог рода људског! Измолимо милост од Богомладенца за себе, своје породице и за цео род Српски и Православни и останимо „у љубави Његовој“, у једномислију и побожности. Јер, нема ништа вредније за човека него да схвати и разуме појаву Бога у свету, као и Његову искупитељску мисију.

Исус Христос, чији долазак у телу прослављамо, никога не присиљава на обожење, на заједништво са Њим, али очекује да Његови следбеници, живећи живот достојан истинских хришћана, постану синови Божији по благодати. Размишљајмо, дакле, о томе у ово време Божића и покушајмо разумети потребу чешћег дружења са Богом, кроз редовније доласке у храм на богослужења као и кроз лични молитвени подвиг.

Због тога, и ове године, обраћамо вам се са жељом да вас поздравимо и упутимо вам најискреније и најрадосније честитке поводом овог јединственог догађаја, кроз који Бог спасава свет и човека.

Мир Божији – Христос се роди! Срећна и богом благословена Нова 2014.година!

+ЛОНГИН

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички

Извор: Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка

Извор: СПЦ

Радујте се, небо и земљо,

као што су пророци пророковали!

Прославите у духу, анђели и људи!

Јер се Бог роди од жене и појави се у телу...

(Тропар на Литији Божића)

Многољубљено Нам свештенство и монаштво, синови и кћери, драга децо Наша духовна,

С Њим који је сишао на земљу да би се човек вазнео на небо честитамо вам данас Христово рођење по телу. Честитамо сверадосним речима ове чудесне и Богом надахнуте песме, словима која нас кроз векове призивају у заједницу с Њим који је спојио небо и земљу својим рођењем. Радујмо се, позивају нас те древне и милозвучне речи, јер нам се роди Христос Спас! Узвисимо се с Њим, јер тугу уклони рођењем Живота.

Према беседи Светог Лава Великог: „Нико није одбачен од ове радости; сви деле исти разлог за радовање. Господ наш, победитељ над грехом и смрћу, не наишавши ни на једног човека слободног од греха, дошао је да нас све ослободи. Нека се радује светац јер му се приближи венац победе. Нека ликује грешник јер му се нуди опроштај. Нека се незнабожац охрабри јер је призван у живот“.

Дакле, „када је дошла пуноћа времена, посла Бог свога Сина, рођеног од жене, који је био под законом, да искупи оне који су под законом – да ми примимо усиновљење“ (Гал. 4,4-5). Управо у пуноћи времена, према непојмљивим дубинама Божје мудрости, Син Божји је примио нашу људску природу да би је помирио са својим Творцем, сместивши је у савршену заједницу Његове свеобухватне љубави.

Но савремени свет више не налази у Богу своју почетну тачку и извор своје заједнице. Човек у овом данашњем свету стреми ка уздизању себе као појединца и индивидуалца, те тако не успева да открије себе као личност у оваплоћеном Спаситељу. Богомладенац освежава нас у себи, јер је „слика невидљивог Бога, прворођени свега створења, јер у Њему створено све што је на небесима и на земљи, све видљиво и невидљиво... све је Његовим посредством створено – и за Њега. И Он је пре свега и све у Њему има своје постојање... и да Његовим посредством све измири са собом...“ (Кол. 1,15-17, 20).

Наши савременици испољавају снажан осећај за „равноправност“, или пак за једнакост васколиког човечанства, у коме природне или културолошке разлике постају сметње које се морају или „превазићи“ или штавише, уништити друштва ради. У садашњем свету, више него икад, човек избегава заједницу спасења у корист слободе појединца да би могао измислити неки нови пут свог сопственог живота и одредити његов правац, без обзира на то да ли он води у живот или пак у саму смрт. Управо такав, бесмислен, приступ животу лишава човека његове истинске слободе, заробљавајући га, у име јединства без различитости, тако да личност бива занемарена а светост Христоцентричне заједнице разорена.

Нажалост, светиња најприсније људске заједнице – брака, а тиме и породице, је угрожена. Светотајанствени карактер брака и породичног живота је жртвован пред плуралитетом, односно различитошћу без јединства, и већ је законским актима нарушен на Новом Зеланду и сада тражи свој општи данак и у Аустралији. Тиме је и наш Пети континент постао огледало савремених светских тенденција а све у име осиромашене слободе. Упркос томе, Апостол Павле нас охрабрује својим речима, „да патња садашњег времена не значи ништа у поређењу са славом која ће нам се открити“ (Рим. 8,18).

Јер онај савршени Богочовек, који се родио пре свих времена од Оца и данас у времену од Мајке, као наш путоказ, тиме је утемељио светињу породице, право сваког детета да обитава у продичној заједници са својим оцем и својом мајком. Управо је то Витлејемско Дете ујединило небо са земљом заједно са нама који се данас радујемо Његовом рођењу. Уједињени су и анђели са људима и сви складно славе у духу Бога на висини, молећи се за мир међу људима који су по вољи Божјој (Лк. 2,14). Јер „нам је обзнанио тајну своје воље – по својој благонаклоности – коју је унапред одредио у Њему, да је спроведе кад се испуни време, да у Христу поново састави све што је на небесима и на земљи“ (Ефес. 1,9-10).

Уз очинску жељу да нам свима Отац наш небесни, посредничким молитвама Пресвете Богородице, подари благословено Ново лето спасења у коме ће се небо и земља целивати, а анђели са људима радовати, управо нову годину међусобне љубави, мира и слоге, призивамо на све вас благослов и љубав Његову те вам честитамо велики празник Христовог рођења сверадосним Божићним поздравом:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Дано у Сиднеју, о Божићу 2013. године.

Ваш искрени молитвеник пред колевком Богомладенца Христа,

+ИРИНЕЈ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Вођени народном пословицом Конац дело краси... организатор научног скупа и – уједно – уредник овог зборника протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, и председник Научног одбора скупа Епископ бачки Г. Иринеј, после неколико међународних научних скупова (Ниш и Византија у Нишу, затим на Православног богословском факултету и у САНУ у Београду), округлих столова, неколико великих изложби ранохришћанске уметности (Луксембургу, Паризу и Београду), а затим и великог међуправославног молитвеног сабрања у Нишу, потписују рецензиран зборник петнаест научних радова.

У уводној речи уредник зборника истиче важност тренутка у којем је наша генерација Божјим промислом удостојена прослављања јубилеја Миланског едикта.

У наставку су радови Митрополита Антонија (Паканича) на тему Милански едикт – проблем историчности и интерпретације садржаја; Радивоја Радића – Константин Велики и Константини (неколико примера); Радомира Поповића – Свети цар Константин Велики и Ликиније – савладари и противници; Мирка Сајловића – Хришћанска мотивација законодавства цара Константина; Константина Костормина – Милански едикт и подела Цркава у контексту идеје средњовековног сакралног империјалног универзума; Драгомира Санда – Црквена катихеза у четвртом веку; Ивице Чаировића – Константиново преобраћење као парадигма описа преобраћења англо-саксонских краљева у 7. веку; Зорана Деврње – Два Константинова сабора; Енрика дал Ковола – Историјско-религијска етиологија такозваног константиновског обрта; Јоаниса Панајотопулоса – Стварање нове монархије; Драгана Ашковића – Константинова престоница и њене предности у стварањуи развоју византијске музичке традиције; Горана Јанићијевића – Константин Велики и Црква – тумачење феномена на основу артефаката; Епископа Амвросија – Милански едикт у делима руских црквених историчара; Владислава Пузовића – Константин Велики и Милански едикт у српској историографији; Бориса Стојковског – Римокатоличка житија Светог Цара Константина и Царице Јелене.

Зборник са међународног скупа одржаног на Православном богословском факултету у Београду, 24-25. маја 2013. године, предлажемо широј читалачкој јавности, јер су у радовима изнете многе научне премисе и закључци из поља историје, канонског права и историје црквене уметности, које осветљавају век у коме је први хришћански Цар – светитељ живео и стварао и све доприносе историји Цркве Христове сагледане са аспекта модерног човека, али и научног истраживача.

ђакон мр Ивица Чаировић

СПЦ

Позивамо представнике медија да присуствују овом догађају. Акредитације слати на info@spc.rs најкасније до петка, 3. јануара 2014. године, у 8 часова.

Информативна служба

Српске Православне Цркве

Уочи предстојећих божићних и новогодишњих празника у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици је под омофором Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита црногорско-приморског г. др Амфилохија одржано редовно годишње братско сабрање свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске. Након Свете архијерејске литургије којом је у новом Храму началствовао Митрополит г. Амфилохије, свештенство и монаштво је заједно са својим Архипастиром заблагодарило Богу на свему доброме у протеклој години, а посебно на великом дару и радости освећења Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици које су, у оквиру прославе 1700. годишњице Миланског едикта о слободи хришћанске вјере, извршили православни патријарси и представници помјесних православних цркава из читавог свијета.

У току сабрања су размотрена питања и проблеми остваривања спасоносне мисије Цркве, парохијски и манастирски проблеми, као и друга актуелна друштвена питања. Свештенство и монаштво је са пажњом саслушало пастирско и очинско расуђивање Митрополита г. Амфилохија у том погледу, као и предавање протојереја-ставрофора Момчила Кривокапића, архијерејског протопрезвитера бококоторског, о Светој тајни Крштења. Током расправе, отворена су и многа питања која се тичу црквеног живота, а посебно питања повећања броја утробних чедоморстава (абортуса), као и актуелне злоупотребе медицинских средстава дијагностике ради селекције полова нерођене дјеце. Митрополија црногорско-приморска у дане када се припремамо да дочекамо празник рођења Богомладенца Христа апелује да се преко Министарства здравља и јавног сервиса покрене акција у којој ће се младим људима, а посебно мајкама, указати на медицинске и духовне опасности утробних чедоморстава и других девијантних појава.

Поводом различитих тумачења улоге и положаја Цркве у Црној Гори као секуларној и грађанској држави истичемо да Црква има своје вјековно устројство и канонски поредак. Свака држава је, па и Црна Гора, дужна да поштује сопствене уставне и правне прописе, а посебно начело секуларности и одвојености цркава и вјерских заједница од државе. С друге стране, и цркве и вјерске заједнице су дужне да поштују законске прописе, али итекако имају право, гарантовано и међународним конвенцијама, на своје мјесто и улогу у друштву и држави, а посебно на пољу културе, образовања, етике и добротворних дјелатности. Умјесто амбиције да прекрајају границе Митрополије црногорско-приморске и других Православних епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори и мијењају унутрашње црквено устројство, државни органи Црне Горе треба да остваре више пута прокламоване амбиције за изградњу грађанског друштва уз поштовање уставног начела одвојености цркава и вјерских заједница од државе; да поврате нарушену равноправност правног положаја цркава и вјерских заједница; да донесу нови Закон о правном положају цркава и вјерских заједница и Закон о реституцији и обештећењу цркава и вјерских заједница за имовину која је одузета након Другог свјетског рата; да обезбиједе неометано остваривање слободе вјероисповијести на индивидуалном и колективном нивоу; да подстичу вјерску толеранцију међу људима; да испоштују унутрашње устројство и канонски поредак Православне Цркве као што то чине када су и друге цркве и вјерске заједнице у Црној Гори у питању; да уведу вјерску наставу у образовни процес и да афирмишу однос партнерства са свим, а не само са неким црквама и вјерским заједницама у областима од заједничког интереса, а прије свега у култури, образовању и добротворној дјелатности. То је једини пут и начин да се његују здрави односи између Цркве и државе на простору Црне Горе коју поштујемо као своју отаџбину.

Свештенство и монаштво и овом приликом саборно подсјећа свеукупну јавност Црне Горе да чврсто слиједи основну поруку Митрополита г. Амфилохија, који је непосредно пред велики и чудесни догађај освећења Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, позвао браћу, подијељену по разним основама, на помирење и превазилажење међусобних подјела. Ту јеванђељску ријеч понављамо и данас пред Божић како би је као спасоносну чули и они до којих из различитих разлога још није дошла. У наступајућим радосним данима позивамо сами себе и једни друге и сву своју благочестиву паству на мирбожање и сједињење са Богомладенцем Христом и једних са другима у вјери правој, вјери спасоносној, вјери православној.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

«Злонамерници су поново напали мирне становнике надајући се да ће изазвати страх и метеж међу нашим суграђанима. Терористи који сеју смрт и ране припадају различитим народима, живе у различитим земљама и регионима, али их обједињује идеологија мржње,» - каже се у телеграму патријарха упућеном губернатору Волгоградске области Сергеју Боженову, преноси «Интерфакс-Религија».

Поглавар је убеђен да су Црква, држава и цивилне институције позване да учине све што је у њиховој моћи како «у нашем друштву не би било места за овакву разорну идеологију».

«Молим се за упокојење преминулих и за што брже оздрављење рањених. Молим да се моје саучешће пренесе родбини и ближњима погинулих и свима настрадалима. Нека искрена брига и помоћ онима којих се ова несрећа дотакла обједини све људе који нису равнодушни у одлучном супротстављању злу терора,» - речено је у документу.

Патријарх је такође упутио телеграм митрополиту Волгоградском и Камишинском Герману.

«Терористи који су задали ударац невиним људима гаје узалудну наду да ће уплашити наше суграђане, да ће сломити дух народа и посејати смутњу у земљи. Чврсто верујем у то да воља злонамерника неће бити остварена, јер јој се супротставља наш народ, веран принципима мира и истине,» - истакао је он.

Патријарх је замолио архијереја да духовно подржи настрадале и све оне којих се трагедија дотакла.

По његовим речима, Руска Православна Црква сарађује с традиционалним исламским организацијама које се супротстављају агресивним интерпретацијама ислама.

«У њих спада и Централна духовна управа муслимана Русије, чије многобројне присталице живе у Волгоградској области. Молио бих Вас да апелујете на своју паству да се лепо опходи према овим људима,» - каже се у телеграму.

30. децембра 2013. године у домаћем храму Патријарашке резиденције у подмосковском Переделкину Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил служио је парастос жртвама два терористичка акта у Волгограду и погинулима приликом експлозије у Пјатигорску.

Такође, поглавар Руске Цркве је узнео сугубе молитве за здравље преживелих и укрепљење родбине погинулих и настрадалих од руку терориста.

Пред почетак богослужења за покој душе Свјатејши Патријарх је, између осталог, рекао:

«Тачно је кад се каже да оваква дела немају и не могу имати оправдања. Људска злоба, изливајући се, више не зна за границе и они који живе по злу јесу људи који се налазе у ропству тамне силе. И зато било каква позивања на религију не могу имати везе с оним што се сад дешава у Волгограду и што се раније дешавало у другим крајевима наше отаџбине.

Изражавам најдубље саучешће свој родбини и ближњима погинулих. Посебно бих желео да истакнем дело старијег полицијског водника Дмитрија Маковкина који је кренуо у сусрет терористи и можда је спечио већу невољу не дозволивши човеку који је активирао смртоносну бомбу да више уђе у зграду станице.

Други терористички акт који се данас десио у тролејбусу у Волгограду је такође однео људске животе. Вероватно није случајно што непријатељи – ја ове људе називам непријатељима Русије, а оно што они чине необјављеним ратом против нашег народа – своја страшна дела чине у граду-хероју Волгограду, који је обележен великом ратном славом нашег народа. Верујем да ови злочини неће уплашити становнике Волгограда, да неће посејати панику у срцима нашег народа, већ ће свима нама омогућити да се још једном замислимо о нашој отаџбини, о нашем животу, о нашој борби.

Нека би Бог дао да сви имамо снаге да подржимо једни друге у овим тешким тренуцима. Не заборавимо да од наших речи и од наших дела зависи сама могућост победе над оним тамним силама које данас покушавају да униште нашу отаџбину.

Помолимо се за упокојење душа преминулих слугу Божијих, који су настрадали у терористичким актовима у Волгограду. Свим рањенима који данас леже у болницама упућујем свој благослов и још више се молим за њихово здравље. Нека Господ утеши родбину и ближње, нека да оздрављење онима којима је оно данас потребно и нека благослов Божији буде над житељима Волгограда и над свом нашом отаџбином.»

29. децембра је на железничкој станици у Волгограду био почињен терористички акт. У експлозији је погинуло 17 и настрадало је преко 40 људи. Следећег јутра, 30. децембра почињен је терористички акт у тролејбусу на линији 15А у Ђержинском рејону у Волгограду. По прелиминарним подацима, погинуло је најмање 10 људи, повређено је око 30.

27. децембра услед експлозије возила у Пјатигорску погинуло је 3 људи, двоје је настрадало и налази се у болници.

31. децембра ће се служити општецрквене молитве због терористичких актова у Волгограду

По благослову Патријарха Московског и целе Русије Кирила, 31. децембра ће у храмовима Руске Православне Цркве бити одржана посебна молитва због терористичких актова почињених у Волгограду и Пјатигорску.

«Сутра ће за време новогодишњег молебана који ће служити Његова Светост Патријарх Кирил у храму Христа Спаситеља и у црквима Московске Патријаршије бити узнете појачане молитве за умножавање љубави и искорењивање мржње и сваке злобе,» - изјавио је председник Синодалног информационог одељења Московске Патријаршије Владимир Легојда.

В.Легојда је подсетио да је поглавар Руске Цркве изразио саучешће поводом терористичког акта у Волгограду.

Представник Цркве је такође саопштио да је 30. децембра у домаћем храму у Патријарашкој резиденцији у подмосковском Переделкину Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил служио парастос жртвама два терористичка акта у Волгограду и погинулима приликом експлозије у Пјатигорску. Парастоси се служе и у храмовима Волгоградске епархије.

Председник Синодалног информационог одељења је истакао да је у својој беседи после парастоса Свјатејши починиоце терористичког акта назвао «непријатељима Русије» и изразио је увереност да никога неће успети да уплаше.

«Тачно је кад се каже да оваква дела немају и не могу имати оправдања. Изражавам најдубље саучешће свој родбини и ближњима погинулих. Посебно бих желео да истакнем дело старијег полицијског наредника Дмитрија Маковкина који је кренуо у сусрет терористи и можда је спречио већу несрећу тако што није дозволио да у зграду станице уђе човек који је активирао смртоносну бомбу,» - истакао је Патријарх Кирил у својој беседи после парастоса.

По речима В.Легојде свештеници Волгоградске епархије Руске Православне Цркве пружају духовну помоћ родбини погинулих и настрадалима. Клир епархије посећује настрадале у свим градским болницама, укључујући IV, VII, XII и XXV обласну клиничку болницу.

Извор: pravoslaie.ru, СПЦ

Данас је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио у Патријаршији српској у Београду г. Милована Витезовића и г. Слободана Јоцића.

СПЦ

Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Епископ-администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке господин Амфилохије допутовао је у уторак, 17. децембра 2013. године, након што је боравио у САД, гдје је у Чикагу учествовао на Епископском и Централном црквеном савјету Српске православне цркве за Сјеверну и Јужну Америку.

Ово је трећа посјета Митрополита Амфилохија Јужној Америци од када је, у мају 2013. године, на Светом архијерејском сабору СПЦ, именован за Епископа-администратора ове новоосноване Епархије. Митрополит је још 2007. године био у посјети Аргентини, док су тамошње парохије биле под јурисдикцијом Епархије источноамеричке.

У Буенос Аиресу, у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице, сједиште Епархије, дочекали су га свештеници СПЦ из Аргентине.

На празник Светог оца Николаја Мирликијског, Митрополит Амфилохије је Литургију служио у цркви Светог Саве, најстаријој српској православној цркви у Буенос Аиресу, уз саслужење свештенства Епархије и вјерника.

У разговору након Литургије, Митрополит је изразио своју жељу и наду да се комплекс овога светог храма, уз неопходно преуређивање, у догледно вријеме, претвори у манастир.

Митрополија

У своме обраћању Свесвјатјејши је, између осталог, рекао:

„Благодаћу и безграничним милосрђем Божјим, употпунио сам четрдесет година архијерејске службе, од чега сам већину времена провео служећи на патријарашком трону Цариграда. Благодарим и прослављам Бога за то, имајући на уму да је већи део пута завршен.

После овог многострадалног и мученичког пута (кроз овај живот - прим. прев.), желим да укажем свима на то да постоји још један начин постојања и живота. Треба да чинимо нешто за људе. Не само да чинимо да људи буду бољи, него да их научимо да надвладају смрт.“

Сагледавајући четрдесет година архијерејске службе pатријарха Вартоломеја, можемо закључити да где год да се човек налази и одакле год да почне, може надвладати смрт; где је све ново, лепо, радосно, васкршње, испуњено љубављу, а сам празник Рођења Господа Христа, на који је Свесвјатјејши хиротонисан, подсећа нас на то да се Христос рађа у јаслама да би обновио сву творевину и указује да није важно родити се, већ родити се наново.

Извор: romfea, amen, СПЦ

После деценијског рада проф. др Предраг Ристић (реализовао гробно место аве Јустина у манастиру Ћелије) и проф.Рајко Блажић (реализовао гробно место Светог Саве у манастиру Милешево), професори на Високој школи - Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију , објављују публикацију Типологија крсних знамења, у електронском издању због финансијсих (не)могућностиости штампања адекватног каталога који би достојно презентовао вишегодишњи рад и истраживање.

Типологија крсних знамења /pdf/

Извор: СПЦ

По ријечима архимандрита Јована Гардовића, директора „Дабра“, ради се о вјерној копији оригиналне књиге која се чува у музеју Старе православне цркве у Сарајеву. „Ова значајна књига, за коју влада велики интерес, обједињује законодавство за све друштвене и црквене институције из доба Светог Саве,“ појаснио је архимандрит Јован Гардовић, најављујући њену промоцију почетком наредне године, највјероватније у манастиру Добруну.

У предговору овог фототипског издања подсјећа се да у овом немирном времену, пуном неизвјесности, када се на свјетским позорницама морална начела све више гасе, а себичност узима све више маха, Цркву као мајку, пуну љубави према својој дјеци обузима брига и страх.

„На мјесто Божјих закона који чувају достојанство човека, обезбожени људски род све више истиче неке необуздане слободе којих би се посрамила и животиња, а не људско биће. Због тога наша света Српска православна црква износи пред своју вјерну дјецу, као најбољег од најбољих и најзаслужнијег од најзаслужнијих светитеља - Саву, да обасја пут којим Србима ваља ходити у тамној ноћи глобалне антикултуре,“ наглашено је у предговору.

Посматрајући светитеља Саву кроз његов анђелски живот и дјела на земљи, у предговору се истиче да га видимо као првог и највећег у роду српском.

„Видимо га сталним молитвеником пред престолом Божјим. Он се није иселио из свога потомства, већ је стално настањен и усељава се у подмладак наш. Он загријева срца наша, јер се 'радом показиваше апостол'. Премудрост га обасја великом свјетлошћу, коју не остави у туђој земљи, него је донесе у отачаство своје и постави на свијећњак свенародног олтара како би обасјавала цијелу земљу, загријевала срца свих и подизала ниво духовности до престола Божјег. Како је засијао пуном свјетлошћу прије толико вијекова, тако сија и данас, јер су му дјела неумрла, увијек савршена и истинољубљем снажна,“ каже се у предговору ове књиге.

Ову капиталну књигу за штампу су приредили проф. др Станка Стјепановић и јеромонах Серафим Глигић, а њено објављивање су помогли бројни дародавци, међу којима је Канцеларија за сарадњу са црквама и вјерским заједницама Владе Републике Србије, Академија наука и умјетности Републике Српске, правни факултети из Београда, Бања Луке, Пала и Крагујевца, те Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче.

Сарајевски препис Законоправила Светог Саве потиче највјероватније непосредно од преписа Будимљанског епископа Теофила из 1252. године. Рукопис који се чува се у музеју Старе православне цркве на Башчаршији настао је средином XIV вијека, најкасније 1371. године, негдје у Босни. Писан је на пергаменту и садржи 367 листова.

Извор: Митрополија дабробосанска

Пре седнице Синода служена је Божанска Литургија у патријаршијској капели Светог Теодора. Седницу је отворио Његово Блаженство који је поздравио све чланове Синода. Његово Високопреосвештенство старац Петрос аксумски, патријархов главни викар, поздравио је Његово Блаженство у име свих архијереја.

На Синоду је, између осталог, одлучено и да Епархија нилопољска постанедејствујућа Митрополија, на чијем челу је Његово Високопреосвештенство Генадије, који сада носи титулу Митрополита нилопољског, најпочаснијег егзарха Доњег Египта. Такође, и област Илиопоља је постала Митрополија, на чијем челу је Његово Високопреосвештенство Теодор, Митрополит илиопољски, најпочаснији и егзарх Средњег Египта.

Потом су донесене одлуке о митрополијама Мемфиској и Картумској. На челу Митрополије мемфиске изабран је Његово Преосвештенство Никодим, Епископ нитријски, патријархов Викар каирски.

Митрополија картумска је преименована у Митрополију нубијску и на њено чело је изабран архимандрит Наркис Гамо, декан Патријаршијске академије Светог Атанасија, и стекао титулу Митрополит нубијски.

Биографија Његовог Високопреосвештенства Митрополита мемфиског Никодима

Његово Високопреосвештенство Никодим (Атанасије) Приангелос, Митрополит мемфиски, рођен је у Волосу 1967. године. Он је дипломирао на лицеју Ризариос и на Богословском факултету Универзитета у Атини. Године 1996. рукоположен је за ђакона. 2003. године служио је у Митрополији Зимбабвеа Патријаршије александријске и све Африке, где се старао о потребама грчке заједнице и мисије у Булавају. Фебруара 2005. преузео је место настојатеља цркве Светих Константина и Јелене у Каиру. Од августа 2005. г. обавља дужност патријарховог викара за Каиро. 1. новембра 2006. изабран је за Епископа нитријског и хиротонисао га је Папа и Патријарх Теодор II 12. новембра 2006. године. Затим је 23. новембра 2013, на предлог Његовог Блаженства, изабран једногласно за Митрополита мемфиског, задржавши позицију патријарховог викара за Каиро.

Биографија Његовог Високопреосвештенства Митрополита нубијског Наркиса

Изабрани Митрополит нубијски Наркис је рођен као Самер Гамо 1968. године у Аману, у Јордану. Тамо се школовао у народној православној школи. Поседује диплому Богословског факултета Универзитета у Атини (1988-1992), где је такође завршио постдипломске студије из историје догмата (1992-1994). Замонашен је 1994. године. Рукоположен је за ђакона у фебруару, а свештеник у јуну 1994. г. у Успенском саборном храму у Мегари, где је служио следећих 16 година као парохијски свештеник. Затим је добио службу у старој Патријаршији александријској и све Африке у јуну 2009. године, где је служио у патријаршијском манастиру Светог Саве Освећеног, где је боравио, и био је настојатељ Патријаршијске академије Светог Атанасија у Александрији. Истовремено је био и секретар за арапске послове у Главном секретаријату Патријаршије, проповедник и задужен за катихетске послове парохија арапског говорног подручја у Александрији. 23. новембра 2003. г. једногласно је изабран за Митрополита нубијског.

СПЦ

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ браничевски г. Игнатије, уз саслужење Преосвећеног Епископа шумадијског г. Јована, администратора Епархије жичке, свештеномонаха, свештеника и ђакона Епархије жичке.

Епископ Хризостом рођен је у Руми 1939. године, од оца Ђорђа и мајке Радославе. У свом родном граду завршио је основну и средњу школу, након које одлази у манастир Високе Дечане, где прима монашки постриг од руке ондашњег Епископа рашко-призренског Павла, потоњег патријарха српског. Након краће ђаконске службе, рукоположен је у презвитерски чин и постављен да опслужује парохију у Ђаковици.У овом граду обновио је стару ђаковичку цркву и успоставио литургијски и парохијски живот у овој парохији. Након две године послушања на парохији уписује Духовну Академију Светог Тихона у Џорданвилу коју у року завршава. Године 1969. прелази на Свету Гору Атонску, где је, као сабрат манастира Хиландара, а са послушањем библиотекара, проживео деветнаест година. у два наврата био је протоепистат Свете Горе Атонске.

Године 1988. изабран је за Епископа западноамеричког. Хиротонисан је у Саборној Цркви у Београду, свештенодејством Патријарха српског Германа. Године 1992. Свети Архијерејски Сабор изабрао га је за Епископа банатског, где се пуно трудио на литургијској и духовној обнови ове Епархије. 2003. године изабран је и узведен у трон жичких Епископа, када и у Жичкој Епархији долази до обнове духовног живота.

За време свог епископског служења обновио је неколико манастира: манастир Средиште код Вршца и Баваниште код Панчева, манастир Ковиље, Моравце, Савинац, Придворицу, Дренчу и Рујан, за који је и одредио да буде место његовог погребења. У манастиру Жичи је обновљен Епископски двор, а нови двор изграђен је у порти храма Светог Саве Српског у Краљеву. Најприљежније је приступао духовној обнови у нашој Цркви, служећи Литургије, градећи храмове, док је изузетно велики труд и напор улагао у објављивање и штампање књига духовне садржине. Још као јеромонах објавио је у два томадело „Светачник“, у издању Епархије шумадијске. Касније објављује Литургију апостола Јакова, апостола Марка, Пређеосвећену Литургију апостола Јакова, као и Литургију Апостолских установа. Приредио је апракос Јеванђеље, апракос Апостол, Минеје за дванаест месеци (Жички и Студенички минеј), Архијерејски чиновник, служебник за ђаконску и презвитерску употребу. Објављен је и велики број дела преводилачке литературе, како за време његовог епископствовања у Вршцу, тако и у Краљеву.

Епископ Хризостом се упокојио након краће болести, у Епископском двору у Краљеву, 18. децембра у раним јутарњим часовима. У неизбрисивом сећању оних који су били близу њега у последњим његовим овоземаљским данима остаће беспоговорно трпљење и смирење које је показао у болести, ни једног тренутка се не пожаливши на тешкоћу или болове. О овоме сведоче о последње речи, изговорене након примања Светих Тајни Христових 17. децембра увече: Исусе, дај ми све што ми треба! Њиме, васкрслим Исусом, Епископ Хризостом је живео и покој је нашао у њему! Нека му је вечан спомен и Царство Божије!

Извор: Епархија жичка