Даровима мудраца у Саборној цркви Христа Спаситеља могло се поклонити свакод дана до 13. јануара у времену од 8 до 22 часа. Од 14. до 17. јануара светиња ће бити изложена у Новодевичком манастиру Васкрсења Христовог у Петрограду, од 18. до 24. јануара у Кући милосрђа у Минску, док ће од 25. до 30. јануара почивати у Кијевско-печерској лаври у Кијеву.

Source: pravoslavie.ru

Након прочитаних јеванђелских одељака Владика је беседио о празнику Обрезања Христовог и тумачењу обрезања код Светог Василија Великог. Указао је на то да је телесно обрезање Христово прекретница између Старог и Новог Завета, између старе вере закона и новог рођења у слободи кроз крштење.

Данашњи празник су посебно прославили чланови Милосрдног фонда „Свети Василије Велики“ који овог светитеља прослављају као свог заштитника и своју крсну славу. Преосвештени Владика је преломио славски колач са присутним члановима Фонда и честитао им празник.

Милосрдни фонд „Свети Василије Велики“ је православна социјална иницијатива која за циљ има помагање сиромашнима, болеснима, особама са инвалидитетом, маргинализованима и заборављенима. Фонд је настао у Параклису Светог Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, као израз делатног служења људима, руководећи се Христовим речима: „кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте“ (Мт.25,45), као и милосрдним и добротворним радом светитеља Православне Цркве - Светог Василија Великог, Светог Јована Златоустог, Светог Јована Кронштатског, Светог Николаја Жичког, Свете новомученице Јелисавете, Свете Марије Париске и многих других. Од 28. маја 2010. године Милосрдни фонд Светог Василија Великог делује као пододбор Верског добортворног старатељства и има за циљ да, на месечном нивоу преко појединачних акција, помогне онима којима је помоћ потребна: појединцима, породицама, брачним паровима, институцијама, прихватилиштима, а које на основу сазнања и истраживања чланови пододбора заједничком одлуком одаберу за кориснике пружања помоћи. На овај начин, пододбор ВДС-а „Свети Василије Велики“ остварује социјалну и добротворну визију светитеља и помаже не само у милосрдном и социјалном раду, већ и у мисионарској делатности Српске православне цркве. У том смислу пододбор може организовати и адекватне трибине и предавања.

После ломљења славског колача владика Јован је прочитао благодарствену молитву за крај прошле и благословени почетак нове године доброте Господње.

Чланови Фонда су за све присутне уприличили пригодну трпезу љубави у просторијама параклиса.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

|

По завршетку свете Литургије, Епископ Пахомије, у сали Црквене општине Врање, поздравио је све присутне и честитао им Божићне празнике, пожелевши им све најлепше у наступајућој 2014. години Господњој. Бираним речима похвалио је њихову жртву и љубав коју имају према мајци Цркви.

Члановима Друштва за ментално недовољно развијене особе, Друштва за церебралну и дечју парализу, Удружењу особа са мултипле-склерозом, Удружењу особа са параплегијом, штићеницима Прихватног центра и Дечијег боравка, епископ Пахомије уручио је 160 пакетића поводом Божићних празника и наступајуће 2014. године Господње.

Припрему Божићних дарова организовала је Фондација ''Свети Прохор Пчињски'', организациона јединица - Омладина ''Преподобни Јустин ћелијски и врањски'', у којој су учешће узели и свештенство, верујући народ и Предузеће ''Плави камен'', као и ученици веронауке: Милица Стојадиновић, Петар Живковић, Стефан Стошић, Ивица Ђорђевић, Ђорђе Стојановић, и Лазар Стаменковић ученици средње Техниче школе из Врања и Милица Младеновић из Гимназије.

Извор: Епархија врањска

Патријарх је у беседи подсетио верне на три спасоносна празника које је Црква обележила - Обрезање Богомладенца Спаситеља нашег, Светог Василија Великог и почетак Нове Године: "Ово је прилика да се Господу захвалимо за сва добра која смо примили у току године, пре свега за живот сам, јер је он дар благодати Божје".

• прилог Радија Слово љубве
  

„Као што предузећа врше на крају године биланс, тако и ми хришћани треба да се на крају године запитамо јесмо ли било благодарни, јесмо ли били на путу добра, јесмо ли славили Бога. Све оно што није по вољи Божјој , није ни по вољи нашој“, казао је Патријарх и додао да „у ономе у чему нисмо били успешни, треба да се потрудимо да исправимо у овој години обраћајући се већ првога дана Нове године Господу за милост и љубав Његову. Нека ово буде година милости и љубави Божје“, рекао је Патријарх.

Честитајући славу домаћину, Првом београдском певачком друштву, хору Саборне цркве, уједно најстаријем хору у Србији који је по 162. пут у част светитеља принео славски колач, жито и вино, Патријарх је истакао да је то певачко друштво институција која је увек имала значајну улогу у животу наше Цркве. „Они нам улепшавају богослужења и испуњавају храмове ангелском песмом и предивним мелодијама које наговесте лепоту славе Божје“, казао је Његова светост и пожелео члановима Друштва да певају, славе Бога и доприносе и надаље лепоти наше вере. Прво београдско певачко друштво поје под покровитељством Његове Светости Патријарха српског, председник хора је старешина Саборне цркве, протојереј-ставрофор Петар Лукић, а уметнички руководилац и диригент, гђа Светлана Вилић.

За тонски запис беседе Патријарха српског Иринеја благодаримо проф. др Бранку Мишићу.

Извор: Радио Слово љубве

Молебан на почетку Нове године

Почетак Нове године по Јулијанском календару обележен је у Београду звонима са Храма Светог Саве и молебаном који је служио Епископ ремезијански г. Андреј.

"Важно је што у Нову Годину улазимо у атмосфери два велика празника, Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, јер нас они подсећају да у себи остварујемо равнотежу између тела и душе, пребивајући у заједници непоновљивих личности", поучио је епископ Андреј. Преносећи благослов Патријарха српског г. Иринеја владиак Андреј је пожелео свима да са ближњима проведу благословену, радосну и плодотворну 2014. годину.

• прилог Радија Слово љубве
  

Традиционални новогодишњи концерт Саборне цркве

160 година Првог београдског певачког друштва

Сваку Нову годину, па и ову 2014, отпочињемо молитвом Господу да благослови њене дане како би време које нам Он дарује искористили на добро своје и наших ближњих, јер наступајућа година не пита нас хоће ли да дође, нити, пак, стара да ли ће да оде, али оно што извесно знамо, јесте да ће нас Господ питати: како смо искориситили време у дарованој нам прошлој години и како ћемо употребити време које нам се даје овом 2014. годином.

Патријарх српски Иринеј

У београдском Народном позоришту је Господњом молитвом Оченаш и химном Боже правде започео традиционални новогодишњи концерт Саборне цркве, а поводом славе Првог београдског певачког друштва – светог Василија Великог.

Протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве, прочитао је новогодишњу поруку Патријарха српског Иринеја у којој нас је Његова Светост, између осталог, подсетио и на све велике годишњице које смо обележили у 2013. години и најавио догађаје који ће се као важни за српски народ обележити у овој, 2014. години: 100 година од Првог светског рата; 200 година од мученичког страдања ђакона Авакума и игумана Пајсија; 50 година од свештеномученичког страдања Епископа хвостанског Варнаве (Настића).

У музичком делу програма као гости учествовали су Дечји хор при Првом београдском певачком друштву, хор РТС-а Колибри, етно група Божури Царева града из Крушевца, вокални ансамбл Бели Анђео (руководилац и солиста Катарина Божић), Биља Крстић са групом Бистрик, Бора Ђорђевић, група Неверне бебе.

Посебну драж овој вечери унео је национални ансамбл Коло сплетом народних игара. Дириговали су Светлана Вилић, Емилија Милин и Љиљана Ранђеловић.

Житије светог Симеона казивао је драмски уметник Танасије Узуновић, док нас је на Први светски рат и Арчибалда Рајса подсетио Љубивоје Тадић, драмски уметник.

Време стварања песме Кад сам био још Млађи исто је време данас када своје стихове казује песник академик Матија Бећковић. Прича о српском језику некад и сад, према овој песми, данас је посебно актуелна, јер казује о апсурду да српски језик нема оно место које му по свему припада.

Драмски уметник Хаџи Петар Божовић казивао је делове Луче микрокозма владике Петра Петровића Његоша - први пут на сцени Народног позоришта!

На крају овог успелог догађаја протојереј-ставрофор Петар Лукић захвалио је свима који годинама помажу и на разне начине старају се о Саборној цркви и Првом београдском певачком друштву. Посебно је истакао несебичну помоћ и подршку проф. Радмиле Милентијевић из Њујорка.

Новогодишњем традиционалном концерту присуствовао је Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Председник Републике Србије Томислав Николић са супругом Драгицом (први пут после Другог светског рата присутан је Председник државе!), Епископ ремезијански Андреј, принцеза Јелисавета Карађорђевић, амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, представници Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама: директор др Милета Радојевић и заменик Братислав Петковић, свештенство, монаштво, представници културних и друштвених установа, личности из јавног живота.

Зорица Зец

Нова година у манастиру Клисина

На дан празника Обрезања Господњег и Светог Василија Великог у манастиру Клисина свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, а салуживали су игуман Василије, настојатељ манастира Клисина, и ђакон Никола Перковић. Током свете Литургије пригодном бесједом о празнику и Новој години епископ Атанасије се обратио окупљеним вјерницима, подсјећајући их на блистави лик Светог Василија Великог, који је важио за најобразованијег човјека свог времена, а који је истовремено преображавао људе својим божанским знањима, учећи их врлини.

У навечерје празника у Светомаринском манастиру Клисина служено је вечерње богослужење са петохљебницом.

Тачно у поноћ, најављен звонима, започео је молебан за благословен почетак Нове године у Саборном манастирском храму Свете Великомученице Марине, у присуству манастирског братства и окупљених вјерника. Након молебна, игуман Василије пожелио је да у наступајућем Љету Господњем Дародавац свих добара, Господ Исус Христос, обилато дарује сав род хришћански миром, вјером и радошћу.

У манастирској порти услиједио ватромет означавајући долазак Новог љета Господњег, што је код свих окупљених изазвало велику радост.

Након свете Литургије братство манастира Клисина приредило је ручак за епископа Атанасија и присутне вјернике.

Предмет: позив на повратак јединству Цркве

У ове празничне дане мира, радости и праштања обраћамо Вам се још једном, и подсећамо Вас на одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, АСбр. 60/ и 61/зап. 153 од 23. маја 2012. године, којом сте, у духу и у име Христове љубави, позвани да се – заједно са својим следбеницима, бившим јеромонасима, монасима и монахињама – у покајању вратите са пута раскола у свештено јединство, у окриље Српске Православне Цркве.

С обзиром на то да на ову одлуку нисте одговорили, Ми смо Вам, 4. фебруара 2013. године, упутили и своје лично писмо, са истим апелом какав је садржан у споменутој саборској одлуци. Оно Нам је, нажалост, враћено, јер са Ваше стране није било преузето. Истога дана смо Вам поменуто писмо доставили путем телефакса, и пријем је потврђен у 14 часова и 14 минута. Ни на њега, међутим, никада нисте одговорили. И поред тога, нисмо сматрали за понижење, него за своју дужност и према нашој Светој Цркви и према Вашој личности, да Вас и лично посетимо и покушамо да непосредно, живом речју, у љубави Христовој, утичемо на Вашу савест. Ни то, нажалост, није помогло. Са истом леденом равнодушношћу, уз пропратне знаке самоуверености и уверености у сопствену непогрешивост, реаговали сте и на непосредна и посредна обраћања и апеле – како појединих архијереја наше Цркве, тако и њених угледних духовника и верника.

Због свега тога Вам поново – и последњи пут – пишемо, и упозоравамо Вас, искрено и отворено: не идите даље странпутицом раскола, и то у времену препуном искушењâ по наш многонапаћени верни народ! Опет и опет Вас подсећамо на велику јеванђелску и светоотачку истину коју сте својевремено и сами истицали: раскол је велика рана на телу Цркве, велики грех пред Богом, грех који ни мученичка крв не може опрати. Очигледно тога свесни, својевремено сте обећавали Светом Архијерејском Сабору и Светом Архијерејском Синоду да никада нећете учинити тај пагубни корак; а данас, својим неодговорним поступцима, сведочите супротно. Тврдите, штавише, да сте Ви једини на путу истине, и да сте епископ рашко-призренски у егзилу, чиме потврђујете Ваше претходне изјаве да Вам је Епархија рашко-призренска „од Бога дата“, да сте одговорни једино пред Христом Спаситељем и доживотно обавезни само „пред Свевишњим Богом“. Овим радикално поричете Цркву као саборни богочовечански организам, успостављајући непосредни однос са Богом – без Цркве и ван Цркве која је и Вама и свима нама дала и даје како хришћански тако и епископски идентитет, служење и духовну власт.

Питамо себе и Вас: У којој сте Ви то Цркви и пред којим Богом „доживотни канонски архипастир“. Да ли је могуће да Ви поричете да Вас је Сабор Српске Православне Цркве изабрао, хиротонисао и устоличио, поверивши Вам, у своје време, Епархију рашко-призренску. Тада сте ту саборску одлуку прихватили, а сада горе поменуту којом сте лишени епископског чина и враћени у ред монахâ, коју је исто тако донео Свети Архијерејски Сабор, то јест, сви архијереји Српске Православне Цркве, 19. новембра 2010. године, одбацујете, чиме се одричете јединства за које сте се заклели при хиротонији.

Иначе, морамо констатовати да сте поменуту саборску одлуку „изнудили“, као и ону којом сте умировљени због дугогодишњег неизвршавања, или пак игнорисања одлука Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода, укључујући и одбацивање одлука Светог Архијерејског Синода, и због поступака којима сте угрозили јединство Српске Православне Цркве. Једном речју: због показане немоћи да одговорно управљате повереном Вам Епархијом. Одлука којом сте, због доказаних и од Вас самих потврђених најтежих канонских кривица (свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Светом Архијерејском Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима), лишени епископског чина и враћени у ред монахâ, достављена је ради знања свим сестринским помесним Православним Црквама, које су са своје стране пријем исте и потврдиле.

Нажалост, и поред тога што Вас нико у Сабору наше Цркве, као и у Православном свету уопште, не подржава, Ви и даље истрајавате на путу раскола, уносећи забуну и немир међу верне што се јасно да видети Вашим обмањивањем недовољно упућеног народа нашега, да сте, поред осталог, лишени епископског чина због наводног притиска светске политике на нашу Цркву, којем сте се Ви противили.

Уместо ових неистина било би боље да се сетите онога што сте сами тврдили и што је свакоме у Цркви јасно – да ,,литургија” коју служе расколници није Литургија. Према томе, Ваше ,,причешће” није Причешће, Ваше ,,тајне” нису Свете Тајне Цркве Божје, и све што чинете служи једино на духовну пропаст како Вас тако и оних који Вас следе и који учествују на тим сабрањима. Тврдећи да Богу службу приносите Ви под видом одбране Православља разарате јединство Цркве Христове, одвајајући се од њене живе спасоносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења.

До сада смо Вам се увек са љубављу обраћали, и то чинимо и у ове празничне дане, и позивамо Вас да се вратите са погубног пута канонском поретку Цркве и јединству са Црквом, и тако зацелите отворену рану на Христовом Телу.

Уколико се и овога пута оглушите о Наш позив, тешка срца морамо да Вам предочимо да ћете Нас приморати – заједно са осталом браћом архијерејима, нарочито онима у чијим епархијама покушавате да успоставите паралелну парасинагогалну и расколничку структуру – да предузмемо даље канонске мере против Вас; а сами знате која је следећа канонска мера.

Ви сте слободан човек и на Вама је да одлучите којим ћете путем даље ићи. Са своје стране, молимо се Богомладенцу Христу да Вас осени Духом мудрости и знања како бисте се вратили на Његов пут, пут истине и вечног живота.

Очекујући Вашу одлуку, молимо Вас да пред лицем Живога Христа, ради сопственог спасења, ради спасења оних које сте повели путем раскола, преиспитате своје поступке и одустанете од пута који води у пропаст вечну.

У нади да ћете ради добра Цркве Божје и народа Божјег, ради добра Вашег и оних који су са Вама, донети спасоносну одлуку, поздрављамо Вас древним и радосним божићним поздравом:

Извор:

Информативна служба СПЦ

Преосвештеном Епископу су саслуживали свештеници и ђакони Архиепископије београдско-карловачке. Беседећи на јеванђелско зачало Владика је честитао празник вернима овога крја. Након свете Литургије, током трпезе љубави, разговор је вођен на тему живота ове заједнице и плановима за изградњу Парохијског дома.

• Архиепископија београдско-карловачка
  

Сабор је потврдио одлуку Светог Синода Православне Цркве Чешких Земаља и Словачке о избору Епископа Годонијског Јоакима Прашког и Чешких земаља.

Затим је сагласно Уставу, Сабор апсолутном већином гласова изабрао за Митрополита Чешких земаља и Словачке архиепископа Прешевског и Словачког Ростислава.

Помјесни сабор Православне Цркве Чешких земаља и Словачке је највиши вјероучитељни, административни и црквено-канонски орган поменуте Цркве.

Архиепископ Прешевски, који је изабран за митрополита Чешких земаља и Словачке Ростислав у свијету Андреј Гот родио се 25 јануара 1978. године у граду Снину у Словачкој. Завршио је православни богословски факултет Прешевског универзитета (2002) године, једно вријеме се усавршавао на Солунском Аристотеловом универзитету .

8 октобра 2012 награђен је чином игумана.

18. новембра 2012 године хиротонисан је на Прешевску катедру.

Извор www.mospat.ru

Епархија будимљанско-никшићка

Константинопољски Патријарх Вартоломеј је замолио све православне лидере да се скупе у Истанбулу у марту ове године, како би планирали одржавање свеправославог сабора већ сљедеће 2015. године, саопштава Седмица.Ру.

Свеправославни сабор, како је саопштено у изјави Патријарха Вартоломеја, треба да буде „озбиљан напор на путу постизања јединства православног свијета“ и да пружи снажнију сарадњу међу православним помјесним Црквама.

Међутим, схватање првенства у православном свијету, у Константинопољској патријаршији и у другим православним Цркавама (прије свега у Руској) значајно се разликује, јер данас постоје покушаји Фанара да тумачи првенство по части констаниопољског Патријараха као првенство власти у православаном свијету.

Међутим, Константинопољска патријаршија је публиковала изјаву у којој је подвргла критици Московску патријарашију за њен став по питању првенства Константинопоља у православном свијету, саопштава агенција AsiaNews.

http://www.pravoslavie.ru/news/67439.htm

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Симеон сматра да је икона исликана кад је и манастир подигнут, на месту једног старијег манастира.

Године 1688. ову свету обитељ Турци су спалили, након угушеног чипровског устанка. Манастир је обновљен 1856. г. и тад су радници пронашли масовну гробницу, па су тела побијених похрањена у манастирској костурници.

Могуће је да је икона чудотворна и да је била скривена како је непријатељ не би запазио и уништио. Ово поткрепљује чињеница што је оков на икони од сребра, а сребром се опточују чудотворне иконе. Сам изглед полеђине иконе посведочава да је ова светиња била у храму кад је избио и пожар, па је с једне стране нагорела. На икони су исликана два вечито зелена кипариса као символ вечности Православља, а између њих представљена је и палма као символ Божје благодати.

После конзервације икона ће, благословом видинског Митрополита Дометијана, боравити у манастирској цркви на молитвено поклоњење и целивање верујућег Божјег народа.

Извор: Бугарска Патријаршија

СПЦ

• Патријарх српски г. Иринеј у Бањалуци /фотогалерија/
  
• Прослава Дана Републике Српске /фотогалерија/
  
• Дан и Крсна слава Р. Српске - достојанствено и свечано
  
• Пријем поводом Дана Републике Српске
  

Патријарху српском саслуживали су Преосвећена Господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Хризостом и бихаћко-петровачки Атанасије. Након свете архијерејске Литургије Патријарх је преломио славски колач, а богослужењу су присуствовали су предсједник Републике Српске г. Милорад Додик, премијер гђа Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине г. Игор Радојичић, републички министри, народни посланици, као и министар правде и државне управе Србије г. Никола Селаковић.

Честитајући славу Српске, патријарх Иринеј је поздравио представнике српског народа, "који храбро и сигурно држе стег свог народа", и поручио да се моли Господу да воде народ онако како Господ жели.

Он је додао да је Свети великомученик и архиђакон Стефан храбро свједочио име Христово и, пун благодати и Духа светога, успјешно вршио своју апостолску мисију.

"То је сведочио не само речима, него животом својим, крвљу својом. То велико и свето име слави Република Српска, српски народ, сви хришћани, а славећи њега уздамо се у његову помоћ, која је велика и моћна", поручио је патријарх српски.

Православним хришћанима, нагласио је патријарх Иринеј, Господ је дао многе и велике дарове своје, а ономе коме је много дато много ће се и тражити.

"Овај крај је много пострадао, проливена је силна крв невиног народа, али верујемо да, иако се налазимо у великим искушењима, Господ нас неће оставити. Јесу муке тешке, али је и слава велика којом Господ награђује своје свете мученике", нагласио је патријарх.

Он је српском народу поручио да остане вјеран свом Богу и својој вјери, истичући да бољу вјеру од ове не може наћи, јер је она "сва истина, сва је у Богу и Господ је са њом".

Патријарх је поручио да је и Републици Српској и Србији неопходно јединство у свему доброме, истичући да велики број политичких партија треба да постоји само ако тражи најкраћи пут до општег добра, а да су у супротном оне штета по народ.

Извор: rtrs.tv, Срна

СПЦ

Извор: СПЦ

Параклис Светог архиђакона Стефана у КБЦ Бежанијска коса прославиће у четвртак, 09. јануара своју славу. Како сазнаје наш радио, свету Литургију ће са почетком у 10 часова служити Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Лаврентије. Свештеник Лазар Војводић, духовник ове капеле, позива верни народ на литургијско молитвено славље. Детаљније о овој капели погледајте на www.paraklissvetogstefana.com.

Извор: Радио Слово љубве

У новосаграђеном београдском насељу Војвода Степа Степановић на Бадње вече освећен је и постављен крст на месту где ће у току ове године започети градња Храма Преподобне мајке Ангелине Српске.

Са верним народом поменутог насеља били су и архијерејски намесник протојереј-ставрофор Бранко Топаловић и свештенослужитељи из околних парохија. Свечаности су присуствовали представници локалне самоуправе Вождовац као и народни посланик Александра Ђуровић. Након постављања освећеног крста и ложења бадњака присутнима се обратио директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић коме је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поверио организацију градње храма.

Архиепископија београдско-карловачка

Немогуће је волети Бога а не волети човека поред себе, или волети човека а не волети Бога, који је из љубави створио свет и човека - каже владика Григорије у интервјуу за „ЕуроБлиц“.

Епархија захумско-херцеговачка и приморска препоручила је онима који желе да улажу у изградњу нових храмова да тај новац преусмере на вртиће, школе, болнице и хуманитарне организације.

На какве реакције је наишла ова несвакидашња препорука?

- Наишла је на врло занимљиве реакције. Дубоко сам уверен да је та препорука добра и корисна, будући да смо направили довољно храмова, бар у Херцеговини. Имамо неколико хуманитарних организација у које људи радо улажу, Фондацију „Свети Вукашин“ и Народну кухињу у Требињу, која ради већ седам година. Ту је и Хуманитарно друштво „Добротвор“ у Мостару, а имамо добру сарадњу и са Домом пензионера у Требињу. Било би веома драгоцено да вољом и упорношћу, уз потпору и садејство добрих људи, помогнемо болнице и школе. Немам ништа против градње цркава и храмова, како би то, уосталом, било могуће. Само мислим да имамо доста цркава и храмова, а чему цркве и храмови ако у њима неће бити људи?

Живимо у времену отуђености. Колико смо се отуђили од Бога и цркве?

- Кад год се помене међусобна отуђеност, за мене као епископа и хришћанског теолога, то је увек објава о нашој отуђености од Бога. Колико се међусобно отуђимо једни од других, толико смо отуђени и од Бога. Треба знати да је Бог послао сина свога Исуса Христа, који је такође Бог, у овај свет и да је Син Божји вољом Оца и садејством Духа Светога постао човек и од тада у својој личности носи две природе, божанску у човечанску. Од тог догађаја оваплоћења, од догађаја Божића, људи су много мање отуђени једни од других, нарочито од Бога. У позицији су коју до тада нису имали да свој поглед упиру не само навише, не само горе него и напред, јер је у Богу човек и у човеку Бог. Све је то захваљујући неизрецивој љубави Божијој, неописивој жртви Христовој и непрестаним дејством и додиром Духа Светога. Догађај Христовог рођења, давно описан као једино ново под сунцем, открио нам је тајну заједнице и љубави. Открио нам је да је пут обожења незаобилазно пут који пролазимо заједно са ближњим.

Како данас омасовити цркву и привући у богомоље младе људе пред којима су различити изазови и пороци?

- Млади људи су најпријемчивији за цркву. Они су отворено опредељени за живот и љубав. Треба их, једноставно, волети, а то значи никад и нипошто не укидати њихову слободу. Ништа им не наметати, нити одузимати што је добро, него покушати њихову отвореност за љубав и живот напојити љубављу и животом. То, у нашем случају, значи Христовом. Оне који хоће да иду за Христом, да иду у цркву, треба гледати Христовим очима пуним мира и доброте, а оне који из било којег разлога не иду у цркву треба грлити благим Христовим загрљајем.

Какав је у БиХ однос СПЦ и државе?

- У БиХ је све комплексно. Али, за дивно чудо, однос државе и цркве је једноставан. Једноставан је захваљујући, пре свега, томе што се сви некако држе начела Богу - божије, цару - царево. Све док је тако, тај однос ће бити добар.

Колико су верски поглавари загазили у политику? Да ли политичари, понекад, заборављају Свето писмо?

- Не примећујем да је неко од наших верских поглавара загазио у политику, једино ако се, можда, мој респект према председнику РС, као према институцији и личности, погрешно не тумачи као залажење у политику. Али, чини ми се да такав респект имају и сви верски поглавари СПЦ у БиХ. Политичарима замерам само једну ствар, није безазлена. Реч је о партијашкој острашћености. Они желе да и ми не волимо сваког онога кога они не воле, а заборављају да Свето писмо налаже да волимо и оне који нас не воле. Неретко мисле да уколико неко уважава једног политичара, по аутоматизму не поштује другога. То је највећа предрасуда на политичкој сцени код нас.

(Дубравка Чоловић – Блиц)