Међу предавачима налазили су се о. Андреј Леут, бивши професор на Универзитету у Дараму, Торстејн Теодор Толефсен, проф. философије на Универзитету у Ослу, о. Николаос Лудовикос, проф. догматског богословља на Богословском факултету у Солуну, о. Максим Констас, проф. на Академији Часног крста у Бостону, Георгије Каприев, проф. философије на Софијском универзитету и о. Јошуа Лолар, проф. на Канзас универзитету.

Предавачи су се углавном били усредсредили на философско, богословско и исповедничко дело св. Максима. Неки су посебан нагласак стављали на догматска питања, док су други истицали философске способности овог великог Византинца, интелектуалца, монаха и светитеља, или пак његов утицај на развој основа западне философске мисли почев од раног средњег века до аналитичке философије и постподернистичких философских токова.

Предавања су држана у пленарним заседањима, а обрађиване су теме као што су: теорија личности, прецизирање појединих философско-богословских израза, богословље нестворених енергија, тајна Свете Тројице, време и његов однос према вечности, односи делова према целини.

Треба нагласити да су од посебног значаја била излагања која су обрађивала антрополошке, лингвистичке и, уопште, епистимолошке импликације и доприносе Максимове мисли развоју европске философије. Отуда, међу питањима која су проучавана била су и: егзистенцијализам 20. века, феноменологија, теорија језика, као и увиди у савремену теорију психоанализе.

За округлим столом дискутовали су: др Сотирис Митралексис, проф. Торстејн Толефсен, о. Николаос Лудовикос, Георгије Каприев и Дионис Склирис. Стручна предавања овде изложена објавиће једна позната издавачка кућа у Немачкој.

Извор: ОЦ

• Наука
  

Након заједничке молитве Господу, уводно слово казивао је др ВеселинЂуретић, рецензент књиге. Професор је изнео најважније детаље везане за књигу: писана је десетак година, припремљена је у три поглавља и указује на актуелност одговора на питања шта војник и старешина треба да знају о Цркви и свештеницима, а шта Црква и свештеници не смеју да занемаре када је у питању војска. Текстови из ове књиге могу значајно допринети приближавању војске и Цркве, истакао је угледни рецензент.

Прво поглавље књиге је „Бог ти на помоћ, војниче“, у којем су изложене основне одреднице вере, свештеничке струке, православља и верског живота у српској војсци од 1804. до 1919. године. Поред пажње посвећене раду православних свештеника, направљен посебан осврт на римокатоличку веру, као и на исламске и мојсијевске вернике у војсци и њихове верске личности.

Друго поглавље књиге обухвата војничке славе, четничке молитве и заклетве. У трећем поглављу је „Незаборавник“ са поименичним подацима од 298 свештеника; ови подаци су прикупљени из архива Српске војске, а за сваког свештеника наведени су извори.

Саставни део ове књиге су 42 прилога који чине изабрани документи о руковођењу свештеницима, односима команданата са свештеничким лицима, односу Министарства просвете и црквених послова са министром војним, похвале и одликовања свештеника.

Пуковник др Борислав Гроздић је истакао да је вредност дела у томе што аутор г. Секулић не допушта да 580 свештеника у Првом и 629 у Другом светском рату, који су животе положили на олтар отаџбине, по други пут умру услед нашег заборава. На једном месту су сабрана вредна искуствва верског живота у војсци од 1800. до 1920. г., што је значајно за недавно успостављену верску службу у Војсци Србије.

„У којој мери се занимамо за прошлост, говори о томе колико се одговорно односимо према будућности, јер да бисмо знали прави пут унапред, неопходан је поглед у прошлост... У овој књизи има много података о војним свештеницима, организацији свештеничке службе у војсци, правима и дужнстима војних свештеника, њиховим принадлежностима, а посебно много потресних примера о учешћу и држању свештеника у ратовима. Зато ће амерички новинар Џон Рид написати: ‘Ови су српски свештеници изванредни људи’, казивао је пуковник Гроздић и, одговарајући на питања из публике, истакао да хришћанин мора увек деловати против зла, указавши како и на који начин решавати појаву зла потискујући га прво у себи, а онда у другима. Најтеже код војничке службе, чиме се она потпуно издваја од сваке друге службе, јесте то што војник полаже живот за другога, али убиством у рату ризикује да изгуби живот вечни.

У књизи су изложене и Свете тајне које су обављане, сазнајемо како су се подизали необични храмови, од сандука од муниције, буради, грања... материјала којим се располаглао у тадањим, посебно ратним условима.

„Да генерал у пензији г. Милисав Секулић у животу није ништа друго урадио, већ само ову књигу објавио, било би довољно да се достојно одужи и српској војсци и српском народу,“ истакао је пуковник др Борислав Гроздић.

Др Милорад Средојевић, јереј наше Цркве и уредник ове књиге, важне у часу када није важна ни вера ни Отечество, ни породица, ни нација ... поставио је питање шта се то десило да се та етичка и духовна вертикала угасила, какви смо ми људи данас у односу на некадашње војнике и свештенике који су физички личили на сенке, али имали чврсту вољу, морал, елан, увек се молили Богу и борили за своју земљу доносећи јој слободу. Ти људи су били утемељени и духовно уобличени. Србија тога времена је имала једну срећу: свака кућа је била мала црква... Књига пред нама је и поука и образац како се односити према вери и Отечеству, напоменуо је протојереј Средојевић.

Сам аутор књиге, генерал у пензији др Милисав Секулић, казивао је о свом унутарњем дубоком осећају да треба вратити дуг свима војницима и војним свештеницима, искрено признајући да је током дуге службе у војсци много учио и научио, али никада није било ни помена војних свештеника; овом књигом одужио је тај дуг.

Свечана сала Светога Саве у манастиру Раковици била је испуњена благочестивим народом и младим кадетима, војницима са Војне академије, док је у уметничком делу појао дует Благовести.

Зорица Зец, Православие.ру

ЊЈУЈОРК. У Њујорку, заказана свечаност благосиљања и освећења мјеста за будућу грчку православну цркву Светог Николаја близу Свјетског трговинског центра, преноси вебсајт Миоцн.нет.

Церемонија заказана за 18. октобар 2014.године, састојаће се од чина благосиљања мјеста будућег храма, молитава благодарења (доксологије) и помена за жртве терористичког напада 11. септембра 2001.године.

Мали грчки храм Светог Николе, саграђен 1916.године, потпуно је уништен рушењем јужне куле Свјетског трговинског центра 11. септембра 2001.године, а нови храм ће бити изграђен на кратком растојању од мјеста гдје је био стари храм.

Његова Светост архиепископ Димитрије, поглавар Архиепископије Цариградске Патријаршије у САД, ће водити церемонију, уз саслужење других архијереја Архиепископије. Званичници из Њујорка и Њу Џерсија, као и представници вјерских заједница, чланови породица жртава напада 11. септембра и многи православни вјерници биће присутни на предстојећој церемонији.

превод: VJERONAUKA.NET

СПЦ

На свечаности, коју је, под покровитељством председника Републике Србије Томислава Николића, Министарства одбране Републике Србије и Амбасаде САД, организовала Халијард фондација из Вашингтона, почаст херојима мисије спасавања, на некадашњем импровизованом аеродрому, одали су специјални изасланик председника Републике Србије Оливер Антић, заменик амбасадора САД у Београду Гордон Дугуд, представници Министарства одбране и Војске Србије, Српске православне цркве, локалне самоуправе и фондације Халијард.

Поздрављајући госте, изасланик председника Републике је истакао да је скуп у Прањанима посвећен чојству и јунаштву, племенитости и верности, захвалности и честитости и осталим врлинама које српски народ чува и негује, а небројено пута их је показао својим савезницима.

– Код Срба савезништво није тренутни однос интереса и снага, већ је светиња и слобода за коју се, неокаљане части, даје живот – истакао је Антић

Обраћајући се присутнима у име председника Обаме, преносећи поздраве америчког народа, заменик амбасадора САД у Београду Гордон Дугуд рекао је да су се данас окупили да би евоцирали успомену на оне који се називају „заборављених петсто“, на храбре представнике српског народа који су предано и пожртвовано бранили америчке пилоте.

Након полагања венаца гости су обишли цркву брвнару у Прањанима, и Основну школу ''Иво Андрић'', чију је обнову помогла Амбасада САД у Београду.

МОРС

Војска је у овом конкурсу рада да запосли 30-ак правника, музичара и лекара за разне дужности у склопу војске, односно Министарства одбране. Оно што би неку братију овдашњу могло да занима, то је, да се у склопу овог конкурса прима и 10 војних свештеника, односно официра верске службе...

На конкурсу могу учествовати сви држављани Републике Србије, који имају одговарајуће образовање, укључујући и лица запослена у Војсци Србије и Министарству одбране.

Општи услови конкурса:

- да су кандидати држављани Републике Србије,

- да су здравствено способни за службу у Војсци Србије,

- да им раније није престајао радни однос у државном органу због теже повреде дужности из радног односа,

- да нису осуђивани на казну затвора од најмање шест месеци и

- да нису старији од 45 година, ако конкуришу за официра, односно 40 година ако конкуришу за подофицира.

- да су завршили одговарајуће војностручно оспособљавање за дужност за коју се прима, а за лице мушког пола и да је одслужило војни рок са оружјем.

Посебни услови конкурса:

- да се против њих не води кривични поступак због кривичног дела за које се гони по службеној дужности,

- да су безбедносно проверени и да немају безбедносних сметњи за рад у Војсци Србије и ван Војске Србије,

- за лица која су запослена у Војсци Србије и Министарству одбране да су току службе повољно оцењивана и да им је просек службених оцена у току службе најмање "врло добар",

- да кандидати за официра верске службе имају завршене студије у трајању од најмање 4 године (кандидати морају да имају писани благослов надлежног архијереја за пријаву на конкурс),

Начин конкурисања:

Уз пријаву на конкурс, која треба да садржи основне личне податке, адресу и контакт телефон, кандидати треба да доставе краћу биографију и следећа документа:

- извод из матичне књиге рођених (оригинал или фотокопија оверена у суду или општини - не старији од шест месеци уколико није нов образац),

- уверење о држављанству (оригинал или фотокопија оверена у суду или општини - не старије од шест месеци),

- доказ о стеченом образовању (оригинал диплома - уверење о завршеном образовању или фотокопија оверена у суду или општини),

- фотокопија радне књижице или неки други доказ о радном искуству,

- уверење надлежног суда да се против кандидата не води кривични поступак због кривичног дела за које се гони по службеној дужности (не старије од 6 месеци),

- уверење надлежног органа МУП-а да кандидат није кривично осуђиван казном затвора у трајању дужем од шест месеци (не старије од 6 месеци),

- уверење о регулисању војне обавезе под оружјем, са назнаком чина у резерви (издаје Регионални центар МО за локалну самоуправу у коме се лице води у евиденцији),

- потписану изјаву о прихватању распореда по потреби службе на целој територији Републике Србије (својеручно пописана изјава),

- потписану изјаву о прихватању упућивања на обуку за оспособљавање за официре (кандидати који конкуришу за официре, а нису резервни официри)

- писани благослов надлежног архијереја за пријаву на конкурс (само кандидати за официре верске службе)

Пре пријема у професионалну војну службу кандидати који испуњавају услове конкурса биће упућени на процену психолошких капацитета. Кандидати који уђу у ужи избор биће позивани на физичку проверу и проверу стручних оспособљености, знања и вештина. Кандидати који са најбољим резултатима буду испунили прописана мерила за избор биће упућени на лекарски преглед ради оцене способности за пријем у професионалну војну службу и за њих ће бити извршена безбедносна провера.

Кандидати који нису одслужили војни рок под оружјем или нису на неки други начин војно обучени пре пријема биће упућени на војну обуку и на обуку за оспособљавање за официра.

Предност при пријему у професионалну војну службу у својству официра имаће кандидати који су подофицири на неодређено време и резервни официри.

Непотпуне, неблаговремене или неразумљиве пријаве уз које нису приложени сви потребни докази на тражени начин неће се узимати у даље разматрање.

Конкурсна документација се неће враћати кандидатима.

Пријаве на конкурс са наведеним документима достављати путем поште на адресу:

Министарство одбране

Сектор за људске ресурсе

Управа за кадрове

ул. Немањина бр.15, 11000 Београд

са назнаком „за пријем лица по јавном конкурсу“

Рок за подношење пријава на конкурс је 30 (тридесет) дана од дана објављивања.

Све информације везане за конкурс могу се добити на тел. 011/3201-603 и 3201-056.

МОРС

Бити родитељ петоро деце је догађај за славље, али ту се славље не завршава. Отац Александар каже да после пете бебе ставља запету, а не тачку. Управо личност господина Брашанца даје посебни сјај овој епизоди.

Александар је по образовању теолог, завршио је Богословски институт при Богословском факултету у Београду. Свештеничку мисију обавља на црногорском приморју у месту Радовићи. Променом државног устројства Црне Горе јереј Александар Брашанац је сада свештеник у дијаспори па је ово премијерна емисија о благодети рађања међу нашим земљацима у иностранству. Мантију носи и његов брат Драган Брашанац, свештеник у Крагујевцу.

После приче о породици Александра Брашанца и Божићне епизоде о три сина попа Ивана Пауновића из Ушћа крај Студенице, може се слободно рећи да су српски свештеници, учесници серијала "Време је за бебе", прави поштоваоци прве божје заповести „рађајте се и множите, и напуните земљу".

Режисер: Драгана Дисић

Продуцент: Небојша Гарић

http://oldwww.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2008/11/11/140886/vreme%20je%20za%20bebe-1611.flv

РТС

Председник Републике Хрватске г. Иво Јосиповић примио је 16. септембра 2014. године Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија, који је свечано устоличен у јулу ове године. Митрополит Порфирије је упознао председника Јосиповића са утисцима током првих месеци свог боравка у Републици Хрватској. Митрополит је нагласио добра искуства у односима са државним и градским властима на свим нивоима, као и у успостављању добрих односа са Католичком црквом и другим верским заједницама, следећи пример свог претходника, блажене успомене митрополита Јована.

Српска Православна Црква, као и све верске заједнице у Хрватској, живи у демократском и мултикултуралном друштву у коме су правно добро регулисани односи са верским заједницама у складу са стандардима Европске уније, рекао је митрополит Порфирије. Као приоритет својих архијерејских активности, Митрополит је апострофирао пастирски рад међу верницима, у настојању очувања и грађења њиховог духовног идентитета који је у свим верским заједницама темељ за грађење мостова пријатељства и сарадње.

Председник Јосиповић је нагласио како је Република Хрватска земља верских права и верских слобода за све њене грађане и земља слободе деловања верских заједница у циљу напретка свих грађана и њихове заједничке домовине. Он је изразио уверење да ће митрополит Порфирије придонети развоју солидарности и мира, као и екуменског и међуверског дијалога, као и његов претходник, митрополит Јован. Председник Јоспиовић је истакао како су различитост, толеранција и жеља за узајамним разумевањем важне претпоставке друштвеног напретка и стварања животног амбијента у коме се сваки човек - био верник или не - осећа сигурним, прихваћеним и вредним поштовања.

http://www.spc.rs

Изложбу ће отворити Његова светост патријарх српски Иринеј.

Изложба посвећена Личној библиотеци патријарха Павла један је од резултата Протокола о сарадњи Српске православне цркве и Народне библиотеке Србије који су 6. септембра 2012. године потписали Његова светост патријарх српски Иринеј и тадашњи в. д. управника националне библиотеке Дејан Ристић. Протокол о сарадњи има за циљ континуирану бригу о библиотечком фонду Српске православне цркве и до сада је реализован читав низ активности попут укључивања Библиотеке Српске патријаршије у национални узајамни каталог, као и стручне обраде Личне библиотеке патријарха Павла.

Изложба посвећена Личној библиотеци патријарха Павла има за циљ да одабраним репрезентативним експонатима представи веома богат и језички разноврстан фонд који броји око 9.000 јединица библиотечке грађе. Изложена су дела чији је аутор патријарх Павле, богослужбене књиге са његовим рукописним белешкама, различита издања Библије, књиге из области теологије и оне које осветљавају друге религије. Издвојене су књиге и из различитих области знања које су биле предмет интересовања патријарха Павла, као и оне посебно коричене њему у част. Часописи и некњижна грађа представљени су ретким и занимљивим издањима. Посетиоци ће бити у прилици да виде и велики број аутографа патријарха Павла којима је он означавао своје књиге као и његов екслибрис. Значајан број публикација има посвету аутора или дародавца и оне заузимају посебно место на овој изложби.

Лична библиотека патријарха Павла припада фонду Библиотеке Српске патријаршије, има статус културног добра и чува се у просторијама конака Манастира Светог Архангела Михаила у Раковици. Сређивање и обрада њеног фонда и израда штампаног каталога чији је први том у припреми за издавање, поверени су стручњацима Народне библиотеке Србије који на овом значајном задатку истрајно раде већ готово две године.

Народна библиотека Србије реализовала је изложбу у сарадњи са Библиотеком Српске патријаршије.

Реализацију изложбе помогло је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Аутори изложбе и каталога су Дубравка Симовић, Јасмина Вуканић и Ненад Идризовић; сарадници на изложби и каталогу су Љиљана Драгичевић, Јасмина Трифунац и Ирина Нешић; дизајн поставке и каталога урадио је Никола Вукановић.

Изгарао је отац Атанасије на манастирским послушањима још као искушеник. Најпре у трпезарији, касније у пекари, на месту просфорара и појца. Учио је грчки и трудио се у ватрогасној екипи, као возач и у неретким пожарима. На послушању ватрогасца га је и смрт затекла. Положио је отац Атанасије живот за ближње. Похитао да спасе грчке колеге који су се ватрогасним возилом са пута сурвали у дубодолину код скита Свете Тројице. По чудесном промислу свом Господ га је призвао само једну кривину ниже. Његово ватрогасно возило је на сличан начин слетело у исту дубодолину. И као његовог небесног заступника , Господ га је узео у своје наручје ту недалеко од свога дома, цркве Свете Тројице.

Господе, упокој душу слуге свога монаха Атанасија.

• Важне вести
  

1903. ГОДИНЕ ЈЕ НАЧИЊЕНА ФОТОГРАФИЈА

ДЈЕВЕ МАРИЈЕ НА АТОСУ

aутор: Џон Санидопулос

Фотографија, изнад, је начињена 21.авуста/ 3. септембра 1903. године и објављена је 1997. године, из архива руског атонског манастира Светог Пантелејмона. Начињена је као сувенир фотографија старог обичаја давања хлеба сиромашним монасима, који су живели у келијама, од стране руског манастира.

У то време је одлучено да овај обичај давања милостиња сиромашним монасима неће бити поновљен следеће године, зато што су се истрошиле манастирске резерве. Овоме је можда допринела лоша ситуација у Русији, што је изазвало смањење донација манастиру.

Фотограф-монах Гаврило је одлучио да фотографише овај догађај,последњи пут, да би га овековечио. Међутим, он је међу оцима приметио жену која се померала на чудесан начин. Он је стога фотографисао сцену, а жена, коју је само он видео, се утиснула на фотографски папир у тренутку блица.

Према манастирској хроници:

21. августа, 1903. године, док су сиромашни монаси примали милостињу пред капијама светопантелејмоновског манастира, монах Гаврило је начинио фотографију. Када је фотографија развијена, слика Мајке Божије се чудесно појавила са леве стране, скрушено примајући благословену корицу хлеба. Не много пре тога, неколико браће је јасно видело Свету Дјеву међу монасима на капији и хтели су да кажу чуварима капије о томе, али,на дан кад је слика направљена, њу нико није видео.

Оци су закључили да је Пресвета Дјева, која је игуманија свих монаха и аскета Свете Горе, била тужна због чињенице да је то био последњи пут да је милостиња давана сиромашним монасима од стране манастира, па су повукли своју одлуку да прекину са овим делом милосрђа.

1903. године је у манастиру Светог Пантелејмона живело преко 1400 монаха, док их данас има само око 35.

Превод Поуке.орг

Извор: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/06/photo-of-virgin-mary-on-mount-athos.html#more

Цркве и верске заједнице морају још израженије заједнички иступати против расизма, антисемитизма и прогона мањинскоих заједница. Ово је изјавио православни Митрополит Арсеније Кардамакис у разговору с католичком новинском агенцијом „Катпрес“. Високопреосвећени је као председвајаћи Православне епископске конференције у Аустрији учествовао у разговорима у канцеларији аустријског савезног Канцелара, којом приликом се исто овако изразио. Од аустријских политичара, као и од Европске уније, у овом погледу он очекује јасније иницијативе, пре свега кад су у питању прогони хришћана на Блиском истоку.

Зацело да су и религијска питања на делу кад су у питању рат и насиље. Међутим, религије су ту и кад је у питању разрешење ратног сукоба. Неопходна је не само толеранција, него још више и истинско међусобно уважавање и сарадња, нагласио је Високопреосвећени.

Председавајући Православне епископске конференције у Аустрији је позитивно оценио добру сарадњу и климу разговора између политичара и религијских заједница у Аустрији. Он се истински нада да ово неће бити краткорочна појава, него озбиљан и дугорочан процес дијалошких односа. Митрополит је уверен да Аустрија у овој ствари може заузимати предводничку улогу.

Наиме, представници свих признатих Цркава и верских заједница у Аустрију били су позвани на верски сатанак на врху у канцеларији савезног Канцелара. Представник Исламске заједнице, иначе задужен по питањима интегрисања муслимана, изјавио је да су све већи „исламофобни испади“. Рецимо, нападане су жене покривене главе, док је на једној џамији у Телфсу у Тиролу освануо кукасти крст.

Оскар Дојч, председник Израелске култне заједнице, упозорио је, између осталог, и на све шири пораст антисемитизма. У Немачкој је било напада на синагоге, док је у Шведској једна Јудејка претучена. Дојч тражи снажнију акцију политике и цивилног друштва против антисемитизма.

Извор: Катпрес (превод с немачког Р. Ракић)

• Хришћански свет
  

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

Извор: СПЦ

http://www.mitropolija.com/sveti-arhijerejski-sinod-srpske-pravoslavne-crkve-odlucio-da-pokrene-crkvenosudski-postupak-protiv-arhiepiskopa-stefana-poglavara-makedonske-pravoslavne-crkve/