На истој седници Синода, на предлог Патријарха Вартооломеја изабран је архимадрит Иринеј (Аврамидис) за викарног Епископа Митрополиту Француске г. Емануилу, са титулом Епископ Ређија (Ређо ди Калабрија).

Извор: http://svetogorac.blogspot.com/

После молебана биће приређен традиционални ватромет на Светосавском платоу, потврдио је за Радио Слово љубве старешина Светосавског храма протојереј-ставрофор Радивој Панић и позвао верни Архиепископије београдско-карловачке да се придружи овом молитвеном сабрању у Светосавском храму на Врачару.

Извор: Радио Слово Љубве

• Најаве
  

У исто време, запажамо да су неки наши електронски и штампани медији пренели карикатуралне приказе исламског пророка Мухамеда, не водећи рачуна о томе да на тај начин најгрубље вређају верска осећања и убеђења наших суграђана исламске вере и да – нехотице или из елементарног незнања, што их не ослобађа одговорности – подстичу нетрпељивост, па и отворено непријатељство према припадницима муслиманске вере, односно Исламске заједнице.

Ругање историјским личностима које су формирале верски идентитет стотина милиона наших савременика налази се изван границâ законом зајемченог слободног изражавања и апсолутно је недопустиво.

Позивамо посленике наших медија да одмах престану са оваквим духовним насиљем и да поштују верска осећања свих грађана.

Браћи муслиманима изражавамо солидарност и уверавамо их да верници Српске Православне Цркве, чија верска осећања су у појединим медијима на исти или сличан светогрдни начин изложена понижавајућим приказима, ни на који начин не одобравају такво схватање слободе стваралаштва и природе секуларног друштва.

На провокације ове врсте ми реагујемо Христовом молитвом: Оче, опрости им јер не знају шта чине! и молитвом првог мученика новозаветне Цркве, светог архиђакона Стефана: Боже, не урачунај им ово у грех! Прва од ових реченица изречена је, ваља нагласити, са крста, после распећа Христовог, за оне који су Га разапели, а друга непосредно пре него што ће свети Стефан издахнути, каменован од стране лажних ревнитеља за веру у Бога.

• Саопштења
  

|

О Прав.вјеронауци говорили су ученици ОШ "Десанка Максимовић" у Трну : Анастасија , Ђорђе , Никола, Анђела, Јована, Алекса..погледај

Прослављамо, браћо и сестре, и ове године Господње дан Христовог Рождества, дан у који је Бог сишао на земљу, у који се Јединородни Син Божји оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве да би нас људе, смртне и пролазне, обдарио животом вечним.

Божић је дан у који је Бог постао човек, да би људи постали богови по благодати; Божић је дан откривања вечне истине о Богу, човеку и свету; Божић је дан у који се сјединило Небо и Земља, у који је засијала свету вечна светлост богопознања; Божић је дан у који су се људи измирили са Богом и познали да су синови Божји – да су сви људи браћа и вечна сабраћа, призвана на узајамну љубав, мирење и праштање.

Радосна вест о рођењу Сина Божјег благовести нам најпре двоједну истину: истину о Христу Богочовеку, истинитом Богу и истинитом Човеку, Сину човечјем, једноме и истоме Јединородном Сину Очевом чији је род неизразив и Који је истовремено из царскога рода Давидова. Тако, по богонадахнутим речима Светог Владике Жичког: на Њему се испуњавају обе заповести Божје: ко воли Њега, воли савршеног Бога; ко љуби Њега, љуби савршеног Човека, и у Њему исконску човечност, све људе и сва створења Божја.

На Божић нам се јављају, откривају и дарују три основне светиње људског и свеукупног постојања: светиња оца и очинства, светиња мајке и материнства, светиња детета и детињства. Управо зато Црква, припремајући се за Христово Рождество, слави пред Божић: Детинце, Материце и Оце. Тако, у Христу као Детету младом, Богомладенцу, Предвечном Богу – како Му на Божић певамо – свако зачеће у утроби мајке и свако рођење задобија вечни смисао; свако новорођено дете постаје светиња. Исто тако је светиња и материнство, освештано богоматеринством Пресвете Богородице, јер утроба матере не рађа више децу за смрт и пролазност: свако рођење новог детета после Христовог рођења постаје рођење за вечност. Тако је тиме и земаљско очинство постало светиња, зато што су му корени у небеском очинству Бога Оца, Христовог и нашег вечног Родитеља.

Рождеством Христовим, дакле, јавља нам се и дарује величанствена и неизрецива Тајна небеске Заједнице Оца и Сина и Светога Духа, Једнога Бога љубави у Тројици прослављанога. Њиме земни отац, мајка и дете постају огледало те надумне тајне, као Црква Божја и као породица – Црква у маломе. Јединство света и јединство људског рода, јединство и неуништиво заједништво утемељени су у јединству Божјем и вечној Заједници љубави Оца и Сина и Духа Светога.

Стварајући видљиви и невидљиви свет, Бог га испуњује Својом љубављу и призива на узрастање у тој љубави и савршенству, по мери Божјег савршенства, нарочито када се тиче разумних бића: „Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт 5, 48). Тако стварајући свет, Бог већ тада почиње да ствара Цркву као заједницу свега постојећег. А пуноћу тог стварања и свеукупног дела Божјег управо представља Христово Рождество – дан у који се Бог очовечио да би се човек и творевина обожили. Зато је Црква Божја, као тело Христово, место и заједница остваривања те пуноће, место узрастања и усавршавања „док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове“ (Еф 4,13). Породица је основна ћелија те и такве Цркве Божје, слика Божје тројичне љубави. Зато Апостол народâ Павле, кад говори о светињи брака, исту упоређује са љубављу којом је Христос заволео Цркву, приносећи и жртвујући Себе за њу, и завршава богонадахнутим речима: „Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви“ (в. Еф 5,25-32).

Када људи поричу и заборављају Бога љубави, распада се породица као њено земно остварење и јављање – то јест, заједница мушког и женског као Света Тајна љубави и рађања за живот вечни. Што је мање вере у Бога, што је мање Бога и Божје љубави у људима, то је све мање љубави у људским односима; све је мање истинске љубави у браку, породици, друштву – то све више међу људима и у људима царује лажна љубав и самољубље.

Људско биће је по природи и призвању створено за љубав. А као што људски организам потребује здраву храну, то човек, губећи праву љубав и здраву храну, замењује их сурогатима љубави и хране. Такав човек постаје неспособан да схвати и прихвати вечну Истину, Којој певамо на Божић: Рождество Твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу богопознања; још мање може такав човек да схвати и прихвати речи Бога Који се јавио у телу: „Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света“ (Јн 6, 51).

Није ли наше доба поново кренуло путем смрти, путем замењивања истине Божје лажју, путем служења твари уместо Творцу? Заиста, човек је данас у опасности више него икада да замени Бога сатаном, лажним божанством и лажним знањем, истинску љубав оним што Свети Јован Боговидац назива „похот телесна, и похот очију и надменост живљења“ (1. Јн 2, 16). А када год је човечанство у историји кретало тим путем, неминовно се налазило у предворју своје катастрофе и пред пропашћу своје цивилизације.

Наше слављење Божића, као слављење Бога љубави и истинске човечје љубави, као и светиње рађања за вечни живот, догађа се у времену човекове употребе али и злоупотребе Божјег давања и дарова. Та злоупотреба неминовно изазива поремећај основног поретка и правила живљења, узрок је зла и многих болести, угрожава здравље како човека тако и природе, и доводи до губљења смисла живота. Одбацивање и гажење древних хришћанских и свечовечанских моралних основа живота, и на њима грађеног истинског људског постојања и достојанства, води поремећају саме наше природе и живота.

Христово Рождество позива на повратак исконским моралним вредностима, на уздржање, на целомудреност живота младих, на светињу брака, подвиг, пост и молитву.

У овом, дакле, нашем времену, у којем је све на продају – нарочито светиња љубави и смисла живота, Богомладенац Својим Рождеством позива све људе свих времена на задобијање вечне божанске љубави, бесмртног здравља и пуноће живота, у заједници Бога Оца и Сина и Духа Светога, Једног Бога у Тројици слављенога.

И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији, и поручујемо им да остану и да живе са својим светињама.

Молитвено се сећамо и нашег брата и саслужитеља, Архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, који у тамници неправедно издржава казну само зато што се определио за јединство Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Такође се молитвено сећамо и свих оних који било где невино пате и страдају.

Молимо се новорођеном Христу да у години која долази буде мање немира а више мира, мање мржње а више љубави, мање неслоге а више слоге, и призивамо благослов Божји на вас, децо наша духовна, ма где да сте у свету, да у миру и љубави са Богом и људима прославите Божић, поздрављајући једни друге радосним и древним поздравом:

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки

и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ источноамерички МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ

Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ

Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ жички ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ далматински ФОТИЈЕ

Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ ваљевски МИЛУТИН

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ нишки ЈОВАН

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ славонски ЈОВАН

Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ

Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ

Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ

Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ

Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН

Епископ умировљени славонски САВА

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ

Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички МАРКО

Викарни епископ стобијски ДАВИД

Требају ли Срби у Хрватској изићи на изборе?

Још од античке Грчке гласање и избори су израз бриге за опште добро, за добро заједнице и појединца. Данас многи људи не гласају јер сматрају да не могу да утичу на шире друштвене и политичке околности. Међутим, варају се и својим негласањем итекако утичу на резултате изборâ. Стога сматрам да сваки грађанин, без обзира на националну и верску прирпадност, треба да искористи своје право и да по савести гласа, јер на тај начин не препушта другима да одлучују о њему.

Јесте ли гласали и хоћете ли у другом кругу?

У Србији сам увек излазио на гласање и гласао. Нажалост, у Хрватској још немам право гласа. Кад будем имао, увек ћу гласати.

Који је ваш политички поглед на свет?

Начелно, ја немам „политички” него само црквени и хришћански поглед на свет. Додуше, он је и политички, али не у текућем него у првобитном, готово заборављеном значењу те речи. Никада нисам унапред имао личне фаворите. Свој глас сам увек давао оном кандидату за којега ми се чинило да има више одговорности и демократске свести да препознаје, признаје и прихвата шароликост друштвене заједнице, у којој свако може и треба да очува и афирмише своју посебност и различитост. Демократичност и поштовање слободâ свих грађана ми је увек био најважнији критеријум. Стога сам радо подржавао кандидате с којима се можда нисам слагао у погледу на свет, а који су имали наведене карактеристике.

Постоји, наиме, у јавном животу парадоксални феномен да неки људи и групе говоре хришћанским језиком, а не поступају хришћански, а да неки други не користе хришћански речник (иако би им то политички било профитабилно), а да им је пракса ипак више хришћанска него код оних првих. Уосталом, сâм Христос је једампут изјавио да је више праве вере нашао код паганског, туђинског официра (притом окупатора), неголи у Израиљу, свом, изабраном, Божјем народу.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Програм је испред организатора концерта водила Љиљана Јовановић, а гостима су се обратили и Миленко Бодин, председник удружења „Студенички круг“ и игуман манастира отац Серафим. Будући да има још много оних који нису били у манастиру Свете Тројице или бар нису ништа чули о њему, отац Серафим је говорио о својој „кући“ – од тренутка када је први пут дошао ту, па све до данас.

Вече је како и доликује отворено химном Боже правде и молитвом Оченаш. А после тога публика је имала прилику да чује хор Вранић, дечији хор Србче, две песме у изведби групе Пирг, Драгану Мирковић и њену групу, стихове Наде Аничић Црљенице и Ивану Жигон и Косовске божуре.

„Надамо се да сте имали лепо вече, испуњено радошћу и миром. Ето, то и желимо да понесете у своје домове, благослов манастира Свете Тројице, мир и радост“, пожелела је напослетку публици Љиљана Јовановић. Јер то су вредности с којима треба испратити стару и дочекати нову годину.

МОРС

Ушавши у цркву, тројица починилаца су се упутила ка икони украшеној бројним драгоцјеностима, приносима вјерних, благодарних Мајци Божијој на исцјељенима. Али тада је први од њих застао, прекрстио се, а онда су се сва тројица окренула и напустила цркву, не узевши ништа.

Полиција града Лутраки тренутно истражује случај.

Старјешина храма, о. Никос Василопулус, је веома дирнут овим догађајем, који назива божићним чудом Пресвете Богородице, која је заштитила цркву и није дозволила преступницима да украду њену икону.

Са енглеског: А. Орландић

Извор: johnsanidopoulos.com

- Нигде у Православљу није тако лепо уткана породица у празнични живот Цркве као у Српској Цркви у празновању Детињаца, Материца и Отаца. Таквим обележавањем ми се сусрећемо најпре са нашом будућношћу, нашом децом, потом са нашом садашњошћу, нашим мајкама које представљају садашњост која рађа будућност; и са нашом прошлошћу, прошлошћу наших отаца, - речи су Епископа шабачкпг г. Лаврентија којим је отворио је још једно духовно вече у сали шабачке Саборне цркве.

На почетку вечери црквени хор Свети Јован Богослов из Шапца отпевао је неколико песама о Пресветој Богородици, док су рецитаторски програм извела деца из Основне школе „Јеврем Обреновић“ из Шапца заједно са својим вероучитељем ђаконом Јованом Јанчићем. Гост вечери била је др Милијана Љиљана Абрамовић Савић, чувени београдски педијатар у пензији, координатор тима за подршку браку и породици Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке.

Своје предавање др Милијана започела је из угла жене хришћанке говорећи присутнима о женама у Библији почевши од прамајке Еве, па све до Богомајке Пресвете Богородице. Пресвета Богородица је показала светост материнства рођењем богочовека Христа, она је показала важну улогу жене у Црви али и важну улогу жене као мајке.

Докторка Милијана Љиљана Абрамовић Савић указала је да је савремена породица у кризи. Различити закони појединачно се брину о правима деце и другим правима појединца, али рашчлањивањем породице законодавац није заштитио породицу, већ је пре нарушио њен склад. Она је указала на мањкавост одређених закона који материјална средства дају на пример хранитељским породицама, а не дају сиромашним многодетним породицама, истичући да до проблема често долази због немаштине.

Из перспективе свог дугогодишњег стажа др Милијана је дала неколико савета свим присутним мајкама. Пре свега она је истакла значај свега онога што утиче на добро васпитање детета, почевши од пренаталног утицаја мајке на дете. „Мајци је потребно да зна шта једе, да не буде тужна и да избегава стресове“ истакла је докторка, дајући живе примере из живота људи како одрастају деца рођена у различитим условима. Докторка је такође навела да су прве две до три године живота веома значајне у васпитању деце истичући проблеме новије природе, као што је све чешћи случај да деца дуго не проговоре, а као разлог за то наводи одсутност посвећености родитеља деци, као и мањкавост разговарања са децом и све чешће остављање деце пред тв екранима.

На самом крају ове духовне вечери присутне госте поздравио је домаћин овог догађаја, старешина Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Шапцу, протојереј Илија Митрић. Он је заблагодарио др Милијани што је издвојила своје време и дошла по невремену у Шабац, али исто тако и свим мајкама које су по невремену са својом децом дошле на ово духовно вече. Заједно са братством саборне цркве у Шапцу потрудио се да поводом празновања материца уручи скромне поклоне свим оним мајкама које су крстиле треће или неко следеће дете у 2014. години, истичући жељу на крају да се и следеће године у још већем броју окупимо на истом месту и поделимо празничну радост.

Бог се јави на земљи и, истовремено, ми смо видели савршеног човека заједно са непојмљивом вредношћу људске личности. Нарочито данас доживљавамо стање човечанства након пада, с обзиром на то да свакодневно са Псалмописцем казујемо да „сви застранише, уједно неваљали посташе; нема га који чини добро, нема га ни једнога!“ (Псалам 13,3; Римљанима 3,12-13).

Пре оваплоћења Христовог човечанство никад није могло замислити непојмљиву вредност људске личности, која је ослабљена и искривљена након грехопада. Само најпросветљенији људи могли су да уоче, чак и пре времена Христа, вредност људске личности и одговоре на питање Псалмописца: „Шта је човек да га се сећаш? (Псалам 8,5), и: „Учинио си га мало мањим од Анђела, славом и чашћу венчао си га“.

То је та врховна вредност људске личности коју је пројавила богочовечанска личност Господа. И од тог времена сваке године слушамо поруке поводом исте теме појединих држава, влада и социјалних група, или их читамо у међународним споразумима о поштовању људске личности и људских права.

Ми сведочимо са великим изненађењем стално понављану „драму витлејемску“. То је једна драма, јер то више није радостан догађај када ми игноришемо Сина и Реч Господњу рођеног у јаслама, када се човечанство као Његова творевина не поштује као „божанска слика“.

Наша света Православна Црква и њено богословље уче нас да човечанство и људско тело заслужују највише поштовање, јер они су присаједињени Богу у васкрслом Господу. Стога смо сви ми у обавези да повећамо своје напоре за највишу вредност људске личности како би је сви поштовали.

Са великом тугом и дубоким жаљењем Васељенска Патријаршија прати све веће таласе насиља и бруталности, који и даље муче различите регионе на нашој планети, а посебно сав Блиски исток, нарочито тамошње хришћанске староседеоце, често у име вере. Никад нећемо престати да из овог Светог Седишта Православља објављујемо свима – нашој браћи Поглаварима православних и других хришћанских Цркава, вођама и представницима других религија, председницима држава и свакој особи добре воље свуда у свету, а изнад свега нашим ближњима, да било да их други мотивишу или не, ризикују сопствене животе како би лишили друге њихових живота; за њих такође важи да их је Бог створио – јер не може бити истине или истинске религиозности или духовности без љубави према људској особи. Било какво идеолошко, друштвено или верско изражавање које или презире човечанство створено по слици Бога или које учи и дозвољава смрт блиских људских бића, посебно на окрутан и примитиван начин који видимо, зацело нема никакве везе са Богом љубави.

Драге браћо и сестре, док обраћамо пажњу на ситуација која преовладава у нашем свету данас, ми осуђујемо трагичне догађаје који произилазе из мржње према другим религијама и непријатељства према људима.

Као одговор нудимо као једини моћни противотров савременом насиљу „крајње снисхођење“ Бога, који увек делује као љубав и који изненађује учењаке и сав свет. Ово је мистична моћ Бога, мистична моћ Православне Цркве, као и мистична моћ хришћанске вере. Ово је моћ која осваја и преовладава сваки облик насиља и зла путем љубави.

(Патријарх се моли за прекид сваке врсте насиља, које може бити превазиђено љубављу коју доноси и пружа „Анђео великог саветника“, „Кнез мира“, Господ наш Исус Христос).

Извор

Закључено је да је верска служба у функцији одржавања и унапређења оперативних способности Војске Србије.

Истог дана, у војним богослужбеним просторима у Београду, у капели Светог Ђорђа у касарни „Бањица-2“, капели Божјег милосрђа и Месџиду у касарни „Бањица“, одржане су божје службе и молитве.

Капетан Горан Аврамов, главни војни капелан, служио је Свету мису поводом наступајућег Божића. Миси су присуствовали и припадници Оружаних снага Анголе, који се налазе на школовању у Републици Србији.

МОРС