На данашњи дан пре шест година, на "мрежи свих мрежа" су заживеле "Поуке"-највећи православни портал на српском језику.Портал, који окупља преко 16000 људи (регистрованих чланова) и на којем смо у претходном периоду поставили (и оставили) преко 1 250 000 порука-питања, одговора и коментара.

Уз обиље текстова, огледа, књига, аудио и видео материјала, у протекла 72 месеца смо успели да успоставимо високе стандарде у погледу нивоа комуникације о свакојаким темама које се тичу, на првом месту улоге и места хришћанина у данашњем свету, да покушамо (и у великом броју случајева и пронађемо одговоре на многа питања која се и не тичу Цркве и црквеног живота), те да на концу постанемо место окупљања и дружења...

И у наредном периоду ћемо се сви заједно трудити да наш Форум постане још боље место, јер: "Добро нам је овде бити!"

Радомир Наумов рођен у Чоки 12. маја 1946. Дипломирао на Електротехничком факултету у Београду. Радио је као виши саветник у Електротехничком институту „Никола Тесла“, а од 1992. до 1999. године и генерални директор Института. Предавао је на Техничком факултету у Бору, био је и председник управног одбора ЈП „Електропривреда Србије“ и ЈП „Београдске електране“. Био је и председник Југословенског комитета ЦИГРЕ – Међународне конференције за велике електричне мреже и председник или члан више техничких одбора при Савезном заводу за стандардизацију, а од 1993. године и потпредседник Друштва за ширење научних сазнања „Никола Тесла“. Објавио је више од 60 стручних и научних радова на конференцијама и у домаћој и страној стручној штампи.

Народни посланик у сазиву Скупштине Србије био је до 2004. године, као и члан градске владе Београда.

Обављао је дужност министра рударства и енергетике као и министра вера у владама Војислава Коштунице у периоду од 2004. до 2008. године. У последња два мандата је одборник Демократске странке Србије у Скупштини града Београда.

Радомир Бата Наумов добитник је бројних признања за свој научан и хуманитаран рад. Крајем прошле године Патријарх Српски г. Иринеј одликовао је Радомира Бату Наумова Орденом Светог Саве другог степена.

Радомир Бата Наумов остаће упамћен као велики човек, надасве скроман, човек благе нарави и великог срца, увек спреман да сваком помогне.

Том приликом, пуковник Аквино доделио је одликовања и повеље Националне гарде Охаја главном војном имаму капетану Мустафи Јусуфспахићу и главном војном капелану капетану Горану Аврамову, а главном војном свештенику капетану Слађану Влајићу одликовање ће бити уручено по повратку делегације у Америку, на усавршавању на коме тренутно борави. Реч је о бронзаној медаљи Националне гарде Охајо (The Ohio Commendation Medal OHCOM), војном признању која се додељује за изузетне резултате и допринос приликом обављања задатака војним лицима.

Током данашње посете, начелник Одељења за веру Генералштаба Војске Србије пуковник Саша Милутиновић, америчким колегама представио је досадашња искуства у раду главног војног свештеника, капелана и имама, а било је речи и о достигнутом нивоу имплементације делатности верске службе у Војсци Србије.

Пуковник Аквино, током свог излагања осврнуо се на сарадњу војних свештеника са командантима, пружање религијске подршке, као и богослужење и пружање религијске подршке у теренским условима.

У наставку посете, делегација верске службе Националне гарде Охаја обићиће Патријаршију СПЦ, Јеврејску Синаногу, Бајракли џамију, спомен комплекс Опленац, као и Војни музеј.

МОРС

Божанском Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслуживање великог броја архијереја Српске Православне Цркве. После свете Литургије служен је призив Светог Духа. Овим чином званично је отпочело заседање овогодишњег Светог Архијерејског Сабора.

ФОТОГАЛЕРИЈА

ПИШЕ: ДРАГАНА МИЉАНИЋ

Познато је да се годинама уназад, прецизније од „демократских промена“ 2000. године, у појединим домаћим медијима води подмукла кампања против Српске православне цркве. Да је реч о добро уштимованом оркестру, говори препознатљив манир, према коме се ови напади препознају тако што често долазе са наизглед супротстављених фронтова, које углавном повезује другосрбијански, (про)западни дух. Kлише је мање-више исти и напади се разликују само по томе да ли се тесктови пласирају вулгарно-булеварски, чиме се претендује на освајање површније публике, или су увијени у обланду бојазни због наводно нарушеног фамозног секуларизма, као хладног оружја у рукама демократије, чиме се гађа онај део публике који тежи „европским вредностима“.

ГЛАДНИ ТЕЛОМ И ГЛАДНИ ДУХОМ

У медијском черечењу Цркве, свештенство се представља као скуп бескрупулозних лопова преобучених у мантије. Нешто ређе, али једнако агресивно, и као скуп перверзњака који, што је посебно занимљиво, од свих настраности највише воли папу. Далеко од тога да је стање у СПЦ савршено, али је симптоматично који се мотиви крију иза атака на њу, а није згорег обратити пажњу и на то ко говори, пре него на то шта је речено.

Ако знамо да се више од шест милиона грађана Србије, према последњем попису, изјаснило да су православне вероисповести, да од тог броја већина њих виђа свештеника само на свадби или сахрани, да је притом та већина изнурена вишедеценијском уметношћу преживљавања – није необично да је управо та „циљна група“, дакле, и физички и духовно гладних људи, она код које ће овакве вести произвести највећи револт.

Тешко је са сигурношћу установити ко стоји иза свих насртаја на Цркву, како због магловитих информација о финансирању медија, тако и због енормне количине полуистинитих, лажних, па и истинитих информација у истом пакету, вешто укомпонованих тако да је сваки покушај да се у њима препознају јасан циљ и наручилац просечном читаоцу/гледаоцу налик на потрагу за правим људима у Потемкиновим селима.

Истина о томе ко плаћа, па самим тим и наручује информацију, знатно би олакшала посао, јер је праћење токова новца често најбољи начин да се открију многе слилне операције. Kако год, у просечном конзументу медија природно се рађа револт због наводне масовном бахатости клера, а код многих долази и до незаинтересованости за оно што се у друштву дешава, чиме се ослобађа простор за додатне манипулације, јер је број оних који промишљају и притом су способни да реагују све мањи.

Ипак, постоје неке назнаке према којима би се могло наслутити ко стоји иза континуираног блаћења Цркве. Премда су многе у домену нагађања, могже се указати на то коме је у интересу да срозава њен углед, шта се тиме постиже и ко би од тога имао највише користи. Да би се све боље разумело, требало би размотрити која су то кључна државна питања око којих се сударају супротстављени интереси, али чије решавање не може да се замисли, а да се притом игнорише став СПЦ о њима. Пре свега, то је питање Kосова, а након њега, питање европских интеграција, које са собом отвара мноштво других питања од друштвеног значаја, о којима Црква итекако има свој став.

ПРИТИСАК НА САБОР

Јасно је да напади на Српску православну цркву не би били ни приближно делотворни када се, вероватно из истих центара моћи и у истим медијима, истовремено не би одвијао и рад на урушавању ауторитета државних институција: војске, полиције, судства, школства, здравства, а у крајњој линији, и ауторитета породице. Сведоци смо отвореног девалвирања свега онога што једну државу чини стабилном. Ово за последицу има одвајање народа од његових кључних институција, а народ који нема поштовања према својој цркви и држави је као стадо без свог пастира, које је за сваку звер лак плен.

Такође, вештачким пумпањем јавности истовремено се утиче и на институције које се прозивају, и то тако да оне због притиска јавности доносе баш онакве одлуке какве би одговарале интересним групама које притисак и креирају. Kонкретно, овог месеца заседа Сабор СПЦ, па није искључено да се медијски насртаји, који су у последње време интензивирани, могу посматрати и у том светлу.

На послетку, иако се може рећи да је највећи број Срба само декларативно православан, још увек се не може занемарити фактор на који је Арчибалд Рајс указао пре скоро 90 година, а то је специфичан однос нашег човека према Богу, који је овде претворен у свемоћног владара, док свештеници за Србе нису пре свега црквени људи, него нека врста узвишених политичара.

„Та религија вас, упркос вама, одржава“, приметио је сјајно Рајс, упозоравајући Србе да брижљиво чувају такав однос, јер ће као народ нестати онда када га напусте.

Извор: Нови Стандард

Тема се налази на форуму ОВДЕ

Духовник Казнено- поравног завода Ваљево јереј Дејан Трипковић учествовао је у раду Округлог стола свештенослужитеља и запослених у Управи за извршење кривичних санкција, чији је домаћин, новембра прошле године, био Окружни затвор у Београду. Заједно са свештеником Глигоријем Марковићем, духовником престоничког Централног затвора и Специјалне затворске болнице, о. Дејан Трипковић боравиће у Кардифу од 18. до 23. маја 2015. године, са циљем проширења знања о мисији која му је поверена. У сусрет саветовању у Велсу, свештеник Трипковић недавно је угостио пречасног каноника Роберта Пејна, пастора Англиканске Цркве, који је пуних 40 година био затворски капелан у Енглеској и Велсу и помоћник главног капелана двеју држава Уједињеног краљевства. За успешан мисионарски рад одликовала га је британска краљица Елизабета Друга.

У ваљевском КПЗ- у преч. Пејна примили су в.д. управника Љубисав Пантелић, начелница Одељења за третман Наташа Веселиновић- Параментић и васпитач Саша Мирковић. У неформалном разговору, размењена су искуства у раду са осуђеницима, чијој ефикасности на свој начин доприносе различите струке. На свештеницима је да штићенике пажљиво слушају и озбиљно их схвате јер то је свештенослужитељу Божји дар. Они су под великим притиском, а дубоко унутар њихових бића је икона Божја.

- Морамо да будемо стрпљиви и пружимо им прилику да се открију и узрастају у својој вери. Боравио сам у Централном затвору у Београду. Причао са тридесетак младића. ..Тешко је за мене, који долазим из Велике Британије, да их у потпуности разумем јер не знам ништа о њиховој животној ситуацији. Али, на основу досадашње праксе, знам да је важно наћи баланс између изазова који им се упућује и афирмације њихових личности. Желимо да им помогнемо да се промене, да схвате колико вреде, открију нови свет у ком је Господ Христос „пут, истина и живот“. Открију и буду део њега. То чинимо кроз радионице, дискусије, молитве...- каже пречасни каноник Роберт Пејн. Иако увелико пензионисан (73. год.), овај англикански свештеник обилази бројне европске земље, са жељом да тамошњем свештенству пружи савете, подршку и охрабрења у мисији, која носи велику националну одговорност.

Како је у Србији боравио у време празника Преноса моштију Светог Владике Николаја, преч. Роберт Пејн походио је манастир Лелић и поклонио се моштима лелићког Златоуста. Свети Владика Николај добро је познат енглеском народу, будући да се на универзитету у Оксфорду стручно усавршавао, а његовим прекрасним беседама дивили су се најугледнији Енглези, међу којима и краљ Џорџ Пети. Судећи по књигама које је написао, Владика Николај био је заиста посебна личност са много љубави за све људе света. Диван је осећај бити данас овде, поделио је своју радост уважени гост из Велике Британије.

Ј. Ј.

Prakash Varghese (OCP Delegate of UAE, Gulf and Levant)

OCP News Service – 29/04/2015

Из извештаја сазнајемо да је експлозив био постављен унутар подземних тунела испод грађевине. Ова стара црква је била центар јерменске православне заједнице у Алепу. Црква одавно има статус саборног храма а посвећена је св. Рити је делимично оштећена пре четири месеца. Терористи су 2014. уништили и меморијални храм у Ден Зору (Сирија) посвећен жртвама геноцида у Јерменији.

Пре почетка немира 2001. у Сирији је живело између 60000 и 70000 Јермена. Јерменске заједнице су се често окупљале у местима као што су Алепо, Латакија, Квамишли, Хомс, Хасакех, Јакубије, Рака, Кесаб и Дамаск.

Извор: http://theorthodoxch...eppo-destroyed/

Превод: Поуке.орг

1. Трајно уклањање обе нетачне објаве са веб странице које датирају од 01.04.2015. године, као и пратећих чланака и коментара без обзира на то да ли су потписани или анонимни, а који су понижавајући и са елементима клевете не само према Одобру, већ и лично према председавајућем и осталим члановима одобра.

2. У циљу обнављања истине да се објави одмах, без скраћивања и под истим условима под којима су објављене и остале информације на сајту, следећа изјава председавајућег Одбора:

Као одговор на нетачне објаве на вашој веб страници од априла 2015. године везане за састанак специјалног Интер-православног одбора намењеног за припрему Светог и Великог Сабора Православне Цркве којим ја председавам, заједно са познатим и непознатим чланцима и коментарима објављеним на вашој веб страници који су на њој стајали дужи временски период провоцирајући и клевећући мене, али и остале чланове поменутог Одбора и наносећи моралну штету раду Одбора, у циљу очувања истине позивам вас да одмах на вашем сајту од речи до речи објавите следеће:

Објаве на вашем сајту су потпуно нетачне и непроверене, а везане су за то да сте ви наводно добили информацију о томе да је задњи састанак Одбора био намењен тражењу начина и методологије да Велики и Свети Синод изрази своју солидарност према сексуалним „мањинама“. Не само да се о томе није расправљало у Одбору којим ја председавам, него ни један једини члан Одбора није изразио било какву врсту подршке тог типа ни директно, ни индиректно. Непримењивање насиља према грешницима произилази из јеванђеоског принципа љубави према сваком грешнику (међу многобројним примерима се може издвојити каменовање жене због прељубе из Јеванђеља по Јовану 8.3-11). Ни један члан Одбора није одобрио, нити прихватио њихов начин живота, како је то малициозно представљено у вашем чланку и коментарима на веб страници. У сваком случају, Одбор је ауторитативно изразио своје мишљење о читавој теми кроз формално саопштење од 02.04.2015. године, а ја вас позивам да то саопштење објавите са све потписима представника Цркве. Саопштење гласи:

Специјални Интер-православни Одбор конституисан одлуком представника Сабора Православних Цркви марта 2014. године са мандатом да ревидира документе написане и објављене на другим и трећим предсаборским консултацијама (Женева 1982., Женева, 1986.) комплетирао је свој задатак са три узастопна заседања (29.09. - 04.10.2014., 16.02.-21.02.2015., 29.03.-03.04.2015.) у Православном Центру Васељенског Патријархата у Женеви. Дакле, ревидирани и остали текстови којима су потребне измене су припремљени за даљу обраду.

Расправе Одбора су вођене у духу братске љубави и конструктивног дијалога. Сви чланови су одговорно изјавили да је све што је објављено о наводном прихватању ставова супротних учењу Цркве апсолутно нетачно и неосновано.

Митрополит Јован пергамски – Васељенска патријаршија – председник Одбора

Сергије (Александријска патријаршија)

Василије (патријаршија Антиохије)

Аристарх (Јерусалимска патријаршија)

Иларион (Московска патријаршија)

Амфилохије (Српска патријаршија)

Нифон (Румунска патријаршија)

Јован (Бугарска патријаршија)

Андреј (Грузијска патријаршија)

Јован (Црква Кипра)

Хризостом (Грчка архиепископија)

Јован (Пољска митрополија )

Јован Корчи (Албанска Православна Црква)

Џорџ (Чешка и Словачка митрополија

Јеремија швајцарски, секретар: Припремни одбор за Светим и Великог вијећа (Васељенска Патријаршија)

Осим тога, још један наслов објављен на вашем сајту под називом "Јован пергамски: Стоп цурењу информација у медије ", нетачан је и доводи у заблуду, јер је реченица у истом тексту: "Током 3. састанку одбора у Женеви, Митрополит Јован пергамски затражио је од свих чланова комисије да не разговарају са представницима штампе о темама које се помињу на Одбору." нетачна. Оно што је истина је изјава да је председник Одбора замолио чланове да не дају нетачне информације. У вези с тим, желим да напоменем да је то узето здраво за готово, односно да су информације везане за Одбор прецизно изнете од стране председника Одбора и чланова. У конкретном случају, водећи се вишедеценијском праксом , сви документи су објављени тек након одобрења на предсаборским консултацијама.

3. Стога, позивам вас да заувек уклоните са вашег сајта све идентификоване и анонимне коментаре, који су постављени на основу горе наведених, нетачних података који су крајње увредљиви како за мене, тако и за Одбор којим председавам.

4. На крају, молим вас да се у будућности уздржите било каквог сличног понашања које чини моралну штету раду Светог и Великог Савета и оних које носе одговорност за његову припрему.

Поводом злонамерних текстова непознатих аутора,,Sklanjajte decu: Hitne duhovne potrebe u pešačkoj zoni!“,,,Popovski slalom kolima kroz pešačku zonu“и других сличних текстова, као и фотографија објављених најпре на интернет-порталима mojnovisad.com,021.rs и од стране других локалних новосадских медија, а у току дана и у скоро свим домаћим медијима, Епархија бачка је дужна да демантује наведене текстове и јавност обавести о следећем:

1. Службени аутомобили Епархије бачке су до почетка партерног уређења на Тргу Републике (код Рибље пијаце),са свим потребним дозволама и картицама, у двориште Владичанског двора и у порту Саборног храма, где се налазе гаража и службени паркинг, улазили кроз покретну рампу на почетку Гимназијске улице, у чему су их веома често ненадлежно и противзаконито ометала непрописно паркирана такси-возила. После почетка радова, о чему Епархија бачка није била унапред обавештена, од службених лица Управе за саобраћај Новог Сада је добијено упутство да се замене картице за улазак у пешачку зону тако што ће службеним аутомобилима Епархије бачке, као и осталим правним и физичким лицима, бити омогућено да у пешачку зону улазе из правца улице Модене.О овоме је, узгред буди речено, својевремено писао поменутипортал 021.rs (http://www.021.rs/Novi-Sad/Servisne-informacije/Zamena-kartica-za-prolaz-u-pesacku-zonu.html).

Имајући у виду чињеницу да би се наведено решење показало као непрактично, јер би се епархијским аутомобилима морало пролазити кроз велику гужву читавом дужином улица Модене и Змај-Јовине, Епархија бачка је затражила алтернативно решење које сунадлежне градске институције дефинисале као могућност коришћења најкраћег дела пешачке зоне (почетак Змај-Јовине и део Милетићеве улице). Управо овом трасом се кретао и службени аутомобил који је приказан на слици непознатог аутора.

Дакле, Епархија бачка од почетка радова на Тргу Републике нема другу алтернативу него да у своје службене просторије и у резиденцију епископа долази искључиво кроз пешачку зону где се свакодневно окупља велики број наших суграђана. На исто су приморани и сви други посетиоци Владичанског двора укључујући и високе државне функционере, као и високе званичнике других Цркава, верских заједница и држава. За овакву ситуацију Епархија бачка није и не може бити одговорна.

2. Злонамерност писања наведених текстова јасно се може видети из непримерених и нетачних коментара објављених фотографија, као и тврђења да се службеним аутомобилом бахато управљало и да су грађани, а посебно деца, били приморани да беже у нади да ће сачувати голи живот и избавити се из ове драматичне ситуације. Истина је потпуно другачија. Службени аутомобил је веома споро пролазио овим делом пешачке зоне управо због гужве и великог броја мале деце која се свакога дана окупљају у ужем центру града. На сликама се јасно може видети да осим брижне мајке која своје дете узима у наручје сви остали стоје потпуно мирно и стрпљиво пропуштају службено возило Епархије бачке, као и свако друго возило које пролази пешачком зоном.Аутомобил који је паркиран уз саму ограду Владичанског двора (Opel corsa), а веома често и возило Audi караван чија фотографија није објављена уз наведене текстове, али је свакодневно паркирано уз ограду Владичанског двора, нису власништво Епархије бачке. Opel corsa је власништво нашег суседа који на основу инвалидитета има дозволу за паркирање у пешачкој зони, а друго возило припада једном од власника оближњег бутика и летње баште.

Посебна тема је невероватно чудо да се обични грађанин у тренутку проласка службеног возила Епархије бачке кроз пешачку зону затекао на лицу места са професионалним фотоапаратом који је искористио за потребе горенаведеног интернет-портала. Свештеник који му се том приликом обратио није користио непримерене речи него је упозорио овог обичног грађанина да то што чини није пристојно. Нетачно је да се свештеник, који је, иначе, гост Епархије бачке и који је дошао из иностранства у посету нашем граду – Српској Атини, користио непримереним речником.

3. Да је у питању напад на Цркву, сакривен иза бриге за наше најмлађе суграђане, јасно показује и лажна информација да је службено возило Епархије бачке луксузна лимузина, а не половни аутомобил произведен 2010. године, чија је тржишна цена од 8.000 до 10.000 евра. Поред тога, иако спомињу доставна службена возила и возила хитне помоћи која такође имају дозволу уласка у пешачку зону, нико од душебрижника се није запитао на који начин би, не дај Боже, у случају хитне потребе могла да реагује ватрогасна служба и хитна медицинска помоћ, када једно службено путничко возило изазове овакву пометњу и по речима „истинољубивих“, а при томе неименованих аутора,драматичну ситуацију у центру Новог Сада. За разлику од њих, Епархија бачка је о овоме званично писала надлежним градским службама и давала одређене сугестије и предлоге.

4. На крају, ради разоткривања правих побуда за писање оваквихи сличних антицрквених чланака подсетићемо јавност на догађај када је познати локални политичар једне комби-странке дивљао пешачком зоном Новог Сада, не службеним и не приватним него позајмљеним моторним санкама, и када је у наведеним локалним медијима његово дивљање приказано као херојство, јунаштво и духовита шала на рачун градских власти. Новосадски антицрквени медији су увек били и биће у служби таквих политичких групација од којих су неке и сада на власти у градском парламенту.

Уосталом, питамо се, а питамо и јавност Новог Сада, куда би службени аутомобили градских челника, високих државних представника и угледних гостију нашег града улазили у пешачку зону и долазили до Градске куће када би се, на пример, радови изводили у улици Модене. Одговор је јасан:или кроз пешачку зонуЗмај-Јовине улице, или преко платоа Српског Народног позоришта, или кроз Његошеву улицу. Да се изабере било која од ове три путање резулат би био исти као и са службеним аутомобилима Епархије бачке.

Из Канцеларије Епископа бачког

Извор: Епархија Бачка, Војвођанске новине

Погледајте исту тему на ФОРУМУ

Помен за душе наших колега, пријатеља, сабораца. За душе наших хероја, Омера, Милована, Драје и Миладинчета. У спомен Вазнесења Господњег у 40. дан по Васкрсењу. Тачно у 11:00 часова окупише се ваздухопловци у маленој капели аеродрома Батајница. Окупише се да упуте молитве своје Господу за душе својих колега. У свим нашим срцима, и данас, ране су још свеже. Свака ваздухопловна душа и даље осећа тежину губитка четворице колега. Чак и сваки део аеродрома још подсећа на њих четворицу, празна стајанка на коју више неће изаћи са осмехом, празни хеликоптери у које више неће ући да крену на нови задатак, празно фудбалско игралиште на којем неће одиграти утакмицу живота. У свим нашим просторијама и ходницима још нема веселог осмеха да се чује. Чују се само кораци и виде се само погледи, погледи колега који нису заборавили. Нису заборавили своје другове. Међу свим ваздухопловцима још стоји туга за Омером, Милованом, Драјом и Миладинчетом. Четворицом великих ваздухопловаца.

Треба много времена да прође, кад добар човек напусти наше животе, па да бол за њим прође, нестане. Кад нас напусте четворица добрих, великих људи, колико треба времена да прође а да туга за њима нестане? Ваше колеге ваздухопловци неће дозволити да будете заборављени.

Данас су окупљени ваздухопловци у тишини стајали и молили се за душе својих другова. У тишини, достојанствено, поносно.

Помен је служио бригадни свештеник, јереј Предраг Докић. На крају помена обратио се свим присутнима благим речима вере, утехе, речима које су морале бити речене тог дана.

„Драга браћо, помолили смо се за покој душа уснулих слугу Божијих... Узнели смо молитве Господу за спас душа њихових. Молитва је у нашој Цркви заправо највећи подвиг, највећа жртва коју можемо да принесемо за некога, за ближњег свога. Овај парастос који смо сад одслужили, није комеморација или неко евоцирање успомена или сећање, већ је молитва и жртва коју смо ми сада принели пред престо Божији. А та жртва неће остати незаписана. Помолили смо се да Господ настани душе њихове тамо где праведници почивају. Да са светима упокоји душе њихове.

На крају, певали смо Вјечнаја памјат за вечан спомен, за вечну успомену, за вечно сећање, али не сећање овде на земљи, јер је на земљи све пролазно, већ смо тиме замолили Господа да их се Он вечно сећа у своме Царству небеском, у Царству вечности, које је припремљено за све нас, за све људе, јер је човек за вечност створен да буде вечан и да живи у вечности са Богом. Доласком Христовим, његовим очовечењем и његовим Васкрсењем ми добијамо могућност поновног вечног живота, који смо изгубили падом Адамовим. А данас, налазимо се у радости Васкрса. Христос је својим Васкрсењем разрушио смрт, односно роду људском је поново вратио могућност вечнога живота...

...Свећа коју смо запалили, означава Христову преображењску нестворену светлост. Кад год упалимо свећу за покој душе наших драгих, исказујемо веру да су наши покојни у Христовој светлости, да нису у тами.

"Још једном Христос васкресе, а нашим покојнима Бог да душу прости!“ - завршио је тихо јереј Предраг Докић. Остао је мирис тамјана и светлост свећа да им осветли пут којим су кренули.

Кренуше ваздухопловци свако својим путем, свако са својим мислима, бригама и плановима. Охрабрени и оснажени васкршњом песмом ''Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробовима живот дарова''.

заставник Саша Јовановић

летач-техничар

СПЦ

Чин освештавања војних застава обавио је викарни патријархов епископ Владика топлички Арсеније, уз саслужење војних свештеника и свештеника Eпархије шумадијске. Свечаности су, поред представника Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије и званичника локалне самоуправе, присуствовали припадници јединица Војске Србије који ће их, уз одговарајуће војне почасти, сутра у Такову примити из руку председника Србије Томислава Николића.

Ово је велики историјски догађај за Војску Србије и Српску православну цркву, рекао је главни војни свештеник Слађан Влајић.

– Војне заставе су освећене први пут после 85 година, што је догађај без преседана у новијој историји српског народа. То је четврто свечано освећење српских војних застава у три последња века, односно од оснивања модерне српске државе. Тиме је овај догађај још важнији, још величанственији, рекао је Влајић.

Историјска је чињеница, незабележена у светским оквирима, да је српски војник, током последња два века, сачувао 47 од 51 ратне заставе. Једна од њих сахрањена је с краљем Петром Првим, а три су, током Албанске голготе, негде закопане и тако сачуване од непријатеља. Све остале се данас чувају у Војном музеју.

МОРС