Живе речи утехе: Живе речи утехе

Проф. др Мирко Томасовић: Символ вере (Тумачење Никејско-цариградског Символа вере)

Fri, 01 Dec 2017 10:26:30 +0000

После Предговора (стр. 9-14), у поглављу Древни символи вере (13-19), аутор је изложио на изворним језицима (античком грчком и латинском) неке од најзначајнијих древних Символа вере: Символ вере Римске Цркве, Символ вере папируса Der-Balizeh, Крштењски Символ вере Кесаријске Цркве (из 3. века), Крштењски Символ вере Антиохијске Цркве (из 4. века), Крштењски Символ вере Јерусалимске Цркве (из 348. г.), те исте упоредо превео на српски језик. Ови Символи вере, као прворазредни историјски извори, представљају прилог Уводу (21-27) који следи. У Уводу аутор укратко даје објашњење смисла древног грчког термина „символ“, а потом образлаже значење истог у хришћамском смислу констатујући да „Символ вере сведочи о истинитости и јединству хришћанске вере у Тројичног Бога као и богослужбеног јединства, и показује да је богооткривена вера апостолска, отачка и православна.“ Такође у Уводу, аутор излаже своју методологију истраживачког рада и тумачења Никејско-цариградског Символа вере која се базира првенствено на библијским изворима, Светоме Предању, светоотачком учењу, те литургијском животу и искуству Цркве.

На страни 29 изложен је Никејско-цариградски Символ вере, да би потом уследило централно и најдуже поглавље монографије - Тумачење Никејско-цариградског Символа вере (31-292). Након изнесеног приказа историјског пута настанка Символа вере у претходним поглављима, аутор се у овом поглављу упушта у децидно тумачење Символа вере где долази до изражаја његова широка ерудиција: богословска, филолошка, патролошка, историјско-богословска. Са ауторитетом поузданог познаваоца Светога Писма и светоотачке мисли он детљано тумачи буквално сваку реч Символа вере – почевши од речи „Верујем...“ па закључно са речју „Амин.“ Импресивна је лакоћа са којом аутор плови кроз научне дисциплине у тумачењу суштине богословских мисли Символа вере. Тамо где налази за сходно он прво етимолошки разјасни термин или термине, које потом богословски тумачи придржавајући се предањско-православне ерминевтичке методологије сходно којој Символ вере тумачи првенствено на основу Светога Писма, Светих Отаца и литургијског живота Цркве. Свој аутентични ерминевтички израз, поред наведених базичних ерминевтичких постулата, аутор гради и на основу најсавременије богословске литературе. На овај начин његово тумачење основних истина православне вере изражених у Символу вере бива не само свеобухватно – и по дубини и по ширини – већ и актуализовано на основу савремених научних чињеница. Ауторово тумачење Символа вере представља заокружен богословски опус, једну врсту језгровитог излагања савремене догматике са свим њеним подгранама, почев од космологије, антропологије, христологије, тријадологије до еклисиологије. На тај начин књига пружа могућност увида у основне истине православне вере не само студентима Богословског факултета, већ и широј читалачкој публици.

У Поговору (293-308) аутор поново наглашава мисао која се провлачи кроз целу монографију, тј. да богооткровењске истине, онако како су изложене у Символу вере, нису плод чисто људског домишљања већ да су дар просвећења Духа Светога чланова Цркве који су те истине благочестиво (православно) и изложили (формулисали). Стога, по аутору, Никејско-цариградски Символ вере не изражава веру појединца већ заједничку веру евхаристијске заједнице, заједничко богослужење и заједнички начин живота православних хришћана. Саме по себи богооткровењске истине Символа вере су неизменљиве, а њихово благодатно дејство у Цркви је жива спона „вере“ која повезује верујуће људе, односно православне хришћане, свих времена и векова, свих племена и народа. Тако се јасно показаује «да је вера везивна моћ, која остварује савршено, непосредно и натприродно јединство онога који верује, са верним Богом», те да је она иста јуче, данас и сутра.

Рукопис се звршава навођењем издања и превода Светога Писма (309) којима се аутор користио, листама скраћеница навода из Светога Писма (309-311), листама скраћеница цитираних дела - зборника, студија, часописа (311-312), те библиографије која је разврстана на изворе и осталу литературу (313-327).

Као Додатак (331-376) монографији аутор је приложио своју засебну студију Истина Цркве је богочовечанско ја. У овој обимној студији аутор се бави питањем библијског дефинисања појма истине. Полази од библијских исказа где Господ говори о себи у првом лицу: Ја сам - ὲγώ εἱμί. На основу старозаветних наведених исказа аутор констатује да је библијска истина увек била персонална, тј. да се она увек односила на некога (τις) а не на нешто (τι). Истина, дакле, није никаква идеја или теорија, већ је она сам троипостасни Господ Бог који се открива људима и жели личну заједницу са њима. Старозаветна начелна становишта личне (персоналне) истине аутор је довео до крајњих библијско-логичких консеквенци кроз тумечење новозаветних места где Господ Исус Христос говори о себи у првом лицу. Према ауторовом запажању, «у Исусу Христу ми видимо људско лице Бога. Христос рекавши: ὲγώ εἱμί – Ја сам, сведочи за Себе да је оваплоћени Бог Логос, односно, да је Он надвечни Господ Бог – Yehowah Elohim, као што је то и Бог Отац, Који је одувек и од искони, Који беше и јесте, и Који краја нема. У Христовим речима Ја сам видимо сведочење о Христовом Божанству, и да нам се Самоистина открива као Личнос(т)на Истина, и да учествујући у Њој, живимо њоме... Христос је живо Име Личнос(т)не Истине. Исус Христос је, дакле, заједничка, то јест, саборна Личност, јер сви бесмо у Христу и заједничко лице човечанства поново оживљава у Њему.» На библијско аргументован начин аутор доказује Божанство Христово, али исто тако и главни смисао његовог оваплоћења као «Истине, Пута и Живота» (Јн. 14,6) за цео људски род. На основу библијских исказа, светоотачких сведочења и савремене релевантне литературе, аутор је у студији стручно презентовао вишезначајни (гносеолошки, христолошки, еклисиолошки, сотериолошки) смисао библијско појма Истине.

Имајући у виду да се рукопис др Мирка Томасовића заснива на изворној историјској грађи и релевантној савременој богословској литератури, као и чињеницу стручне интерпретације и ерудиције аутора, књига има јасну научну вредност. Она је оргиналан плод ауторовог научног истраживања и на савремен начин саопштава православна богословска становишта у чему се и огледа њен допринос српској богословској мисли. Због свега наведеног задовољаство ми је да препоручим издавачу за објављивање рукопис плодног богословског писца и реномираног професора Универзитета у Источном Сарајеву др Мирка Томасовића Символ вере (Тумачење Никејско-цариградског Символа вере).

др Мирко Сајловић

Извор: Српска Православна Црква

Патријарх Иринеј посетиће Московску Патријаршију

Wed, 29 Nov 2017 19:43:31 +0000

На позив Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, поводом обележавања стогодишњице Сверуског Помесног Сабора из 1917. године, на коме је донета одлука о обнови Патријаршије у Руској Православној Цркви и изабран Светог Тихона, исповедника вере, на московски патријарашки престо, што се догодило у жару револуционарних потреса у Русији, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј узеће учешће у овом догађају предводећи делегацију Српске Православне Цркве, коју чине Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички и старешина подворја Српске Православне Цркве у Москви г. Антоније, игуман манастира Ковиљ архимандрит Исихије (Рогић), старешина храма Светог Саве на Врачару архимандрит Стефан (Шарић) и ипођакон Дејан Накић.

шеф Кабинета Патријарха српског

ђакон др Александар Прашчевић

Извор: Српска Православна Црква

Министар правде Нела Кубуровић код Патријарха српског (ФОТО)

Tue, 28 Nov 2017 14:59:58 +0000

Извор: Српска Православна Црква

(VIDEO) Од Косова до Јадовна" - промоција 9-ог издања књиге Владике Атанасија (Јевтића) на ПБФ-у

Tue, 28 Nov 2017 14:09:25 +0000

Одлука Синода БПЦ о захтеву Скопља - формира се Комисија за посредовање о канонском статусу МПЦ код Помесних цркава

Mon, 27 Nov 2017 11:49:24 +0000

На данашњем заседању у Софији Свети Синод Бугарске православне цркве размотрио је писмо Македонске православне цркве у расколу у којој она тражи да јој БПЦ буде "мајка црква".

Полазећи од става апостола Павла (I Кор, 26, 12) да је Црква Тело Христово и да када страда један од њених удова страдају сви удови и када се радује један, радују се сви чланови, Свети Синод Бугарске патријаршије је примио на знање захтев из Скопља да буде "мајка црква" Македонској и констатујући да никада није био равнодушан према страдањима Македонске православне цркве, одлучио је да предузме све неопходно у заступању решавање канонског статуса МПЦ пред Помесним православним црквама.

У том смислу Синод БПЦ је оформирио "Комисију за преговоре с МПЦ и осталим Помесним црквама у циљу решавања канонског статуса МПЦ", коју чине митрополити: старозагорски Кипријан (председник), и чланови: ловчански Гаврил, пловдивски Николај, западно и средњеевропски Антоније, варенски и великопреславски Јован, неврокопски Серафим, русенски Наум и враченски Григорије.

КОМЕНТАР: Синод БПЦ није прихватио тражење МПЦ-ОА да јој буде "мајка -црква", чак и не спомиње одредницу ОА, нити поглавара те цркве у расколу назива архиепископом охридским, нити је прихватио захтев за успостављање евхаристијског јединства, нити за признавање аутокефалије. Али, јесте преузео активно учешће у решавању македонског црквеног питања пред Помесним православним црквама, пре свега у смислу да се реши њен како је то назвао најутицајнији бугарски митрополит ловчански Гаврил "шизматични статус": https://dobrotoliubie.com/2017/11/27/митрополит-гавриил-анулираме-ли-само/

Другим речима, Бугарска патријаршија није на себе преузела да сама решава раскол ("анулира шизму", како се изразио митрополит Гаврил), али је показала добру вољу да помогне у његовом отклањању. То може да радује све којима је истински стало да јединства православних, на Балкану посебно.

Интервју Епископа зворничко-тузланског Г. Фотија (ВИДЕО)

Sun, 26 Nov 2017 19:35:39 +0000

Нова емисија на Радију Беседа: Сведочанства о великом рату (АУДИО)

Fri, 24 Nov 2017 20:04:42 +0000

Звучни запис прве емисије:

Епископ жички Јустин одбранио докторску тезу

Fri, 24 Nov 2017 17:58:41 +0000

Чланови комисије су у докторској дисертацији Епископа жичког г. Јустина истакли као веома успешан мултидисциплинарни приступ овој комплексној и од суштинског значаја теми, о чему говори и импозантан број наслова коришћених у основној литератури (преко 270 наслова). Комисија је такође оценила, као посебну вредност овог рада, препознавање актуелног тренутка и потребе наше свете Цркве да на савремена искушења одговори синтезом познавања светоотачког искуства покајања и исповести као најделотворнијег лека и применом сазнања савремене психологије.

Након двоипочасовне квалитетне критичке дискусије и анализе, једногласном одлуком комисија је потврдила успешност одбране, што представља врхунац кандидатовог готово тридесетогодишњег труда на постизању ове академске титуле.

Из канцеларије Епископа жичког

Извор: Епархија жичка

У спомен на почившег Епископа Јеронима поводом годишњице упокојења (ВИДЕО+АУДИО)

Fri, 24 Nov 2017 12:31:28 +0000

У спомен на блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Видео запис емисије "агапе" у којој је гост био блаженопочивши Епископ Јероним:

У спомен на блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Звучни запис предавања које је почивши владика одржао у школи Православне Духовности при црквеној општини новосадској на тему: „Велики вход и херувимска песма“:

У спомен на блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима: Звучни запис приступне беседе Епископа Јеронима на епископској хиротонији 28. септембра 2014. године:

У спомен на новопрестављеног Епископа јегарског Јеронима: Звучни записи изабраних беседа блаженопочившег епископа Јеронима:

Беседа Епископа јегарског Јеронима у Недељу Православља, 2016. године, Саборни храм у Новом Саду

Беседа јегарског Јеронима на празник Света Три Јерарха 2016. године, Алмашки храм у Новом Саду

Беседа Епископа јегарског Јеронима на празник Богојављенија 2016. године, Саборни храм у Новом Саду

Беседа Епископа јегарског Јеронима у двадесет другу недељу по Духовима, 1. новембра 2015. године, у цркви свете браће Кирила и Методија у Новом Саду

Беседа Епископа јегарског Јеронима на празник Воздвижења Часног Крста, 2015. године, у Саборној цркви у Новом Саду

Беседа Епископа јегарског Јеронима на празник Св.Јоакима и Ане у Шајкашу 22. септембра 2015.

Беседа Епископа јегарског Јеронима на прослави Светог Илије у Челареву 02.августа 2015.

Беседа Епископа јегарског Јеронима на слави манастира Ковиљ 26.јула 2015.

Део беседе Епископа јегарског Јеронима при освећењу Светосавског дома у Шајкашу 04.јула 2015.

Беседа Епископа јегарског Јеронима на Спасовдан, 2015.

Беседа Епископа јегарског Јеронима у Недељу двадесет трећу по Духовима, 2014. године, у Светосавском храму у Новом Саду.

Све звучне прилоге преузели смо са званичне интернет презентације Радија беседе на чему им благодаримо!

Животопис блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима:

Блаженопочивши епископ јегарски Јероним (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник Светог Саве, првог архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја. Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.

У чин архиђакона је рукопoложен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих, 9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска). У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик.

На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког.

Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита и протојереја, као и девет ђакона.

Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова и васкрсења нашег које нам је Господ даровао, којем се надамо и које чекамо.

Епископ јегарски Јероним, викар Епископа бачког, уснуо jе у Господу 24. новембра 2016. године.

Заупокојена Литургија и опело Епископу Јерониму служени су 29. новембра 2016. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. Епископство, свештенство и монаштво, не само Српске Православне Цркве већ и других помесних Православних Цркава, родбина, пријатељи, поштоваоци епископа јегарског Јеронима, као и верног народа из свих крајева Бачке испратили су владику на место где чека опште васкрсење.

Светом заупокојеном Литургијом началствовао је Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, уз саслужење митрополитâ еритрејског Кирила и загребачко-љубљанског Порфирија, преосвећене господе епископа: будимског Лукијана, банатског Никанора, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, бихаћко-петровачког Атанасија, далматинског Фотија, брегалничког Марка, крушевачког Давида, аустријско-швајцарског Андреја, франкфуртског и све Немачке Сергија, тимочког Илариона, топличког Арсенија и умировљеног Јована. На Oпелу владици Jeрониму чинодејствовали су осим поменутих и епископи: жички Јустин и ваљевски Милутин.

Сахрани су присуствовали Директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, Његова Екселенција Лучијано Суријани, апостолски нунције у Србији, Његова Преузвишеност надбискуп београдски Станислав Хочевар, фра Леополд Рохмес, у име Бискупа суботичког г. Ивана Панзеша – декан новосадски господин Роберт Ерхард, Реису-л-улема Исламске заједнице Србије Сеад Насуфовић, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, као и многи други представници верског, културног и јавног живота.

После Опела и опхода око храма Светог архангела Михаила, тело Епископа Јеронима са љубављу и поштовањем погребено је на манастирском гробљу.

Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме!

Висока одликовања званичницима Републике Мађарске

Thu, 23 Nov 2017 13:48:52 +0000

У одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се, на предлог Његовог Преосвештенства Епсикопа будимског г. Лукијана, високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог краља Милутина додељује г. Жолту Шемјену и г. Миклошу Шолтесу за њихову делатну љубав према Српској Православној Цркви и српском народу, нарочито показану пружањем несебичне помоћи Епархији будимској.

Свечаност доделе одликовања у Патријаршијском довру протекла је у више него срдачној и пријатељској атмосфери. Пошто је Преосвећени Епископ будимски г. Лукијан представио чланове делегације Републике Мађарске, гостима се бираним речима добродочлице обратио Њгова Светост Патријарх српски г. Иринеј истакавши да му је изузетно драго што су одности два суседна народа, српског и мађарског, данас на виском нивоу:

-Радујем се данашњем сусрету са нашим драгим пријатељима и суседима. Стара српска пословица гласи: Комшија је пречи од брата у даљини. Као чланови једне хришћанске породице ми треба да живимо у братским одностима. Надам се и молим Господа да се односи наших народа утврде у добру и обостраној користи, поручио је патријарх Иринеј.

Уручујући орден Светог краља Милутина г. Жолту Шемјену и г. Миклошу Шолтесу Његова Светост је истакао да му је посебно драго што у име Српске Православне Цркве може да великом пријатељима српског народа уручи висока црквена одликовања у знак признања и благодарности. -Драго ми је што могу да Вам уручим одликовања која су знак добрих односа два народа који се крстом крсте и имају Јеванђеље као темељ живота. Нека живи пријатељство између мађарског и српског народа, поручио је Патријарх српски г. Иринеј.

Одлуку Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве прочитали су главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић - на српском, и протојереј-ставрофор Војислав Гајић, парох при храму Светог Георгија у Будимпешти - на мађарском језику. У следећем тренутку свечаном салом Патријаршијског двора из грла присутних заорио се усклик: Достојан!

Захваљујући на високом признању Српске Православне Цркве потпредседник Владе Републике Мађарске г. Жолт Шемјен је поручио: -Ваша Светости, пре свега желим да Вам захвалим што смо као представници Мађарске у прилици да присуствујемо овом свечаном тренутку. Дозволите да Вам пренесем топле поздраве нашег председника г. Виктора Орбана и надбискупа Петера Ерда. Односи наших земаља и наших Цркава су изузетно добри. Ми смо кроз историју заједнички бранили европско хришћанство и данас смо источни бастион хришћанства. Истина је и да се са западне стране сада морају бранити хришћанске вредности. И у томе смо увек могли да рачунамо на подршку Православне Цркве. Истинско пријатељство које постоји између наших народа показује да братска веза може да превазиђе све проблеме и болне тренутке. Овом приликом, желим да захвалим Српској Православној Цркви у Мађарској која испуњава вишеструку улогу, даје пуно вредности, доприноси нашем културном богатству и осталим димензијама. Није случајно да смо ми у Мађарској признали Српску Православну Цркву историјском Црквом. Са Српском Црквом смо потписали сличан споразум као и са Католичком Црквом. Желео бих да захвалим и српској заједници у Мађарској на изузетном учинку - њу овде представља и наш пријатељ, члан парламента г. Љубомир Алексов. На крају, желим да, у уме мађарског народа, захвалим и изразим велико поштовање према Вама, Вашој Црви и Вашем народу.

Свечаности у Патријаршијском двору у Београду присуствовали су Преосвећени Епископи темишварски и администратор будимски г. Лукијан и моравички и викар Патријарха српског г. Антоније, амбасадор Републике Мађарске у Београду др Атила Пинтер, српски члан Парламента Мађарске г. Љубомир Алексов, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић и српски свештеници у Мађарској.

Извор: Српска Православна Црква

Винарија манастира Буково (видео)

Thu, 23 Nov 2017 12:01:16 +0000

Након појаве филоксере (крајем деветнаестог века) која је озбиљно угрозила читаво европско, па и српско виноградарство, манастир Буково је 1887. године на свом имању основао прву виноградарску школу, која је четири године касније постала и прва државна пољопривредна школа за виноградарство и воћарство. Манастир је тако постао и средиште обнове виноградарства Неготинске Крајине.

Богата историја виноградарства и винарства нашег манастира, као својеврсно завештање многобројних поколења, надахнула је Епископа тимочког Јустина да братство, окупљено под његовим духовним руководством, непрекидно подстиче да обнови и настави ту традицију. Ти подстицаји су уродили плодом и манастирско братство је на површини од два хектара подигла јединствени засад црне тамјанике, којим је ова древна сорта не само сачувана од заборава, већ је створена и основа за стварање једног новог, изворно српског вина.

Црна тамјаника је специфична мускатна сорта, веома ретка у свету (Србија, Италија, Португал) и веома тешка за узгајање, због проблема са цветањем, али и сорта која је у стању да изнедри јединствено вино, непоновљивог мириса и укуса, у којима се преплићу цветни, воћни и зачински тонови (ружа, суво грожђе, босиљак итд).

Садржај шећера у шири достиже између 25 и 32 процента, а у изузетним годинама када је и принос доста нижи - постаје„суварак“, који може да садржи и до 45 процената шећера. Вина су јачине 14-17,6 в/вол са остатком непреврелог шећера, што црну тамјанику чини изузетним полуслатким вином.

Настојећи да уједини традицију и савремену технологију у производњи вина, монаси, својим трудом и преданошћу, уздајући се у благодат Божију која допуњује све наше недостатке, негују манастирски виноград и древну црну тамјанику са жељом да се у Србији поново појаве врхунска црвена вина достојна овог поднебља.

Извор: Манастир Буково

Најава: Годишњи парастос блаженопочившем епископу јегарском Јерониму

Tue, 21 Nov 2017 19:39:04 +0000

Животопис блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима (Мочевића)

Епископ јегарски Јероним, викар Епископа бачког, уснуо jе у Господу 24. новембра 2016. године.

Извор: Епархија бачка

Патријарх Иринеј: "Прота Младомир је читавог свог живота свесрдно служио Господу" (ВИДЕО)

Mon, 20 Nov 2017 13:55:37 +0000

Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Јован Петковић уз саслужење шест свештеника и два ђакона.

Опело, с почетком у 12 часова, служили су Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ сремски Г. Василије уз саслужење бројног свештенства и ђакона.

Извор: Радио Српски Сион

Поуке сазнају: Синод Македонске цркве у расколу и архиепископ Стефан признали Бугарску Патријаршију за мајку цркву и затражили да их убудуће представља у православном свету

Sun, 19 Nov 2017 18:31:21 +0000

Како поуздано сазнајемо из редова клирика МПЦ у расколу који се не слажу са актуелним ставовима руководства те неканонске организације, Синод МПЦ-ОА, на седници од 9. новембра ове године упутио је писмо Светом Синоду Бугарске Патријаршије у коме ову Помесну цркву признаје за мајку цркву и овлашћује је да је представља пред Васељенским патријархом и осталим православним црквама. Заузврат, се моли да се МПЦ-ОА прими у евхаристијско јединство са БПЦ, а изричито се не помиње аутокефалија Македонске цркве. Комплетно писмо доносимо на крају вести.

У међувремену су и неки македонски медији дошли до истих докумената и оправдано најављују повратак бугарске егзархије у Македонију, нпр. данашњи курир.мк: http://kurir.mk/makedonija/vesti/dali-se-vraka-bugarskata-egzarhija-po-dogovorot-na-zaev-so-bugarija-na-prodazhba-i-mpts/

Овомо је претходио читав низ предрадњи и кампања на Бугарској државној телевизији на којој се бизнисмен Милан Врабевски похвалио како је организовао сусрет македонских архијереја у расколу и бугарских митрополита, а учествовао је и у састављању писма расколничке јерахије Бугарској цркви:https://bnt1.bnt.bg/bg/a/priznava-li-makedonskata-arkhiepiskopiya-blgarskata-patriarshiya-za-tsrkva-mayka

Занимљиво је да се и у писму Синода МПЦ-ОА, ни у емисијама Бугарске телевезије не помиње обавезујуће признавање аутокефалности од стране Бугарске цркве, питање које је наводно 50 година било централно у српско-македонском црквеном спору, већ само признање зарад евхаристијског јединства и, од Синода МПЦ-ОА заступање идеје о аутокефалности пред Васељенском патријаршијом.

Текст писма Синода МПЦ доносимо на српском, као и копију самог писма на македонском:

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, чланови Светог Синода,

Свети архијерејски синод (САС) Македонске православне цркве - Охридске архиепископије на својој редовној седници, одржаној 9. ноивембра 2017. године у Македонској архиепископији у Скопљу, посеветио је озбиљну пажњу статусу МПЦ-ОА и постизању њвхаристијског јединства са Помесним православним црквама. У том духу Синод је једногласно одлучио да упути одређене предлоге и молбе сестринској Бугарској православној цркви, и то:

- Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија имајући у виду јединство Православне цркве и реалне духовне пастирске потребе, успоставља евхаристијско јединство са обновљеном Охридском архиепископијом у лицу Македонске православне цркве;

- Македонска православна црква - Охридска архиепископија препознаје и признаје Бугарску православну цркву - Бугарску патријаршију као Мајку Цркву, која прва признаје и прихвата њену аутокефалност, обзнањује је и актуелизује пред Васељенском патријаршијом и другим помесним црквама;

- Потписивањем ове сагласности између поглавара двеју цркава, успоставља се евхаристијско јединство између њених епископа, што ће бити и основа за евхаристијско јединство са епископима осталих Помесних православних цркава;

- О признавању и успостављању евхаристијског јединства, Бугарски патријарх обавештава васељенског патријарха и остале поглаваре Помесних цркава.

Изражавајући наду да ће ови предлози и молбе бити прихваћени од Светог архијереског Синода БПЦ, на радост светог Климента Охридског и за добро пуулноте целокупног православља,

Председник САС МПЦ-ОА

Стефан, архиепископ македонски