Живе речи утехе: Живе речи утехе

+ Амфилохије: "За Диану Будисављевић бисмо потписали, за Степинца не можемо, као што СПЦ не може да се одрекне Косова"

Sun, 07 Jan 2018 23:08:34 +0000

НЕДЕЉА, 07. ЈАН 2018, 14:46 -> 15:51

ИЗВОР:ТАНЈУГ

Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да Мешовита комисија, чији је и он био члан, није могла да се сложи о канонизацији кардинала Алојзија Степинца, те да то питање, које у СПЦ-у никада нису доводили под сумњу, припада римском епископу, папи.

Митрополит Амфилохије је подсетио да се комисија састала шест пута и да је један од састанака био у Подгорици.

Митрополит Амфилохије

"Граница која се прави на злочину нема будућност"

Митрополит Амфилохије је у интервјуу за Анадолију рекао да би било најсветије да се помере границе између човечности и нечовечности у нама.

"Морамо их померити. Не смемо на нечовечности, на злочину градити и правити било какве границе. Патријарх Павле је и сам говорио против и велике Србије и мале Србије, ако се гради и на једном злочину. Граница која се прави на злочину она нема будућност. Уосталом ми овде на Балкану колико смо пута мењали и мењамо те границе. Тако, границе овде нису никада биле нека света прича, али битно је да искуство ове трагедије и јучерашње и данашње, да нас упути да имају неке вредности које су важније од граница", навео је митрополит.

Треба, истиче, да нас упути на божје границе међу нама. "То су границе међу браћом и да браћа без обзира на то коју веру исповедају и како богослуже и у којим границама се налазе да схватимо да смо ми призвани да будемо један народ, божији народ", поручио је митрополит Амфилохије.

"Ми смо, у исто време, благодарили садашњем папи Фрањи што је смогао снаге, иако је по веровању Римске цркве незаблудив, непогрешив у одлукама, да је он сматрао за потребно да о томе води дискусију. То му служи на част и ми смо то њему и рекли када смо предали писмо нашега патријарха Иринеја њему као одговор на предлог да Српска православна црква учествује у тим разговорима о канонизацији Степинца", рекао је митрополит у интервјуу за Анадолију.

Истиче да је папа Фрања први од 11. века који је тако нешто учинио.

"И сада му благодаримо, не само ја, него сва наша Црква", наводи митрополит Амфилохије.

Каже да због чињеница нису могли да се сагласе у вези са канонизацијом.

"Нисмо ми могли да је прихватимо, пре свега, јер та канонизација како је она замишљена од оних који су је планирали, у суштини је немогућа. Није у питању личност самога Степинца, него је у питању време у којем је он живео, које је он подржао", каже митрополит, којег Анадолијапредставља као првог до патријарха Иринеја.

Јасно је, истиче, да је он на неки начин подржао Анту Павелића, једног од главних европских фашиста и нациста.

"Он (Степинац) је подржао и њега (Павелића) и ту државу, ту његову творевину. Ми знамо какви су плодови те државе били. Није Степинац учествовао сам по себи, али је био викар те војске и то је веома значајно да се подвуче. Он је постављао и душебрижнике тој таквој војсци који су се исповедали код њега и којима је давао опрост за оно што су радили или што су сами благословили", упозорава митрополит Амфилохије.

Наводи да је чињеница да је Степинац "једна сложена личност" и да су то и говорили.

Нема, истиче, никакве сумње да је Степинац из једне честите породице из Крашића, од осморо деце колико их је било из другог брака, да је мајка његова изузетно честита и он по свом животу.

Имао је, вели митрополит Амфилохије, човекољубља као личност.

"Међутим, његова канонизација је нека врста сакрализације тог најтрагичнијег периода у историји хрватског народа. Сакрализује се све то. Разумем један број потомака тих усташа код Хрвата, да је то њима веома битно. Само ми смо то њима и говорили – зар је могуће да у том времену између 1941. и 1945. једина личност која заслужује у хрватском народу, католичком је Степинац", навео је.

Истакао је да има толико дивних и честитих људи.

"Ми смо помињали посебно Диану Будисављевић која је спасила 12.000 деце из Млаке и Јасеновца у то време. Она је заслужила. Ми бисмо за њу потписали без даљега да буде канонизована. А за Степинца не можемо. Не што се тиче просто његове личности, него што се тиче тог његовог учешћа и у тим збивањима, најтрагичнијим у историји хрватског народа, који су оставили страшне трагове. Томе сведочи Јадовно и Јасеновац. Мислим да не треба сведока већих и страшнијих од тога", наводи митрополит Амфилохије.

"СПЦ не може да се одрекне Косова"

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије каже да Српска православна црква не може да промени своје ставове и одрекне се Косова, јер би се тиме морала одрећи сама себе.

Истакао је да је Пећка патријаршија вековно средиште српске Цркве.

"Ја сам иначе егзарх трона Пећког. Још 1750. та титула је дата црногорском митрополиту Василију Петровићу који је сахрањен у Петрограду. На његовом гробу и сада пише да је митрополит црногорски и егзарх трона Пећког. Тако да Црква, што се тога тиче, не може апсолутно променити став о Косову и нема говора да ће тога бити", наводи митрополит Амфилохије.

Оно што се догодило на Косову, што се догађа и сада, а као што је било и са осталим деловима бивше Југославије, је, каже, једна трагедија.

"Та несрећа је започела поодавно, а нарочито је кренула да се манифестује током италијанске окупације 1941. године, када је било протерано више од 100.000 православних Срба с Косова. Па онда редом то протеривање је ишло", рекао је митрополит.

Каже да се патријарх Павле, који је тамо 34 године био епископ и сваке године је подносио извештај Сабору, с мудрошћу и поштовањем односио према свима и власти која је тада била, али говорио је реално шта се догађа.

"Тамо 700 села, која су била насељена православним, српским живљем, сада нема нити једног уха православног. Не може то имати божијег благослова за било кога. Да не говоримо и о нашој браћи Албанцима који су тамо. Није то ни за њих срећа", тврди митрополит Амфилохије.

Не може се, истиче, на насиљу градити будућност: "Та група људи који су створили ово садашње Косово нису то, нека ми опросте и они и сви други, прави и честити Албанци Косова. Ја знам њих на десетине таквих који су и убијени зато што нису прихватали тај и такав метод и пут стварања своје државе. И сами су угрожени и морално и духовно, као народ, а у исто време то је рађено на злочину с људима, с народом с којима живе вековима, са којима су упућени једни на друге. На тим злочинима градити будућност своје деце није то добро".

Овогодишња Божићна песма: Христов рођендан (видео)

Fri, 05 Jan 2018 19:16:00 +0000

Божићна песма: Радост у срцу, мир у души (ВИДЕО)

В. Н. | 05. јануар 2018.

Спот у склопу акције "Обновимо себе, подигнимо ступове" сниман у Храму св. Јована Владимира у Београду и манастиру Ђурђеви ступови у Старом Расу, а у њему су наступила и деца извођача

Фото приватна архива

У СУСРЕТ великом хришћанском празнику Божићу, а у оквиру акције "Обновимо себе, подигнимо Ступове", уметници и деца снимили су божићну песму и спот "Христов рођендан". Стихове Светог владике Николаја и протинице Виолете Сандић, која је и аутор музике, отпевали су Леонтина Вукомановић, дечји хорови "Ступови" и "Чаролија", Јелена Томашевић, Никола Роквић, Сергеј Ћетковић, Жељко Васић, Јована Бараћ, протојереј Радомир Сандић и сама протиница Виолета. Спот је сниман у Храму св. Јована Владимира у Београду и манастиру Ђурђеви ступови у Старом Расу, а у њему су наступила и деца извођача, али чланови певнице и дечје певнице "Ступови", као и музичког састава "Ступови".

"Христов рођендан" је песма о радосном празнику Божићу и представља православне врлине и вредности које се темеље на љубави, толеранцији, радости, саосећању, дељењу, заједништву и породици. Кроз спот су приказане све оне радње које се дешавају и у православним храмовима и домовима верника. Окупљени најпре око крста и бадњака, затим око трпезе и уз чесницу, орахе, воће и слаткише деца памте најлепше успомене из свог детињства. "Господ ти је даровао, даруј и ти" је слоган који се често помиње у акцијама "Обновимо себе, подигнимо Ступове" и позива на помоћ свима онима који не могу сами да се изборе са животним искушењем болести или немаштине.

Сергеј Ћетковић је деци пожелео срећан и благословен најрадоснији хришћански празник, много здравља, радости, осмеха, среће и игре, а Јелена Томашевић да им све буде здраво, радосно и благородно.

- Нека нас овај Божић подсети да имамо разлога за радост у срцу и мир у души - поручила је Леонтина Вукомановић. - У свету брзине и претрпавања информацијама, духовност је једина која нас теши и враћа благостању, јер са вером у рођење Христово и његово рађање у нама, и ми постајемо бољи, самилосни и пажљивији према свему што је Бог створио. Свака песма коју отпевамо за овај радосни празник долази из његовог срца, а тече кроз наша.

Попадија Виолета Сандић казала је да су песма и спот "Христов рођендан" снимљени у жељи да радост Витлејемске пећине пренесу на своје ближње:

- Мир, љубав, топлину и радост рођења Христовог послали смо песмом, а видео-записом породичну, пријатељску, дечју љубав и радост, као и прелепе српске божићне обичаје, попут уношења Бадњака и ломљења чеснице. Још један мотив је брига о ближњем свом.

СМС И СРЦЕ ЗА ДЕЦУ

КАО апел на самилост и даривање, у споту "Христов рођендан" појављују се бројеви телефона на које можете упутити поруку и помоћи. То су 2552 (Срце за децу за Деспота), 5757 (Подржи живот), 1150 (За децу оболелу од рака), 1033 (Један СМС за један оброк за породице на Косову и Метохији), 7673 (Срби за Србе - за многодетне породице на Балкану), 7175 (удружење "Увек с децом" за оболеле од рака), 2844 (Нахрани гладног) и 3030 (Буди хуман) уз редни бој по избору - за Александра Адамовића 165, за Марију Милошевић 255, за Дарију Антовић 358, за Дарију Петровић 298, за Теодору Врањешевић 292, за Павла Милошевића 274, за Лазара Зарубицу 301, за Андријану Јовановић 325, за Жељка Митровића 323, за Андријану Обрадовић 406, за Анастасију 396, за Василија 247, за Сергеја 219.

Божићна посланица Српске Православне Цркве, о Божићу 2017. лета Господњег (ВИДЕО)

Thu, 04 Jan 2018 12:14:13 +0000

„Ако је ко у Христу, нова је твар;

старо прође, гле, све ново постаде“

(II Кор. 5, 17)

Драга браћо и сестре,

Установа Новога и Вечнога Завета Бога и човека остварена је управо на данашњи дан, на први Божић у историји. Јер, данас је, љубљена децо духовна, превечни Бог извршио дело веће од стварања универзума и испунио обећање дато нашим прародитељима, обећање о коме су пророци од памтивека прорицали, а које је Пречиста, Преблагословена и увек Дјева Марија у смирењу прихватила. Бог Логос постаде човек и настани се међу људима (Јован 1, 14). Син Оца небеског бива роду људском савремен, како би човек постао савечан Богу. Господ Сведржитељ „унизи Себе узевши обличје слуге“ (Филип. 2, 7) и постаде једнак телу смирења нашега, да би нас учинио једнакима лику славе Његове. Зато богомудри апостол Павле у усхићењу кличе: „О дубино богатства и премудрости и разума Божјега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови!“ (Рим. 11, 33).

У време оно, велелепну и надахнуту химну: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ клицало је мноштво анђелске војске док је небо звездом указивало на Витлејем, родни град светога пророка и цара Давида, на Дом хлеба, где се ваистину јави Хлеб Живи Који сиђе с небесâ. У тихој духовној светлости божићне ноћи људско лице превечног Сина Јединородног радосно дочекаше погледи пастирâ (Лк. 2, 4 – 15). Будући да је ова величанствена тајна побожности – јављање Сина Божјег у телу – непојмљива анђелима и људима, превечни план Божје свепрожимајуће љубави почео се откривати у свештеној тишини витлејемске пећине, испуњене крајњим смирењем и неизрецивом добротом. И заиста, приступајући побожно граду Давидову, заједно са небоземним хоровима светих, духовним очима видимо како у Ономе кроз Кога је створено све што је на небесима и на земљи „обитава сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Ова богооткривена истина се проповеда у нашој светој Цркви небројено пута речима да је Син Божји „ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“.

Спасење о којем говори Символ вере, драга браћо и сестре, превазилази свако људско очекивање. Није се Бог очовечио како би показао Своју славу и величанство нити да би се, праћен војскама небеским, појавио у овоме свету као његов Господар. Спаситељ је благоизволео родити се од Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије како би човек, благодатним силама Духа Светога, крштењем, учешћем у светој Литургији и животом у Христу, био препорођен и постао бог по благодати, сабрат и сутелесник Богочовека. То нам је Он Сâм омогућио захваљујући истинском рађању за живот вечни које нам дарују свето крштење, миропомазање и свеукупни светотајински живот са врхунцем у светој Литургији, праћен нашим трудом да задобијемо јеванђелске свете врлине. Почевши да истински припадамо Заједници деце Божје, Цркви, ми благодатно учествујемо у божанском животу Христовом и бивамо спасавани и спасени у њој.

У најблиставијој светлости и чудесној радости Божића древна народна мудрост изнедрила је здравицу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Заиста је дубок смисао и далекосежна животна порука ове древне мудрости. Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, тојест ако више умиремо него што се рађамо. Нашим хришћанским прецима није било тешко да, током своје бурне историје, изнова, после најтежих искушења и невоља, а некада и дословце из пепела, васпоставе државу, привреду, културу и све оно што их је одувек чинило припадницима истински европске цивилизације. То им је сваки пут полазило за руком јер су њихови домови били испуњени вером, врлинама и снагом, док су им се деца изобилно рађала. Имајмо отуда на уму закон Господњи и опомињимо се нарочито заповести Божје дате прародитељима Адаму и Еви која гласи: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!“ (I Мојс. 1, 28). Стога, љубљени у Христу Исусу, немојмо занемаривати испуњавање ове заповести! И Сâм Господ љубави својевољно пристаде да се оваплоти и поживи међу нама, а Рођењем од Дјеве Марије занавек освети и даде смисао материнству и рађању.

У овим светим божићним данима усрдно се молимо за сву нашу једноверну браћу и сестре у Отаџбини и расејању, са жељом да Богомладенац Исус Христос разгори у њиховим срцима и домовима смирену радост витлејемске светлости, којом небо и земља данас бивају просветљени и блистају. Особито позивамо све верне да, у овој тихој ноћи, срцем и душом буду једно са многострадалним православним српским народом који верно чува и брани сваку стопу свете земље Косова и Метохије, која нам је, не заборавимо никада, дарована од Господа као вечни залог. Времена бурна су долазила и пролазила. За све то време наши преци су у својим срцима неизбрисиво носили Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Бањску, Дечане, Свете Архангеле и на хиљаде других светих олтара широм Косова и Метохије. Знали су и памтили ко је на ту свету земљу крочио још у давном седмом столећу и раније, како бележе византијске хронике. Знали су ко је остављао записе на грнчарији из 9. века и ко је отварао прве школе при манастирима, писао књиге, живописао фреске и иконе, зидао храмове, отварао прве болнице, писао словенске књиге… Знали су да је велики рашки жупан Вукан у 11. веку одбранио град Звечан. Знали су који су владари из лозе Немањићâ, Лазаревићâ, Бранковићâ, Петровићâ, Обреновићâ и Карађорђевићâ подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме,“ – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, – „нека ме заборави десница моја!“ (Пс. 137, 5).

Браћа наша по вери, не само на Косову и Метохији него и другде, суочена су са искушењима. Посебно данас, Богомладенац Христос нас подстиче да ми, православни хришћани и деца Цркве, Његовом благодаћу оснажени, без обзира на то како се други односе према нама било где, у Отаџбини, окружењу и васцелом свету, свима узвраћамо, по заповести Божјој, братски и пријатељски, ма које вере и народности они били, знајући да нас Бог љубави пита шта ми чинимо другима, а не шта други чине нама.

Данас, када Пресвета Дјева Марија рађа Превечнога Бога, молимо се за све људе, а нарочито за младе, намучене страшним пороцима наркоманије, алкохолизма, разврата, лењости, гнева, среброљубља, зависти, гордости, неумерености, безосећајности и свим другим пороцима који, обећавајући привидну радост, заправо унижавају боголико достојанство човека и чине га робом. Молимо се да их Господ над војскама укрепи како би познали истину и препознали лик Божји у себи, па да смело устану и збаце окове погрешног избора. Господ Исус Христос говори: „…Познаћете истину и истина ће вас ослободити… Свако ко чини грех роб је греху“ (Јн. 8, 32. 34). Ми смо слободни у правом смислу речи онда кад идемо путем врлинског живота, који извире из стваралачке заједнице љубави са Богом. Насупрот томе, злоупотреба дарова Божјих и потенцијала које имамо, као и избор погрешног стила живота, раслабљује и разара нашу слободу, ниподаштава нашу личност, производи осећај празнине и бесмисла и, напослетку, води у духовно ропство. Слобода је, драга наша децо духовна, слобода за Христа, за другога, за живот и здравље. Слобода за вечност. Такву слободу нам може дати једино Бог јер је управо Он Слобода, смелост и снага. Једино слободом која подразумева ослушкивање воље Божје и самоограничење пред ближњима и пред створеном природом могу се савладати страшни и у нашем народу незапамћени сукоби између супружникâ, родитељâ и деце, рођакâ и кумова, о којима, нажалост, пречесто слушамо и читамо.

Блага Вест Рождества Христовог данас се објављује и свету у којем звецка оружје, у којем се спроводи насиље над појединцима и народима, у којем владају неједнакост и социјална неправда, у којем су невина деца жртве ратних сукоба, различитих врста злоупотреба и глади, над којим је свакодневно надвијена нуклеарна претња. Иако забринути, не губећи наду, молимо се Витлејемском Богомладенцу да просветли таму и окрене добру оне који држе полуге моћи у својим рукама.

Не бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир Божји данас испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да доноси спасење не само нама већ и људима око нас. Благодатно искуство светога Серафима Саровскога сведочи: „Стеци дух мира и тада ће се хиљаде око тебе спасти“.

Бог Који је са нама – Емануил – јесте управо тај Мир кроз који долази мир Царства небеског. Такав мир се, свакако, не може поистоветити са некадашњим, садашњим и будућим покушајима остварења миротворства на овој земљи, а који не подразумевају однос у чијем је средишту Тројични Бог. Христов мир је јединствен јер је заснован на неизрецивој и несхватљивој љубави Оца небеског, „Који тако заволе свет да је Сина Својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн. 3, 16). Богочовек Господ Исус Христос се, дакле, рађа од Дјеве Марије како би умро на Крсту и васкрсао из мртвих, дарујући мир и блаженство вечнога живота свеколикој твари. Овакву стварност задобијања мира који побеђује грех и смрт, драга децо духовна, ми доживљавамо не само данас, на празник Рождества Христовог, већ и сваки пут када се сабирамо у нашим светим храмовима на божанствену Литургију и када се причешћујемо Живим Христом.

Славећи данашњи празник, помолимо се да срца наша постану Витлејемска Пећина у којој се рађа Христос Син Божји, како бисмо и ми, обасјани светлошћу витлејемске звезде, просвећени мудрошћу мудрацâ са Истока, надахнути Духом Светим, Који је осенио Мајку над мајкама и умирио немире праведнога Јосифа, смело клицали на све четири стране света, објављујући долазак Онога Који нас спасава:

Мир Божји, Христос се роди!

Дано у Патријаршији Српској у Београду, о Божићу 2017. године.

Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца Христа:

Архиепископ пећки,

Митрополит београдско-карловачки

и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ

Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ канадски МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ жички ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ

Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ ваљевски МИЛУТИН

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ источноамерички ИРИНЕЈ

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ славонски ЈОВАН

Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ

Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ

Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ нишки АРСЕНИЈЕ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН

Епископ далматински НИКОДИМ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички МАРКО

Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Извор: Српска Православна Црква

ТВ Храм: Божићни интервју Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја (ВИДЕО)

Wed, 03 Jan 2018 19:36:20 +0000

„Црква“ - Календар Српске Патријаршије за просту 2018.

Thu, 28 Dec 2017 09:43:05 +0000

Као и претходних и ове године Календар „Црква“, престижна публикација поучно-свечарског карактера, намењена верницима и свештенослужитељима Српске Православне Цркве излази за време претпразничких Божићних и новогодишњих празника. Црква као историјски засведочено тело Христово, освештала је географију и историју тварног света, а тако и календар као начин рачунања времена испунила искуством радости Христовог Васкрсења и остварене светости. Урођена човекова потреба да мери време, по знацима „светила малих и великих“, ставља на изазов његове астрономске способности које су увек одражавале математичко искуство дате епохе. Иако је „хиљаду година пред лицем Божијим као један дан“, време је за човека дар које он може да искористи да би постигао вечност.

Календар „Црква” и ове, као и сваке године, поред црквеног календара, даје преглед стања у централним црквеним телима и органима (Свети Архијерејски Сaбор, Свети Архијерејски Синод, Патријаршијски управни одбор), као и богословско-просветним установама (православни богословски факултети у Београду, Либертивилу и Фочи, Академија за уметности и консервацију у Београду, затим богословије у Београду, Призрену, Сремским Карловцима, Манастиру Крки, Фочи, Цетињу, Крагујевцу и Нишу).

Поред овога службеног дела Календар „Црква“ за просту 2018. годину сумира и значајне догађаје из литургијско-благодатног живота Српске Православне Цркве у протеклој 2017. године, а таквих радосних тренутака није било мало. Према одлукама Светог Архијерејског Сабора и Синода обављена су устоличења митрополита дабробосанског Хризостома, епископа зворничко-тузланског Фотија, епископа милешевског Атанасија, епископа нишког Арсенија, епископа бихаћко-петровачког Сергија, као и хиротонија и устоличење епископа далматинског Никодима. Ово је све забележила Зорица Зец. Затим протођакон Игор Давидовић пише о диптиху светих помесне Цркве српског народа који је проширен за имена новопросијавших светитих. Свештена историја Срба, као „Новога Израиља“ обухвата сада и званично и Светог патријарха Пајсеја Јањевца (+1647), Преподобног игумана Стефана Троношког, Светог Јакова Арсовића Туманског, Свештеномученика Викентија Крџића Скопљанског, као и мученике Сурдуличке (1915), а затим и мученике Горњополимске, Величке и Пивске.

Историјски део календара, посвећен је јубилејима појединих личности и догађаја из српске црквено-народне историје; стогодишњици упокојења епископа бачког Митрофана Шевића (1854-1918), знаменитог архијереја старе Карловачке митрополије. Његова исцрпна биографија чита се из пера академика протојереја-ставрофора професора др Предрага Пузовића, декана Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду. Господа Немања Девић и Антоније Ђурић су своје текстове посветили стогодишњици завршетка Првог светског рата, са освртима на последице једне преломне епохе. Потписник ових редова се посветио стогодишњици страдања руске Свете царске породице Романов, као и стоседамдесетогодишњици одржања Мајске скупштине у Сремским Карловцима (1848) која је прогласила Војводину Српску и обновила патријаршијско достојанство у нашем народу северно од Саве и Дунава. Поучно-просветни текст протојереја професора др Љубивоја Стојановића „Наставник верске наставе као креатор културе дијалога у наставном процесу“ добро је дошао вероучитељима и хришћанским педагозима.

Високопречасни протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, у протеклих неколико година са љубављу и приљежношћу уређује ово значајно синодско издање, које са радошћу чека да буде прихваћено у благочестивом дому, за црквеном певницом или на библиотечкој полици монашке обитељи или парохије. У односу на претходна издања, овај Календар делује још раскошније у лепоти своје ликовно-графичке опреме стога верујем да ће бити поуздано сведочанство црквеног живота за будуће генерације. Надамо се да ће парохијски свештеници, манастирски настојатељи и верни препознати вишеструку корисност оваквог издања Српске Православне Цркве.

др Радован Пилиповић

Извор: Српска Православна Црква

Пет година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића)

Mon, 18 Dec 2017 09:18:52 +0000

Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност.

Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле.

Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца).

У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Нови број Гласника - службеног листа Српске Цркве

Fri, 15 Dec 2017 11:04:01 +0000

Мр Предраг Миодраг: Светитељ Арсеније, Други архиепископ српски; Косово и Метохија – јуче, данас, сутра; Спомен соба несталих, киднапованих и убијених Срба са Косова и Метохије; Освештани темељи Саборног храма Светог патријарха Макарија Соколовића у Плужинама; Монахиња Макарија: Допринос проучавању порекла статуе Богородице у Соколици; К.А. Кичен, Арамејци (превео: протођакон Радомир Ракић); МА Марија В. Живковић, Небески пут Светог Саве и Праведног Алексија (В. Ракића); Манастир Пресвете Богородице Тројеручице - Горица; Преподобни Јустин (Поповић) Ћелијски: Господе, освести европског човека; Међународна православна конференција у Патри; Упокојио се у Господу протојереј Младомир А. Тодоровић; Шестомесечни парастос епископу Лукијану; Годишњи парастос епископу Јерониму; З. Зец: Парастос жртвама комунистичког терора; Александра Серђукова: Сећање на о. Сергија Самсонијевског (приредио прота Д. Н. Петровић); Академик Васкрсија Јањић: Енциклопедија Републике Српске; Мира Лолић Мочевић: Душу нису убили.

Извор: Српска Православна Црква

Нови број "Православља" доноси и прештампану садржину првог броја из 1967.

Fri, 15 Dec 2017 08:07:11 +0000

За Цркву Христову и за Светитеље Божије не постоје границе

Tue, 12 Dec 2017 21:42:48 +0000

Један од благословених примјера безграничне љубави Господње и ширине православне цркве, јесте и овогодишња прослава новопросијавшег светитеља Мардарија српског, љешанско-либертвилског, свеамериканског и свеправославног.

Име и спомен светитеља, новог апостола Цркве Христове, ове године славио се од митрополије црногорско-приморске, од Корнета села љешанскога, гдје је се родио, преко манастира Студенице гдје се замонашио, до његовог манастира Светог Саве у Либертвилу, гдје му свете нетрулежне мошти зраче духом вјере живе.

Име његово славило се од Цетиња града краљевога до Петрограда града царевога, па до далеке Аустралије и широм Јужне и Сјеверне Америке и Канаде, Бјелорусије, Украјине, Молдавије, Србије.

У славу васкрслог Христа и његовог вјерног свједока Светог Мардарија уприличена је и прва прослава светитеља и Петрограду и Русији и обиљежена је стогодишњица његовог одласка из Русије и Америку ‎(1917-2017), у недељу 10. децембра 2017. године, у храму Светог Митрополита Петра Московског, гдје је служена Света литургија, освештан славски колач и организована прва свечана академија у Русији.

Сјећале су светитеља и молиле су му се ове године, на његов празник, и његове по крви рођаке и потомкиње, у својим монашким обитељима и сестринствима.

Монахиња Мардарија Ускоковић која и име монашко носи по светитељу, прославила је свој имендан у древној мајци свих српских цркава, манастиру Пећкој Патријаршији.

Њена рођена сестра инокиња Јадранка, са духовником протојерејом Андрејем Лемешоноком и сестринством у манастиру Свете Јелисавете у Минску у Бјелорусији, приносили су славски колач у светитељеву част.

Владика новограчанички Лонгин са руским владикама, свештенством, монаштвом и вјерним народом окупили су се на бденију и на Светој Архијерејској литургији, поред светитељевог кивота и узносили молитве, читајући му акатист и појући службу, радујући се светом дану и празнику.

Митрополит Амфилохије и Владика Кирило са својим свештенством и монаштвом и вјерним народом у Средњој и Јужној Америци прослављали су светитеља и пјевали му пјесме и духовне химне.

Студенти Петроградске Духовне појали су му по први пут, тропар и кондак на литургији у Успенском храму Академије, коју је служио јеромонах Атанасије Букин.

Ученици првог разреда обновљене Богословије Светог Петра Цетињског, који су XXVI генерација обновљене школе ‎(2017-2022), прославили су славу разреда са својим професорима и браћом богословцима.

У Саборној цркви Светог Николе у Сремским Карловцима служена је Света литургија, и богословци Карловачке богословије и вјерни народ цјеливао је дио моштију које је овом храму даривао Владика Лонгин.

У Мисаги у Канади, у Саборном храму свих Срба Светитеља служиће се свеправославна Света литургија, и вјерници ће се поклањати дијелу моштију у овом храму и прославиће свог првог епископа америчко-канадског, у суботу 16. децембра.

Професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре Александар Вујовић обишао је на његов празник, у уторак 12. децембра 2017. године и нека мјеста у којима је светитељ учио, богослужио, проповједао и предавао током свог живота у Петрограду, тако уграђујући себе у живот овог града.

Прво је посјетио Петроградску Духовну Академију, коју је светитељ завршио 1916. године, затим Правни факултет, на којем је такође студирао. Срео се са професорима и ученицима, укратко их упознавши са личношћу Светог Мардарија и отпјевао тропар и кондак у његову част.

Истог дана Александар Вујовић посјетио је Петроградску Гимназију, гдје је Свети Мардарије предавао прије 105 година и на позив директора и школе за професоре и ученике одржаће предавање о Светом Мардарију, у петак 15. децембра 2017. године. Обишао је и Подворје манастира Оптине Пустиње гдје је светитељ често богослужио.

Договорено је да се оснује и Удружење руско-српског братства у Петрограду, које ће носити име Светог Мардарија Ускоковића.

А такође светитеља су прославила су и бројна уста широм васељене, оних који га споменуше и њему се помолише ових дана.

А њих светитељ неће заборавити, јер он из његовог манастира у Либертвилу у Америци благосиља и грли и многе друге широм васељене, учећи све како треба живјети и остваривати смисао и циљ свог живота у милосрдном и саможртвеном примјеру и прегалаштву.

Радују се данас светитељу и они бројни сужњи, затвореници, војници, дјеца из сиротишта, од Кишињева, Петрограда, Сибира, Америке, Србије, којима се несебично давао цијелог свог живота.

И многи, многи други знани и незнани.

Али, радује се и Свети Мардарије, и његове свете мошти нетрулежне, животворне, које свједоче саборно јединство свих у вакрслом Христу.

Нека би молитвама Светог Мардарија и његовим светим животним примјером, Господ сабрао све народе земаљске, у неразориву заједницу, гдје неће бити граница, него гдје ће се сви радовати, прослављајући Бога и ући у безобални океан светотројичне љубави Божанске.

Свети Владико и оче Мардарије моли Бога за нас!

Александар Вујовић,

професор Цетињске богословије

и уредник Катихетско-образовног

програма Радио Светигоре

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Патријарх Иринеј посетиће Епархију горњокарловачку (програм посете)

Tue, 12 Dec 2017 16:12:48 +0000

Епархија горњокарловачка налази се у Републици Хрватској и обухвата области: Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, северну Хрватску и Истру. У Словенији Епархија има парохију Мариндол на левој обали Купе. Епархија горњокарловачка, коју сачињавају пет архијерејских намесништава: глинско, карловачко, костајничко-дворско, личко и плашчанско, назив је добила по Карловцу, граду у коме данас столује Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим.

Просторе Епархије горњокарловачке Срби насељавају још у XV веку, а нарочито првих деценија XVI века. Главна српска станишта била су Жумберак и Бела Крајина, а касније простори око Гомирја и Горски Котар. У време турске управе средњом Ликом (1528–1699), на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе одавде на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине. Током XVI века, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно време седиште ове Mитрополије било је у манастиру Рмањ, на босанско-далматинско-личкој тромеђи.

Када су крајем XVII века од Турака ослобођени делови Лике, Баније и Крбаве, за ове крајеве 1695. године основана је Епархија карловачко-зринопољска, а њен први архијереј био је избегли Митрополит дабробосански Атанасије Љубојевић (1696–1712).

После њега на епархијски престо долазе: Данило Љуботина (1713-1739), Павле Ненадовић (1744-1749), Данило Јакшић (1751-1771), Јосиф Стојановић (1771-1774), Петар Петровић (1774-1784), Јован Јовановић (1783-1786), Генадије Димовић (1786-1796), Стеван Авакумовић (1798-1801), Петар Јовановић (1859-1864), Мојсије Миоковић (1807-1823), Лукијан Мушицки (1828-1837), Евгеније Јовановић (1839-1854), Сергије Каћански (1858-1859), Петар Јовановић (1859-1864), Лукијан Николајевић (1865-1872), Теофан Живковић (1874-1890), Михаило Грујић (1891-1914), Иларион Зеремски (1920-1931), Максимилијан Хајдин (1932-1936), Сава Трлајић - Свети Сава Горњокарловачки(1938-1941), Никанор Иличић (1947-1951), Симеон (Злоковић) (1951-1990), Никанор Богуновић (1991-1999) и Фотијe Сладојевић (1999-2004).

Од 2004. године на трону многострадалне Епархије горњокарловачке налази се Преосвећени г. Герасим Поповић.

Епископ Герасим (Зоран) Поповић је рођен 15. фебруара 1972. године у Горњем Липљу. Завршио је богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, а потом Московску духовну академију. Као ученика трећег разреда Богословије замонашио га је потоњи Митрополит дабробосански Николај. У чин ђакона рукоположен је на празник Светог архангела Михаила 1991. године. У чин јеромонаха 5. октобра 1998. године рукоположио га је тадашњи Митрополит загребачко-љубљански Јован. Исте године постаје игуман манастира Крке. На манастирску славу 2003. године Епископ далматински Фотије одликује га чином архимандрита. Као старешина манастира залагао се за обнову ове древне светиње и Богословије у којој је предавао од њеног обнављања 2001 године. Успео је да око себе окупи младо братство. На светој архијерејској Литургији у манастиру Гомирју, у трон Епископа горњокарловачких 25. јула 2004. године увео га је тадашњи Патријарх српски Павле.

Епархија горњокарловачка страховито је пострадала током Другог светског рата, у време Независне Државе Хрватске, као и током грађанског рата деведесетих година прошлог века.

За више информација о славној Епархији горњокарловачкој препоручујемо званичну епархијску интернет страницу www.eparhija-gornjokarlovacka.hr као и Шематизам Епархије горњокарловачке, капитално дело које Издавачка установа Епархије горњокарловачке Мартириа представила на овогодишњем Сајму књига у Београду.

Извор: Српска Православна Црква

Дјело Духа Светога у Колумбији – Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Медељину

Tue, 12 Dec 2017 16:07:41 +0000

Саслуживали су му јеромонах Симеон(Лопез) и протођакон Владимир Јарамаз. На самом почетку службе митрополит Амфилохије је извршио чин хиротесије и за цтеце постригао Хуана, Конрада и Теофилоса. А за ипођакона Естебана Диаза који је на данашњој Литургији рокоположен за ђакона. Естебана (Стефана) је свршени студент теологије, који је дипломирао на Католичком Теолошком Факултету у Колумбији.

Естебан Алфонсо Диас Нињо, рођен у граду Дуитама у Колумбији, дjетињство је провео у Венецуели. Био је католички монах у реду Доминиканаца у Боготи и у том манастиру је студирао теологију, а прије тога је завршио философију и историју на универзитету Сан Томас у Боготи (Колумбија).

У току Литургије Свету Тајну Миропозањан примили су седморо бивших припадника Римокатоличке Цркве који су се прикључили парохији Свете Тројице у Медељину. Миропомазани су Моника, Фернандо, Марта, Данијел, Есмилда, Пјер, Карлос и Хулиан.

У Литургијској проповиједи Митрополит је поучио вјерни народ пригодном бесједом у којој је истакао да је Христос глава Цркве, а ми смо удови те цркве, а душа цркве је Дух Свети. То је онај Дух Свети којим се запечаћујемо након Светог Крштења, који нас сабира у једно тијело.

„Данас смо свједоци дјела Духа Светога којим се открива Тајна Цркве. Ка што каже апостол павле, нема ни роба ни слободњака, ни мушког ни женског ни колумбијјца ни срба, него смо сви једно у Христа Исуса. То је тајна Цркве Христове“, истакао је митрополит Амфилохије.

„Ја вам доносим благослов из једне мале европске државе – Црне Горе, гдје је хришћанство проповиједао сам апостол Павле и ученик његов Тит, а после њих стотине епископа, међу њима Свети Евстатије Превлачки, Свети Петар Цетињски и Свети Петар Други, Ловћенски тајновидац, Свети Василије Острошки и бројни други“, рекао је Митрополит.

После службе уприличен је свечани ручак за све присутне у току којег су парохијани уручили пригодне поклоне Високопреосвештеном Митрополиту Амфилохију и протођакону Владимиру и захвалили се за посјету и боравак у њиховој парохији.

протођакон Владимир Јарамаз

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Фото вест: Патријарх српски Иринеј посетио сретењску духовну академију

Mon, 11 Dec 2017 14:26:07 +0000

Владика пакрачко-славонски Јован на конференцији у Јерусaлиму

Mon, 11 Dec 2017 14:17:31 +0000

Током своје радне посете од 5. до 12. децембра 2017. године владика Јован ће представљати Српску Православну Цркву у раду академске конференције која ће се на тему „Значај Јерусалима у Православљу и Јудаизму“ одржати у Јерусалиму.

Извор: Српска Православна Црква

Викарном Епископу моравичком Антонију додељен орден Светог Горазда чешког другог реда (ФОТО)

Sun, 10 Dec 2017 23:00:12 +0000

Извор: Подворје СПЦ у Москви

Живе речи утехе: Живе речи утехе

+ Амфилохије: "За Диану Будисављевић бисмо потписали, за Степинца не можемо, као што СПЦ не може да се одрекне Косова"

НЕДЕЉА, 07. ЈАН 2018, 14:46 -> 15:51

"Граница која се прави на злочину нема будућност"

Овогодишња Божићна песма: Христов рођендан (видео)

Божићна песма: Радост у срцу, мир у души (ВИДЕО)

Божићна посланица Српске Православне Цркве, о Божићу 2017. лета Господњег (ВИДЕО)

ТВ Храм: Божићни интервју Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја (ВИДЕО)

„Цр­ква“ - Ка­лен­дар Срп­ске Па­три­јар­ши­је за про­сту 2018.

Пет година од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића)

Нови број Гласника - службеног листа Српске Цркве

Нови број "Православља" доноси и прештампану садржину првог броја из 1967.

За Цркву Христову и за Светитеље Божије не постоје границе

Патријарх Иринеј посетиће Епархију горњокарловачку (програм посете)

Дјело Духа Светога у Колумбији – Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Медељину

Фото вест: Патријарх српски Иринеј посетио сретењску духовну академију

Владика пакрачко-славонски Јован на конференцији у Јерусaлиму

Викарном Епископу моравичком Антонију додељен орден Светог Горазда чешког другог реда (ФОТО)

„Црква“ - Календар Српске Патријаршије за просту 2018.