У недељу 8. октобра 2023. године у 17 сати и 30 минута у Богородичиној цркви у Земуну ће са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, бити одржано предавање на тему „Молитва Господња“. Беседиће ђакон др Ђорђе Петровић, професор Богословије Светога Саве у Београду, најавило је братство Богородичине цркве у Земуну. Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац

Свети Архијерејски Синод са жаљењем и индигнацијом прати медијску кампању коју је, рециклираjући једну стару – иначе потпуно нетачну и крајње штетну – изјаву о броју српских жртава у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, покренуо извесни сарајевски портал, а оберучке прихватило на десетине гласилâ, пре свега у Хрватској, у такозваној Федерацији Босне и Херцеговине, у оним круговима Црне Горе који функционишу као Антисрбија, као и незаобилазна београдска CNN  affiliate  група са трабантима, дакле tutti quanti. Сви ти медији и њихови саговорници тријумфално објављују наслове типа „Мит о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу руши управо Српска Православна Црква”.

Њихов тријумф је, међутим, самоопсена, због тога што Српска Православна Црква, у потпуности и без остатка, као ненаучну, противну историјској истини, одбацује изјаву која је својевремено покренула данас актуелну медијску кампању, али и све друге сличне изјаве које, ма од кога потицале, релативизују геноцид извршен у НДХ. Историјску истину да је над српским православним народом у НДХ, као и над нашом браћом Јеврејима и Циганима, почињен геноцид, не може порећи никаква лаж, ма ко је изговарао натежући се силогизмима и клеветајући сопствени народ и његове државе, Србију и Републику Српску. Историјска истина о геноциду у НДХ годинама после рата није довођена у питање јер је о њој сведочио остатак  закланог народа, а уз преживеле сведоке никоме није падало на памет да демантује не „српске пропагандистичке” већ аутентичне нацистичке, односно немачке и усташке, као и послератне хрватске изворе и низ других докумената и експертских анализа.

У овом контексту се мора истаћи да је Свети Архијерејски Синод, чим је Преосвећени Епископ славонски Јован пре више година изнео своју приватну – по нама произвољну, историјски неутемељену – процену о броју јасеновачких жртава, Свети Архијерејски Синод му је званично, својом одлуком, одузео право да се у јавности оглашава по том питању, знајући унапред да ће сви дежурни нападачи на Српску Православну Цркву и на српски народ, како они из такозваног региона тако и они из саме Србије, извршити замену тезâ и усамљено лично мишљење приказивати као став саме наше Цркве. Тако смо дошли до парадоксалне ситуације да они, класични лицемери, привидно осуђују став који и сами деле – или га, штавише, заступају у још радикалнијем облику – и „бране” традиционални став врсних представника историјске науке, код нас и у свету. Њима су се нехотице, несмотрено и неразборито, прикључили поједини угледни српски интелектуалци и дали себи право да држе моралистичке лекције и изричу пресуде Патријарху српском, Синоду и Сабору Српске Православне Цркве, све у име светосавског патриотизма, који иначе обично не разумеју у црквено-православном већ у секуларно-политичком кључу. Посебно је жалостан пример једног угледног и заиста заслужног академика који није осетио потребу да се јавно осврне на поновљене изјаве претходног председника САНУ да су Косово и Метохија изгубљена ствар и да од њих треба дићи руке, али се зато ревносно бави темом броја јасеновачких жртава, што је у реду, али уз инсинуацију да Српска Црква институционално стоји иза инкриминисане изјаве једног од њених епископа, што није у реду.

Овде треба, поштења ради, додати да се поменути епископ свих ових година дословно држао синодске одлуке док не треба трошити речи о „поштењу” сарајевског портала који је релативно давну изјаву приказао као дату у наше дане. Наша Црква је вековна будна чуварка аутентичног историјског народног памћења, особито пак вечног спомена светих мученика, исповедника и страдалника „за крст часни и слободу златну”. Уз то, она је по правилу прва и највећа жртва сваког прогона и погрома. Зато је, сматрамо, у најмању руку неумесно њу прозивати или од ње тражити да се правда пред самопостављеним цензурама, трибуналима и инквизицијама, медијским и иним. Откако постоји, није издала себе, није издала Христа и Његово Јеванђеље, а уверени смо да неће ни убудуће.

Став је Светог Архијерејског Синода да се утврђивањем историјских чињеница бави историјска наука, заједно са другим потребним научним дисциплинама, а да свештеници треба да се моле Господу за све невине жртве, српске и несрпске, да се моле да се систематско вишегодишње масовно убијање  невиних људи, мушкараца, жена и деце, више никад и нигде не понови, као и да негује хришћанску културу сећања.

Свети Архијерејски Синод скреће пажњу на то да је историјски ревизионизам, у нашем случају вишеструко умањивање броја усташких жртава, само део пројектованог свеобухватног, глобалног процеса чији  креатори ревидирају и намеравају да униште све вредности људске цивилизације – нацију, породицу, веру у Бога, родитељство, полове, па тако и појам о хришћанским светим мученицима.

Свети Архијерејски Синод указује на то да се у историјском ревизионизму најбрже препознају последице намераване опште сатанске травестије јер се број жртава вишеструко умањује како би представници „врлог новог света” масовне убице, виновнике геноцида, најпре аболирали, а потом им доцртали ореол херојâ, да би им напослетку заменили места са жртвама. Тако у медијским кампањама попут ове актуелне црно постаје бело, са невероватном лакоћом добро и зло мењају места, а лаж се намеће као ултимативна истина.

Свети Архијерејски Синод подсећа на једноставну констатацију да онај ко контролише садашњост контролише и прошлост, док онај ко контролише прошлост контролише и будућност, те најодговорнијим чиниоцима поставља питање: ко заиста у савременој Србији контролише садашњост?

Стога Свети Синод са  великим жаљењем указује и на веома трагичну чињеницу да се појединци српског рода и, надамо се, православне вере јавно одричу светих мученика, поричући њихово постојање, живот у верности Христу Господу, због Кога су они и задобили мученички венац, а Црква Христова у српском народу стекла немерљиви морални и духовни капитал. Свети Архијерејски Синод позива све и сваког на коленопреклону молитву јасеновачким светим мученицима, пострадалим само зато што су били Срби и православни хришћани, а предводнике суштински богохулног ревизионизма позива на покајање и рађање плодова покајања, јавним одрицањем од датих изјава.

У исто време, Свети Архијерејски Синод подсећа на чињеницу да логор смрти Јасеновац јесте био најмасовније губилиште, али и да на територији сателитске нацистичке НДХ готово да није било града или села у којем није  било масовних злочина над православним Србима, у којем није почињен magnum crimen, геноцид над српским народом, као и над Јеврејима и Ромима. Свети Архијерејски Синод стога истиче да је Јасеновац, са тамошњим манастиром Светог Јована Крститеља, данас изузетно светилиште у нашој Цркви, место молитве, место на коме свети мученици јасеновачки позивају, између осталог, све на покајање и на истинско помирење двају хришћанских народа, православног српског и римокатоличког хрватског.

Саопштење Светог Архијерејског Синода поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац – Српска Православна Црква

SPC.RS

---

Саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти...

На Преображење Господње, у суботу, 19. августа, у загребачкој Саборној цркви која тог дана прославља храмовну славу, Свету Литургију служиће Његова Светост Патријарх српски Порфирије уз саслужење Епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког Кирила.

Тада ће и владика Кирило преузети управљање Митрополијом загребачко-љубљанском, у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора који га је на свом заседању, у мају ове године, изабрао за администратора наше епархије.

У наставку доносимо биографију владике Кирила.

Др Кирило (Бојовић)

Епископ буенос ајрески и јужно-централно амерички

администратор Митрополије загребачко-љубљанске

Др Кирило (у свијету Милан) Бојовић рођен је 4. фебруара 1969. године у Подгорици, као пето дијете Радула и Зорке (рођене Јовановић).

Осмогодишњу и средњу школу (гимназију „Петар I Петровић Његош“) завршио је у Даниловграду са дипломом Луче првог степена.

Војни рок служио је у Карловцу, 1987. и 1988. године.

Природно-математички факултет Универзитета у Подгорици, завршио је 1992. године, након чега је уписао постдипломске студије на ПМФ-у у Београду. Завршио их је 1996, одбраном магистарског рада на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“.

Прије монаштва, Владика Кирило радио је као асистент на Природно-математичкомфакултету у Подгорици (1993. до 2000. године).

Годину дана – од 1. фебруара 1998. до 1. фебруара 1999. године, провео је на специјализацији на Математичком универзитету „Ломоносов“ у Москви.

Крајем 2000. године дао је оставку на посао на универзитету и, по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, постао искушеник Цетињског манастира.

Митрополит Амфилохије је, уочи Петровдана, 11. јула 2004. године, Милана Бојовића постригао у монаштво давши му име Кирило. Исте године, на Божић, рукоположио га је у чин јерођакона, а сљедеће, 2006. године, 21. маја, у чин јеромонаха.

Московску духовну академију владика Кирило уписао је 2005. године. На истој је дипломирао 2008. године, одбраном кандидатске дисертације на тему „Митрополит Петар II Петровић Његош као хришћански философ“. Поменута дисертација призната је 2010. године као докторска дисертација на Универзитету у Београду.

Током трогодишњег боравка у Москви ванредно је завршио и Московску духовну семинарију.

Главни уредник часописа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“ био је од 2008. до 2018. године, а од 2008. године је био и координатор вјерске наставе у Митрополији црногорско-приморској.

Од 2009. до 2014. године био је професор Светог Писма Новог Завјета и васпитач Богословије Светог Петра Цетињског.

Одликован је чином протосинђела 2010, а чином архимандрита 2013. године.

Од 2014. до 2016. године архимандрит Кирило био је Архијерејски замјеник у Епархији буеносајреској и јужноцентралноамеричкој.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве га је, маја 2016. године,  изабрао за викарног епископа митрополиту Амфилохију, са титулом ”Епископ диоклијски”. У том чину је остао замјеник митрополита Амфилохија који је управљао епархијом са сједиштем у Буенос Ајресу.

Хиротонију у епископски чин извршио је Патријарх српски Иринеј, 31. јула 2016. године, у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора 2018. године, изабран је за епархијског архијереја буенос ајреског и јужно-централно америчког. Чин устоличења извршио је митрополит Амфилохије, 2. септембра 2018. године, у храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу.

Од 29. маја 2018. године редовни је члан Међународне Словенске Академије науке, образовања, умјетности и културе.

Универзитет Олга и Мануел Ајау Кордон (La Universidad Olga y Manuel Ayau Cordon – OUMAC) из Гватемале, 18. априла 2023 г., додијелио је владици Кирилу почасни докторат –Honoris Causa.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, одржан у мају 2023. године, изабрао је Епископа Кирила за администратора Епархије загребачко-љубљанске, чиме је он на том мјесту наслиједио Његову Светост Патријарха Порфирија.

Епископ Кирило носи и титулу мајсторског кандидата у шаху, коју му је додијелио Шаховски Савез Црне Горе, 3. јуна 2023. године.

Извор: Митрополија Загребачко-љубљанска

Поклоничка агенција СПЦ "Доброчинство" позива вас да упознате дивне светиње ваљевског краја: почев од учешћа у светој Литургији у манастиру Јовања, преко посете најстаријој светињи ове Епархије манастиру Пустиња, до обиласка нове цркве Ваљевске Грачанице у селу Тубравићу. Ово једнодневно поклоничко путовање планирано је за 13. август 2023. године, а више детаља можете пронаћи на интернет-страници агенције "Доброчинство" или добити путем броја телефона: 011 268-6445, 066 803 7575 (вибер) и 066 803 7574.

По веома приступачним ценама, са високообразованим и искусним водичима путовања, "Доброчинство" вас води у велики број светиња наше и других Помесних Цркава.

Добродошли у "Доброчинство"!

Извор: Радио "Слово љубве"

У Светом манастиру Хиландару чува се део моштију Преподобног Јустина Ћелијског. Данас су на јутрењу његове мошти изнете и целиване. Део моштију Преподобног Јустина Ћелијског трајно је пренет из манастира Ћелије код Ваљева у Хиландар о његовом празнику 2017. године када је Свети Ава Јустин по први пут кренуо на Свету Гору, јер је са благословом блаженопочившег епископа ваљевског Милутина игуман Хиландара о. Методије понео део моштију који се од тада чува у Хиландару. Заједно са делом моштију Светог Јустина, манастир Хиландар је добио на благослов и деo моштију Светог Николаја Жичког. На фотографији је икона Преподобног Аве Јустина, рад јеромонаха Исаије Хиландарца. Хиландарска братија је ову икону 2007. године даровала братству Светог манастира Ватопеда.

Део моштију Преподобног Јустина Ћелијског трајно је пренет у Хиландар о његовом празнику 2017. године.

Тада је на позив блаженопочившег епископа ваљевског Милутина у манастир Ћелије дошао игуман манастира Хиландара архимандрит Методије. У беседи коју је произнео, о. Методије је тада указао:

"Ава Јустин никада није походио Свету гору. Био је у својеврсном затвору ради исповедања вере и није могао да оде и поклони се многим светињама. Али, духом је био са светогорским монасима и за време телесног живота, а откако се Господу преселио још више је с њима. Прву службу Оцу Јустину написао је један светогорски химнограф, а његове беседе и одломци из књига свакодневно се читају у Врту Мајке Божје".

Такође, у тексту Сабора светогорских игумана и представника о предсаборским документима Васељенског сабора, који је недавно одржан на Криту, на више места навођени су изводи из дела Оца Јустина. Кад је као студент пожелео да постане монах, архимандрит Методије често се молио управо њему и Светом Владики Николају и долазио у Ћелије на Благовести.

„Данас, више од двадесет година касније, долазим као монах и свештенослужитељ на ово свето место. И на мени је једно чудо Аве Јустина. Он ме укрепио да начиним тај корак – оставим свет и да се замонашим. Зато, моја молитва Оцу Јустину је да се моли Господу за спасење душа свих нас и наших ближњих, за које смо се овде молили“ – рекао је архимандрит Методије, преносећи благослов Хиландара, немањићке задужбине на Светој гори, месту које вековима наткриљују молитве Пресвете Богородице. Светој гори, на коју Ава Јустин никада није дошао кораком, али чији је део био и остао у молитвеној љубави црноризаца васцелог Православља.

Извори: Задужбина Хиландара, архива

Гост новог издања Врлинослова био презвитер др Оливер Суботић са којим смо разговарали о православном погледу на несебичност и правичност.

Поменуто издање Врлинослова премијерно можете погледати у среду 07. jуна у 21.10 часова.

Након емитовања ово издање Врлинослова као и свако друго можете погледати и на званичном ЈуТјуб каналу Телевизије Храм.

Верни препис чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, који је недавно иконописан у манастиру Хиландару, ускоро ће красити храм Светог Нектарија Егинског у суботичком насељу Прозивка, објавили су портали "Суботица" и "Пријатељи манастира Хиландара". Дочек хиландарске делегације која доноси икону биће у четвртак, 18. маја 2023, на шеталишту испред базена Прозивка. Након што икона литијски буде унесена у храм служиће се Света Литургија. Окупљање верног народа и свештенства код базена планирано је за 8 часова. Икона ће трајно остати у храму Светог Нектарија на Прозивци.

Извор: Пријатељи манастира Хиландара; Суботица.ком

На предлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео је одлуку да, на основу члана 59. Устава Српске Православне Цркве, сазове Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве у његово редовно заседање, саопштила је Информативна служба СПЦ. Свети Архијерејски Сабор започеће 14. маја 2023. године светом архијерејском Литургијом и чином Призива Светог Духа у храму Светог Саве на Врачару.

Радни део заседања највишег јерархијског, црквено-законодавног и црквено-судског тела Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће високопреосвећене и преосвећене господе епархијских архијереја, започеће у понедељак, 15. маја 2023. године у крипти Светог великомученика кнеза Лазара храма Светог Саве на Врачару.

По процедури одређеној Пословником о раду, заседање почиње усвајањем дневог реда који чине приспели предмети достављени од стране Светог Архијерејског Синода, а наставља се разматрањем извештаја о архипастирском раду свих епархијских архијереја, централних црквених тела, органа и завода. На крају заседања Сабор ће о свом раду издати саопштење за јавност.

Извор: Информативна служба СПЦ

Братство храма Рођења Пресвете Богородице у Земуну, на челу са протојерејем Небојшом Тополићем, обавештава благочестиви верујући народ престонице да ће света Литургија на дан молитвеног спомена свете Матроне московске 2. маја 2023. године, почети у 8 часова. Истога дана од 18 сати биће служен и Акатист овој угодници Божијој. Сви су добродошли на молитву.

Извор: Радио "Слово љубве"

Свечани чин канонизације Светог свештеномученика Недељка Раковичког биће 21. маја 2023. године (недеља), у Храму Светих Вартоломеја и Варнаве у Раковици, на Светој архијерејској Литургији којом ће началствовати Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, са архијерејима, свештенством и монаштвом АЕМ и других епархија. Дочек Патријарха и епископа у овом храму, који је градио Свештеномученик Недељко, биће у 8.30 часова, Света Литургија од 9 сати. Цео разговор са ђаконом Аздејковићем поводом овог великог и важног догађаја за нашу Свету Цркву, али и читаво Православље, биће емитован у понедељак, 1. маја 2023, од 10 часова, у оквиру емисије "Реч пастира".

Свети свештеномученик Недељко (Стреличић) је био парох у Раковици, одведен од припадника ОЗН-е, проглашен за народног непријатеља и стрељан у мају 1945. године. У књизи коју је о Њему приредио ђакон Аздејковић налазе се поглавља о животу, служењу, прогону и ликвидацији, као и акатист, тропар и кондак овом свештеномученику, које је, са благословом блаженопочившег Патријарха Иринеја, саставио ђакон Александар, уз осликану тада и икону овом мученику за веру. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је на редовном заседању у мају 2022. године унео у Диптихе светих, међу осталим новојављеним светилима Православља, и светог свештеномученика Недељка Раковичког (Стреличића), са датумом празновања 8/21. маја.

Извор: Радио Слово љубве

Крст и земљиште за нови храм посвећен Светом Василију Острошком освештаће Епископ банатски г. Никанор уз саслужење свештенства борчанског намесништва у недељу, 30. априла 2023. године, у 16 часова, најавио је за Радио „Слово љубве“ протонамесник Бранислав Миљковић, парох борчански. Земљиште за нови храм се налази на крају Петковачке улице у оквиру насеља Преток у Борчи, до кога саобраћају аутобуси ГСП број 96 и 101.