<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/page/7/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41F;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x437;&#x438;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x424;&#x438;&#x43B;&#x43C;&#x430; &#x43E; &#x441;&#x432;. &#x412;&#x430;&#x441;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x443; &#x438; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x411;&#x430;&#x442;&#x430;&#x458;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0-%D0%BE-%D1%81%D0%B2-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-r26107/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_03/20240312-085030-716.png.aa1d924d38b8fb345e23c5d75a272bca.png" /></p>
<p>
	Благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, а добротом и љубављу свештеног братства храма Рождества Пресвете Богородице у Батајници, у недељу 31. марта 2024. године, после вечерњег богослужења које почиње у 17 часова, биће одржано приказивање документарног филма "Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења", аутора катихете Бранислава Илића. После приказивања филмског остварења које је настало са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, а у продукцији Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, предавање на тему "Рецимо браћо и онима који нас мрзе - праштање и пријатељство у служби Светог Василија Острошког", одржаће ђакон др Никола Лукић, доцент катедре за литургијско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду и катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе и аутор наведеног филма. ДОБРО ДОШЛИ!
</p>

<p>
	<a href="http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=43334" rel="external nofollow">http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=43334</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26107</guid><pubDate>Tue, 12 Mar 2024 12:20:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x438;&#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x436;&#x438;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443;&#x445;&#x432;&#x430;&#x442; &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x434;&#x440; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x430; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x448;&#x447;&#x435;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%80-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-r26067/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_02/20240228-155116-849.jpg.0a24b9488e7558f5a20e9cdaf465760d.jpg" /></p>
<blockquote>
	Први пут од завршетка Другог светског рата, у коме су православни Срби поднели највећу жртву у људству на Балкану, наша јавност је добила прилику да се на основу до сада необјављених архивских докумената, деценијама недоступних историчарима и истраживачима, упозна са новим детаљима у односима између православних хришћана и муслимана у Босни и Херцеговини у тим ужасним ратним годинама. У питању је књига "Односи православних хришћана и муслимана у Босни и Херцеговини у Другом светском рату", аутора свештеника др Александра Прашчевића.
</blockquote>

<blockquote>
	Аутор овог драгоценог истраживачког подухвата, открива нам у свом уводу да су и савремени међуверски односи оптерећени тешким историјским искуством јер су нам познати само сукоби и злочини на верској и етничкој основи, док су примери међуверске солидарности и добротољубља, иако малобројни, остали некако неприметни јер се њима до сада није посветила дужна пажња. Због тога, по његовим речима, „као што сваки злочин заслужује осуду, и свака жртва заслужује достојан помен, тако и сваки хумани поступак заслужује да буде истакнут и похваљен“.
</blockquote>

<p>
	Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је на почетку Другог светског рата донео одлуку (Бр. 2364/42 од 14. октобра 1941. године) да сви свештеници напишу извештаје о стању у њиховим парохијама како би се сагледала ситуација у којој се нашла Црква и њен верни народ на окупационим територијама. Иста одлука је донета и по окончању рата (Бр. 780/47 из 1946. године) са циљем да се сагледају ратне последице и новонастало стање на терену. Главна тема горенаведених извештаја су страдања православних Срба те је, стога, највише података о убијенима, протеранима, насилно покатоличенима и исламизиранима, пребеглима, одведенима по логорима, итд.
</p>

<p>
	У књизи су представљени подаци на основу сведочења православног становништва из 40 срезова, дата у периоду омеђеном 1941. годином и 1944. годином, уз исказе становника 21 села и једне општине, који су сакупљани 1942. године, као и изјаве парохијана из 92 парохије и три манастира датих 1947. године, сабране на простору епархија Дабробосанске, Бањалучке, Зворничко-тузланске, Захумско-херцеговачке и Бихаћко-петровачке.
</p>

<p>
	Академик Љубодраг Димић је у својој рецензији истакао да је аутор успешно представио и делом препричао аутентична сведочанства о злочинима почињеним над српским православним становништвом у Босни и Херцеговини. „Истовремено, они су (писана сведочанства – ред.) својеврсна ода оним представницима исламске вере који су у злим временима имали снаге да подигну свој глас и стану у заштиту својих комшија, пријатеља, познаника друге нације и вере. Афирмација таквог начина понашања и враћање у свест савременика имена људи којима су били намењени „доњи спратови историје“, још један је од доприноса (овог – ред.) рукописа. Рад колеге др Александра Прашчевића значајно је упозорење историчарима и писцима историјских текстова да треба избегавати генерализације и устаљене стереотипе и увек водити рачуна о сложености догађаја, појава и процеса о којима пишу“.
</p>

<p>
	Ова историјска књига је дуг, пре свега, према невиним жртвама рата, дуг према онима чија су имена дуго била непозната, како доброчинитеља тако и злочинаца. У овој књизи се коначно могу сазнати деценијама сакривени проблеми са којима су се сусрели православни и муслимани на путу њиховог суживота у Босни и Херцеговини.
</p>

<p>
	Мр Милан Трпковић, директор издавачке куће „Кључ“
</p>

<div>
	 
</div>

<p>
	<i><b>Извор:</b> <a href="https://spc.rs/novi-istrazivacki-poduhvat-svestenika-dr-aleksandra-prascevica/" rel="external nofollow">Информативна служба СПЦ</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26067</guid><pubDate>Wed, 28 Feb 2024 15:10:41 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x448;&#x442;&#x438; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x408;&#x43E;&#x430;&#x441;&#x430;&#x444;&#x430; (&#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x423;&#x440;&#x43E;&#x448;&#x430;) &#x443; &#x425;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440;&#x443; (&#x432;&#x438;&#x434;&#x435;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BC%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%BE%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%84%D0%B0-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B0-%D1%83-%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r26039/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_02/mosti-1080x629-1.jpg.1e2678110ec15be1d503840d9d908a03.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	На празник Светог мученика Трифуна 2024. године, Високопреподобни архимандрит Методије са братством дочекао је Митрополита стагонског и Метеора г. Теоклита и игумана манастира Велики Метеор, архимандрита Нифона.
</p>

<p>
	Приликом посете Светој царској српској лаври, као благослов из манастира Велики Метеор, донео је делић моштију Преподобног Јоасафа, који ће и остати као дар у манастиру Хиландару.
</p>

<p>
	Преподобни Јоасаф, Јован Урош, био је последњи мушки изданак лозе Немањића. Уједно је и последњи српски владар који је носио царску титулу. Био је син Симеона Уроша Немањића и синовац Цара Душана. Након неколико година владавине, одрекао се царског престола и замонашио у манастиру Велики Метеор, где почивају његове мошти. Вест о томе да је наследио престо затекла га је на Светој Гори. Када су Турци заузели Тесалију, неколико година провео је живећи у светогорском манастиру Ватопеду, где су својевремено, два столећа раније, боравили и његови преци, монаси Симеон и Сава. Заједно са Светим Атанасијем Метеорским, својим духовним оцем, убројан је у ктиторе Метеора. Кaо и други Немањићи, подизао је цркве и помагао многе манастире. Упокојио се, након више од четири деценије монашког живота, у једној малој келији на Метеору 1423. године.
</p>

<p>
	Прошле године је у Mитрополији стагонској уприличен симпосијум поводом 600 година упокојења овог Преподобног, на којем су учествовали игуман и братија манастира Хиландара. Том приликом је договорено да митрополит и игуман донесу делић моштију Преподобног Јоасафа на дар српском манастиру на Светој Гори, што је на овај дан и остварено.
</p>

<p>
	<strong>Тропар Светом Јоасафу (глас 3): </strong>
</p>

<p>
	<em>Срцем и душом си заволео Господа Христа, све лепоте света си оставио, и више си волео да у смирењу и послушању Богу служиш, него да на престолу царском седиш. Зато те побожно хвалимо и свету успомену твоју прослављамо, кличући: Оче Јоасафе, богоблажени, моли Христа Бога, за спасење нашег рода хришћанског.</em>
</p>

<p style="text-align:right;">
	Извор: <a href="https://www.hilandar.org/mosti-prepodobnog-joasafa-jovana-urosa-u-hilandaru/" rel="external nofollow">Манастир Хиландар</a>
</p>

<p style="text-align:right;">
	 
</p>

<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="113" title="Дочек моштију Преподобног Јоасафа Метеорског у Хиландару" width="200" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/yOLlOZwqcN4?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p style="text-align:right;">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26039</guid><pubDate>Tue, 20 Feb 2024 13:38:41 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x413;&#x440;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x41F;&#x435;&#x45B;&#x43A;&#x438; &#x2013; &#x425;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x442;&#x440;&#x430;&#x433; (&#x432;&#x438;&#x434;&#x435;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%9B%D0%BA%D0%B8-%E2%80%93-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r26002/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_02/337355204_Snimakekrana2024-02-07131854.png.ab28ead9659628fe2dde986356bd01d2.png" /></p>
<p>
	<strong>Свети Григорије Пећки живио је у вријеме српског ропства под Турцима, у XVII или XVIII веку, као сабрат свештене велике лавре Пећке патријаршије. Није знано да ли се у овој светој обитељи подвизавао као прост монах или је био свештенослужитељ, као што нису познати ни тачно мјесто нити година његовог рођења. Али његова миомирна жртва, којом је самог себе принио Господу на дар, није заборављена; његово одлучно и без двоумљења страдање за Христа остало је добро запамћено и сачувало се кроз вјекове до наших дана. Господ га је убрзо након његове мученичке кончине узвеличао даром чудотворства.</strong>
</p>

<p>
	О новопросијавшем светитељу наше Цркве Светом Григорију Пећком, у емисији Хришћански траг ТВ Храм, говори отац Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира, родом из Пећи.
</p>

<p>
	<strong>Одлуком Светог архијерејског сабора од 3. маја / 20. априла 2018. године, Свети новомученик Григорије Пећки, заједно са Светим Василијем Пећким и Светом мученицом Босиљком Рајичић из села Пасјана код Гњилана – пострадали од Агарјана за време османлијске власти на Косову и Метохији због своје непоколебиве вере у Христа, прибројани су Сабору Светих и уписани у календар Српске православне цркве као мученици.</strong>
</p>

<p>
	Свечано литургијско прослављење новопроглашених Светих мученика обављено је 27. априла / 10. маја 2018. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве у његовом храму на Врачару. На тај начин је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Косова и Метохије и Српској православној цркви.Сијајући тврдом вером и непоколебивом надом из оних тешких времена која вери и нади никако нису била наклоњена, ови свети мученици и са њима многи други светионици рода нашег, верни сведоци Христови знани и незнани, као златне карике везују нас за светло и благодатно доба када смо се као народ присајединили Новом Израиљу и када смо постали његов равночасни и назидатељни део
</p>

<p>
	„Овим прослављањем новопросијавших светих мученика Светој Апостолској Цркви се дарује велика хвала и духовна радост и њихове молитве су драгоцено заступништво пред Престолом Јагњета Божјег, Жртвованог за живот света.“ [Из саборске одлуке о њиховој канонизацији.]
</p>

<p>
	<strong>***</strong>
</p>

<p>
	<em><strong>Молитвама Светих мученика Твојих, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.</strong></em>
</p>

<p>
	<a href="https://www.youtube.com/watch?v=WCTi-V_eSFk" rel="external nofollow">https://www.youtube.com/watch?v=WCTi-V_eSFk</a>
</p>

<p>
	<a href="https://mitropolija.com/2024/02/07/sveti-grigorije-pecki-hriscanski-trag-video-2/" rel="external nofollow">https://mitropolija.com/2024/02/07/sveti-grigorije-pecki-hriscanski-trag-video-2/</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">26002</guid><pubDate>Wed, 07 Feb 2024 12:19:29 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x418;&#x43D;&#x444;&#x43E;-&#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x431;&#x435; &#x421;&#x41F;&#x426; &#x43E; &#x43B;&#x430;&#x436;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x43D;&#x430;&#x43B;&#x43E;&#x437;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x43C;&#x435;&#x434;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x43F;&#x43B;&#x430;&#x442;&#x444;&#x43E;&#x440;&#x43C;&#x430;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D1%86-%D0%BE-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D0%B0-r25979/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_01/20240130-165904-387.jpg.914961abc8c32a660b3b98db2577899a.jpg" /></p>
<blockquote>
	Имамо законску и моралну обавезу да пре свега верни народ, али и све друге надлежне и заинтересоване, обавестимо да на медијским платформама "Фејсбук", "Инстаграм" и "Икс" ("Facebook", "Instagram" и "X" - рaније "Twiter") постоји више налога преко којих одређена лица врше кривично дело преваре, лажног представљања и неовлашћеног коришћења имена, грба и других званичних знакова и обележја Српске Православне Цркве. Нажалост, најчешће се ради о кривичним делима којима се ради наношења штете Српској Православној Цркви злоупотребљава име Њеног поглавара, Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
</blockquote>

<blockquote>
	Постоје и злоупотребе назива и медијских садржаја црквених службених и јавних гласила. Тако без знања и одобрења, односно благослова, било кога у Српској Патријаршији на медијској платформи "Икс" (рaније Twiter) дужи временски период постоји налог „Црквени гласник“ под корисничким именом @CrkveniGlasnik који има јасну намеру да се представи као „Гласник“, службени лист Српске Православне Цркве. Такође, на истој медијској платформи постоји лажни налог Новина Српске Патријаршије „Православље“ под корисничким именом @PravoslavljeSPC. Ни један званични орган нити лице у Српској Православној Цркви не зна које је лице и са каквим крајњим циљем покренуло и уређује односне лажне налоге.
</blockquote>

<p>
	Имамо обавезу да с тим у вези подсетимо да Информативна служба Српске Православне Цркве води и уређује званичне налоге Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија на медијским платформама "Фејсбук" и "Инстаграм" ("Facebook" и "Instagram").
</p>

<p>
	Такође, подсећамо да је Информативна служба Српске Православне Цркве недавно отворила свој званични налог на платформи "Икс" (рaније "Twiter") под корисничким именом @Infosluzbaspc на линку <a href="https://twitter.com/Infosluzbaspc." rel="external nofollow">https://twitter.com/Infosluzbaspc.</a>
</p>

<p>
	Новине Српске Патријаршије „Православље“, поред штампаног издања, тренутно имају само званичну интернет презентацију на адреси <a href="https://pravoslavlje.spc.rs/," rel="external nofollow">https://pravoslavlje.spc.rs/,</a> док службени лист „Гласник“ излази само у штампаном издању.
</p>

<p>
	Српска Православна Црква ће пред надлежним институцијама предузети потребне мере у циљу спречавања ширења лажних информација и лажног представљања.
</p>

<div>
	 
</div>

<p>
	<i><b>Извор:</b> <a href="https://spc.rs/saopstenje-informativne-sluzbe-srpske-pravoslavne-crkve/" rel="external nofollow">Информативна служба СПЦ</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">25979</guid><pubDate>Tue, 30 Jan 2024 20:44:38 +0000</pubDate></item><item><title>&#x427;&#x443;&#x434;&#x43E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x430; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x41C;&#x430;&#x458;&#x43A;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x458;&#x435; "&#x423;&#x43C;&#x435;&#x43A;&#x448;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x437;&#x43B;&#x438;&#x445; &#x441;&#x440;&#x446;&#x430;" &#x441;&#x442;&#x438;&#x433;&#x43B;&#x430; &#x443; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BA%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D1%81%D1%80%D1%86%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D1%83-r25964/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2024_01/20240124-142145-368.jpg.08fa3b29ec96e8c855fda5775a7f47db.jpg" /></p>
<blockquote>
	Чудотворна икона Мајке Божије, "Умекшање злих срца" стигла је данас у Србију у организацији фондације "Свети Роман" из Москве, а тим поводом је у руској цркви Свете Тројице свету Литургију служио протојереј Виталије Тарасјев, старешина овог храма, Подворја Московске Патријаршије у Србији, известила је ТВ Храм. Икона ће и сутра 25. јануара бити у Руској цркви на Ташмајдану, а након тога иде за Петроварадин (26. 01.) и манастир Свете Меланије Римљанке у Епархији банатској (28. 01.). Чудотворна Богородичина икона "Умекшање злих срца" благословиће и југ Србије, град Ниш, где ће верници моћи да јој се поклоне од 30. јануара до 2. фебруара у манастиру Преподобног Романа.
</blockquote>

<p>
	<em>Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве"</em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">25964</guid><pubDate>Wed, 24 Jan 2024 20:07:45 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x43B;&#x438;&#x432;&#x435;&#x440;&#x430; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;, &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x433;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x438; &#x43E;&#x434;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x438; &#x443;&#x440;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x201E;&#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430;&#x201D;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D1%83%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%E2%80%9E%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%E2%80%9D-r25880/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2023_12/olja-jovanovic.jpg.f4b0107b7c5bb9c8d705ee60da508938.jpg" /></p>
<div>
	<p>
		<strong>На предлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, за новог главног и одговорног уредника <em>Православља,</em> новина Српске Патријаршије, Свети Архијерејски Синод је поставио досадашњег ко-уредника госпођу Оливеру Јовановић.</strong>
	</p>

	<p>
		Госпођа Јовановић потиче  из познате свештеничке породице Љубинац. После завршене основне школе у Сокоцу, завршава Прву гимназију у Сарајеву и Богословски институт Српске Православне Цркве у Београду. У браку са свештеником Вањом Јовановићем има синове Василија, Матију и Зорана.
	</p>

	<p>
		Њен први текст <em>Веронаука на Романији</em> објављен је у <em>Православљу</em> 1996. године. Посебно се ангажовала у истраживању чувених српских породица које су оставиле историјски печат у Сарајеву, као и у процесима пописа и повратка имовине Српске Православне Цркве. У каснијим активностима користило јој је прво радно искуство које је после студија стекла у Београду у финансијском и банкарском сектору. На позив Митрополита дабробосанског Николаја, 1998. године се враћа у Сарајево.
	</p>

	<p>
		Од тада до данас Црква јој поверава низ одговорних дужности и послова везаних за мисију и међурелигијски дијалог како на локалном и регионалном тако и на глобалном нивоу. Радила  је као координатор пројеката Светске конференције религија за мир са седиштем у Њујорку. Године 1999. у Аману, Јордан, учествује у планирању и организовању Генералне скупштине Светске конференције религија за мир. Од 2000. до 2004. године као део експертске групе Међурелигијског већа Босне и Херцеговине учествује у писању  текста за израду предлога <em>Закона о слободи вере и правном положају Цркава и верских заједница у Босни и Херцеговини</em><em>. </em>Од 2005. до 2021. године ради у Међурелигијском већу Босне и Херцеговине са седиштем у Сарајеву, где Српску Православну Цркву заступа као стручни саветник за међурелигијски дијалог. У том својству организовала је Први међурелигијски сусрет вероучитеља традиционалних Цркава и верских заједница у Босни и Херцеговини, као и Први и Други конгрес жена различитих конфесија. Кроз рад са женама добила је лиценцу за извођење планетарно познате позоришне представе <em>Седам</em> – против насиља над женама, извођене у многим градовима широм Босне и Херцеговине.
	</p>

	<p>
		Цркву је 2006. године, као члан делегације, представљала на Скупштини Светског савета цркава у Бразилу и на консултацијама за мировна разрешења сукоба које је одржано у Северној Ирској у организацији Европског савета цркава. Као експерт, у оквиру делегације Српске Патрјаршије, учествовала је у Православно-муслиманском дијалогу који су 2008. године у Атини организовали Цариградска Патријаршија и Светско исламско мисионарско друштву.
	</p>

	<p>
		Аутор је православног дела <em>Глосара религијских појмова</em>. Уредница је књиге <em>Обичаји муслимана, православних, римокатолика и Јевреја у БиХ</em>. Са енглеског је превела више књига из едиције <em>Христос деци</em> и била уредница посебних издања часописа <em>Религијски поглед</em><em>и</em> у који издаје Међурелигијско веће. Ко-уредница је Приручника за верске службенике против стигматизације особа које су преживеле силовање у последњем рату у Босни и Херцеговини.
	</p>

	<p>
		Била је члан Управног одбора Европске мреже жена верница са седиштем у Бриселу. После одласка из Међурелигијског већа радила је као консултант на пројектима Популационог фонда Уједињених нација и Националног демократског института. Аутор је бројних колумни и чланака на различите теме.
	</p>

	<p>
		Од децембра 2022. године ради у Информативно-издавачкој установи Српске Православне Цркве у Београду. Говори енглески и служи се француским језиком.
	</p>

	<p>
		<a href="https://spc.rs/olivera-jovanovic-novi-glavni-i-odgovorni-urednik-pravoslavlja-novina-srpske-patrijarsije/" rel="external nofollow">https://spc.rs/olivera-jovanovic-novi-glavni-i-odgovorni-urednik-pravoslavlja-novina-srpske-patrijarsije/</a>
	</p>

	<p>
		 
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">25880</guid><pubDate>Sun, 31 Dec 2023 11:34:33 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;. &#x418;&#x433;&#x45A;&#x430;&#x442;&#x438;&#x458;&#x435; (&#x428;&#x435;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x432;) : &#x414;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x437;&#x430;&#x43A; &#x43C;&#x43E;&#x448;&#x442;&#x438;&#x458;&#x443; &#x441;&#x432;. &#x41F;&#x43B;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x430; - &#x436;&#x438;&#x432;&#x438; &#x438;&#x437;&#x440;&#x430;&#x437; &#x459;&#x443;&#x431;&#x430;&#x432;&#x438; &#x438; &#x437;&#x430;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BE-%D0%B8%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA-%D0%BC%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B2-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B7-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-r25717/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2023_11/20231109-163821-756.jpg.6ea158a50b24c947640f4e7fdef3503a.jpg" /></p>
<blockquote>
	Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Патријарха руског Кирила и Епископа бањалучког Јефрема, честица моштију св. свештеномученика Платона Бањалучког, пренета је у Покровски храм Московске духовне академије, коју је давне 1901. године, успешно завршио управо овај Божији угодник. Свете мошти, заједно са иконом Свештеномученика Платона, у академски храм су, у недељу 05. новембра 2023. године, донели Преосвећена Господа Архијереји СПЦ, моравички г. Антоније и марчански г. Сава. У наставку је свету Литургију, уз саслужење српских Епископа, служио ректор МДА Преосвећени Епископ сергиево-посадски и дмитровски г. Кирил. Тим поводом, специјалну изјаву за Радио "Слово љубве" дао је јеромонах Игњатије Шестаков, сабрат Сретењског манастира у Москви, који је нагласио да је „доношење моштију св. свештеномученика Платона бањалучког у Русију у МДА и Тројице-Сергијеву лавру - велики благослов и живи израз љубави и братске заједнице са СПЦ“. Овакви догађаји су свима православнима сада потребни у овим смутним и ненормалним временима, мишљења је о. Игњатије, који изражава наду да ће обе Помесне Цркве, и Српска и Руска, више радити на живом присуству светиња међу верујућим народом.
</blockquote>

<div>
	<div>
		<i class="fa"></i> Изјава јеромонаха Игњатија (Шестакова): <span> </span>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<audio controls="" data-audio-embed=""></audio>
	</div>
</div>

<blockquote>
	Делегација Српске православне цркве, предвођена Епископима моравичким г. Антонијем и марчанским г. Савом, посетила је у понедељак, 06. новембра 2023. године, Сретењску духовну академију и Сретењски манастир. У име древне московске обитељи, госте је дочекао намесник Сретењског манастира и ректор СДА игуман Јован (Лудишчев), у чијој пратњи је био и јеромонах Игњатије (Шестаков).
</blockquote>

<div>
	 
</div>

<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">25717</guid><pubDate>Thu, 09 Nov 2023 22:18:28 +0000</pubDate></item><item><title>&#x427;&#x435;&#x442;&#x432;&#x440;&#x442;&#x430;&#x43A; &#x43D;&#x430; &#x422;&#x430;&#x448;&#x43C;&#x430;&#x458;&#x434;&#x430;&#x43D;&#x443;: &#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x430; - &#x434;&#x438;&#x441;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r25711/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2023_11/20231108-091110-289.jpg.7cabf1e2f23a2c98c8ec6897022da5d7.jpg" /></p>
<div>
	<blockquote>
		У крипти храма св. Марка на Ташмајдану ће сутра, у четвртак 9. новембра 2023. године, после Акатиста Пресветој Богородици који почиње у 17 часова, бити одржана нова духовна трибина. Овога пута, на тему "Молитва - дисање Цркве" говориће јереј Александар Лучић, саопштило је братство овога храма. Предавање почиње у 18 часова, сви сте добродошли.
	</blockquote>

	<div>
		 
	</div>

	<p>
		<i><b>Извор:</b> Црква св. Марка, Инстаграм</i>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">25711</guid><pubDate>Wed, 08 Nov 2023 13:35:07 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41F;&#x43E;&#x440;&#x444;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x438; &#x431;&#x443;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x430;&#x458;&#x440;&#x435;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x438; &#x458;&#x443;&#x436;&#x43D;&#x43E;-&#x441;&#x440;&#x435;&#x434;&#x45A;&#x43E;&#x430;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x458;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B1%D1%83%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%D1%98%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%B8-%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98-r25697/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2023_11/20231101-135742-737.jpg.d0630204fc1a27280829407c3e3bb3e3.jpg" /></p>
<blockquote>
	Свечани чин доксологије поводом доласка првојерарха Српске Православне Цркве биће служен 2. новембра 2023. године у манастиру Светог Саве у Буенос Ајресу са почетком у 19 часова. Заједно са својим домаћином, Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-средњоамеричким г. Кирилом, Патријарх и чланови његове свештене пратње посетиће 4. новембра 2023. године и манастир Светог Николе у Маћагају, а круна Патријархове посете биће освећење храма Свете Тројице у Ресистенцији 5. новембра 2023. године. Планирано је да се Његова Светост Патријарх г. Порфирије сретне и разговара са највишим званичницима државе Аргентине, градоначелницима и гувернерима провинција, Кардиналом Буенос Ајреса и представницима Амбасаде Републике Србије.
</blockquote>

<blockquote>
	Епархија буеносајреска и јужно-средњоамеричка Српске Православне Цркве основана је 2011. године. На епархијском трону налази се Преосвећени Епископ г. Кирило (Бојовић), чије седиште се налази у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу. Епархија тренутно има парохије и мисије у Аргентини, Бразилу, Чилеу, Колумбији, Еквадору, Венецуели, Перуу, Никарагви, Костарики, Панами, Салвадору, Доминиканској Републици и Гватемали.
</blockquote>

<p>
	 
</p>

<p>
	<img alt="НАЈАВА: Посјета Патријарха Порфирија Епархији буеносајреској и јужноцентралноамеричкој" data-ratio="71.73" style="width:600px;" width="1054" data-src="https://www.eparhija.me/sites/default/files/slika_najava/11_2023/okt-2023-najava-za-posjetu-juznoj-americi.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png" />
</p>

<div>
	 
</div>

<p>
	<i><b>Извор:</b> <a href="https://spc.rs/patrijarh-porfirije-u-poseti-eparhiji-buenosajreskoj-i-juzno-srednjoamerickoj/" rel="external nofollow">Информативна служба СПЦ</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">25697</guid><pubDate>Wed, 01 Nov 2023 20:57:52 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41F;&#x43E;&#x440;&#x444;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x431;&#x435;&#x441;&#x435;&#x434;&#x438; &#x443; &#x421;&#x442;&#x443;&#x434;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B8-%D1%83-%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-r25677/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2023_10/20231023-153730-327.jpg.2380de8b6d350ce07646d25ce7f89305.jpg" /></p>
<blockquote>
	Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржаће 26. октобра 2023. године са почетком у 19 часова у великој сали Дома културе Студентски град предавање на тему "О молитви".
</blockquote>

<div>
	 
</div>

<p>
	<i><b>Извор:</b> <a href="https://spc.rs/patrijarh-porfirije-u-studentskom-gradu/" rel="external nofollow">Информативна служба СПЦ</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">25677</guid><pubDate>Tue, 24 Oct 2023 13:56:18 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x435;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;: &#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x434;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x438;&#x437; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x441;&#x432;. &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x443; &#x411;&#x440;&#x438;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B2-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-r25676/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2023_10/20231023-174430-609.jpg.eb310c40e96f56df9be73d83539e5966.jpg" /></p>
<blockquote>
	Од 24. до 27. октобра 2023. године у Београду ће боравити високопреподобни архимандрит Захарија (Захару), духовник манастира Светог Јована Крститеља у Есексу (Велика Британија), као и високопреподобни архимандрит Петар (Вризас), игуман овог манастира, сазнајемо из Пословне канцеларије светог манастира Хиландара у Београду. Духовници ће приликом ове посете одржати и два лепа предавања: о. Петар у уторак 24. октобра у 18 часова у крипти Светосавског храма на тему „Изградња храма Божијег у нама“, а о. Захарија у среду 25. октобра у 19 часова на ПБФ у Београду на тему "Трезвеноумље, ревност деце Божије и униније света".
</blockquote>

<blockquote>
	Повод за посету о. Захарије и о. Петра Србији је учешће на предстојећем "Другом Светопрохорском монашком сабору", који ће се одржати 30. и 31. октобра 2023. године у манастиру преподобног Прохора Пчињског, а у организацији Православне Епархије врањске СПЦ, уз сатрудништво Светог манастира Хиландара, а под покровитељством Светог Архијерејског Синода СПЦ и са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
</blockquote>

<p>
	Ово међуцрквено монашко сабрање има духовни, научни и образовни карактер и намењено је превасходно духовној користи, подршци и унапређењу монаштва.
</p>

<p>
	 
</p>

<div>
	 
</div>

<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">25676</guid><pubDate>Tue, 24 Oct 2023 13:54:46 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435; &#x408;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x443; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x447;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x438; &#x443; &#x417;&#x435;&#x43C;&#x443;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8-%D1%83-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%83-r25675/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2023_10/20231024-124326-66.jpg.24bd0901bebad779e5411bbcda6acbe6.jpg" /></p>
<blockquote>
	Братство храма Рођења Пресвете Богородице у Земуну позива вас у среду 25. октобра 2023. године, на прославу празника Јерусалимске иконе Мајке Божије, чија се верна реплика чува у овом светом храму. Света Литургија биће служена од 8 часова, а од 17 сати вечерње и Света Тајна Јелеосвећења, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи старешини ове цркве, протојереју-ставрофору Небојши Тополићу. Сви су добродошли на молитву.
</blockquote>

<div>
	 
</div>

<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">25675</guid><pubDate>Tue, 24 Oct 2023 13:52:32 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438;: &#x41A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x430; &#x43E; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x438; &#x414;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x458;&#x443; &#x40B;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x440;&#x45F;&#x438;&#x45B;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%83-%D1%9B%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%9B%D1%83-r25668/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2023_10/20231022-185520-713.jpg.d341e0fc0df11d86b27915ee805cac66.jpg" /></p>
<div>
	<blockquote>
		Преосвећени Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј ће у уторак 24. октобра 2023. године од 19 часова, са благословом Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија, у Парохијском дому храма св. Александра Невског на Дорћолу, заједно са свештенством представити јавности посебно дело под називом "Речи и беседе", посвећено његовом почившем оцу, протојереју-ставрофору Добривоју Ћилерџићу (1920-1995), а настало поводом стогодишње од рођења овог угледног свештеника наше Помесне Цркве. О књизи ће те вечери говорити и свештеници Ненад Михајловић, Радош Младеновић и Владимир Петковић.
	</blockquote>

	<div>
		 
	</div>

	<p>
		<i><b>Извор:</b> Радио "Слово љубве"</i>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">25668</guid><pubDate>Sun, 22 Oct 2023 19:46:40 +0000</pubDate></item></channel></rss>
