Сајт је покренут на иницијативу Првославне епископске конференције у Аустрији и обавештава о делатностима ове Конференције, доноси актуелне вести и наводи све помесне Православне Цркве са свим подацима о њима, све православне парохије и све црквене установе које имају везе са Православном Црквом у Аустрији. Многобројна обавештења, текстом, сликом и тоном , о Православној Цркви уопште и о животу појединих Цркава и парохија могу се наћи на овом сајту.

На овом вебсајту може се читати и актуелно издање „Православних црквених новина“.

Господин Мирко Кулунџић биће представник за штампу Православне Епископске конференције и стараће се о овом сајту.

Са новим вебсајтом пружа се „живи и витални знак Православља у овој гостопримљивој земљи“, пише Митрополит Арсеније (Кардамакис), председавајући Епископске конференције, у својој поздравној речи на сајту. Он жели да сајт буде „платформа за комуницирање, интеракцију и сарадњу не само међу православнима, него и са свима хришћанима, као и са свима људима добре воље“, пише Митрополит и додаје: „Православље се прикзује овде у свој својој богатој разнородности, па ипак оно представља чврсто јединство које са овим вебсајтом долази јасно до изражаја. На овај начин говори Православна Црква заједничким гласом и дела у циљу јединства свих људи у духу јеванђељске љубави према ближњем.“

У Аустрији живи између 400 и 450.000 православних хришћана.

Седам помесних Православних Цркава овде имају своје устројство и заступљене су у Православној епископској конференцији: Цариградска Патријаршија, Антиохијска Патријаршија, Руска Православна Црква, Српска Православна Црква, Бугарска Православна Црква и Грузинска Православна Црква.

Извор: kathpress , СПЦ

По ријечима надлежног свештеника, о. Петра, икона је почела да мироточи док је он износио иконе испред храма, гдје је служена света Литургија. Међу њима је била руска икона Мајке Божије „Касперовска“, која је поклоњена храму након изградње. Свештеник је одмах обавијестио Митрополита, а затим се вијест о чудесном догађају проширила.

„Касперовска“ икона чудотвори од 16. вијека, када су је руско-српске избјеглице донијеле из Трансилваније.

Житељи Одесе, такође, вјерују да своје ослобођење од британске окупације током Кримског рата 1854. дугују посредовању Богородице „Касперовске“.

Извор

Док је сва остала Римокатоличка Црква већ ушла у дане Страсне седмице, у Светој земљи ови велики дани ће и за римокатолике почети од 29. априла, у исто време када и за православне, односно за поједине гркокатоличке парохије (тј. католике источнога обреда, код Срба познатијих под именом: унијати – прим. прев.).

Решење о обједињавању датума Васкрса, донето је на скупштини бискупâ римокатоличког ординаријата у Светој земљи, 15. октобра 2012. године. Према овој одлуци сви римокатолички верници из региона ће „ad experimentum“ прославити највећи хришћански Празник по александријској пасхалији. Овом одлуком нису обухваћени само римокатолички верници који живе у Јерусалиму и Витлејему – они ће и даље чувати григоријанску пасхалију. Овај изузетак објашњен је с једне стране чињеницом постојања различитих конфесија на истим светим местима, а са друге стране – жељом римокатоличких ходачасника у Јерусалиму, да Васкрс прослављају у исто време када се то чини и у њиховој домовини.

Право да користи григоријанску пасхалију, добила је и парохија радника из иностранства запослених у Тел Авиву. Како је објаснио викар латинског патријарха Јерусалима, бискуп Вилијам Шомали, овим радницима то ће дати могућност да користе свој годишњи одмор у време јудејског Песаха.

Прошлогодишњим решењем скупштине бискупâ претпоставља се да ће током наредне две године на александријску пасхалију прећи све римокатоличке парохије у Светој земљи. Коначно решење у вези са овим питањем биће донето у Ватикану 2015. године.

У овом тренутку своју уздржаност према оваквој реформи изразио је низ маронитских бискупâ (епископâ). Међутим, по речима бискупа Шомалија, прелаз на јединствену пасхалију је најважнији корак у погледу екуменских односа и заједничког сведочанства свих хришћана.

"Раније су представници различитих конфесија из једног истог села живели свако свој сопствени црквени живот (одвојено и засебно)“ – изјавио је патријарашки викар. „Сада ће се сви они у исто време молитвено сећати страдања Христових и прослављати Његово Славно Васкрсење. То ће постати главно сведочанство нашег јединства, пред очима наших суседа који нису хришћани"

До шеснаестог века источни и западни хришћани израчунавали су датум Васкрса сагласно заједничкој александријској пасхалији. Током реформе календара папе Григорија XIII (1682-83. године), промењени су датуми како непокретних празника, тако исто и пасхалија. Латинска Црква одмах је прихватила реформу. Протестантске заједнице су најпре изразиле одлучно неслагање, али су доцније ипак прешли на григоријански календар.

Помесне Православне Цркве су до двадесетог века користиле „стари календар”. Онда су поједине прешле на тзв. „новојулијански календар“, а друге су задржале „старојулијански”(данас старојулијански календар користе јерусалимска, руска, грузијска и српска патријаршија, као и монашка заједница Свете Горе - прим. прев.). Притом, све помесне Православне Цркве (изузев аутономне Цркве у Финској), празнују Васкрс према александријској пасхалији.

Што се тиче римокатолика источног обреда (гркокатолика или унијата – прим. Прев.) део њих је прихватио григоријанску пасхалију, а остали су сачували александријску.

http://beseda.rs/portal/novosti/vesti/svet/4129-objedinjavanje-pashalije.html

Полиција је релативно брзо стигла на место напада, а то је средина пута између манастира Крке и Кистања. Пошто је повређено више наших ученика, позвана је и хитна помоћ. Неким ученицима лекарска интервенција је учињена одмах, а неки су морали бити превезени до болнице у Книн или Шибеник. У Шибенику, на хируршком оделењу завршио је ученик четвртог разреда Милан Симанић, пошто му је неким предметом поломљен нос. Он је тренутно на кућном лечењу. Други ученици који су завршили са масницама и лакшим озледама сада су, хвала Богу, већ на настави. Од дана овог трагичног догађаја 17. марта (врло симптоматичан датум - датум деветогодишњице мартовског погрома Срба на Косову) приметно је појачано присуство полиције. Изречена је и тзв. прва мера полицијског обезбеђења – забрана хулиганима да на један километар прилазе манастиру Крки. То је свакако добро у овом тренутку. Ми се уз то надамо у помоћ Божију и молитве наше Цркве.

2. На жалост, ово није први инцидент такве врсте, напротив. И у нашем прошлом разговору рекли ми сте да до њих долази углавном када се у медијима отворе нека осетљива питања, заоштри ситуација... Како све то утиче на младе богослове?

Да, ситуација у Хрватској је тренутно препуна тензија - политичких (предизборних), па чак и спортских. У мају ове године су локални избори у Хрватској и политичке партије се боре за превласт. Оно што је за нас Србе веома лоше јесу изјаве десничарских партија у којима се осећа жал за „старим добрим временима“ када се није постављало питање ћирилице у Хрватској, нити било каква друга права српске заједнице. У тим „црнокошуљашким“ изјавама предњачи гђа Ружа Томашић, која је рекла да је „Хрватска само за Хрвате, а да су сви други гости“. Управо та Хрватска треба за два–три месеца да постане пуноправна чланица Европске уније. Сутра је фудбалска утакмица између Србије и Хрватске. Тим поводом се дуже времена ствара наелектрисана атмосфера, која је већином за нас негативна. Наши богослови о многим овим стварима нису упознати, али, на жалост, сносе последице. Ето, били су ни криви ни дужни жртве бруталног напада од стране њихових вршњака, који су, на жалост, задојени верском и националном мржњом.

3. Једна од мисија и манастира и Богословије је утицај на повратак нашег народа који је морао да напусти те просторе, јер, како сте ми објаснили, пуно значи „када људи виде да свештеници и деца могу да живе овде”. Но, након напада на богослове ипак сте запитали: „Да ли можемо овде живети, да ли могу деца остати овде, шта ће бити сутра?” И заиста, шта ће бити сутра? Страхујете ли за будућност и манастира и Богословије?

Ситуација је веома сложена, не само због овог догађаја у Кистању, већ и више од тога. Ми смо у последње време имали много пута провале у православне цркве: у Коњевратима код Шибеника, у цркву Светог Георгија у Книну, а ни наша гробља нису поштеђена вандализма. Све то, наравно, негативно утиче на нас, на свештенике и наш мученички народ који се вратио на просторе Далмације. Овде Срби, по сведочењу византијског историчара Константина Порфирогенита, живе од седмог века и нису на овим просторима никакви уљези, нити новодошљаци (дођоши). Број Срба се у Далмацији знатно повећао у периоду раног средњег века, а посебно у доба османлијских освајања. Тада су под притиском турског зулума бројни Срби, највише из Босне, нашли уточиште у Далмацији.

Наш манастир Крка је подигнут у 14. веку (1345. године), а ктиторка овог манастира је била Јелена Шубић, рођена сестра цара Душана. Богословија при манастиру Крки је основана 1615. године, и ускоро ћемо, ако Бог да, прославити четири стотине година од оснивања овог богословског училишта. Тако дубоки темељи и богата историја на овим просторима требало би да буду гарант будућности и опстанка српског народа на овим просторима.

4. Како уопште тече повратак нашег народа на просторе Епархије? Враћају ли се људи или, напротив, и даље одлазе?

Значајнији повратак Срба је стао већ негде 2002. и 2003. године. Он је сада спорадичан и препуштен је личној иницијативи појединаца. Многе куће наших људи у Далмацији су обновљене, али нико у њима не живи. Људи не могу да се врате и да живе само од ваздуха, будући да немају изворе за своју егзистенцију. Једноставно, немају адекватан посао од кога би могли да преживе они и њихове породице. Сматрамо да би матична држава Србија морала много више да се укључи у решавање ових проблема и да помогне повратак оних људи који су за то заинтересовани, а таквих још има, хвала Богу. Да ли ће тако бити, не знам, али тако би требало. Надамо се да ће и улазак Хрватске у Европску унију крајем јула 2013. године помоћи повратку нашег народа, јер ће се тиме створити економски предуслови за живот. То би многима могло помоћи да се врате, јер ће коначно моћи да оставре економске услове заживот. Уз то, веома је битно нагласити да наши људи првенствено треба да имају слободу за живот и права која им демократске државе гарантују.

5. Какав је Ваш став према скором уласку Хрватске у ЕУ? Хоће ли тај корак помоћи Србима који ту живе да се коначно изборе за нека своја права која су им сада ускраћена или до њих тешко долазе, попут употребе ћирилице или паритетне заступљености у институцијама и јавним службама?

Већ сам претходно делимично одговорио на ово питање. Повратак ћирилице у општине које имају више од 33% православних Срба је ствар коју прописује хрватски Устав и закони ове земље. Према томе, држава је сама у обавези да то спроведе. Постоје, међутим, извесни људи и извесне групе – удруге људи којима то не одговара. Они се постављају изван и изнад владајућих закона Републике Хрватске. Због тога често покушавају да „демократијом улице“ наметну своје ставове и мишљења којима је једини квалитет неограничена и безмерна мржња према Србима (сада Србима, а сутра према ко зна коме). Хрватска држава је у овом смислу сама на испиту. Да ли ће га положити, остаје нам да видимо.

6. Докле се стигло са обновом храмова СПЦ на простору Епархије далматинске, као и повраћајем црквеног блага? Знам, рецимо, да још увек није завршена ризница у манастиру Крки...

Обнављамо, хвала Богу, доста цркава и скоро све наше манастире. Светиње су места која треба да окупљају Србе, јер је тако било кроз историју. Наравно да бисмо могли урадити и више и боље. За то је потребно да се сви укључимо. Кад кажем сви, мислим поред нас, Цркве и српске заједнице, да се укључи матична држава и српска дијапосра. Знамо да то није једноставно, јер ми Срби често падамо на испиту јединства и међусобне бриге. Партијски дух је потпуно разорио наше народно биће. Њега још једино Црква мало чува. Последице раслојености и нејединства нашег народа сви осећамо, а посебно ми који смо мањине у другим државама.

7. Очекујете ли да би папа Фрања могао да успостави нове мостове између римокатолика и православних? Мислите ли да би он могао бити први папа који ће посетити Србију?

Прве изјаве папе Франциска су охрабрујуће. Самарјанска брига за малог човека и сиротињу треба да буде и јесте брига саме Цркве. Требало би да буде и државе. Сви смо уморни од негативних догађаја и збивања. Очекујемо позитивне ствари од новог папе Франциска, Епископа Рима. Међутим, ипак нисмо склони еуфорији, нити прераном одушевљавању. Дела сведоче о сваком човеку, па и о римском папи. Видећемо, за надати се добру. Што се тиче евентуалне посете римског папе Србији, то не знам. То питање је у надлежности Светог Архијерејског Сабора и државе Србије.

Шибеник, 22. март 2013. године

Извор: Епархија далматинска

Чин освећења је обавио настојатељ храма у изградњи Андреј Кордочкин, у присуству парохијана и гостију, међу којима је био предсједник Руског центра за науку и културу Шпаније Е. А. Соколов.

„Храм се подиже не само за оне који ће се молити међу његовим зидовима, него и као доказ онима који бораве и ван храма и ван Цркве. Данас се молимо за то да звук звона одзвања у њиховим срцима, као позив на богоопштење и духовни подвиг“, казао је отац Андреј у бесједи.

Планирано је да се изградња, која се одвија уз помоћ доборотворног фонда „Трансавез“, заврши крајем априла. Богослужења Страсне седмице и Васкрса требало би да се служе у новом храму, информише сајт Корсуњске епархије.

Извор: Светигора

Монах Павле (Ивановић) се родио у Београду 15. маја 1958. године. Радио је дуги низ година као глумац, прво у Шабачком, а затим у Вршачком позоришту.

Када се упознао са православном вером 1994. године, одлучује да се крсти. Само неколико месеци касније оставља свет и постаје искушеник у манастиру Светог Прохора Пчињског крај Врања. У манастир Хиландар долази крајем 2001, а монашки постриг прима на Богојављење 2004.

Добија одговорно послушање гостопримца које је веома савесно обављао. Многи ће га памтити по изузетно лепом читању Житија светих и других душекорисних књига за време празничних трпеза. Искрено је веровао у Христа Господа и са великом ревношћу му следовао. Његова блага личност и спремност да сваком госту укаже срдачну добродошлицу остаће у сећању многобројних хиландарских поклоника.

Упокојио се на дан Светог Павла Исповедника 21. марта 2013, отпостивши тримирје и причестивши се Светим Тајнама. У исти дан се, пре три године, упокојио и игуман Мојсије, његов духовник, који га је привео у монаштво.

Господ нека му душу прости и усели је у вечну радост.

Извор: Манастир Хиландар

Приликом узлажења на папски престо одабрали сте име Франциско, које подсећа на познате светитеље Римокатоличке Цркве, примере самопожртвоване посвећености невољницима и ревносне проповеди Јеванђеља. То је знак и Ваше жеље да се и даље бринете о сиромашнима и напаћенима, којима сте указивали милосрђе и љубав током многих година Ваше службе у Аргентини, настављајући проповед Христа распетог и васкрслог пред савременим светом.

Такво служење данас је приоритет и за Руску православну Цркву, и ту се отвара могућност за сарадњу и заједничко деловање са Римокатоличком Црквом.

Такође, православни и римокатолици су данас позвани да уједине своје снаге у заштити притешњених и прогоњених хришћана на разним крајевима планете, којима је потребна подршка и разумевање. Заједнички напори неопходни су и у погледу јачања традиционалних моралних вредности у савременим секуларним друштвима.

Примите, Ваша светости, моје најискреније жеље: мира Вам, снаге духовне и телесне, и дарежљиве поможи Божије у одговорном служењу које Вам предстоји.

Са братском љубављу у Господу,

+Кирил, патријарх московски и све Русије

„Нажалост, положај хришћанске заједнице у Сирији је крајње угрожен. Радикалне исламске снаге, које тренутно покушавају да преузму власт, имају циљ да у потпуности униште хришћанство, да хришћане у потпуност истјерају из региона. У областима у којима екстремисти заузму власт, хришћана практично више нема“, Казао је Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, у емисији „Црква и свијет“ на телевизијском каналу Русија-24.

По његовим ријечима бандити „наоружани из страних земаља“ покушавају да преузму власт у Сирији.

„Мислим да никада не би имали оволико успјеха да нису спонзорисани из иностранства. Нажалост, Запад има политичке снаге које су из неког разлога одлучиле да пруже финансијску подршку овим људима. Помажу им и одређене земље Арапског полуострва, тако да је спољни утицај очигледан“, казао је Митрополит, истакавши да је више пута, у Уједињеним Нацијама и другим међународним организацијама, покретао питање прогона хришћана на Блиском Истоку.

„И примјетио сам да је моје обраћање сваки пут наилазило на нијемо одбијање. Нико не би ништа порицао, али нико није хтио ни да слуша ово, јер, како се чини, силе које тренутно подржавају тзв. опозицију немају у плану да сачувају хришћанство у области“, казао је Његово Високопреосвештенство.

Сам опстанак Антиохијске православне цркве је данас угрожен, сматра он.

„Многи хришћански лидери из овог региона – Сирије, Либана – казали су ми да све наде полажу у Русији, зато што само Русија позива на мирно решење овог конфликта“, казао је предсједник Одјељења за спољне црквене везе.

Светигора

„Косово и Метохија под крилом анђела“ је духовни и добротворни арт-пројекат којим ће се српској, руској и белоруској јавности представити колекција слика српских православних манастира на Косову аутора Јована Зорка, српског сликара руског порекла.

„Овде је представљено око 60 слика православних храмова Косова и Метохије, од којих се многи сада налазе у руинама, изјавио је дописнику ИТАР-ТАСС-а аутор слика, додавши да је овом изложбом желео да прикаже садашњу ситуацију на Косову и Метохији , као и да каже своје "не" успостављању граница између Србије и Космета.

Колекција ће бити представљена на серији добротворних поставки у градовима Русије и Белорусије.

Током одржавања изложби биће организоване акције сакупљања добротворне помоћи за Србе и њихове православне светиње на Косову и Метохији.

Пројекат је посвећен јубилеју словенске писмености, чија ће 1150-та годишњица бити обележена 2013.г.

Изложбе ће бити пропраћене предавањима, музичким и фолклорним програмима, промоцијама књига и мултимедијалним издањима .

Изложба ће у Београду бити отворена до 20.марта.

Б. Ракочевић

Извор: Русија.рс

Архиепископ Трговишта уједно патријархов егзарх, Никон, посетио је Јерусалим, како би патријарху Теофил предао од румунског патријарха Даниела потписано сагласје.

Јерусалимска патријаршија прекинула је односе са Букурештом, а у богослужењима изоставила уобичајено помињање по редоследу (диптиху) румунске цркве и њеног првојерарха.

Букурештанска патријаршија је градила ходочаснички центар са црквом код Јерихона, без сагласности Јерусалимске патријаршије, иако ниједна црква не може да подиже објекте на канонској територији друге цркве без њене сагласности.

Како покушаји Јерусалимске патријаршије да се питање реши нису дали резултате, она је прекинула односе са Букурештом.

Потпуни прекиди односа између двеју православних цркава су ретки.

На основу сада постигнутог сагласја, румунска црква има право присуства на Светој земљи, жељени центар код Јерихона ће моћи да се доврши а у будуће ништа не предузме без благослова Јерусалимске патријаршије, која ће сваку молбу благонаклоно да размотри. Цариград је гарант да ће обе стране поштовати договор.

Цариградски извори наводе да је патријарху Вартоломеју стало, «имајући у виду свеправославно јединство», да Букурешт регулише на «канонској основи» и своје делом нарушене односе са Московском и Српском патријаршијом.

Извор

Радован Пилиповић са сарадницима, Јованом Пејином (лево) и пензионисаним пуковником Милојем Пршићем (Фото Д. Ћирков)

Стари фрижидер аутоматик „обода” из Цетиња, из оног времена када је

и Монтенегро имао електроиндустријског гиганта, сада служи као ваздушна

комора у којој се дезинфикују непроцењиво вредни списи из историје СПЦ.

Фрижидер-комора је препун избледеле хартије с почетка 19. века, која

се, после дезинфекције и хемијске обраде, одлаже на централно место

монументалног звоника, где струји највећа промаја, како би се пожутела

хартија најмање 24 часа проветравала, а потом преселила у собу за

аналитику.

Звоник цркве Светог Марка на београдском Ташмајдану крије највеће

тајне Српске православне цркве у последња два века. За сада, само бог

зна шта се налази у тим папирима, наслаганим у хиљаде картонских кутија

или повезаних танким конопцима које се, потом, као старе новине,

складиште у просторијама која штите гломазна гвоздена врата с решеткама,

стилизована крстовима.

Донедавно, непроцењиво вредна документа била су прекривена прашином и

птичјим изметом, али се сада убрзано ради на сређивању Архива СПЦ. Ни

сада, звоник с неколико сређених радних просторија-комора не изгледа

нарочито репрезентативно, већ делује као складиште старог издавачког

завода уочи приватизације, које не зна шта ће с толико документације.

Нема чувара, алармних система или видео-надзора, око просторија где

се налазе неке од кључних црквених и државних тајни од времена вођења

централног архива, од 1831. године, када је потписан уговор с Портом о

аутономији наше цркве.

– Ту се налазе пописи становништва парохија и епархија, преписка

највиших црквених великодостојника с представницима других верских

конфесија. Ту су документа о односу власти Кнежевине Србије са Србима у

окружењу, али и списи који говоре о односу народа и цркве – набраја в.

д. директора Архива СПЦ Радован Пилиповић, који са својим саветницима,

бившим директором Војног архива и Војноисторијског института,

пензионисаним пуковником Милојем Пршићем и архивским стручњаком,

историчарем Јованом Пејином, свакодневно ради на сређивању и

класификовању грађе.

Исувише дуго запуштен, још од 1989. године, када је из зграде

београдске Патријаршије измештен у звоник, архив је сада добио

привремено седиште, у згради старог Богословског факултета. Десет одсто

грађе из звоника већ је премештено у нови депо, некадашњу библиотеку

Богословије, која се налази преко пута патријаршије.

– Те 1989. године указала се потреба да се, на месту архива, постави

штампарија, па су у врху цркве одлучили да целокупни архив преместе у

звоник цркве Светог Марка. Звоници великих храмова имају довољно

простора за смештање архива. То је случај са звоником манастира Марча

код Загреба, где су чуване привилегије које је Србима дао цар Рудолф

Други – прича Пилиповић, док у хируршким рукавицама показује неке од

старовременских књига које су пребачене из звоника.

Архив, заправо, почиње озбиљније да ради тек од 2008. године, пошто

су годину дана раније Свети архијерејски Синод, Архив Србије и

Министарство културе потписали протокол о сарадњи. Тада су се држава и

Црква коначно сетили да историјске драгоцености труну у звонику и

хорској галерији, јер су и световне и духовне власти биле забављене

такозваним важнијим националним пословима.

Али, боље икад, него никад. Није био проблем што се историјска грађа

налази у звонику, већ што је била заборављена у звонику. Патријарх

Иринеј је неколико пута обилазио складиште црквене историје и био је

озбиљно забринут, свестан да је стара идеја о архиву у звонику ипак

неизводљива.

Пре неколико дана, академик Драгољуб Живојиновић је разговарао с

патријархом Иринејом, предложивши му дигитализацију архива Светог Синода

и осталих црквених архива.

– То је неопходно за проучавање историје СПЦ у 19. и 20. веку. Тамо

се налазе документа Сабора, Синода, преписке патријарха с

великодостојницима разних конфесија, с државницима. Али, не постоји

тачан увид у те списе. Ти списи су непроцењиво благо за историчаре: све

што се догађало у Србији и на Балкану, свуда где је била СПЦ, сви

извештаји митрополиту и патријарху говоре о црквеном животу, али и много

више од тога. Ту, рецимо, постоји низ преписки око Конкордата и питања

односа СПЦ с Католичком црквом. Свакаква изненађења су могућа, кад се

среди архив – каже академик Живојиновић и подсећа да то већ чине архиви

Србије, Матице српске, Југославије…

Већ је дигитализовано два милиона докумената из разних српских

архива. Академик Живојиновић је с патријархом Иринејом разговарао и о

могућој наменској згради, као трајном седишту архива.

Садашњи в. д. директора сматра да би то био кључни корак у фази коначног сређивања синодске грађе.

Међутим, Пилиповић није сигуран да је идеја о дигитализацији могућа у

скорије време, иако је свестан значаја тог подухвата, који би, према

његовом виђењу, за сада футуристичком, изгледао као микрофилмски

дигитални центар, смештен у добро чуваном подземном депоу, какав је,

рецимо, ташмајдански мистериозни подземни свет пећина и ходника, који су

Римљани користили као каменолом, Срби као склониште од Турака, док је

током Другог светског рата подземље Београда било ратни штаб немачког

генерала Лера.

То је већ филмска верзија с драматургијом историјског трилера јер,

осим чињенице да се мрежа ходника налази управо испод цркве Светог

Марка, и Пилиповић и његова два саветника, Пршић и Пејин, слажу се у

једном: да у звонику постоје документа која могу судбински осветлити

последња два века наше прошлости.

Изложба у мају

– Центар за мултидисциплинарне студије при Београдском универзитету

могао би да помогне при дигитализацији архива СПЦ. То је моја идеја, као

човека из САНУ – каже Драгољуб Живојиновић.

Директор архива СПЦ каже да ће се грађани уверити од каквог су значаја

документа из депоа Цркве, на изложби „Српски духовни простор и

београдска митрополија 1804–1918”, која се припрема за мај ове године.

Александар Апостоловски

Извор: Политика

Митрополит Чељабински и Златоустовки Теофан сматра да метеорска киша подсећа људе на то да се не налази све у њиховој власти.

„Овај догађај показује да се много тога не налази у човековим рукама. Ма каква се посматрања небеских тела вршила, ма какви се прорачуни радили, нико није био у стању да са апсолутном тачношћу времена и места,

предвиди то што се догодило“, рекао је митрополит у званичној изјави.

„Из Светог Писма ми знамо да помоћу стихија Господ често даје људима знаке и упозорења. Мислим, да је не само за становнике Урала, него и за цело човечанство ова метеорска киша подсећање на то да живимо у крхком и непередвидљивом свету“, додао је митрополит.

Ипак, како сматра владика Теофан „природне појаве нису повод за панику и униније. Јер никакве природне катастрофе, никакаве болести, па чак и смрт не могу нас одвојити од Бога. Једино зло у свету је – грех.“

„И опасност, која је прошла поред нас, као да позива све: „Обратите пажњу на свој унутрашњи свет, преиспитајте свој живот! Присетите се, колико се често молите, када сте последњи пут били у храму, како изгледа ваш живот у светлости заповеди Божијих?“, приметио је архипастир.

„Велики пост још није започео, али му се морамо унутрашње припремити још данас. Молим вас да у наредним сатима и данима искажете духовну трезвеност и молитвено јединство, да покажете психичку подршку једни другима. Господ нас је сачувао од могућих већих последица и ми Му морамо бити благодарни за ту милост“, закључио је своје обраћање митрополит Теофан.

Превод: Оливера Голубовић

Извор: Русија.рс

Са жалошћу смо примили вијест о одлуци Његове Светости Папе Бенедикта да се повуче са свог трона, јер је са својом мудрошћу и искуством могао много још допринијети Цркви и свијету.

Папа Бенедикт је оставио неизбрисив траг на живот и историју Римокатоличке цркве, запечаћен не само његовим кратким папством, већ и његовим широким и дуготрајним доприносом као теолога и архијереја своје Цркве, као и његовим универзално признатим угледом.

Његови списи ће још дуго говорити о његовом дубоком теолошком разумијевању, кроз познавање Отаца неподијељене Цркве, његовој отворености према савременој стварности, и његовом живом интересовању за проблеме човјечанства.

Ми православни ћемо га увијек поштовати као пријатеља наше Цркве и вјерног слуге светог позива на јединство свих. Штавише, радоваћемо се када чујемо за његово добро здравље и плодност његовог теолошког рада.

Лично, са ганутошћу се сјећамо његове посјете сједишту Васељенске патријаршије прије више од шест година, као и бројних сусрета и изванредне сарадње, коју смо имали током цијелог периода његове предстојатељске службе.

Са Фанара се молимо да Господ покаже достојног наследника на челу сестринске Цркве Рима, и да са његовим наследником наставимо заједничко путовање ка јединству свих на славу Божију.

„Предавање овог предмета не би довело до раста конфликтних ситуација у школама“, изјавио је патријарх Кирил.

У оквиру комплексног предмета „Основе религиозних култура и светске

етике“, од 1.09.2012. у већини руских школа ученицима четвртог разреда

саветују избор један од шест модула: Основе православне културе“,

„Основе исламске културе“, „Основе будистичке културе“, „Основе јудејске

културе“, „Основе светских религиозних култура“ или „Основе светске

етике“.

„Упркос прогнозама скептика, није дошло до раста конфликтног

расположења и поделе деце по религиозној припадности, што је постигнуто

захваљујући активној међурелигијској сарадњи, нарочито по питањима

припреме педагога и експертизе начина учења религиозних култура“,

изјавио је патријарх на Архијерејском сабору Руске Православне Цркве у

храму Христа Спаситеља.

„Принципијална питања, као што је припрема и атестирање педагога и

начина учења, обезбеђивање слободе избора предмета религиозне културе,

ширење предавања по степенима и годинама општеобразовних школа, морају

се решавати са учешћем представника Цркве и православног педагошког

друштва“, додао је патријарх.

Према његовим речима, као и раније поставља се питање подједнаких

права за децу која уче у православним школама а које не припадају

држави у односу на ученике државних школа. Приметио је да су у садашњем

тренутку многе православне школе лишене државне подршке, подједнаке са

подршком других образовних установа.

Превела: Оливера Голубовић

РИА Новости

Извор: Русија.рс