<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/page/34/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x438;&#x437; &#x421;&#x443;&#x442;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x441;&#x443;&#x43C;&#x45A;&#x430; &#x434;&#x430; &#x441;&#x443; &#x43C;&#x443; &#x410;&#x43B;&#x431;&#x430;&#x43D;&#x446;&#x438; &#x443;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x438; &#x43E;&#x446;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%BC%D1%9A%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%BC%D1%83-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE%D1%86%D0%B0-r1500/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/6da1c8ab98a2b8ca51b89b031502badf.jpg.35cd244672fdb40f01b39c8e96e84319.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="petar%20cerovic%20svestenik%20iz%20sutomora.jpg" data-src="http://www.in4s.net/images/stories/Crkve/SPC-licnosti/petar%20cerovic%20svestenik%20iz%20sutomora.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Стефанов син Петар, парох сутоморски, казао је за портал ИН4С да сумња да је његов отац живот изгубио насилним путем и да је онда гурнут у канал крај сеоског пута.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">„Све је веома чудно. Беживотно тијело мог оца нађено је у чучећем положају у тако дубоком каналу. Качкет му је био на глави, а наочари су пронађене неоштећене.По свој прилици да је у каналу мртав био од сриједе, када је задњи пут виђен жив“ – рекао нам је презвитер Петар Церовић. Иако је покојни Стефан од 1999.године живио у Београду, по његовој раније исказаној жељи, биће сахрањен у родном селу крај Пећи.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Информацију о епилогу потраге за несталим пензионисам професором Церовићем, у суботу је први објавио наш портал.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">У тренутку док је свештеник Петар очев нестанак пријављивао пећкој полицији, Стефана је мртвог пронашао повратник у Белом Пољу Иван Мирић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">„Одмах пошто ми је Мирић јавио да је епилог потраге за мојим оцем најгори, дошао сам на лице мјеста и имао шта да видим. Потрешен сам, немам ријечи. На лицу мјеста су видљиви трагови крви” – каже он.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Петар се из Сутомора према Пећи запутио касно прексиноћ, заједно са кумом Александром Величковићем, пошто му је претходно јављено да се његов отац није јављао својој жени у Београду неколико дана.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">„Мајка ми је јавила да је отац отишао за Пећ како би покушао да регулише нека имовинска питања у тамошњој локалној управи и катастру, те да се од уторка није јављао. Задњи пут је жив виђен у згради Општине Пећ у сриједу“ – истиче Петар. Сва је прилика, каже он, да је од сриједе у каналу,јер му је тијело било више него модро.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="stefan%20cerovic%20belo-polje-uvidjaj.jpg" data-src="http://www.in4s.net/images/stories/Srbija/Kosovo-dogadjaji/stefan%20cerovic%20belo-polje-uvidjaj.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Момчило Савић, представник села Бело Поље казао је да се Стефан надао да ће му међународне организације на Космету направити кућу како би се вратио да овдје живи, заједно са осталим повратничким породицама. Зато је и долазио неколико пута годишње из расељеништва. Тако је и сада дошао да обиђе порушену кућу и имање. Стигао је у уторак, а већ сјутрадан изгубио му се сваки траг – рекао је Савић за ИН4С.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Прије него је са осталим сународницима прогнан из Пећи, Стефан је радио као професор у Средњој економској школи у том метохијском граду.Важио је за узорног грађанина и домаћина. Од 1999.године живио је у Београду. Сахрана Стефана Церовића биће обављена у уторак у 14 часова на сеоском гробљу у Белом Пољу, код Пећи.</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/29/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%BC%D1%9A%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%BC%D1%83-%D0%B0%D0%BB/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/29/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%BC%D1%9A%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%83-%D0%BC%D1%83-%D0%B0%D0%BB/</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1500</guid><pubDate>Mon, 29 Apr 2013 18:34:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x430;&#x43B;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x43D;&#x430; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x438; &#x440;&#x43E;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x458;&#x435;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83-r1472/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/a555af35bbbcc10bc2dfbd0b48fa59d6.jpg.9b6245843f295ddbb03f61fd6745074d.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_4010.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/04/img_4010.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"> </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">„Уредник и преводилац на српски овог Православног молитвеника је блаженоупокојени Патријарх Павле. Мислим да би он сада био најсрећнији по оној заповести Христовој  да </span></span><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"><strong>и</strong></span></span><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"><strong>ди</strong></span></span><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"><strong>мо </strong></span></span><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">по свему свету и </span></span><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"><strong>проповеда</strong></span></span><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"><strong>мо</strong></span></span><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"> јеванђеље сваком </span></span><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"><strong>... </strong></span></span><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Управо ово  сведочи данас Мали православни молитвеник на српском и ромском језику свима, целој васељени и целоме свету...“ - казивао је  у поздравном слову  Градимир Станић, управник Штампарије СПЦ  у Београду.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_3950.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/04/img_3950.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"> </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Овај мали молитвеник, са основним молитвама, са српског језика превео је на ромски Златомир Јовановић уз сарадњу са Бајрамом Халитијем  и под будним надзором протођакона Радомира Ракића.  Издавачка фондација је уступила право штампања овог молитвеника на српском и ромском језику са молитвеном жељом како би до свака ромска душа читала  молитве.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_3967.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/04/img_3967.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"> </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Протођакон Радомир Ракић је истакао: „Данас је велики дан за ромску православну заједницу у Србији и свету, јер Мали православни молитвеник на српском и ромском језику неће бити ограничен само на Србију. Догађај је раван догађајима из првих периода приласка народа хришћанству. Али, ово је наша прича, јер су ово Роми који су код нас, у оквиру наше Цркве...“</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_3995.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/04/img_3995.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;"> </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Бајрам Халити, књижевни стваралац и аутор Речника српско-ромски-енглески језик, подсетио је на важност увођења веронауке у образовни систем. Тад се почела више обраћати пажња на духовно биће младих Рома. Истовремено, са ширењем веронауке код Рома, отворило се и питање ромског језика на којем се млади моле и разговарају у својим породицама. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">О самој стандардизацији ромског  језика присутне је упознао политиколог  Љуан Коко.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Златомир Јовановић, преводилац Малог православног молитвеника са српског на ромски језик, истакао је да је ромски језик овим преводом обогаћен и религијским појмовима и да само наизглед „мало“ дело превода Молитвеника за Роме је капитално дело.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Тања Јанковић је говорила о даљим плановима на мисионарењу ромске заједнице  РРОМ продукције, која је постала саставни део духовних и молитвених сабрања под окриљем наше Цркве.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Зорица Зец</span></span></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti/eparhijske_vesti/arhiepiskopija_beogradskokarlovacka" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Архиепископија београдско-карловачка</span></span></a><br>
</li></ul>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">|</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/mali_pravoslavni_molitvenik_na_srpskom_romskom_jeziku" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">http://www.spc.rs/sr/mali_pravoslavni_molitvenik_na_srpskom_romskom_jeziku</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1472</guid><pubDate>Fri, 26 Apr 2013 11:18:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x434; &#x438; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x430;, &#x43F;&#x443;&#x442; &#x43A;&#x430; &#x441;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x435;&#x45A;&#x443; &#x438; &#x438;&#x437;&#x43B;&#x435;&#x447;&#x435;&#x45A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%80%D0%B0%D0%B4-%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%83%D1%82-%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%9A%D1%83-%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%9A%D1%83-r1471/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/a1a3ca21dcb723cf9efd42ddbbd4e7c0.jpg.358221d068eafc87485e76036e5e26a2.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="edwige_a_60966_7.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/04/edwige_a_60966_7.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">њиховим сведочењем о ђаволу из праха, млади су остали без речи. Ученици из неколико средњих школа са професорима, психолозима и вероучитељима, постављали су питања и остали у разговору и након предавања са свештенством и учесницима пројекта, како би добили одговоре и пренели своја сазнања у својим школским установама, деловали својом причом превентивно и покушали да укажу на све опасности младима, који се овој пошасти, на жалост, увелико одају.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_3881.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/04/img_3881.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Данашњи млад човек обузет бесмислом, бројним проблемима, неактиван и физички и не испуњавајући своје време садржајним активностима, олако прихвата јевтину понуду која разара његово биће, али и бића ближњих.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_3883.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/04/img_3883.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"> „Часни оци и драга браћо и сестре, хтео бих да захвалим организаторима на позиву и да изразим велику радост што у престоном граду Српске Православне Цркве и државе имамо прилику да говоримо о пројекту </span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em>Земља живих</em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">, који већ пуних седам година функционише под окриљем Српске Православне Цркве и бави се ресоцијализацијом и рехабилитацијом зависника. Под окриљем Бачке, Шумадијске и Нишке епархије, а под покровитељством манастира Ковиља, имамо пет мушких и једну женску кућу у којима сви они који имају проблем са било којим обликом зависности, могу потражити помоћ“, представио је отац Александар Новаковић ову посебно важну делатност наше Цркве. Отац Александар бди над штићеницима куће у Брајковцу.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_3928.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/04/img_3928.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Домаћин вечери је био старешина Вазнесенске цркве протојереј Арсеније Арсенијевић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Предавању су присуствовали и представници Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, која иначе подржава пројекат </span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em>Земља живих</em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"> и у Брајковцу, у Епархији шумадијској.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Зорица Зец</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.spc.rs/sr/rad_molitva_put_ka_spasenju_izlechenju" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em><strong>СПЦ</strong></em></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1471</guid><pubDate>Fri, 26 Apr 2013 11:00:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x433;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D; &#x41C;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43E; &#x432;&#x435;&#x437;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x413;&#x440;&#x43A;&#x430; &#x438; &#x421;&#x440;&#x431;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-r1463/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/8082cd4c8963fbe9af4c041c74655762.jpg.287c72a0718935208dc27c41491cb26e.jpg" /></p>
<p>Посебно су дирљиве биле топле речи игумана Светог манастира Хиландара оца Методија када је у свом говору у Саборном храму Светог Георгија у Неаполису, где су били  изложени део Часног крста и копија Богородице Тројеручице из Хиландара ради поклоњења и благосиљања верника, препричао један истинити догађај:</p>
<p>“Током бомбардовања Србије 1999. године цео свет се окренуо против српског народа. Било је јако мало изузетака. Један такав изузетак била је, свакако, Грчка и Грчка црква. Из Грчке је свакодневно долазила у Србију помоћ свих врста.</p>
<p>Једног дана у Ниш је дошао камион који је доставио помоћ из Грчке. Возач је изненађено констатовао како на путу није срео никога, ни пешака ни аутомобил.</p>
<p>Помислио је како се народ сакрио по подрумима због бомбардовања. Међутим, изненада је на тротоару прекопута угледао једну девојку. Пришао јој је, застао и питао треба ли јој нешто од ствари које има у пуном камиону: намирнице, ћебад, обућа, одећа итд.</p>
<p>Девојка је љубазно одбила и рекла да има све шта јој је потребно. Касније су се поздравили, али му је девојка, пре него што је одмакла показала руком да стане. Када је пришла камиону рекла је: “Хтела бих да ми нешто поклоните”. Возач је помислио да је променила мишљење и да жели нешто од онога шта има у возилу.</p>
<p>Међутим, девојка је показала на малу грчку заставу која се налазила у возачевој кабини и њу је затражила. Изненађен, возач је узео заставицу и поклонио је девојци. А она, млада девојка из Србије, узела је заставу, пољубила је и прислонила на срце.</p>
<p>Потом је, без речи, наставила својим путем. Можемо само да замислимо како се осећао возач у том тренутку.</p>
<p>"Управо овакав девојчин поступак”, закључио је отац Методије, ”верујем да одражава осећања целокупног српског народа за народ који га није напустио у тешким тренуцима, осећања српског према грчком народу.</p>
<p>Међу бројним парохијама и митрополијама које су пружиле помоћ посебно и незаборавно место заузима Митрополија Неаполиса и Ставрополиса.</p>
<p>Извор: манастир Хиландар</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1463</guid><pubDate>Thu, 25 Apr 2013 15:51:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x435;&#x43A;&#x440;&#x435;&#x442;&#x430;&#x440; &#x421;&#x410;&#x414; &#x443; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438; &#x424;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80-%D1%81%D0%B0%D0%B4-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%83-r1452/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/b9f932b74d5de736a54fae372bbbce49.jpg.661e22528c1b283fecd8915ebea51fc0.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Архимандрит Вартоломеј Самарас, главни секретар Светог Синода,  дочекао је секретара Керија испред Патријаршијске резиденције. Састанку су присуствовали и Његово Високопреосвештенство Митрополит њуџерзијски Евангел, амбасадор САД у Републици Турској, г. Френсис  Џ. Ричардоне; и генерални конзул САД у Истанбулу г. Скот Фредерик Килнер; а у име Патријаршије архимандрит Вартоломеј Самарас и ђакон Нифон Цималис.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Амерички секретар је уверио Његову Свесветост у  потпуну подршку Сједињених Држава у имплементацији верских слобода и поновном  отварању Богослоске школе у Халки. Заузврат, Његова Свесветост је изразио захвалност г. Керију и притом је пренео своје усрдне молитве за жртве трагичног догађаја на Бостонском маратону и народ Масачусетса.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">На крају Васељенски Патријарх Вартоломеј је отпратио секретара Керија до Патријаршијске цркве Светог Георгија и до спомен капије Патријарха Григорија V. Државни секретар Кери се држи традиције успостављене од стране претходног државног секретара Хилари Клинтон, која је посетила Фанар три пута у свом мандату.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.spc.rs/sr/drzhavni_sekretar_sad_u_poseti_fanaru" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>СПЦ</strong></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1452</guid><pubDate>Wed, 24 Apr 2013 11:00:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x442; &#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x437;&#x430;&#x445;&#x443;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x43E;-&#x445;&#x435;&#x440;&#x446;&#x435;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x413;&#x440;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x438; &#x440;&#x435;&#x438;&#x441;-&#x443;&#x43B;-&#x443;&#x43B;&#x435;&#x43C;&#x435; &#x425;&#x443;&#x441;&#x435;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x435;&#x444;. &#x41A;&#x430;&#x432;&#x430;&#x437;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%85%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D0%B8%D1%81-%D1%83%D0%BB-%D1%83%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%85%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D1%84-%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-r1451/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e73f744126c948e13a5f20a9809ad6b5.jpg.edd5ac77404505c4c60bfee2dc7f2eee.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Владика Григорије и реис Кавазовић сагласили су се да је дошло вријеме за нове и квалитетније односе међу црквама и вјерским заједницама у БиХ, те да позитивни примјери заједничке сарадње треба да буду пут којим треба ићи, а да могуће проблеме треба рјешавати у духу вјере и добронамјерно, увијек разумијевајући једни друге.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Великодостојници Српске Православне Цркве и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини истакли су да је православни и муслимански свијет увијек живио један поред другог, како кроз историју тако и данас и да је то основа на којој се сарадња може оплодити на добробит и једних и других.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">На састанку у кабинету реиса Кавазовића вођен је пријатељски и отворен разговор о вјерским и међурелигијским темама, али и оним које се односе на питања везана за статус цркава и вјерских заједница у држави.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Епископ Григорије честитао је Кавазовићу на избору за реиса.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Извор: Митрополија дабробосанска</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1451</guid><pubDate>Wed, 24 Apr 2013 10:58:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x43A; &#x41C;&#x420;&#x412; &#x411;&#x438;&#x425; &#x441;&#x430; &#x430;&#x43C;&#x431;&#x430;&#x441;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x43C; &#x421;&#x410;&#x414; &#x443; &#x421;&#x430;&#x440;&#x430;&#x458;&#x435;&#x432;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA-%D0%BC%D1%80%D0%B2-%D0%B1%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%B0-%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B0%D0%B4-%D1%83-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83-r1440/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/47a18cc8636c404d9e74ff432d344286.jpg.b0371252ef932151dfcdade90c36bcfd.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Сусрет се одржао у просторијама МРВ у Сарајеву у 11:00ч. Разговарало се о актуелним темама за Цркве и Верске Заједнице у БиХ, од којих је највише значаја дато реституцији и здравственом осигурању свештеника. Владика Григорије је као предсједавајући пожелио добродошлицу Његовој Еминенцији г. Муну и изнио ставове Цркава и Вјерских заједница, по наведеним питањима. Сви чланови МРВ су се сложили да је неопходна праведна реституција како Цркве и Вјерске заједнице не би зависиле од државе. Такође су напоменули да се држава доносећи Закон о слободи Цркава и Верских Заједница у БиХ обавезала да помогне ПИО МИО вјерских службеника. Његова Еминенција Амбасадор Патрик Мун изразио је велико задовољство што се у саставу МРВ одлуком СПЦ сада налази Владика Григорије, цјенећи његов досадашњи миротворни рад у Бих. Он је нагласио да заједнички став чланова МРВ БиХ има посебну моралну тежину и ауторитет, и да ће он сваку такву врсту активности подржати!</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">У 12ч. је одржана пресс конференција, на коју се одазвала већина медија у БиХ.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial">Извор: </span><a href="http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=7352" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial"><strong>Епархија ЗХиП</strong></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1440</guid><pubDate>Tue, 23 Apr 2013 11:17:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43B;&#x430;&#x43A;&#x430;&#x43B;&#x430; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x41E;&#x446;&#x430; &#x422;&#x430;&#x434;&#x435;&#x458;&#x430; (&#x432;&#x438;&#x434;&#x435;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%86%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r1411/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e1cfee808f657dcf5ab2f29a68686ed6.jpg.a80d860ac1d249f2fe318c5c8ebcef4e.jpg" /></p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo"><div><iframe width="480" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/FYE_RhKt5wo?feature=oembed"></iframe></div></div>
<p><a href="https://www.pouke.org/forum/topic/25997-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%86%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE/#entry839411" rel="external nofollow"><strong>Линк ка теми</strong></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1411</guid><pubDate>Fri, 19 Apr 2013 12:44:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x432; &#x432;&#x430;&#x452;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x437;&#x43B;&#x430;&#x442;&#x430; &#x443; &#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%83-%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5-r1405/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d2cff132d70378a83c74bd0486de9e30.jpg.961bd7d967309eaf215c7c3515308342.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">О томе је саопштио у име Свете епистасије отац Никодим, који је такође рекао да ће делегација светогорских монаха предати писмо Свете епистасије премијер министру Грчке Антонису Самарасу, са молбом да се ослободе два притворена мјештанина који су подметнули пожар у мјесту Скурес, гдје  предузеће „Грчко злато“ планира своје радове. Њихов поступак је окарактерисан као „терористички и политички“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Света епистасија гарантује за ухапшене јер их атонски монаси лично познају.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">Мјештани су више пута блокирали пут који води на Свету Гору, како би привукли пажњу друштва на проблем вађења злата.</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/18/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B7%D0%BB%D0%B0/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial;"><span style="font-size:12px;">http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/18/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B7%D0%BB%D0%B0/</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1405</guid><pubDate>Thu, 18 Apr 2013 19:41:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x441;&#x430;&#x431;&#x440;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x412;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x440;&#x448;&#x45A;&#x435;&#x43C; &#x441;&#x430;&#x458;&#x43C;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B5%D0%BC-%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%83-r1399/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e6769129b49893d084a5907da1344ce8.jpg.783534633c8fd261cf1e1ace6bccc49e.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Мр Виктор Савић са Института за српски језик Српске академије наука и уметности говорио је о древном словенском писму глагољици, самом настанку и развијању ћириличног писма, скрећући нам пажњу на велику употребу латиничног писма на штету ћириличног писма.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Делове </span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em>Небеске Литургије</em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"> Светог Николаја Охридског и Жичког казивала је драмски уметник Дијана Јовичић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>Среда, 17. април 2013. - </strong></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке објавила је </span></span><a href="http://www.spc.rs/sr/protodjakon_radomir_rakitsh_uvod_u_u_devterokanonske_knjige_staroga_zaveta" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em>Увод у девтероканонске књиге Старога завета</em></span></span></a><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em>,</em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"> као прву књигу у библиотеци </span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em>Уџбеници и приручници.</em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"> Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве у Београду, представио је протођакона Радомира Ракића, дугогодишњег преводиоца, својевремено уредника листа </span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em>Православље </em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">и</span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em> </em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">секретара</span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em> </em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Комисије Светог Архијерејског Синода за исправку Вуковог превода Новога Завета који је 1984. објављен као званични превод Српске Православне Цркве.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Својеврсни стваралац, преводилац, предавач, професор, мисионар који представља и данас нашу Цркву на међународним и црквеним скуповима, аутор је посебне књиге, први пут овако целовито припремљене, на основу обимне грађе, библиографских извора, записа, докумената.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Градимир Станић је у име издавача изложио рад на издавању Светога Писма</span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em> </em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">и богослужбених књига у којима и данас протођакон Радомир Ракић даје свој допринос.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Протођакон Радомир Ракић, аутор, у непосредном и живом дијалогу са учесницима казивао је на посебан начин о овој књизи која се први пут објављује на српском језику. Такође је говорио о времену и месту настанка девтероканонских књига, језику на којем су писане, адресатима, месту у Библији и њиховој употреби у богослужењу Цркве, али и надахнућу уметницима, писцима, песницима...</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Зорица Зец</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Извор:</span></span><a href="http://www.spc.rs/sr/duhovna_sabranja_na_vaskrshnjem_sajmu" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong> СПЦ</strong></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1399</guid><pubDate>Thu, 18 Apr 2013 13:17:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x442;&#x430;&#x458;&#x43D;&#x430; &#x415;&#x432;&#x445;&#x430;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x438;&#x458;&#x435; - &#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x414;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x409;&#x443;&#x431;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x430; (&#x430;&#x443;&#x434;&#x438;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%B2%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-r1352/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/9ea99296d881546496532d0e4e501040.jpg.a3f013de6802eab722b2d30ae0c2ec81.jpg" /></p>
<p>Архимандрит Данило Љуботина, духовник и свештенослужитељ при Храму светога Саве одржао је у парохијском дому овог храма предавање на тему „Света тајна Евхаристије“. Велики број слушалаца је са пажњом пратио надахнуто предавање оца Данила у којем је Света тајна Евхаристије представљена у њеном богословском, историјском и пастирком виду. Учешће верника у овој светој тајни је одлучујућег значаја, будући да нам Бог кроз њу дарује да кушамо од тела и Крви Христове хране и пића вечног живота.</p>
<p><a href="http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/04/05.04.13_-_zbor_-_o.danilo_ljubotina_-_o_svetoj_tajni_evharistije_64.mp3" rel="external nofollow">http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/04/05.04.13_-_zbor_-_o.danilo_ljubotina_-_o_svetoj_tajni_evharistije_64.mp3</a></p>
<p>Извор: Слово Љубве</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1352</guid><pubDate>Sat, 06 Apr 2013 06:18:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x438; &#x441;&#x442;&#x435; &#x434;&#x435;&#x43E; &#x43D;&#x430;&#x448;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B533-r1340/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/db4076561f62548f68085619e3592255.jpg.f50cfbb015a961c5458a6b19dbfe8e63.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="1_1.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2013/4/1_1.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Владика је благословио присутне и са својом мајком гђом Маријаном Ћилерџић прочитао </span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em>Оче наш</em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">, а затим су и отпевали </span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em>Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни помилуј нас</em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">. Међу људима са маргине друштва, одбаченим и често презреним, ова молитва је - а то се осетило у немој тишини која је владала у трпезарији - представљала вапај Богу из душа оних који у Црквеној народној кухињи налазе једини топли оброк у току дана.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Владика Андреј је истакао да је брига за сиромашне дубоко укорењена у учењу и животу наше Цркве: - Наши манастири - Студеница, Жича, Раваница... - увек су имали једну трпезу за сиромашне. Свети Сава је унео у манастирске типике да се у манастирима организује ручак онима којима је потребно. Та се пракса наставља до наших дана.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2013/4/2.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Владика Андреј је позвао кориснике Црквене кухиње да, без обзира на њихове животне околности, треба да се осећају као део једне породице. - Ми у Цркви гледамо на вас као на део породице, истакао је Владика.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Неколико присутних је спонтано изразило захвалност на топлом оброку који добијају у Црквеној кухињи речима „да није овога били бисмо на улици и гладни”, „ово је спас што нам дајете, хвала вам”.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Владика је пред одлазак испричао једну шаљиву загонетку, везану за ускршње јаје, што је његовој посети дало ведар тон. Владика  је разговарао и са волонтерима који раде у Црквеној кухињи и захвалио им се на труду и пожртвовању.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="3.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2013/4/3.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Секретар Верског добротворног старатељства јереј Владимир Марковић упознао је Владику с активностима ВДС-а по ресорима и показао учионицу и амбуланту где се одвијају настава и саветодавна лекарска помоћ.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Владика је поновио да харитативна делатност наше Цркве почива на учењу Цркве, да је она била развијена при нашим манастирима и да Верско добротворно старатељство на најбољи могући начин наставља ту активност.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Подршка Преосвећеног Владике ремезијанског Андреја и његов благослов су велики подстицај како за запослене у ВДС-у тако и за бројне волонтере да заједничким снагама, уз Божју помоћ, наставе и прошире активност пружања помоћи људима с маргине друштва који су угрожени и којима је помоћ и топла реч најпотрбнија.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Извор: ВДС, </span></span><a href="http://www.spc.rs/sr/vi_ste_deo_nashe_porodice" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>СПЦ</strong></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1340</guid><pubDate>Tue, 02 Apr 2013 12:28:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x438;&#x442;&#x443;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x435; &#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;-&#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43E;&#x440;&#x433;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-r1339/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/bce3ad0d9c16a19193a7d945ba1df289.jpg.cd16ef25dd596c04e605cce094006314.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>Бог и мамон</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">- Православна црква нема позитиван став према тајним ритуалним организацијама попут масонерије. То питање није тако једноставно и оно, заиста, заслужује озбиљну анализу. Иако се такве организације у јавности представљају као хумане, ипак се, на основу досадашњих сазнања, може констатовати да је ријеч о ритуалним анти-хришћанским организацијама. Многи ритуали масонерије су и по суштини и по форми анти-хришћански. Зато одговорно тврдим да се не може истовремено бити и масон и православни хришћанин. Познато ми је да се многи декларисани масони покушавају приказати као хришћани, али ми је још боље познато да се, по јеванђељској ријечи, не може истовремено служити Богу и мамону. Из овога што сам рекао јасно се извлачи закључак да православни епископи и свештеници не могу бити масони – каже др Џомић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>Елитизам и помодарство</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Према његовим ријечима, црква поштује људску слободу и право на избор животног погледа и пута. Међутим, црква је, по својој природи, дужна да кроз јеванђељску ријеч епископа и свештеника саопшти став и о том питању, уз указивање на библијску опомену човјеку да му је све дозвољено, али му није све на духовну корист. Мене више од постојања масонских организација брине то што многи људи, заиста, у такве организације улазе без основних предзнања и знања о њима. Многи су у таквим ситуацијима занијети причом о некаквом елитизму и хуманости, а нијесу свјесни да иду на пут духовне пропасти. Неспорно је да је у таквим случајевима код многих опредјељујуће помодарство.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>„Двије ложе“</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">- Пратио сам у медијима полемике о томе која је од двије масонске ложе легална. Која год да је легална у погледу масонских правила мора се казати да се њихови чланови иницирањем у масонерију одричу Христа Бога – каже др Џомић.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right">
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><span style="color:rgb(153,153,153)"><em>Извор: Побједа</em></span></span></span><em>, </em></p>
<a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/01/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B4%D1%80-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B8-3/" rel="external nofollow"><em><strong>Радио Светигора</strong></em></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1339</guid><pubDate>Tue, 02 Apr 2013 12:16:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x441;&#x435;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x43F;&#x43E;&#x437;&#x432;&#x430;&#x43E; &#x43F;&#x430;&#x43F;&#x443; &#x443; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x458;&#x435;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D1%83-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%83-r1338/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/292299ff27c67ff07f998c91ecb822b9.jpg.7b0b1db789464dc2809f8d25fbc71852.jpg" /></p>
<p>Васељенски патријарх Вартоломеј позвао је папу Фрању да посјети Истанбул 30. новембра, на празник светог апостола Андреја, заштитника патријашије.</p>
<p>Делегација из Цариграда Ватикан увијек посјећује на празник светих првоапостола Петра и Павла, 29. јуна.</p>
<p>Патријарх Вартоломеј је изјавио да је сигуран да ће доћи до јединства између православне и католичке цркве, али да он то “неће доживјети”.</p>
<p>У разговору са папом договорено је да се богословски дијалог двију цркава интензивира, такође да се он успостави и око екологије.</p>
<p>Разматрана је и подржана замисао да се они сусретну у Јерусалиму почетком сљедеће године, такође и 2015. у Риму поводом изложбе о Атосу.</p>
<p>Васељенски патријарх наглашава да двије цркве треба да раде заједнички на питањима правде у свијету.</p>
<p><span style="color:#999999"><em>Извор: РТЦГ, </em></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/04/02/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D1%83-%D1%83-%D0%BF%D0%BE/" rel="external nofollow"><span style="color:#999999"><em><strong>Радио Светигора</strong></em></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1338</guid><pubDate>Tue, 02 Apr 2013 12:02:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
