<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/page/32/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x408;&#x43E;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x402;&#x443;&#x440;&#x452;&#x435;&#x432;&#x438; &#x421;&#x442;&#x443;&#x43F;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x2013; &#x434;&#x43E;&#x43C; &#x438; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x458;&#x438; &#x438; &#x43D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%98%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%92%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%E2%80%93-%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-r2067/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/60b5546085745ded2916b06fb13f414b.jpg.d78ea5c5eee5a403e7eba0d3404c54f3.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="kul-joanikije.jpg" data-src="http://www.mitropolija.com/wp-content/uploads/2013/08/kul-joanikije.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Ове године на васељенском нивоу прославићемо велики јубилеј, 1700 година од доношења Миланског едикта. Осмовековни јубилеј Ђурђевих Ступова навршава се такође ове године и он за Епархију будимљанско-никшићку има посебни значај. И не само за епархију, него и много шире, јер је опширни летопис овог манастира део историје Црне Горе, Србије и Српске Православне Цркве од праскозорја њене самосталности.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Овако Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, у разговору за „Новости“, објашњава важност обележавања 800 година постојања задужбине жупана Првослава, синовца Немањиног, у Беранама.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>Обележавање осам векова живота манастира увелико траје?</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">- Акценат смо ставили на културну страну јубилеја па смо у сарадњи са појединим научним установама и институцијама културе организовали пре две године научни скуп у Беранама „Ђурђеви Ступови у црквеном животу и историји, у сусрет осамстогодишњици Будимљанске епархије“. Зборник радова са тог научног скупа под насловом „Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија“ изашао је прошле године. За Епархију будимљанску са седиштем у Ђурђевим Ступовима драгоцено је што је са научним скупом и изласком зборника добила снажну подршку великог броја људи од знања и пера за будуће сличне пројекте истраживања. Имамо на уму да се приближава 800-годишњица Српске православне Цркве уједно и Будимљанске епархије, па би до 2019. године ваљало да се појави још која вредна публикација те врсте.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>Какву је улогу имао манастир и свештенство у протеклих осам векова?</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">- Овај манастир је од свог настанка до данас делио и добро и зло са народом. Зато је био и остао и божији и народни дом, топло прибежиште и лука спасења, светиња која је духовно хранила и формирала поколења наших предака. Од свештенства из периода турског ропства, после епохе будимљанских епископа, које је узимало тешкоће народа на своја плећа (и зато код народа остало у светлој успомени до данас) најчешће се помињу игуман Никифор из доба вожда Карађорђа, и тројица игумана из породице Зечевић: чувени Мојсије, и не мање заслужни Никодим и Јоаникије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>У манастиру је 1219. године Свети Сава основао једну од првих епископија, четврту по реду.</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">- Често се позивамо на један од средњовековних извора где се Епархија будимљанска помиње као четврта по реду од укупно осам које је основао Свети Сава. Стара Будимљанска епархија доносила је зреле духовне плодове у средњем веку и касније све до почетка осамнаестог века. Њен допринос у области духовности и културе на овом западном делу старе Рашке види се по броју светиња изграђених на њеном подручју од манастира Мораче, Шудикове, Калудре, Брезојевице, Урошевице, Лучице и многих других заборављених светиња од Бихора и обронака Ибарског Колашина до Плава и Гусиња. У овом крају цветала је стара српска писменост што се одлично може пратити од краја 12. па све до средине 18. века. Развој писмености, живописа и градитељства које је у време Светог Саве и жупана Првослава добило снажан замах продужавао се кроз наредне векове. Трагичне последице Прве, нарочито Друге сеобе, а потом и укидања Пећке патријаршије 1766. године на овом подручју нису ублажене за дуги низ деценија касније. На известан начин трају и до дана данашњег…</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>Ког дана ће бити обележен јубилеј, који припрема одбор на чијем је челу председник Црне Горе?</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">- Велики јубилеји наших светиња обавезују и Цркву и државу да их заједничким снагама што лепше обележе и прославе. Ми смо се на време обратили држави и подсетили је на место које јој у оквиру прославе осмовековног јубилеја Ђурђевих Ступова припада и у организационом и у протоколарном делу. Држава је нашу иницијативу прихватила, па је формиран Одбор за прославу у чијем саставу су осим председника Црне Горе, двојица архијереја, један министар, културни посленици и представници локалне самоуправе. Колико ће тај одбор урадити остаје да се види.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>Споменица</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Епархијски лист „Свевиђе“ у току јубиларне године објавиће књижевно-историјску споменицу о Ђурђевим Ступовима из које ће моћи да се сагледа живот манастира у протеклих осам векова, а посебно за последњих двеста година.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>Стихови краља Николе</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><strong>За Будимљанску жупу и манастир је речено „да је стожер Рашкој земљи и китна јој перјаница“?</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">- Ти епски интонирани стихови краља Николе из његовог „Васојевићког кола“ ослоњени су на богато наслеђе Немањића у старој Рашкој и њене западне светиње Ђурђеви Ступови у Будимљанској жупи. Васојевићи одавно негују бајковито предање да су од рода Не мањића, а та прича била је још убедљивија са истицањем немањићке задужбине Ђурђевих Ступова као саборне светиње у Васојевићима. Епска традиција коју је добро разумевао краљ Никола дубоко је укорењена у души народа. Она је незамислива без дубоког памћења, старих светиња и легендарних јунака чиме обилује и поезија књаза песника. Иако просвећени владар, имао је епско надахнуће и кад је певао и кад је ратовао; то надахнуће носило је и њега и народ кад је пре сто година с песмом ослобађао Ђурђеве Ступове, Пећку патријаршију, Дечане… што је несумњиво најсветлији венац његове владавине и делимично испуњење завета који је саопштио у химни „Онамо намо“.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em>Извор: Вечерње новости/Епархија будимљанско-никшићки</em></span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2067</guid><pubDate>Fri, 02 Aug 2013 13:21:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x432;&#x440;&#x430;&#x45A;&#x441;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B5-r2060/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/479a7830fb6babd2e5e539504dc6d4db.jpg.974b9fd292950c0cdd3f230ae96cfeff.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">Платформа о заштити права бугарске мањине у Србији, потписана је у Нишу, 15. јула 2013. гoдине. Платформу су потписали: Зоран Петров, председник Националног савеза Бугара у Републици Србији, Драгољуб Иванчов, Драгољуб Нотев и Небојша Иванов, лидери политичких партија бугарске националне мањине у Републици Србији, председници Културно-информативних центара Босилеград и Цариброд (Димитровград) и десет удружења грађана која имају за циљ заштиту националног идентитета и права Бугара. Приликом потписивања Платформе постигнут је консензус, а о самој Платформи, Ангел Димитров амбасадор Републике Бугарске у Србији, рекао је да је ово позитиван и добронамеран европски документ о коме ће се расправљати на највишем државном нивоу у Софији, Београду и Бриселу.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>ЦОУО ЦО</strong></span><span style="font-size:12px;"> Босилеград не мешајући се у цео садржај Платформе, јер то оставља надлежним органима државе Србије, сматра за своју дужност и обавезу да се, ради истине и верујућег народа Крајишта, осврне на тачку 12., у којој „братствена дружина“, окупљена у Нишу, захтева од државе Србије, а вероватно и Српске Православне Цркве неке уступке.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>Дванаеста тачка пларформе гласи: </strong></span></p>
<p><span style="font-size:12px;">- Да испуни препоруке Консултативног комитета оквирне конвенције за заштиту права националних мањина и Европске комисије против расизма и дискриминацје при Савету Европе по питању права на вероисповест бугарске националне мањине у Србији;</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">- Да престане пракса неправилне промене имена религијским објектима, који су културно-историјско наслеђе бугарске националне мањине у Републици Србији, и да у њима престане самонасељавање служитеља који су припадници Српскe Православне Цркве;</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">- Да се охрабри Српска Православна Црква и да дозволи слободно остваривање права вероисповедања на бугарском језику и у сагласности са канонима Бугарске Православне Цркве, јер то постоји у пракси других православних цркава, које делују на територији Републике Србије.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Цела декларација се може наћи на сајту КИЦ Босилеград (www.kicbos.org)</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>Поводом 12. тачке сматрамо за потребно да саопштимо следеће: </strong></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>1.</strong></span><span style="font-size:12px;"> Црквена општина Босилеград, са својим свештенством, монаштвом и верним народом, као саставни део Православне епархије врањске, самим тим и Српске Православне Цркве, никада није била, нити ће икада да буде творац, носилац и реализатор било каквог национализма и шовинизма. Напротив! Увек је била заштитник православне духовности, и историјски сведок страдања на овим просторима Срба, Бугара, Шопа, Рома и других, којима је једино заједничко било да су православни хришћани. Ми смо, као Црквена општина, као жива Црква, Црква Божја, у дело спроводили православно хришћанско учење Наше Свете Цркве, љубили и Богу се молили и за противнике и непријатеље наше, јер нас Јеванђеље учи „...љуби и непријатеље своје...“.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>2.</strong></span><span style="font-size:12px;"> Ниједним својим потезом, ЦО Босилеград, Православна епархија врањска, што значи Српска Православна Црква, није узроковала или допринела стварању мржње, дискриминације или нетрпељивости према било коме, па ни према братском, хришћанском и православном, бугарском народу. Односи две сестринске цркве, СПЦ и БПЦ, су на изузетно високом нивоу, нема нерешених проблема или било каквих сукоба, а искрено се надамо да црквене односе неће решавати политичари, самим тим не и „братствена дружина“, већ Црквене власти.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>3.</strong></span><span style="font-size:12px;"> Трагични историјски догађаји на овим просторима, остављали су кобне и несагледиво негативне последице, једнако код свих народа (Бугара, Срба, Шопа, Рома и др.), али и на Цркву у целини (верске објекте, свештенство, монаштво и вернике). Мајке су плакале на oбе стране, а границе су се мењале...Једино је Наша Света Црква остајала ту, заједно са својим народом.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>4</strong></span><span style="font-size:12px;">.Тачно је да су за време окупације и ропства на простору Крајишта, ма од кога та окупација долазила (војске османлијске царевине, империјалистичких и колонијалистичких сила Аустро-Угарске царевине, фашистичке војске Трећег рајха и његових фашистичких савезника, или неких других окупационих снага), на верским објектима скрнављена, оштећивана или трајно уклањана обележја која су јасно указивала на њихов историјски развој, настанак, поредак богослужења и присутности одређене државе. На срећу, уз помоћ савремених метода, техника и средстава, оно што је уништено, може да се види без да се било шта мења и да се уништавају трагови једноумља и вандализма који остају као живе ране да опомињу све нас да се тако нешто никада непонови.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>5. </strong></span><span style="font-size:12px;">Тачно је да су читаве архиве спаљене или опљачкане, како би се избрисали изворни трагови, али уз Божју промисао, а вероватно због журбе несретника, ипак су остали значајни документи који се сада брижљиво чувају у Црквеној општини Босилеград и користе се у научне сврхе.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>6</strong></span><span style="font-size:12px;">. Тачно је да су сви надгробни споменици на територији општине Босилеград сачувани у изворном облику, и о њима се искључиво брине Наша Света Црква. Најбољи показатељ истинитости ове наше тврдње је и надгробни споменик бугарског поручника у порти цркве Светих апостола Петра и Павла у селу Божица.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>7.</strong></span><span style="font-size:12px;"> Није истинита тврдња, окупљене „братствене дружине“ у Нишу, да се мењају имена религијским објектима. На територији ЦО Босилеград постоје само верски објекти Наше Свете Цркве чија су имена адекватна изворном облику.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>8.</strong></span><span style="font-size:12px;"> Није тачна тврдња да се свештенослужитељи самонастањују у објекте верског карактера. Сви свештенослужитељи су распоређени по месту службовања и пастирске бриге на основу валидних решења, легалних и легитимних Црквених власти и надлежног Епископа. Све цркве на територији ЦО Босилеград су у власништву СПЦ тако да свештеници и верујући народ нису узурпатори, нити се самонастањују него су свој на своме.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Сви свештенослужитељи на територији ЦО Босилеград говоре, читају и пишу на српском, бугарском и црквенословенском језику, а исто тако и Богослужења врше на сва три језика. Примат се даје црквенословенском језику, што је и нормално јер је велика већина Богослужебних књига написана на њему, мелодичнији је и услед дуге употребе и разумљивији, бар у црквеној употреби.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Сви свештенослужитељи ЦО Босилеград су рођени на територији Крајишта, од њих тројице, двојица су школована у Републици Бугарској за свештенослужитеље. То што се у читавом Крајишту говори језиком врло специфичним, и сами мештани ових крајева са поносом тај говор зову шопски, и са истим поносом и себе називају Шопима, Наша Света Црква није ништа крива. Једноставно, то је чињеница која се не може променити. Ми знамо да неки хоће да негирају постојање Краишта и шопизма, као и шопског језика, али узалуд се труде. То је чињенично стање, јер шопизам постоји и постојаће (сви волимо „шопску салату“), иако злонамерни уводе неке нове термине попут „западне покрајине“ које географија и историја не познају.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>9.</strong></span><span style="font-size:12px;"> Што се тиче служења по канонима БПЦ, душебрижници из „Братствене дружине“ треба да знају да је Канон јединствен за целу Православну Цркву (Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Српска, Румунска, Бугарска, Грузијска, Кипарска, Грчка, Пољска, Албанска, Чешких земаља и Словачке,...). Наш верујући народ зна да је Божић увек 7. јануара, Рождество Пресвете Богородице 21. септембра и тако редом...</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Већи број верника Кјустендила, Крајишта, околних села око Кјустендила, редовно долази на исповест и доноси колаче о великим празницима у Босилеград, тако да свако ко мисли да укида Крсне славе верном народу Крајишта у великој је заблуди. Овај народ је преживео заједно са Својом Светом Црквом много гора времена, преживеће и ово што покушава да наметне „Братствена дружина“ окупљена у Нишу.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>10.</strong></span><span style="font-size:12px;"> Црквена општина Босилеград и Епархија врањска, а самим тим и Српска Православна Црква неће дозволити да се добросуседски односи два братска, словенска, православна народа, бугарског и српског поново урушавају ради било чије сујете или личне користи, нити ћемо дозволити да се неспорне историјске чињенице политизују, без обзира на то ко то и због чега радио.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">И на самом крају, а искључиво због инсистирања верника, питамо господу која се окупила у Нишу, како то да када већина становника општине Босилеград, Србије и читавог региона, читавог Крајишта, једва прехрањује своје породице, они возе најбоља аута, граде нове куће и иду на скупоцена летовања, и како је могуће да, када Србија спроводи толики шовинизам, преко 90% становништва Крајишта мигрира према Београду, Нишу, Трстенику, Зајечару, Врању, Сурдулици, Куршумлији, Новом Саду...</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">И у обавези смо да додамо да у складу са законом државе Србије у Босилеграду на почетку школовања (у први разред) родитељи се слободно изјашњавају на ком ће језику њихова деца пратити наставу у току школовања. У великом броју се изјасне да се њихова деца школују на српском језику.</span></p>
<p><a href="http://www.eparhijavranjska.org/Newsview.asp?ID=989" rel="external nofollow">http://www.eparhijavranjska.org/Newsview.asp?ID=989</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2060</guid><pubDate>Wed, 31 Jul 2013 15:00:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x417;&#x430;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430; "&#x417;&#x435;&#x43C;&#x459;&#x430; &#x436;&#x438;&#x432;&#x438;&#x445;" &#x443; &#x411;&#x440;&#x430;&#x458;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x446;&#x443;, &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x441;&#x432;&#x43E;&#x458;&#x443; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-quot%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85quot-%D1%83-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%86%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83-r1943/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/0b79b22bca16b1e57d5f7d8dd550ccbb.jpg.fb44c951565477783c8f47943a960f28.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="brajkovac.jpg" data-src="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/images/stories/Vesti/Juli2013/brajkovac.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;">На Литургији је присуствовао и директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама, господин др. Милета Радојевић, са својим сарадницима, председник Градске општине Лазаревац, господин Драган Алимпијевић, као и многи представници друштвеног и културног живота града Лазаревца. Овогодишња слава је уједно и јубилеј заједнице, јер већ пет година, са благословом нашег Владике Јована, ова заједница успешно ради на ресоцијализацији својих штићеника. За то време много је изграђено и урађено у сваком погледу. Свакако оно најважније је оздрављење личности, које се чудесно збива љубављу Господњом, и повратак „блудних синова“ на исправан пут.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">У својој надахнутој беседи Владика нас поучава да су наше молитве, Пресветој узнете на Светој Литургији, принете за спасење целог света и за све нас. То што се ми не спасавамо, то је наш промашај, наше погрешно опредељење. Али се ми Мајци Божијиј молимо за све, најпре за помоћ заједници у којој се налазимо, да Господ помогне онима који се овде подвизавају, боре против себе, онога што је у нама негативно. Молимо се да их Господ сачува и оздрави. Сваки човек је болестан ако учини грех, а за грех се не покаје. Црква и јесте болница у којој се ми лечимо од наших болести. У њој се налазе лекови за све наше болести. Налазе се ако знамо Цркву да слушамо и ако знамо кад који лек треба да употребимо. А лек исцељује само онда када га узимамо са вером и на време. Ако овај духовни лек узимамо својевољно, без надзора Цркве, онда он постаје отров и смртоносан је. И данас у Цркви многи својевољно лече и преписују духовне лекове. Међутим, без благослова Цркве, овај лек не бива спасоносан. Али, овај истински духовни лек и оздрављење, духовно освешћење и просвећење, су нам заиста неопходни. Но, свега овога не може бити без присуства Духа Светога у нама. Без Духа Светога у нама човек постаје живи мртвац. Зато и живот као највећи дар Божији не смемо да прокоцкамо узалуд. Треба да га проживимо достојно Бога и човека, а то је могуће само ако будемо, већ овде, непрестано молили за Царство Божије. Ако преко Литургије Царство небеско не нађемо овде, нећемо га нигде наћи. То и јесте улога и задатак хришћана у свету, да земљу претварају у небеса, а људе у богове по благодати. Такав живот и размишљање у коме је све Царство Небеско, човеку доноси и све остало. Без Царства Небеског у нашим молитвама, мислима, срцу и души отварамо врата оном другом царству у којем царују злоба, пакост, мржња и оговарање. Зато и морамо бити чувари душа својих, јер је душа око нашег бића. Пре него што човек било шта и учини, било добро или зло, најпре је то у себи, у својој души пожелео. А тако како чини, тако ће му бити и враћено. Зато пожелимо спасење другом човеку, да бисмо и сами били спасени. Добро и зло постоји у свима нама. Свети оци нас уче да побеђује оно што у себи хранимо. Ако хранимо добро, оно побеђује, ако хранимо зло, оно надјачава. Ми хришћани треба да будемо сведоци живе вере у Христа Спаситеља и проповедници ове вере. А вера се најбоље проповеда и сведочи својим делима, личним животом и учешћем у Цркви Божијој. Јер без дела вера је мртва, каже апостол Јаков. Ко верује не припада себи већ ономе у кога верује. Права вера је слободна јер нас ослобађа од самих себе и свих ствари. Она је даровање и принос самога себе за ближње.</span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Juli2013/brajkovac15072013.wma" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Беседа епископа шумадијског Г. Јована</span></a></p>
<p><span style="font-size:12px;">За овај принос и несебично даровање себе својим ближњима, штићеницима заједнице „Земља живих“, за делатну веру и љубав према Цркви, Владика шумадијски Господин Јован, одликовао је протојереја Александра Новаковића, правом ношења напрсног крста. Преосвећени је подсетио да крст треба носити у смирењу и да се крст, његова сила и моћ, најбоље сагледавају када човек клечи пред крстом. Само тада крст бива оно што и јесте, красота и лепота Цркве. Велика жртва је изградити човека и вратити га на прави пут, ако је са њега скренуо. Ово одликовање призив је на још већу жртву братства храма Светог влкмч. Димитрија.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, др. Милета Радојевић, обратио се окупљеним верницима рекавши да је важност оваквих пројеката препозната и у Влади Републике Србије и да ће свака иницијатива заједнице „Земља живих“ бити подржана.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Уследила је Трпеза Љубави коју су за присутне припремили штићеници заједнице са својим старешином протојерејем-ставрофором Александром Новаковићем.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><em>свештеник Влада Димитријевић</em></span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=2918:2013-07-17-11-31-11&amp;catid=137:-2013&amp;Itemid=2" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">ЗАЈДНИЦА ЗЕМЉА ЖИВИХ У БРАЈКОВЦУ ПРОСЛАВИЛА СВОЈУ СЛАВУ</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1943</guid><pubDate>Wed, 17 Jul 2013 12:08:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;-&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x440; &#x412;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x431;&#x43E;&#x440; &#x40F;&#x43E;&#x43C;&#x438;&#x45B;: &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x441;&#x435; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438; &#x437;&#x430; &#x441;&#x432;&#x435; &#x436;&#x440;&#x442;&#x432;&#x435; &#x440;&#x430;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%9B-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0-r1934/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/fb3d8c7804ec372e2fe137ece16de072.jpg.7829d3fa15147ec2beaad3bc819ff239.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="manastir-cet-720x375.jpg" data-src="http://www.mitropolija.com/wp-content/uploads/2013/07/manastir-cet-720x375.jpg"></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"></div>
<p></p>
<p><span style="font-size:12px;">Велибор Џомић, координатор правног савјета МЦП, изјавио је да се Влаховић није одрекао богомржње и да ће се искрено молити за њега.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">„Сумњам да ће надлежни тужилац овај Влаховићев говор мржње процесуирати, не само због чињенице да је тај државни орган и даље идеолошки оптерећен, него и због чињенице да је ријеч о оцу предсједнице Врховног суда. Ја ћу се као свештеник, с обзиром на то да је Гојко Влаховић крштен, искрено помолити Богу за њега, да му Бог опрости сваки, па и овај најновији гријех и да му Бог подари покајања да не тргује над гробовима жртава Другог свјетског рата, без обзира на војску и партију којој су припадале“ поручио је Џомић, преносе дневне новине „Дан“.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Он је нагласио да је митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије више пута на годишњицу Другог свјетског рата у манастирима и црквама чинио помене за све жртве рата и да ће тако бити и убудуће.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">„Митрополија ће наставити са оваквом праксом, без обзира на Влаховића и њему сличне, који би, судећи по његовим ријечима, и даље вршили обрачуне, макар и у говорима са неистомишљеницима. Историјска истина је да су сви припадници партизанског покрета, који су били православци, били крштени у православној цркви и да највећи број ондашњих партизана није идеолошки припадао Комунистичкој партији Југославије“, казао је о. Велибор.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Као примјер да не постоји ниједна канонска препрека да се погинулим припадницима партизанске војске одржи парастос, Џомић је навео Кадињачу, гдје свештеници сваке године на дан њиховог страдања врше помен.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">„Они тамо не одлазе сами и непозвани него их позивају борачка организација и потомци жртава. Колико је мени познато, колашинска подружница СУБНОР-а никада се није обратила ни надлежном пароху ни Митрополији са жељом ла се изврши помен“ рекао је Џомић, позвавши Влаховића да га демантује.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Отац Велибор је објаснио да се свештеници и митрополити позивају на вршење вјерских обреда и да непозвани не иду ни на сахране, ни на парастосе.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">„Митрополија је, да подсјетим, опојала и Милована Ђиласа, али је на ту сахрану била позвана од породице. Ето прилике да, кад је Влаховићу већ толико стало до помена и молитве, своју грешку исправи колико сјутра и заједно са својим члановима упути позив митрополиту Амфилохију у складу са црквеним правилима макар за наредну годину“ предложио је Џомић.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Према његовим ријечима црква поменима и парастосима не прекраја историју, него се моли за покој душа уз свједочење да се упокојени умире под земљом како би и живи на земљи имали истинског мира.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">„Из Влаховићевих ријечи јасно се види да му није ни до Бога, ни до цркве, ни до Митрополије, него до покушаја да се у Црној Гори у 21. вијеку оживе идеолошке подјеле са половине 20. вијека. Умјесто ових ријечи боље би му било да се угледа на данашње совјетске ветеране, а не да говором мржње оптерећује црногорско друштво“, закључио је Џомић.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"> </span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right;"><p><span style="font-size:12px;"><em>Извор: ИН4С</em></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"></div>
<p></p>
<p></p>
<p><a href="http://www.mitropolija.com/protojerej-stavrofor-velibor-dzomic-crkva-se-moli-za-sve-zrtve-rata/" rel="external nofollow">http://www.mitropolija.com/protojerej-stavrofor-velibor-dzomic-crkva-se-moli-za-sve-zrtve-rata/</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1934</guid><pubDate>Tue, 16 Jul 2013 08:42:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x410;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x435;&#x458; &#x43F;&#x43E;&#x458;&#x435; &#x433;&#x440;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x43E; "&#x421;&#x432;&#x458;&#x430;&#x442;&#x438; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x435;"- &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x43F;&#x43E;! (&#x432;&#x438;&#x434;&#x435;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE-quot%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B5quot-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE33-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r1821/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/89c97ddecca348639349aa68e094a907.jpg.e292985e002d99b9e9c00773e125732b.jpg" /></p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo"><div><iframe width="480" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/LY5TLTG0WRo?feature=oembed"></iframe></div></div>
<p>.</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1821</guid><pubDate>Fri, 28 Jun 2013 17:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430; &#x442;&#x430;&#x458;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x43E;&#x441;&#x442;&#x440;&#x432;&#x443; &#x43E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x43D; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-r1771/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/0a309df4809760e4f204acbb276cf350.jpg.fcb123d92593b900f4b4f216a04214e5.jpg" /></p>
<p>По благослову шефа Управе Московске патријаршије за заграничне установе Архиепископа јегорјевског Марка, чин малог освећења је обавио представник Руске цркве на Тајланду Ољег (Черепањин).</p>
<p>За настојатеља новога храма назначен је јереј Алексеј Головин.</p>
<p>Свечаностима су присуствовали вјерници из Бангкока, Патајиа и Пхукета.</p>
<p>При храму који је грађен три године подигнут је баптистериј (за обављање тајне крштења).</p>
<p>Велико освећење ће се обавити у децембру текуће године.</p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/06/19/%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81/" rel="external nofollow">http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/06/19/%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81/</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1771</guid><pubDate>Wed, 19 Jun 2013 11:59:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x442;&#x430;&#x440;&#x430;&#x446; &#x408;&#x443;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43D; &#x41F;&#x430;&#x440;&#x432;&#x443; +2013.</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86-%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B2%D1%83-2013-r1763/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/af4ba3fa944f3383b7ee274975e4b4ef.jpg.e48b0f0cb8cfb5c73a8463fa6c71cca1.jpg" /></p>
<p><a href="http://petruvoda.ro/2013/06/16/parintele-arhimandrit-justin-parvu-a-trecut-la-domnul-si-mintuitorul-nostru/" rel="external nofollow">http://petruvoda.ro/2013/06/16/parintele-arhimandrit-justin-parvu-a-trecut-la-domnul-si-mintuitorul-nostru/</a></p>
<p>Оче Јустине, моли Бога за нас!</p>
<p><a href="http://www.orthphoto.net/photo.php?id=33768&amp;id_jezyk=1" rel="external nofollow">http://www.orthphoto.net/photo.php?id=33768&amp;id_jezyk=1</a></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="34447.jpg" data-src="http://www.orthphoto.net/photo/200810/34447.jpg"></p>
<p><a href="http://www.orthphoto.net/photo.php?id=34447&amp;id_jezyk=1" rel="external nofollow">http://www.orthphoto.net/photo.php?id=34447&amp;id_jezyk=1</a></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="77876.jpg" data-src="http://www.orthphoto.net/photo/201303/77876.jpg"></p>
<p><a href="http://www.orthphoto.net/photo.php?id=77876&amp;id_jezyk=1" rel="external nofollow">http://www.orthphoto.net/photo.php?id=77876&amp;id_jezyk=1</a></p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo"><div><iframe width="459" height="344" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/qDBeDe8voNs?feature=oembed"></iframe></div></div>
]]></description><guid isPermaLink="false">1763</guid><pubDate>Mon, 17 Jun 2013 04:42:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x43E;&#x442;&#x43A;&#x440;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x430;&#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x443; &#x41F;&#x430;&#x432;&#x43B;&#x443; &#x443; &#x412;&#x435;&#x440;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D1%83-%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-r1734/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/5f2b0f68b40370e95f3fb2ad5229c8cc.jpg.8dc1e3c4dbb86e01646e756ced6b9e3b.jpg" /></p>
<p>Свечаном откривању споменика Светом апостолу Павлу присуствовали су: градоначелница Верије, посланици грчког Парламента, представници Генералштаба, опуномоћени представник Руске Федерације и други. Међу грчким архијерејима били су митрополити: веријски Пантелејмон, еласонски Василије, касторијски Серафим, едески Јоил, козански и сервијски Павле и килкијски Емануил.</p>
<p>На тргу се Свјатејшем Патријарху обратио Митрополит веријски, који је истакао да је Цркву у Верији основао Свети апостол Павле, као и помоћ и подршку Руске Цркве и њеног верног народа у време економске кризе, уручивши притом највеће одликовање Веријске митрополије – Велики крст Светог апостола Павла. Градоначелница је истакла улогу светих равноапостолних Ћирила и Методија при просветљењу Словена, а тиме и руског народа, као и најбољег њиховог ученика Светог Климента Охридског, родом из тих предела, а који је сачинио азбуку ћирилицу и назвао је у част свог духовног оца. „Поздрављамо Вашу добродошлицу из земље, од народа који је веома много учинио за Православље, како у време владавине руских царева, тако и у време подвига новомученика руских чији су херојски поступци задивили неверујуће и безбожнике.“</p>
<p>Госпођа Хариклија Георгиаду је истакла да власти и житељи града радо поздрављају Патријарха Кирила изражавајући уважавање њему и плироми многонационалне Руске Цркве. У знак искреног признања и љубави Веријаца, Свјатејшем Владици је уручен символични кључ Малог Јерусалима, како се у радовима историчара назива град Верија.</p>
<p>У свом одговору Патријарх Кирил је напоменуо да се оснивање Цркве у Верији своди на рад Светог апостола Павла и његових ученика Тимотије и Силе. Он је житељима овог града донео благу вест и у граду Верији основао једну од првих хришћанских општина у Грчкој и у Европи.</p>
<p>Књига <em>Дела апостолска</em> излаже да су верници примили реч Божју сасвим усрдно, и многи од њих су поверовали. Из исте књиге сазнајемо да апостола Павла нису тако радосно примали на другим местима; негде су га засипали камењем, шибали, не хтевши да га слушају, но управо су житељи Верије усрдно и са пажњом слушали речи апостола Павла. И Црква Христова, која је остала до данас, чврсто стоји у Верији и на посебан начин поштује свог оснивача апостола Павла … Патријарх је, уз то, истакао да у овом граду постоји традиција да се о празнику овог апостола одржавају богословски форуми уз учествовање представника Помесних Православних Цркава.</p>
<p>„На посебно снажан сведок љубави житеља овог града – свих вас, љубав ове месне Цркве према апостолу Павлу пројављује се у откривању споменика њему у част. Симболично је што овај споменик долази у ваш град исто ове године када и наш  народ празнује 1025-годишњицу свога крштења.“</p>
<p>Руски Патријарх је заблагодарио Господу што у овоме граду у част руског светитеља Луке (војно-јасенецког, за чији храм у изградњи при манастиру Панагија Довра истог дана је Патријарх осветио звона), лекара и светог епископа, који је живео сасвим недавно и ушао у историју руског народа и свег Православља као велики мисионар 20. века. „Светитељ Лука који је живео у оно тешко богоборачко време, нама је образац како мушки, чврсто треба остати у вери и хришћанском милосрђу.“</p>
<p>При том је руски Патријарх  пожелео Божју помоћ и благослов Веријској цркви,  а добро здравље и сваки напредак житељима Верије.</p>
<p>На крају је је Свјатејши Патријарх уручио митрополиту Пантелејмону панагију и спомен-медаљу израђену поводом његовог устоличења, док је градоначелница примила Владимирску икону Пресвете Богородице.</p>
<p>Најзад је Његово Свјатејшејство открио споменик подигнут управо на месту где се у 1. веку апостол Павле обратио житељима Верије. Скулпурну композицију уметника Зураба Церетелија подарио је Верији градоначелник Петрограда Г.С. Полтавченко.</p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/patrijarh_kiril_otkrio_spomenik_apostolu_pavlu_u_veriji" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr/patrijarh_kiril_otkrio_spomenik_apostolu_pavlu_u_veriji</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1734</guid><pubDate>Tue, 11 Jun 2013 08:51:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x441;&#x430;&#x458;&#x442; &#x440;&#x430;&#x434;&#x438;&#x458;&#x430; "&#x417;&#x435;&#x43C;&#x459;&#x430; &#x436;&#x438;&#x432;&#x438;&#x445;"</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D1%98%D1%82-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-quot%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85quot-r1733/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/8b866ccce7db9972c4830bbb16eb2407.jpg.dcd3e439a04578da6a7f8d428627dc0b.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<a href="http://www.zemljazivih.info/zajednica-zemlja-zivih.html" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">&gt;&gt; погледајте кликом на овај линк &lt;&lt;</span></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:12px;">Драга браћо и сестре, слушаоци радија, посетиоци сајта и поштоваоци Заједнице Земља живих: нови сајт је коначно заживео, а са њим и бројне новине које ће се у будуће константно умножавати. Што се тиче новина на сајту, нећемо вам их откривати - откријте их сами, а што се тиче интернет радија Земља живих, у наредном периоду вас очекују ауторске и реемитоване емисије, дуплиран аудио фонд квалитетне православне музике и још много тога. Надамо се да ћете нам сугестијама помоћи да креирамо интернет кутак који ће представљати збирно место многих 'жедних' боготржитеља.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right;"><p><span style="font-size:12px;">Свако добро од Господа.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1733</guid><pubDate>Tue, 11 Jun 2013 08:43:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x431;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x443; &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-r1730/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/1f88987d16461e598952101c5e1c8828.jpg.c716a3c92d1716ec8138c561d470dc8f.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије налази се у вишедневној посети Русији заједно са професорима и ученицима другог разреда Призренске богословије. Њихови домаћини су монаси Сретењског манастира у Москви, који помажу Богословију у Призрену и прикупљају помоћ за Србе на Косову и Метохији. Заједно са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, Владика, професори и монаси већ су обишли највеће знаменитости и светиње руске престонице. Наредних дана предвиђена је посета Сергијевом посаду, Петрограду и Оптини пустињи. За сада објављујемо само неколико фотографија из албума оца Игнатија.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Извор: Епархија рашко-призренска</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1730</guid><pubDate>Mon, 10 Jun 2013 17:41:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x442;&#x432;&#x430;&#x440;&#x430; &#x441;&#x435; &#x41C;&#x443;&#x437;&#x435;&#x458; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r1684/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/fb0b17bc6a1e5f7dc7cfaf41a34ed7fc.jpg.cda6d8850576f09673e66a91f9485e21.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Обновљену поставку Музеја Српске Православне Цркве отвориће Његова Светост Партријарх српски г. Иринеј, председник Републике Србије г. Томислав Николић и министар културе и информисања г. Братислав Петковић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Убудуће приступ Музеју биће из улице Кнеза Симе Марковића број 3 (прекопута Саборне цркве).</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Управа Музеја обавештава да се свечаности отварања Музеја може присуствовати искључиво уз званичну позивницу.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.spc.rs/sr/otvara_se_muzej_srpske_pravoslavne_crkve" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em><strong>СПЦ</strong></em></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1684</guid><pubDate>Thu, 30 May 2013 19:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E; &#x421;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x438;, &#x45F;&#x438;&#x445;&#x430;&#x434;&#x443; &#x438; &#x43E;&#x442;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x43C; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x443; &#x41F;&#x430;&#x432;&#x43B;&#x443; &#x2013; &#x438;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x440;&#x432;&#x458;&#x443; &#x441;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x438;&#x437; &#x421;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BE-%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%9F%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D1%83-%E2%80%93-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D0%B7-%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-r1677/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/5442cf7a40858d07944e775babb0001b.jpg.9003c3f6e12aec802e27c3fddfc9efdd.jpg" /></p>
<p><strong>- Оче, кажите нам молим Вас о савременом положају православних хришћана у Сирији.</strong></p>
<p>- Ми трпимо велики прогон од стране муслимана. Сада су у Сирију дошли муслимани из 29 различитих земаља да учествују у џихаду, да воде „свети рат“. Они добијају много новца из Саудијске Арабије, Катара и других земаља. Ови придошли муслимани у сарадњи са локалним сиријским муслиманима изводе и војне нападе и терористичке нападе и друге акте насиља над мирним становништвом.</p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<a href="http://www.svedokverni.org/wp-content/uploads/2013/05/117645.p.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="117645.p-300x225.jpg" data-src="http://www.svedokverni.org/wp-content/uploads/2013/05/117645.p-300x225.jpg"></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><em>Муџахедин са епитрахиљем и крстом из оскврњеног православног храма</em></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p>У оквирима „светог рата“ који су објавили они муче и убијају православне свештенике – ваде им очи, ломе кости, ваде им органе као што је то било са оцем Фадејем ал-Хададом. Отимају и свештенике и епископе, и жене хришћанке и младе људе; и нико не зна где су ти људи и шта се дешава са њима. Неки су били отети пре годину дана и ми до сада не знамо ништа о њиховој судбини. Некима су одузели домове а нечије куће су разорене током војних дејстава.</p>
<p>Последњих месеци сваки дан нам јављају нове трагедије. На пример, јуче су отели цели аутобус жена са децом. Муслиманске вођа директно призивају на убијање свепштеника и монаха, ломе крстове, не остављају ништа. Разорили су мноштво цркава и манастира, чак је на зграду наше митрополије испаљена ракета. Прогони обухватају не само православне, већ и хришћане других конфесија. Многи хришћани живе у страху за своју децу. Ко има могућности бежи из земље, али то се пре свега тиче људи који имају рођаке у другим земљама и који имају довољно новца.</p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<a href="http://www.svedokverni.org/wp-content/uploads/2013/05/117643.p.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="117643.p-300x219.jpg" data-src="http://www.svedokverni.org/wp-content/uploads/2013/05/117643.p-300x219.jpg"></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><em>„Борци за слободу“ Сирије</em></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p>Постоја насеља која су у потпуности освојена од муслимана. Тамо управљају нови емири и хришћани који нису успели да побегну из тих места имају обавезу да плате џизу – посебан порез за право да остану хришћани, док жемне тамо морају да покривају лица као муслиманке. Ако не буду платили џизу, једноставно ће бити убијени. Неће бити добро ако сви хришћани напусте Сирију јер ће онда Црква овде нестати. Међутим, остајући они ризикују свој живот и живот своје деце. Зато се Црква налази у врло сложеном положају. Молитва је једини наш ослонац. Све је у рукама Божијим.</p>
<p><strong>- Кажите нам молим Вас нешто о митрополиту алепском Павлу кога осу отели побуњеници – сунити.</strong></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<a href="http://www.svedokverni.org/wp-content/uploads/2013/05/117647.b.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="117647.b-300x180.jpg" data-src="http://www.svedokverni.org/wp-content/uploads/2013/05/117647.b-300x180.jpg"></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><em>Митрополит Алепски Павле</em></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p>- Прошло је већ месец и по дана од како су отели Владику и ми до сада не знамо шта се дешава са њим. Желели бисмо да знамо да ли је још жив али чак ни то не можемо. Владика Павле је мој духовни отац, већ има 22 године како се исповедам код њега.- то је заиста Божији човек, пун љубави према Богу, човек који живи за Цркву. Он је један од водећих духовника Антихијске Православне Цркве. владика је примио монаштво на Светој Гори и тамо се подвизавао. Али и касније када је изабран и хиротонисан за епископа, уопште није оставио своја монашка правила. Он сваке ноћи чита своје молитвено правило, устаје рано и уопште, у свему чува монашки начин живота. Владика је основао монашко братство, нас је двадесет, један из нашег братства је сада митролит у Аргентини. Такође је Владика подигао и женски манастир, где има око двадесет сестара, а сем тога има више од 1500 духовне деце по целом свету. Митрополит Павле је јако скроман човек, који мало говори и притом само оно што је заиста потребно. За мене је он образац епископа и монаха. Владика никада није улазио у питања политике, увек се бавио једино духовним животом, учио молитви. Не много пре његове отмице ми смо заједно ишли по граду. Ја сам га питао: „Старче, зашто идете пешке? Опасно, многи су већ отети“. Он ми је одговорио: „Мучеништво је јединствени непогрешиви пут“. Ја сада не знам шта је са њим, да ли је већ постао мученик. Не знамо кога да питамо, где да се обратимо, шта да радимо.</p>
<p><strong>- Како, по Вашем мишљењу, могу на даље да се развијају догађаји у Сирији?</strong></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<a href="http://www.svedokverni.org/wp-content/uploads/2013/05/117642.p.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="117642.p-300x200.jpg" data-src="http://www.svedokverni.org/wp-content/uploads/2013/05/117642.p-300x200.jpg"></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><em>Сиријски град Алепо</em></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p>- Тешко је било шта претпоставити, јер у овом сукобу постоји јако много страна, ово није класичан рат између две стране. Међутим, могу рећи једно: да није било подршке из Русије, ми бисмо већ одавно изгубили Сирију. Једино што сада могу да учине сиријски хришћани је да се моле. Није важно то ко ће умрети раније а ко касније, већ то где ће наше душе отићи. Сада је смрт блиска свакоме. На пример, недавно смо ишли улицом и мој водич је желео да скрене у једну уличицу али сам му ја у последњем тренутку рекао: „Хајде да скренемо у следећу“. Тек што смо кренули даље, у тој уличици у коју смо малопре размишљали да уђемо експлодирала је бомба. Господ нас штити и доћи ће дан када ће Он питати оне који сада убијају, кољу и пљачкају.</p>
<p><strong>- У Русији су сакупљали прилоге и хуманитарну помоћ за пострадале људе у Сирији. Да ли ми још некако можемо помоћи православним Сиријцима?</strong></p>
<p><em><strong>Извор текста:  </strong></em></p>
<p><a href="http://www.svedokverni.org/o-siriji-dzihadu-i-otetom-mitropolitu-pavlu-intervju-sa-pravoslavnim-svestenikom-iz-sirije/" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="ijAcoXsbibFDt.JPG" data-src="http://i.minus.com/ijAcoXsbibFDt.JPG"></a></p>
<p>- Можда ако би на неко време примили некога од жена и деце који се налазе у опасности. У стварности хришћани не желе да напусте своје домове и завичај, али је просто неопходно да се то учини ради спасења људи.</p>
<p>Међутим, најважније је да се молите за нас!</p>
<p><em>Интервју урадио Ђакон Георгије Максимов</em></p>
<p><a href="http://www.pravoslavie.ru/orthodoxchurches/61799.htm" rel="external nofollow"><em>http://www.pravoslavie.ru/orthodoxchurches/61799.htm</em></a></p>
<p>Изворник: <a href="http://www.svedokverni.org/o-siriji-dzihadu-i-otetom-mitropolitu-pavlu-intervju-sa-pravoslavnim-svestenikom-iz-sirije/" rel="external nofollow">Сведок верни</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1677</guid><pubDate>Wed, 29 May 2013 07:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x430; &#x421;&#x440;&#x431;&#x430; &#x438;&#x437; &#x427;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x433;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x43A;&#x443;&#x445;&#x438;&#x45A;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D1%87%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B3%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%83%D1%85%D0%B8%D1%9A%D0%B8-r1669/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/6aeb86f9b2334919243e83972eb6a965.jpg.3162473ccfe82d57a17a108797ff75f8.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">У посету, коју је организовала Фондација принцезе Катарине у сарадњи са организацијом Life line, је дошла група од око тридесет људи различтих генерација, претежно млађих. Многима је ово била прва посета Србији.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Јереј Владимир Марковић секретар ВДС-а је госте упознао с радом ове добротворне установе Архиепископије београдско карловачке. Рекао је: „наш  посао је комплексан. Сиромашнима се, поред основног топлог оброка у Црквеној кухињи пружа и саветодавна, посебно мединцинска и други видови помоћи. Пошто све почива на добровољном раду, истакао је, то највише подсећа на мобу која је као вид узајамне помоћи била дубоко укорењена у нашем народу. Можемо слободно рећи да су рад у Црквеној кухињи и друге активности ВДС-а један вид мобе у савременим условима”. О томе је јереј Владимир Марковић детаљније говорио јер се једно питање и односило на карактер добровољног рада и број  волонтера .</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Гости из Америке су били врло љубазни и радознали али је разговор, нажалост вођен на енглеском језику јер већи број наших сународника није знао српски језик, изузев „Добар дан” и „Довиђења”. Многи од њих су трећа или четврта генерација рођена у Америци па је посета Србији и Београду прилика да боље упознају земљу из које су дошли њихови преци.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Извор: ВДС</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1669</guid><pubDate>Tue, 28 May 2013 09:48:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x440;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x446;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x443;&#x43A;&#x430; &#x43E; &#x432;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x447;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x438; &#x437;&#x43D;&#x430;&#x447;&#x430;&#x458;&#x443; &#x438;&#x437;&#x43C;&#x438;&#x440;&#x435;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0-r1656/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3f1187999785eeee48110421cc001d02.jpg.ac3a26950a5aa9546158ab4b16358e74.jpg" /></p>
<p>Славећи Васкрсење Христово, највећи и најрадоснији Хришћански празник, празник тријумфа живота над смрћу, истине над неистином, правде над неправдом, приближавамо се другом великом јеванђелском Празнику наше вере и наше Цркве, празнику Свете Педесетнице, дану и благодатном догађају силаска Светог Духа на Апостоле, а преко њих на све људе, на сву творевину Божију, на сву васељену.</p>
<p>Дух Свети – Господ Животворни, све освећује, просвећује, надахњује и исцељује све људске слабости и немоћи, а недостатке надопуњује својим божанским силама. У светлости ове божанске истине, данас смо сведоци исправљања и отклањања једне велике историјске неправде. Неправде људске, која вапије на небо и тражи интервенцију Божију.</p>
<p>Потомци Карађорђа – оца Србије, и Краља Петра I славног унука Карађорђевог, и његовог сина Краља мученика, Александра I Ујединитеља, заједно са својим народом доживели су окупацију своје земље и били принуђени да напусте своју вољену Отаџбину и да деценијама живе животом изгнаника, у сиромаштву, великој оскудици и незаслуженом понижењу.</p>
<p>Нова власт у Југославији одузела им је сав иметак, вековима стицан. Но, ова невоља и ово безакоње није било и највеће зло, које их је могло снаћи. Највећа невоља и зло које их је могло снаћи и снашло, било је лишавање свих права повратка у своју рођену земљу. У земљу коју су од неба добили и својом крвљу бранили.</p>
<p>Код старих Грка постојала је једна казна која је тешко падала на душу културних Грка, била је то забрана посете позоришту. Можемо само да замислимо како је одлука безаконе власти тешко пала и повредила понос и душу Краља Петра II, Краљице мајке и краљевске породице Карађорђевић. Краљевске породице која је донела слободу и живот српском народу и делила судбину са народом пуних две стотине године, слично династији Немањића.</p>
<p>Зато данас, кад је васпостављена божанска и људска правда, када је испуњена животна жеља Краља Петра II, мајке Краљице Марије, Краља Александра и краљевића Андреја, да ако им судбина није била наклоњена да живе у својој земљи и земљи свога народа, да својим земним остацима почивају у њој, у храму Св. Великомученика Ђорђа, заједно са својим прецима и потомцима и да овде чекају <em>Парусију</em>.</p>
<p>Верујем да се радују душе њихове што су тела њихова са радошћу и поштовањем дочекана од народа који су волели, тамјаном и молитвом испраћена Господу Живих и мртвих.</p>
<p>Исто тако дубоко верујемо да се радују душе: Карађорђа, Кнеза Александра, Краља Петра I, Краља Александра I и душе свих који почивају у Опленачком храму што су после дугог и невољног странствовања, дошли својима најближима, своме доме и своме роду.</p>
<p>То је велики догађај за Краљевски дом Карађорђевића што је своје почивше миле и драге сабрао на свето место, одређено за заједничко почивалиште лозе Карађорђевића.</p>
<p>То је велики догађај и радост српског народа, што ће чланови његове, народне династије, почивати у дому Божијем, задужбини Краља Петра I овде на Опленцу, благословеном месту Шумадије, одакле се простире поглед на њиве, винограде, брежуљке, планине Космаја, Букуље и Рудника недалеко од Вишевца, родног места бесмртног Карађорђа.</p>
<p>Сваки гроб у овом велелепном храму Св. Ђорђа и личност која у њему почива, представља живу историју српског народа у којој су они били главни субјекти и носиоци свих збивања и догађаја у своме времену.</p>
<p>Око њихових светлих гробова окупиће се српска деца и српски родољубиви народ и учиће се лекцији родољубља, како треба волети своју родну груду, свој народ, своју историју и своју културу.</p>
<p>Овај историјски догађај преноса земних остатака краљевске династије Карађорђевић пружа нам диван пример и даје драгоцену поуку о величини и значају измирења, тако потребног нама и нашем времену. Људски је грешити, али је људски и увидети свој грех и покајати се. Ово су добро схватили данашњи представници највише власти народа, и исправили неправде и безакоња претходне власти ставивши се у организацији и главних носиоца овог историјског подухвата.</p>
<p>Драгим покојницима Краљевског дома нека Васкрсли Господ дарује блаженство душама њиховим у Царству Свом, а телима њиховим мирно почивање у дому Божјем, у њиховој и нашој светој земљи српској.</p>
<p>СПЦ</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1656</guid><pubDate>Sun, 26 May 2013 12:50:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
