Ове јесени, 2. септембра 2013. године, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја почеће са радом два нова пункта Црквене кухиње Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке. Трудом и залагањем братства храма Сабора српских светитеља на Карабурми и храма Светог Ђорђа у Бежанији, уз ангажовање њихових парохијана као волонтера, наши најсиромашнији суграђани добијаће топли оброк на још два места.

У времену кад у Београду нажалост има пуно људи који живе на граници егзистенције, у Црквеној кухињи у Француској 31 дневно се подели до 400 оброка. Отварање нових пунктова при храмовима на Карабурми и Бежанији допринеће да се, бар донекле, задовоље насушне потребе ових људи. То сигурно доприноси и остваривању унутрашње мисије Цркве и показује колико је потребно да ми као сведоци Истине и Јеванђеља организовано деламо.

Извор: ВДС

Петодневни рад симпосиона, током којег ће Српска Православна Црква и Православни богословски факултет угостити готово педесет реномираних библиста из читавог света, отворио је Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј (Буловић), најпре уводном поздравном речју и затим предавањем на тему „Дух Свети и Црква из православне перспективе“. После следственог поздрава угледног новозаветника из Јене др Карл-Вилхелм Нибура, упућене сабрању у име „Одбора за односе са Источном Европом“ (EELC) данас водећег светског друштва за научно истраживање Светог Писма Новог Завета (SNTS), уследила су два излагања на тему „Дух Свети и Црква у Лукином Јеванђељу и Делима Апостолским“, које је аудиторијум имао прилике да чује од двојице еминентних научника: др Данијел Маржаре (Лозана, западна перспектива) и др Христа Караколиса (Атина, православна перспектива).

Отварању симпосиона и његовом данашњем раду, окончаном отвореним предавањем новозаветника светског гласа у свечаној сали Ректората Београдског универзитета, Његове Преузвишености др Николас Том Рајта, присуствовали су Његово Преосвештенство Епископ нишки др Јован (Пурић), Његово Преосвештенство Епископ крушевачки др Давид (Перовић), Његово Преосвештенство Викарни Епископ јегарски др Порфирије (Перић), Његово Преосвештенство Викарни Епископ ремезијански Андреј (Ћилерџић) и Његова Преузвишеност Надбискуп београдски Станислав Хочевар, уз бројно учешће уважених професора, асистената и студената Православног богословског факултета.

Као плод удружених напора SNTS/EELC друштва, Српске Православне Цркве и нарочито Богословског факултета, симпосион је шести у низу конференцијâ посвећених развијању научне сарадање између академских традиција православног, римокатоличког и протестантског миљеа, особито намењених увек потребном дефинисању и још потребитијем показивању улоге библијских наука на тлу модерног европског друштва. Тиме што као домаћин наставља научне тенденције започете петорком претходних симпосиона истог пројекта, одржаних у Румунији (Њамц 1998, Самбата де Сус 2007), Бугарској (Рила 2001), Русији (Петроград 2005) и Белорусији (Минск 2010), Богословски факултет у Београду стиче истакнутије место на мапи научних теолошких струјања светских размера, што на јединствен начин даје на угледу Српске Православне Цркве и њеног верног народа, потпуно једнаких, васељенских димензија.

Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду

Сагласно традицији, литија је кренула рано ујуту након литургије. Напријед са запаљеним свијећама ишло је монаштво јерусалимских манастира, православни свештеници из разних земаља који се налазе на Светој Земљи као ходочасници.

Плаштаницу Мајке Божје по улицама Старога града од Гетсиманског подворја (Мале Гетсиманије), која се налази поред храма Гроба Господњег, до Гетсиманске капеле, гдје је било погребено пречасно тијело Пресвете Богородице, носио је игуман Гетсиманског подворја Јерусалимске патријаршије.

Са појањем молитвених пјесама литија је ишла Крсним путем Господа Исуса Христа и при излазку сунца стигла у Гетсиманску капелу, гдје ће се налазити плаштаница Богородице до празника Оданија Успења, саопштава сајт Руске духовне мисије у Јерусалиму.

Митрополија црногорско-приморска

Семинар су поздравили Његова Светост патријарх српски г. Иринеј и преосвећени владика сремски г. Василије, те ректор домаћин високопречасни протојереј-ставрофор Јован Петковић.

Стручно савјетовање одржано је у три сесије и то са следећим распоредом:

СЕСИЈА ПРВА:

1. проф. др. Владимир Вукашиновић, проф. Богословског факултета из Београда са предавањем ЛИТУРГИЈА И ШКОЛСТВО од 9:30 до 10:15 часова;

2. проф. др. Драгомир Сандо, са Београдског Богословског факултета , одржао је предавање: НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ У СЛУЖБИ САВРЕМЕНЕ ИНТЕРНАТСКЕ НАСТАВЕ од11:00 до11:45 часова;

СЕСИЈА ДРУГА:

3. Његово преосвештенство др. Порфирије, епископ јегарски, са Београдског богословског факултета, одржао је предавање на тему РЕЛИГИЈЕ И ЦРКВА од 14:30 до 15:15 часова;

4. проф. др. Александар Јовановић са Учитељског факултета у Београду одржао је предавње на тему НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА КЊИЖЕВНОШЋУ У КОРЕЛАЦИЈИ СА БОГОСЛОВСКИМ НАУКАМА од 15:45 до 16:30 часова;

СЕСИЈА ТРЕЋА:

5. Његово преосвештенство г.Фотије, Епископ далматински и в.д.ректора Богословије у манастиру Крки био је уводничар у трећу сесију семинара са оквирном темом НАШЕ БОГОСЛОВИЈЕ – актуеле теме и проблеми од 17:45 до18:00 часова.

Ово стручно савјетовање завршено је дискусијом у 18:45 часова.

Иначе, послије сваког предавања вођене су врло конструктивне дискусије између наставника и предавача, али и између самих наставника.

Сутрадан у Недјељу, 25. августа са почетком у 9:30 часова служена је саборна света литиргија којој је начелствовао Његово преосвештество г. Хризостом, зворничко-тузлански, а саслуживали су му њихова преосвештенства г.г. сремски Василије, далматински Фотије, рашкопризренски Теодосије те ректори и наставници богословија и епархијски ђакони сремске епархије.

Након свете литургије и послужења у патријаршијском двору те заједничког обједа у Богословији св. Арсенија у Сремским Карловцима, учесници овог изузетно важног семинара отпутовали су у своје матичне богословије са обећањем и надом да ће се и идуће 2014. године у здрављу и срећи срести на оваквом и можда још бољем семинару.

Љ.К.

Епархија зворничко-тузланска

- Чим хајку спроводи МУП Црне Горе, а остали органи ћуте, онда се не може бити далеко од закључка да је реч о „државном ћерању“. Додуше, улоге су подељене: СДП је налогодавац, а МУП је извођач радова.

Има и немих посматрача и то две врсте: једни одобравају, а други не, али немају храбрости да се безакоњу успротиве. Ипак, срећа је што је Управни суд до сада заиста био на висини задатка и сва решења МУП поништио као незаконита – каже у разговору за „Новости“ протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске.

* Стављена вам је хипотека да „угрожавате националну безбедност“ Црне Горе. Да ли вам је тај документ АНБ икада био доступан да га видите, прочитате?

- Недавно сам, после више од две године трајања поступка, први пут видео нека три папира Агенције за националну безбедност. Лакше је некоме извадити зуб без анестезије него што је МУП-у било да три папира, после пресуде Управног суда, стави на увид. Прво, то нису правна акта у смислу закона. Друго, у њима нема никакве оптужбе осим голих идеолошких квалификација које директно задиру у моје право на слободу мишљења и изражавања.

Карикатурално је и то што је те папире потписало неовлашћено лице. Све сам то навео као примедбе у поступку. Очевидно, грдно су се преварили кад су то писали. Брзо ће доћи дан када ћу све то изнети пред јавност, да Црна Гора види како се злоупотребљавају овлашћења.

* Ко то брани Црну Гору од Велибора Џомића?

- СДП и Ранко Кривокапић. Кривокапић покушава да протера педесетак свештених и монашких лица, само зато што припадају канонској Православној цркви. Али, добрано се преварио.

* Поступак који се води против вас, никако да се заврши. Пљуште решења којим се одбија ваш захтев, затим жалбе, па пресуде Управног суда. Због чега је то тако?

- Искрено, није ми на почетку било пријатно да носим ничим заслужену хипотеку „државног непријатеља“ Црне Горе. Ови поступци сад постају веома забавни. Гледам немоћ и незнање читавих тимова правника из МУП који праве почетничке грешке и бламирају и себе, и МУП и Црну Гору. Уопште ми не представља напор да се носим са таквим „експертима“, а могу да буду сигурни да имам, хвала Богу, довољно енергије да поступак изведем до краја.

- Веома ми је било важно да јавност види да је реч о безобразлуку и злоупотреби јавних овлашћења, а не о мом наводном „непријатељству“, или било каквој делатности која је у супротности са законом. Јавност је то препознала и велика ми је сатисфакција што су ме подржале традиционалне цркве и верске заједнице, као и медији. У овој борби подржава ме и велики број националних Црногораца, од којих су многи изворни суверенисти. И они виде да је реч о безобразлуку и брукању Црне Горе. Мој се случај већ другу годину евидентира у извештају Стејт департмента као кршење људских права.

* У Подручној јединици МУП у Подгорици били сте на саслушању. Како су се надлежни понашали према вама, и коме је било непријатније?

- О томе може књига да се напише. Сретао сам и арогантне и коректне службенике. Сате и сате сам провео у редовима, канцеларијама, ходницима. Али, има Бога. Службеница која је обрађивала мој предмет је прошле године ухапшена и против ње се води кривични поступак због наводног примања мита, а начелница је, како је објављено, смењена због „случаја Џомић“ зато што није успела да „одради постављени задатак“.

Не ликујем због тога, али сам сведок како се поједини чиновници дрско односе према свештеним лицима која предају захтеве за боравак. Све то пажљиво записујем и брзо ће бити објављено са свим именима и презименима.

Држављанство

* Да ли би проблем био решен ако бисте затражили добијање црногорског држављанства?

- Не и да сам то учинио, јер ми, како се види, не дају ни најнижу категорију – привремени боравак.

Атак са свих страна

* Евидентно је да угрожена црквена имовина у Црној Гори?

- Атакује се на црквену имовину са више страна. Покушавају да отму цркву на Крушевцу и Ћипуру, да незаконито избришу Митрополију као власника храмова, а на Преображење већ трећу годину забрањују службу Божију само зато што рашчињени Дедеић подноси некакве пријаве са жељом да и он обавља неку тобож-службу. Реч је о класичном кршењу законских прописа. Ипак, надам се да ће та питања ускоро бити решена.

Радио Светигора

После молебана за сретан и успшан пут у Саборном храму Светог Архангела Михаила, деци, родитељима и наставницима се обратио Његова Светост говорећи им о значају путовања на које су кренули. Патријарх је испраћајући децу пожелео им срећан пут, боравак и повратак са Крфа са жељом да им ово путовање буде на личну и свеопшту корист. У току десетодневног боравка планирано је да се посете историјске знаменитости из времена Првог светског рата, као што су острво Видо, споменик Дринској Дивизији у Агиос Матеосу, музеј Српска кућа и обнови спомен обележје у луци Гувија, где је српска војска започела своје искрцавање јануара 1916. године.

И овог лета ученици ће бити смештени у дечијем кампу Митрополије Крфске у месту Касиопи, а овогодишњу акцију ”Стопама наших предака” помогли су поред Градске општине Палилула и многобројни добротвори.

Првог дана боравка на празник Преображења Господњег учесници конкурса ”Српске мајке” су посетили музеј ”Српска кућа”, а након тога Плаву гробницу на острву Видо. Кустос је упознао децу са поставком музеја који садржи аутентичне фотографије, писма и званична документа која сведоче о боравку наших војника и државних представника на Крфу, од 1916. до 1918. године.

На острву Видо деца су посетила Спомен костурницу, Плаву гробницу и одржали помен страдалим прецима. О значају острва Видо деци је говорила Госпођица Петровић, кустос Маузолеја, потомкиња Срба који су тада остали и засновали породице на Крфу. Поред спомен обележја страдања српског народа, песму Плава гробница Милутина Бојића, надахнуто је прочитао глумац Тихомир Арсић, а ученици су родољубивим песмама оставили снажан утисак и на остале посетиоце који су се тада нашли на острву. Светосавско звонце је својим даровима украсило Спомен костурницу.

Фотографије

Извор: www.zvonce.spc.rs

Након спроведене евалуације можемо да истакнемо високу мотивисаност штићеница за старе занате, враћање старим породичним вредностима и ширењу свести о потреби жене да кроз породични амбијент искаже своју креативност.

Наше штићенице су почеле самостално да израђују једноставније ткане предмете, савладавају основне технике и стварају нове идеје везане за нове производе и њихов пласман.

Истовремено, девојке су искористиле прилику да искажу своју велику заинтересованост за читање и направе списак књига, како бисмо им приликом следећег доласка донели из Градске библиотеке у Новом Саду жељену литературу која има за циљ да буде потпора њиховој борби против болести зависности, која код нас поодавно попримила епидемиолошке размере.

Фотографије

Тема на форуму

Извор: Земља живих

Они су Ватикану упутили ново писмо у којем су изнијели своје неслагање са гашењем парохије, односно њеном припајању другој.

Већ прошле године Ватикан је дао право вјерницима у вези жалбе због распуштања парохије, али је уједно одобрило предају цркве СПЦ.

Међутим Ватикан је критиковао што савјет свештеника бечке надбискупије није био консултован.То је у међувремену урађено и Ватикан је дао пристанак, потврдила је Бечка надбискупија.

Из надбискупије поручују да ће предаја цркве тећи по плану.

„Из Рима нијесмо добили никакву забрану ни захтјев да обуставимо наш план“, објаснио је један портпарол надбискупије. Почетком јуна се мислило да је одлука о поклону цркве Нојлерхенфелд од стране бечке надбискупије српској православној парохији коначно ријешена ствар.

Бечка надбискупија је тада саопштила да ће цркве, то јест парохије Нојлерхенфелд и Мариа Намен од јесени бити спојене, и да ће црква Нојлерхенфелд бити предата српској православној парохији у Бечу, као што је било одлучено прије скоро три године.

Одлука о поклону цркве наишла је на противљење парохијана прије свега Пољака, који су били окупљени око цркве Нојлерхенфелд. У септембру ће, како је сада планирано, парохије Нојлерхенфелд и Мариа Намен бити спојене, као што је то био случај прије 1939.године.

Црква Нојлерхенфелд ће бити поклоњена Српској православној цркви, то јест најбројнијој православној цркви у Аустрији, која броји више од 100.000 вјерника у Бечу, и тренутно располаже са само три цркве.

У сусрету су учествовали: Архиепископ Димитрије (Константинопољска патријаршија), Митрополит Филип (Антиохијска патријаршија), Архиепископ Јустинијан (Московска патријаршија), Епископ Лонгин, телефоном (Српска патријаршија), Архиепископ Николај (Румунска патријаршија), Митрополит Јосиф (Бугарска патријаршија), Митрополит Антоније, ризничар Сабора (Украјинска православна црква у САД-у) и Епископ Василије, секретар Сабора, телефоном (Антиохијска патријаршија). Митрополит Димитрије (Грузијска патријаршија) је био спријечен да учествује на састанку.

Радио Светигора

Епископ Атанасије обављао је дужност Епископа хвостанског, викарног Епископа Патријарха српског у Архиепископији београдско-карловачкој, пуних 14 година. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао је 1. јуна ове године Његово Преосвештенство Атанасија за Епископа бихаћко-петровачког.

– У име Београда и свих Београђана изражавам велику захвалност због одличне сарадње коју смо имали током протеклих година и великог доприноса који је Атанасије Ракита лично дао. Захваљујући томе у Београду је постигнут висок ниво верске толеранције, базиране на највишим вредностима – рекао је Антић, подсећајући да су сви учествовали и у конкретним пројектима.

Према његовим речима, Епископ Атанасије је у протеклих 14 година предано обављао дужност епископа хвостанског и викара српског патријарха у Београдско-карловачкој архиепископији.

– Поздрављамо се са владиком Ракитом, али се не растајемо. Ниво односа који смо успоставили је такав да ће сарадња сигурно трајати и у наредном периоду. Верници Српске православне цркве у области Босанске крајине, која још вида ране из претходних ратова, а пре свега у Бихаћу и Босанском Петровцу, могу да буду срећни што добијају оваквог владику. Верујем да ће његово искуство и знање помоћи да се читав регион развије, као и да дође до веће верске толеранције и помирења међу људима – истакао је Антић и додао да је на данашњем пријему уговорено иницирање неке од београдских општина да се побратими са Босанским Петровцем.

Владика Атанасије је нагласио добру координацију бројних активности, нарочито у области културе и просвете.

– Заједно са градом учествовали смо у истим радостима и жалостима, што говори о томе колико је сарадња била блиска. Такав однос био је врхунац мојих тежњи и жеља – истакао је владика.

Пријему су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Андреј, директор Канцеларије Владе Републике Србије за верска питања Милета Радојевић и заменик председника Скупштине града Београда Зоран Алимпић.

Извор: Скупштина града Београда, СПЦ

Христијанизација Европе није се догодила као једнолинијски процес, већ као динамичан феномен који се одвијао на различите начине у различитим областима Европе. Изложба описује постигнућа и неуспехе мисионара, чињенице о мисионарским залагањима која се често везују за војна освајања. Организатори изложбе се надају да ће посетиоци размишљати о значењу хришћанства данас и његовој улози у процесу стварања националних држава.

Око 800 експоната из око 230 музеја, библиотека и приватних збирки из многих европских земаља – од Исланда и Италије до Украјине као и САД, сакупљено је за изложбу. Међу највреднијим предметима су текст Посланице Св. Павла Римљанима из раног средњег века (која се чува у библиотеци Честер Бити у Даблину) и „Петроградско Јеванђеље“ из Руске националне библиотеке, што се иначе ретко излаже.

Чувени „Еп о Карлу Великом“, који описује сусрет франачког краља са папом Лавом III 799. г. у Падерборну (чува се у Централној библиотеци Цириха), такође је изложен.

Посебан део изложбе представљају недавна археолошка открића која бацају нову светлост на историју ширења хришћанства у Европи. Уз то, изложба обухвата налазе из гроба англосаксонског принца, тзв. „Принца притлвелског“ (око 700. по Хр.) који је откривен 2003. године. Сада се чува у музеју у Саутхенду на мору (Есекс).

Изложба се одржава под покровитељством председника Немачке г. Јоакима Гаука и заједнички је организују општинске власти Падерборна, Падернборшка надбискупија и Регионално удружење Вестфалија-Липе.

Извор: pravoslavie.ru

Ове године на васељенском нивоу прославићемо велики јубилеј, 1700 година од доношења Миланског едикта. Осмовековни јубилеј Ђурђевих Ступова навршава се такође ове године и он за Епархију будимљанско-никшићку има посебни значај. И не само за епархију, него и много шире, јер је опширни летопис овог манастира део историје Црне Горе, Србије и Српске Православне Цркве од праскозорја њене самосталности.

Овако Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, у разговору за „Новости“, објашњава важност обележавања 800 година постојања задужбине жупана Првослава, синовца Немањиног, у Беранама.

Обележавање осам векова живота манастира увелико траје?

- Акценат смо ставили на културну страну јубилеја па смо у сарадњи са појединим научним установама и институцијама културе организовали пре две године научни скуп у Беранама „Ђурђеви Ступови у црквеном животу и историји, у сусрет осамстогодишњици Будимљанске епархије“. Зборник радова са тог научног скупа под насловом „Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија“ изашао је прошле године. За Епархију будимљанску са седиштем у Ђурђевим Ступовима драгоцено је што је са научним скупом и изласком зборника добила снажну подршку великог броја људи од знања и пера за будуће сличне пројекте истраживања. Имамо на уму да се приближава 800-годишњица Српске православне Цркве уједно и Будимљанске епархије, па би до 2019. године ваљало да се појави још која вредна публикација те врсте.

Какву је улогу имао манастир и свештенство у протеклих осам векова?

- Овај манастир је од свог настанка до данас делио и добро и зло са народом. Зато је био и остао и божији и народни дом, топло прибежиште и лука спасења, светиња која је духовно хранила и формирала поколења наших предака. Од свештенства из периода турског ропства, после епохе будимљанских епископа, које је узимало тешкоће народа на своја плећа (и зато код народа остало у светлој успомени до данас) најчешће се помињу игуман Никифор из доба вожда Карађорђа, и тројица игумана из породице Зечевић: чувени Мојсије, и не мање заслужни Никодим и Јоаникије.

У манастиру је 1219. године Свети Сава основао једну од првих епископија, четврту по реду.

- Често се позивамо на један од средњовековних извора где се Епархија будимљанска помиње као четврта по реду од укупно осам које је основао Свети Сава. Стара Будимљанска епархија доносила је зреле духовне плодове у средњем веку и касније све до почетка осамнаестог века. Њен допринос у области духовности и културе на овом западном делу старе Рашке види се по броју светиња изграђених на њеном подручју од манастира Мораче, Шудикове, Калудре, Брезојевице, Урошевице, Лучице и многих других заборављених светиња од Бихора и обронака Ибарског Колашина до Плава и Гусиња. У овом крају цветала је стара српска писменост што се одлично може пратити од краја 12. па све до средине 18. века. Развој писмености, живописа и градитељства које је у време Светог Саве и жупана Првослава добило снажан замах продужавао се кроз наредне векове. Трагичне последице Прве, нарочито Друге сеобе, а потом и укидања Пећке патријаршије 1766. године на овом подручју нису ублажене за дуги низ деценија касније. На известан начин трају и до дана данашњег…

Ког дана ће бити обележен јубилеј, који припрема одбор на чијем је челу председник Црне Горе?

- Велики јубилеји наших светиња обавезују и Цркву и државу да их заједничким снагама што лепше обележе и прославе. Ми смо се на време обратили држави и подсетили је на место које јој у оквиру прославе осмовековног јубилеја Ђурђевих Ступова припада и у организационом и у протоколарном делу. Држава је нашу иницијативу прихватила, па је формиран Одбор за прославу у чијем саставу су осим председника Црне Горе, двојица архијереја, један министар, културни посленици и представници локалне самоуправе. Колико ће тај одбор урадити остаје да се види.

Споменица

Епархијски лист „Свевиђе“ у току јубиларне године објавиће књижевно-историјску споменицу о Ђурђевим Ступовима из које ће моћи да се сагледа живот манастира у протеклих осам векова, а посебно за последњих двеста година.

Стихови краља Николе

За Будимљанску жупу и манастир је речено „да је стожер Рашкој земљи и китна јој перјаница“?

- Ти епски интонирани стихови краља Николе из његовог „Васојевићког кола“ ослоњени су на богато наслеђе Немањића у старој Рашкој и њене западне светиње Ђурђеви Ступови у Будимљанској жупи. Васојевићи одавно негују бајковито предање да су од рода Не мањића, а та прича била је још убедљивија са истицањем немањићке задужбине Ђурђевих Ступова као саборне светиње у Васојевићима. Епска традиција коју је добро разумевао краљ Никола дубоко је укорењена у души народа. Она је незамислива без дубоког памћења, старих светиња и легендарних јунака чиме обилује и поезија књаза песника. Иако просвећени владар, имао је епско надахнуће и кад је певао и кад је ратовао; то надахнуће носило је и њега и народ кад је пре сто година с песмом ослобађао Ђурђеве Ступове, Пећку патријаршију, Дечане… што је несумњиво најсветлији венац његове владавине и делимично испуњење завета који је саопштио у химни „Онамо намо“.

Платформа о заштити права бугарске мањине у Србији, потписана је у Нишу, 15. јула 2013. гoдине. Платформу су потписали: Зоран Петров, председник Националног савеза Бугара у Републици Србији, Драгољуб Иванчов, Драгољуб Нотев и Небојша Иванов, лидери политичких партија бугарске националне мањине у Републици Србији, председници Културно-информативних центара Босилеград и Цариброд (Димитровград) и десет удружења грађана која имају за циљ заштиту националног идентитета и права Бугара. Приликом потписивања Платформе постигнут је консензус, а о самој Платформи, Ангел Димитров амбасадор Републике Бугарске у Србији, рекао је да је ово позитиван и добронамеран европски документ о коме ће се расправљати на највишем државном нивоу у Софији, Београду и Бриселу.

ЦОУО ЦО Босилеград не мешајући се у цео садржај Платформе, јер то оставља надлежним органима државе Србије, сматра за своју дужност и обавезу да се, ради истине и верујућег народа Крајишта, осврне на тачку 12., у којој „братствена дружина“, окупљена у Нишу, захтева од државе Србије, а вероватно и Српске Православне Цркве неке уступке.

Дванаеста тачка пларформе гласи:

- Да испуни препоруке Консултативног комитета оквирне конвенције за заштиту права националних мањина и Европске комисије против расизма и дискриминацје при Савету Европе по питању права на вероисповест бугарске националне мањине у Србији;

- Да престане пракса неправилне промене имена религијским објектима, који су културно-историјско наслеђе бугарске националне мањине у Републици Србији, и да у њима престане самонасељавање служитеља који су припадници Српскe Православне Цркве;

- Да се охрабри Српска Православна Црква и да дозволи слободно остваривање права вероисповедања на бугарском језику и у сагласности са канонима Бугарске Православне Цркве, јер то постоји у пракси других православних цркава, које делују на територији Републике Србије.

Цела декларација се може наћи на сајту КИЦ Босилеград (www.kicbos.org)

.

Поводом 12. тачке сматрамо за потребно да саопштимо следеће:

1. Црквена општина Босилеград, са својим свештенством, монаштвом и верним народом, као саставни део Православне епархије врањске, самим тим и Српске Православне Цркве, никада није била, нити ће икада да буде творац, носилац и реализатор било каквог национализма и шовинизма. Напротив! Увек је била заштитник православне духовности, и историјски сведок страдања на овим просторима Срба, Бугара, Шопа, Рома и других, којима је једино заједничко било да су православни хришћани. Ми смо, као Црквена општина, као жива Црква, Црква Божја, у дело спроводили православно хришћанско учење Наше Свете Цркве, љубили и Богу се молили и за противнике и непријатеље наше, јер нас Јеванђеље учи „...љуби и непријатеље своје...“.

2. Ниједним својим потезом, ЦО Босилеград, Православна епархија врањска, што значи Српска Православна Црква, није узроковала или допринела стварању мржње, дискриминације или нетрпељивости према било коме, па ни према братском, хришћанском и православном, бугарском народу. Односи две сестринске цркве, СПЦ и БПЦ, су на изузетно високом нивоу, нема нерешених проблема или било каквих сукоба, а искрено се надамо да црквене односе неће решавати политичари, самим тим не и „братствена дружина“, већ Црквене власти.

3. Трагични историјски догађаји на овим просторима, остављали су кобне и несагледиво негативне последице, једнако код свих народа (Бугара, Срба, Шопа, Рома и др.), али и на Цркву у целини (верске објекте, свештенство, монаштво и вернике). Мајке су плакале на oбе стране, а границе су се мењале...Једино је Наша Света Црква остајала ту, заједно са својим народом.

4.Тачно је да су за време окупације и ропства на простору Крајишта, ма од кога та окупација долазила (војске османлијске царевине, империјалистичких и колонијалистичких сила Аустро-Угарске царевине, фашистичке војске Трећег рајха и његових фашистичких савезника, или неких других окупационих снага), на верским објектима скрнављена, оштећивана или трајно уклањана обележја која су јасно указивала на њихов историјски развој, настанак, поредак богослужења и присутности одређене државе. На срећу, уз помоћ савремених метода, техника и средстава, оно што је уништено, може да се види без да се било шта мења и да се уништавају трагови једноумља и вандализма који остају као живе ране да опомињу све нас да се тако нешто никада непонови.

5. Тачно је да су читаве архиве спаљене или опљачкане, како би се избрисали изворни трагови, али уз Божју промисао, а вероватно због журбе несретника, ипак су остали значајни документи који се сада брижљиво чувају у Црквеној општини Босилеград и користе се у научне сврхе.

6. Тачно је да су сви надгробни споменици на територији општине Босилеград сачувани у изворном облику, и о њима се искључиво брине Наша Света Црква. Најбољи показатељ истинитости ове наше тврдње је и надгробни споменик бугарског поручника у порти цркве Светих апостола Петра и Павла у селу Божица.

7. Није истинита тврдња, окупљене „братствене дружине“ у Нишу, да се мењају имена религијским објектима. На територији ЦО Босилеград постоје само верски објекти Наше Свете Цркве чија су имена адекватна изворном облику.

8. Није тачна тврдња да се свештенослужитељи самонастањују у објекте верског карактера. Сви свештенослужитељи су распоређени по месту службовања и пастирске бриге на основу валидних решења, легалних и легитимних Црквених власти и надлежног Епископа. Све цркве на територији ЦО Босилеград су у власништву СПЦ тако да свештеници и верујући народ нису узурпатори, нити се самонастањују него су свој на своме.

Сви свештенослужитељи на територији ЦО Босилеград говоре, читају и пишу на српском, бугарском и црквенословенском језику, а исто тако и Богослужења врше на сва три језика. Примат се даје црквенословенском језику, што је и нормално јер је велика већина Богослужебних књига написана на њему, мелодичнији је и услед дуге употребе и разумљивији, бар у црквеној употреби.

Сви свештенослужитељи ЦО Босилеград су рођени на територији Крајишта, од њих тројице, двојица су школована у Републици Бугарској за свештенослужитеље. То што се у читавом Крајишту говори језиком врло специфичним, и сами мештани ових крајева са поносом тај говор зову шопски, и са истим поносом и себе називају Шопима, Наша Света Црква није ништа крива. Једноставно, то је чињеница која се не може променити. Ми знамо да неки хоће да негирају постојање Краишта и шопизма, као и шопског језика, али узалуд се труде. То је чињенично стање, јер шопизам постоји и постојаће (сви волимо „шопску салату“), иако злонамерни уводе неке нове термине попут „западне покрајине“ које географија и историја не познају.

9. Што се тиче служења по канонима БПЦ, душебрижници из „Братствене дружине“ треба да знају да је Канон јединствен за целу Православну Цркву (Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Српска, Румунска, Бугарска, Грузијска, Кипарска, Грчка, Пољска, Албанска, Чешких земаља и Словачке,...). Наш верујући народ зна да је Божић увек 7. јануара, Рождество Пресвете Богородице 21. септембра и тако редом...

Већи број верника Кјустендила, Крајишта, околних села око Кјустендила, редовно долази на исповест и доноси колаче о великим празницима у Босилеград, тако да свако ко мисли да укида Крсне славе верном народу Крајишта у великој је заблуди. Овај народ је преживео заједно са Својом Светом Црквом много гора времена, преживеће и ово што покушава да наметне „Братствена дружина“ окупљена у Нишу.

10. Црквена општина Босилеград и Епархија врањска, а самим тим и Српска Православна Црква неће дозволити да се добросуседски односи два братска, словенска, православна народа, бугарског и српског поново урушавају ради било чије сујете или личне користи, нити ћемо дозволити да се неспорне историјске чињенице политизују, без обзира на то ко то и због чега радио.

И на самом крају, а искључиво због инсистирања верника, питамо господу која се окупила у Нишу, како то да када већина становника општине Босилеград, Србије и читавог региона, читавог Крајишта, једва прехрањује своје породице, они возе најбоља аута, граде нове куће и иду на скупоцена летовања, и како је могуће да, када Србија спроводи толики шовинизам, преко 90% становништва Крајишта мигрира према Београду, Нишу, Трстенику, Зајечару, Врању, Сурдулици, Куршумлији, Новом Саду...

И у обавези смо да додамо да у складу са законом државе Србије у Босилеграду на почетку школовања (у први разред) родитељи се слободно изјашњавају на ком ће језику њихова деца пратити наставу у току школовања. У великом броју се изјасне да се њихова деца школују на српском језику.

http://www.eparhijavranjska.org/Newsview.asp?ID=989

На Литургији је присуствовао и директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама, господин др. Милета Радојевић, са својим сарадницима, председник Градске општине Лазаревац, господин Драган Алимпијевић, као и многи представници друштвеног и културног живота града Лазаревца. Овогодишња слава је уједно и јубилеј заједнице, јер већ пет година, са благословом нашег Владике Јована, ова заједница успешно ради на ресоцијализацији својих штићеника. За то време много је изграђено и урађено у сваком погледу. Свакако оно најважније је оздрављење личности, које се чудесно збива љубављу Господњом, и повратак „блудних синова“ на исправан пут.

У својој надахнутој беседи Владика нас поучава да су наше молитве, Пресветој узнете на Светој Литургији, принете за спасење целог света и за све нас. То што се ми не спасавамо, то је наш промашај, наше погрешно опредељење. Али се ми Мајци Божијиј молимо за све, најпре за помоћ заједници у којој се налазимо, да Господ помогне онима који се овде подвизавају, боре против себе, онога што је у нама негативно. Молимо се да их Господ сачува и оздрави. Сваки човек је болестан ако учини грех, а за грех се не покаје. Црква и јесте болница у којој се ми лечимо од наших болести. У њој се налазе лекови за све наше болести. Налазе се ако знамо Цркву да слушамо и ако знамо кад који лек треба да употребимо. А лек исцељује само онда када га узимамо са вером и на време. Ако овај духовни лек узимамо својевољно, без надзора Цркве, онда он постаје отров и смртоносан је. И данас у Цркви многи својевољно лече и преписују духовне лекове. Међутим, без благослова Цркве, овај лек не бива спасоносан. Али, овај истински духовни лек и оздрављење, духовно освешћење и просвећење, су нам заиста неопходни. Но, свега овога не може бити без присуства Духа Светога у нама. Без Духа Светога у нама човек постаје живи мртвац. Зато и живот као највећи дар Божији не смемо да прокоцкамо узалуд. Треба да га проживимо достојно Бога и човека, а то је могуће само ако будемо, већ овде, непрестано молили за Царство Божије. Ако преко Литургије Царство небеско не нађемо овде, нећемо га нигде наћи. То и јесте улога и задатак хришћана у свету, да земљу претварају у небеса, а људе у богове по благодати. Такав живот и размишљање у коме је све Царство Небеско, човеку доноси и све остало. Без Царства Небеског у нашим молитвама, мислима, срцу и души отварамо врата оном другом царству у којем царују злоба, пакост, мржња и оговарање. Зато и морамо бити чувари душа својих, јер је душа око нашег бића. Пре него што човек било шта и учини, било добро или зло, најпре је то у себи, у својој души пожелео. А тако како чини, тако ће му бити и враћено. Зато пожелимо спасење другом човеку, да бисмо и сами били спасени. Добро и зло постоји у свима нама. Свети оци нас уче да побеђује оно што у себи хранимо. Ако хранимо добро, оно побеђује, ако хранимо зло, оно надјачава. Ми хришћани треба да будемо сведоци живе вере у Христа Спаситеља и проповедници ове вере. А вера се најбоље проповеда и сведочи својим делима, личним животом и учешћем у Цркви Божијој. Јер без дела вера је мртва, каже апостол Јаков. Ко верује не припада себи већ ономе у кога верује. Права вера је слободна јер нас ослобађа од самих себе и свих ствари. Она је даровање и принос самога себе за ближње.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

За овај принос и несебично даровање себе својим ближњима, штићеницима заједнице „Земља живих“, за делатну веру и љубав према Цркви, Владика шумадијски Господин Јован, одликовао је протојереја Александра Новаковића, правом ношења напрсног крста. Преосвећени је подсетио да крст треба носити у смирењу и да се крст, његова сила и моћ, најбоље сагледавају када човек клечи пред крстом. Само тада крст бива оно што и јесте, красота и лепота Цркве. Велика жртва је изградити човека и вратити га на прави пут, ако је са њега скренуо. Ово одликовање призив је на још већу жртву братства храма Светог влкмч. Димитрија.

Директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, др. Милета Радојевић, обратио се окупљеним верницима рекавши да је важност оваквих пројеката препозната и у Влади Републике Србије и да ће свака иницијатива заједнице „Земља живих“ бити подржана.

Уследила је Трпеза Љубави коју су за присутне припремили штићеници заједнице са својим старешином протојерејем-ставрофором Александром Новаковићем.

свештеник Влада Димитријевић

ЗАЈДНИЦА ЗЕМЉА ЖИВИХ У БРАЈКОВЦУ ПРОСЛАВИЛА СВОЈУ СЛАВУ