<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/page/31/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x410;&#x43F;&#x435;&#x43B; &#x438; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x431;&#x430; &#x437;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x440;&#x448;&#x43A;&#x443; &#x443; &#x43E;&#x431;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x41C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x411;&#x435;&#x448;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D0%BB-%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B1%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%88%D0%BA%D1%83-%D1%83-%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-r2808/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/76fa0de396d8d8951704ca6a08b6ef8d.jpg.946ad483866c2a6366ea08f822e79435.jpg" /></p>
<p>Одлуком Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, покренули смо обнову манастира Бешеново, не бисмо ли, Божијим благословом и надом на помоћ добрих људи, за 70. годишњицу од његовог рушења, обновили макар храм посвећен светим Архангелима.</p>
<p>Стога и апелујемо и молимо све људе добре воље да, у складу са својим могућностима, помогну тај велики и богоугодни подухват.</p>
<p>Манастир је, по предању, подигао краљ Драгутин Немањић, који је управљао Сремом. Сместио га је на једном од главних изворишта воде која су напајала стари Сирмијум, данас Сремску Митровицу. Крст манастира Бешеново помиње се још 1292. године, дакле управо у доба Драгутиново.</p>
<p>Писани трагови о манастиру потичу из XV века и он је, у културном и духовном животу православног народа, био веома значајан. Турци су га, у више наврата, пљачкали и растеривали монахе, а није му наклоњена била ни Хабзбуршка монархија. У ондашњој обнови је велику улогу имао мудри митрополит Павле Ненадовић који је добро знао његов изузетан духовни и национални значај.</p>
<p>У манастиру од 1773. почива пуковник Александар Рашковић, последњи кнез из лозе Рашковића која, директно, порекло од свете лозе Немањића. Његов отац Атанасије је, непосредно пре Друге сеобе Срба у Панонију, у Старом Влаху подигао устанак против Турака, а ујак му је био предводник те сеобе, Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Гробница Александра Рашковића откривена је случајно, приликом откопавања закоровљених темеља манастира, и у оквиру његове обнове биће реастаурирана.</p>
<p>У Бешеново су, рачунајући да је оно скрајнуто од путева, монаси из Сремске Раванице и Јаска, не би ли их спасили од дивљања усташа који су запосели Срем, на почетку Другог светског рата склонили мошти светог кнеза Лазара и Светог цара Уроша. Одатле су 1942, захваљујући напору и храбрости свештеника Радослава Грујића, пребачене у Саборну цркву у Београду. На љуту невољу и жалост нашег народа, усташе су, по налогу поглавништва НДХ, похарале Бешеново, а 1944. године немачка авијација га је бомбардовала и, као и цео манастирски Прњавор, сравнила са земљом.</p>
<p>Послератне власти су, прећутно, одобриле развлачење цигле и другог грађевинског материјала, а манастиру је одузет земљишни посед, да би, после жалбе игумана Никодима због тога, остао и без земљишног минимума. После тога, од манастира је остала само опустела рушевина Цркве и конака.</p>
<p>На нама је да сада, дајући колико можемо, исправимо деценијску неправду и манастир поново уздигнемо ка небу наше Свете Фрушке горе.</p>
<p>Са жељом да се Богу молимо у овбновљеном манастиру Бешеново, поздрављам Вас и желим мир и здравље од Бога!</p>
<p><strong><span style="font-family:'Courier New';">Настојатељ манастира Бешеново:</span></strong></p>
<p><strong><span style="font-family:'Courier New';">Архимандрит Арсеније Матић,</span></strong></p>
<p><strong><span style="font-family:'Courier New';">професор Карловачке Богословије</span></strong></p>
<p><strong>Новчани прилози за помоћ обнови манастира Бешеново могу да се уплате на следеће рачуне:</strong></p>
<p><strong>1. динарски рачун број:</strong></p>
<p>340-11007646-60</p>
<p>отворен код Ерсте банке.</p>
<p><strong>2. Девизни рачун Манастира Бешеново и банкарска инструкцја за уплате из иностранства је:</strong></p>
<p><strong>CORRESPONDENT BANK FOR (EUR, USD, JPY, AUD, DKK, CAD) INCOMING PAYMENTS:</strong></p>
<p>SWIFT CODE: GIBAATWGERSTE GROUP BANK AG WIEN, AUSTRIA</p>
<p><strong>ACCOUNT OF THE BENEFICIARY WITH:</strong></p>
<p>SWIFT CODE: GIBARS22</p>
<p>ERSTE BANK A.D. NOVI SAD</p>
<p><strong>BENEFICIARY:</strong></p>
<p>IBAN: RS35340000001101007936NAME: SRPSKI PRAVOSLAVNI MANASTIR BEŠENOVO</p>
<p>ADDRESS: ŽIKE BEGANOVIĆA BB, BEŠENOVO, SERBIA</p>
<p><strong>За помоћ у грађевинском и другим неопходним материјалима</strong></p>
<p>Можете се обратити директно игуману Манастира Бешеново Арсенију Матићу на следеће бројеве: 063/366-213 и 064/803-23-27.</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2808</guid><pubDate>Sun, 24 Nov 2013 18:41:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x444;&#x435;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x437;&#x430;&#x441;&#x435;&#x434;&#x430;&#x43B;&#x430; &#x443; &#x411;&#x435;&#x447;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D1%87%D1%83-r2731/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/418a86649f74cfe38ac523a26d50f2f1.jpg.adc516873e6a7144440a88bc8796855d.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="dscn0877515.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2013/11/dscn0877515.jpg"></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:12px;">У поздравном говору Митрополит аустријски Арсеније (Цариградска Патријаршија) изразио је задовољство што су се његова браћа у Христу састала како би заједно разговарали о проблемима и изазовима пред Православном Црквом. Такође је изразио захвалност на поверењу свих епископа који су му указали част да председава Епископском конференцијом у Аустрији. Заседању су присуствовали и Архиепископ Марко из Руске Православне Цркве, Епископ бачки и администратор Епархије аустријско-швајцарске Иринеј и Митрополит Серафим из Румунске Цркве.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">На овогодишњем јесењем заседању православни епископи су одлучили да се интензивира рад са омладином. Пошто је други свеправославни омладински скуп крајем септембра ове године са око 500 учесника био веома успешан, донета је одлука да трећи омладински скуп буде одржан у јуну идуће године. У том контексту Православна епископска конференција је основала  комисију која ће се бавити пастирским радом са омладином.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="dscn0871.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/11/dscn0871.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;">Такође је одлучено да се ојачају медијско-информативне активности у Аустрији. У ту срвху, до следећег заседања Епископске конференције њен портпарол разрадиће концепт њеног рада.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Посебна тема су мастер-студије за православне студенте у Бечу, тј. квалификовање православних вероучитеља за рад у аустријским школама. Том приликом је предочен план који садржи даље кораке за постизање овог циља.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Епископска конференција, која постоји од октобра 2010, окупља представнике свих православних Цркава у Аустрији. Тренутно су то: Цариградска патријаршија, Антиохијска патријаршија, Руска Православна Црква, Српска Православна Црква, Грузијска Православна Црква, Бугарска Православна Црква и Румунска Православна Црква.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="dscn0890.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/11/dscn0890.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;">Епископска конференција је до сада основала четири комисије, којима председавају Епископи, и у којима све  Цркве имају своје представнике. Тако, комисијом за науку и образовање председава Епископ Иринеј, литургијском комисијом Архиепископ Марко, пастирском комисијом Митрополит Серафим и омладинском комисијом Митрополит Антоније. Митрополит Антоније је недавно изабран за архијереја  бугарске Митрополије за Западну и Средњу Европу, а због обавеза у Светом Синоду своје Цркве није могао присуствовати конференцији.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>Мирко Колунџић,</strong></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>портпарол Епископске конфенренције у Аустрији</strong></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/pravoslavna_episkopska_konferencija_zasedala_u_bechu" rel="external nofollow"><span style="font-size:14px;">СПЦ</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2731</guid><pubDate>Wed, 13 Nov 2013 11:47:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x408;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x442;&#x443;&#x436;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x446; &#x413;&#x440;&#x447;&#x43A;&#x435;: &#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x408;&#x435;&#x444;&#x440;&#x435;&#x43C; &#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43A;&#x440;&#x438;&#x432;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%86-%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D1%98%D0%B5%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%BC-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2-r2700/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e44d1f7375ba05628bd1f45b910c366f.jpg.059d3f779194789333daece77bef08ea.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="jefrem-zalba.jpg" data-src="http://www.mitropolija.com/wp-content/uploads/2013/11/jefrem-zalba.jpg"></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:12px;">Међу особама повезаним са случајем су игуман манастира Ватопед, архимандрит Јефрем, и монах Арсеније.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">У извјештају јавног тужиоца посебан акценат ставља се на претходну пресуду којом су оптужени ослобођени. Поред тога, у тексту жалбе наводе се бројни аргументи који доказују да су оптужбе против архимандрита Јефрема, монаха Арсенија и других неосноване.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Како примјећује православни информативни портал </span><span style="font-size:12px;"><em>Ромфеа</em></span><span style="font-size:12px;">, жалба канцеларије јавног тужиоца указује на то да су оптужбе против манастира Ватопеда биле вјештачки надуване.</span></p>
<p><a href="http://www.mitropolija.com/javni-tuzcilac-grcke-arhimandrit-jefrem-nije-kriv/" rel="external nofollow"><em><span style="font-size:12px;">Митрополија</span></em></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2700</guid><pubDate>Fri, 08 Nov 2013 17:49:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x430; &#x438;&#x437;&#x432;&#x458;&#x435;&#x448;&#x442;&#x430;&#x458;&#x443; H&#xFC;rriyet Daily News &#x434;&#x43E;&#x448;&#x43B;&#x43E; &#x458;&#x435; &#x432;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43C;&#x435; &#x434;&#x430; &#x441;&#x435; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x421;&#x43E;&#x444;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430; &#x43C;&#x443;&#x441;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D1%83-h%C3%BCrriyet-daily-news-%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r2325/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c9fdec63d1f22c28706f9d86af07cc6e.jpg.8232df0ac8f11aeb45b0c0fb6c3ff620.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Sveta-Sofija-550x375.jpg" data-src="http://www.mitropolija.com/wp-content/uploads/2013/09/Sveta-Sofija-550x375.jpg"></p>
<p>Ову информацију објавио је  Hurriyet –  један од најкрупнијих часописа Турске. Издање подсјећа да је прије неколико мјесеци властима један држављанин Турске поднио молбу о преобразовању Свете Софије. Питање ће највјероватније бити ријешено позитивно у блиској будућности, саопштава сајт Света Гора Атон.</p>
<p>„Сада постоји доказ да поједине групе људи покушавају да одњегују у народној свијести идеју, сагласно којој ће сабор Свете Софије у Истанбулу (један од главних симбола хришћанске вјере) бити претворен у џамију“, казао је за часопис свештеник (чије име у публикацији није поменуто).</p>
<p>Подсјећамо да су се у храму Свете Софије муслимани молили све до 1930, а 1934. године величанствено здање је постало музеј, који годишње посјете милиони туриста из читавог свијета. Међутим, сада сагласно извјештају Hurriyetdailynews  дошло је вријеме да се Света Софија преда муслиманима.</p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><a href="http://www.pravoslavie.ru/news/63937.htm" rel="external nofollow">http://www.pravoslavie.ru/news/63937.htm</a></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:right">
<p>Извор: </p>
<a href="http://www.mitropolija.com/prema-izvjestaju-hurriyetdailnews-doslo-je-vrijeme-da-se-sveta-sofija-preda-muslimanima/" rel="external nofollow"><em><strong>Митрополија црногорско-приморска</strong></em></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2325</guid><pubDate>Mon, 09 Sep 2013 20:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x441;&#x442;&#x43E;&#x431;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x414;&#x430;&#x432;&#x438;&#x434; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45B;&#x435; &#x43F;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x443; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x422;&#x43E;&#x43C;&#x435; &#x443; &#x408;&#x43E;&#x445;&#x430;&#x43D;&#x435;&#x441;&#x431;&#x443;&#x440;&#x433;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B5-%D1%83-%D1%98%D0%BE%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3%D1%83-r2318/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f993b266f84b68bc7d3d88619fb90af9.jpg.37e0120ba97da3bf4bfe505282ef5f30.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="sveta_liturgija_u_skoplju_sa_vladikom_davidom.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/09/sveta_liturgija_u_skoplju_sa_vladikom_davidom.jpg"></p>
<p>Тим поводом, у периоду од 16. до 18. августа архимандрит Пантелејмон, старешина српског храма Светог Томе у Јоханесбургу, боравио је манастиру Успенија Пресвете Богородице код Скопља где столује владика Давид и у коме живи шесточлано сестринство на целу са игуманијом Кираном. Владика и игуманија са сестринством су примили оца Пантелејмона са великом љубављу и упознали га са изузетно тешким условима живота и нечувеним прогоном наше свете Цркве на територији Православне Охридске Архиепископије.</p>
<p>То је вероватно једина Црква у савременом свету где се један Архиепископ налази у затвору услед политичког прогона и притиска који врше власти у сарадњи са расколницима. Полиција је недавно под окриљем ноћи срусила свети храм у Битољу, а у манастир Успенија полиција је наслинички упадала већ неколико пута и приводила владику Давида и игуманију Кирану.</p>
<p>Ипак, упркос нечувеном прогону, уз помоћ и благодат Божју и са вером у Христа, они живе пуним плућима духовни живот који је у теским условима чак и богатији, по речима Светог апостола да онде где се умножи гоњење, умножава се и благодат Божја. И то се осећа на сваком кораку. Служе се редовна свакодневна богослужења, на свете Литургије у манастир долазе верници разних националности из свих крајева који желе да се исповедају и причешћују у канонској Православној Цркви. Владика Давид се бави издавачком делатношћу и путује на конференције по свим континентима сведошчећи о прогону Цркве Божје. Вредно сестринство је основало неколико радионица: иконописачку за сликање прелепих византијских икона, за израду предивних мозаика, црквених одежди и инвентара за свете храмове (ручни рад и рад на разбоју) и производњу лековитих крема, сапуна и природних чајева и зачина.</p>
<p>Поред разговора и припрема за посету владике Давида Јужној Африци, отац Пантелејмон је посетио древни манастир Светог Пантелејмона у Нерезима (Скопље) који је расколницка МПЦ на саблазан и жалост верног народа комерцијализовала и оскрнавила -  данас је овај свети манастир претворен такорећи у музеј, а у некадашњим манастирским конацима налазе се ресторани и сала за прославе. Архимандрит Пантелејмон је у недељу  служио свету Литургију у Успењском манастиру и одрзао предавање о православљу у Африци. Овај благословени скуп се продужио до касног поподнева, јер су се окупљени верници Православне Охридске Архиепископије живо интересовали за многе детаље православног живота у Африци.</p>
<p>На растанку, у братској и сестринској љубави, Владика Давид је госта даровао књигама и часописима Православне Охридске Архиепископије, а игуманија Кирана благословима рукодеља које израђују сестре овог прелепог манастира. Архимандрит Пантелејмон је узвратио даровима из Африке. На обострано задовољство, поменут је и наставак конкретне сарадње Црквене општине у Јоханесбургу са сестринством и договорен наставак административних припрема за посету владике Давида Јоханесбургу.</p>
<p>Посета владике Давида из мученичке Православне Охридске Архиепископије, донеће велики благослов и духовну корист свима вернима наше православне црквене заједнице у Јужној Африци, истакао је архимандрит Пантелејмон.</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/episkop_stobijski_david_posetitshe_nashu_parohiju_u_johanesburgu" rel="external nofollow"><em><strong>СПЦ</strong></em></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2318</guid><pubDate>Mon, 09 Sep 2013 11:00:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x408;&#x43E;&#x448; &#x434;&#x432;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x43A;&#x443;&#x445;&#x438;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%98%D0%BE%D1%88-%D0%B4%D0%B2%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D1%85%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-r2244/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c91511557c3c45993ed520d6e1f6b3b4.jpg.637183abfc53a4a0a1293f4343b0b7e1.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="vds1.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2013/8/vds1.jpg"></p>
<p>Ове јесени, 2. септембра 2013. године, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја почеће са радом два нова пункта Црквене кухиње Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке. Трудом и залагањем братства храма Сабора српских светитеља на Карабурми и храма Светог Ђорђа у Бежанији, уз ангажовање њихових парохијана као волонтера, наши најсиромашнији суграђани добијаће топли оброк на још два места.</p>
<p>У времену кад у Београду нажалост има пуно људи који живе на граници егзистенције, у Црквеној кухињи у Француској 31 дневно се подели до 400 оброка. Отварање нових пунктова при храмовима на Карабурми и Бежанији допринеће да се, бар донекле, задовоље насушне потребе ових људи. То сигурно доприноси и остваривању унутрашње мисије Цркве и показује колико је потребно да ми као сведоци Истине и Јеванђеља организовано деламо.</p>
<p>Извор: ВДС</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2244</guid><pubDate>Thu, 29 Aug 2013 10:35:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x435;&#x452;&#x443;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x438;&#x43C;&#x43F;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x43E;&#x43D; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x437;&#x430;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430;: &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x414;&#x443;&#x445; &#x443; &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x43C; &#x417;&#x430;&#x432;&#x435;&#x442;&#x443; &#x438; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D1%85-%D1%83-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83-%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8-r2234/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/b6be38890d088c8cad4897c44494ca14.jpg.607654c22afd45e8db04d32e2f9cc433.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">Петодневни рад симпосиона, током којег ће Српска Православна Црква и Православни богословски факултет угостити готово педесет реномираних библиста из читавог света, отворио је Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј (Буловић), најпре  уводном поздравном речју и затим предавањем на тему „Дух Свети и Црква из православне перспективе“. После следственог поздрава угледног новозаветника из Јене др Карл-Вилхелм Нибура, упућене сабрању у име „Одбора за односе са Источном Европом“ (EELC) данас водећег светског друштва за научно истраживање Светог Писма Новог Завета (SNTS), уследила су два излагања на тему „Дух Свети и Црква у Лукином Јеванђељу и Делима Апостолским“, које је аудиторијум имао прилике да чује од двојице еминентних научника: др Данијел Маржаре (Лозана, западна перспектива) и др Христа Караколиса (Атина, православна перспектива).</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Отварању симпосиона и његовом данашњем раду, окончаном отвореним предавањем новозаветника светског гласа у свечаној сали Ректората Београдског универзитета, Његове Преузвишености др Николас Том Рајта, присуствовали су Његово Преосвештенство Епископ нишки др Јован (Пурић),  Његово Преосвештенство Епископ крушевачки др Давид (Перовић), Његово Преосвештенство Викарни Епископ јегарски др Порфирије (Перић), Његово Преосвештенство Викарни Епископ ремезијански Андреј (Ћилерџић) и Његова Преузвишеност Надбискуп београдски Станислав Хочевар, уз бројно учешће уважених професора, асистената и студената Православног богословског факултета.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Као плод удружених напора SNTS/EELC друштва, Српске Православне Цркве и нарочито Богословског факултета, симпосион је шести у низу конференцијâ посвећених развијању научне сарадање између академских традиција православног, римокатоличког и протестантског миљеа, особито намењених увек потребном дефинисању и још потребитијем показивању улоге библијских наука на тлу модерног европског друштва. Тиме што као домаћин наставља научне тенденције започете петорком претходних симпосиона истог пројекта, одржаних у Румунији (Њамц 1998, Самбата де Сус 2007), Бугарској (Рила 2001), Русији (Петроград 2005) и Белорусији (Минск 2010), Богословски факултет у Београду стиче истакнутије место на мапи научних теолошких струјања светских размера, што на јединствен начин даје на угледу Српске Православне Цркве и њеног верног народа, потпуно једнаких, васељенских димензија.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<a href="https://www.pouke.org/forum/topic/28681-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B4%D1%83/" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Фотографије</span></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:12px;">Извор: </span><a href="http://www.bfspc.bg.ac.rs/sr/informacije/otvoren-sesti-medjunarodni-simposion-zapadnih-i-pravoslavnih-novozavetnika-sveti-duh-u-n" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Православни  богословски факултет Универзитета у Београду</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2234</guid><pubDate>Thu, 29 Aug 2013 09:24:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x440;&#x43E;&#x437; &#x408;&#x435;&#x440;&#x443;&#x441;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x43C; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x448;&#x43B;&#x430; &#x43B;&#x438;&#x442;&#x438;&#x458;&#x430; &#x441;&#x430; &#x43F;&#x43B;&#x430;&#x448;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x43E;&#x43C; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435; (&#x432;&#x438;&#x434;&#x435;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B7-%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BB%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r2230/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/78d5d4cd7fa089cb1f6af22b72701fab.jpg.13754a41d6dc9d8ecf6c2faf9172a825.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">Сагласно традицији, литија је кренула рано ујуту након литургије. Напријед са запаљеним свијећама ишло је монаштво јерусалимских манастира, православни свештеници из разних земаља који се налазе на Светој Земљи као ходочасници.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Плаштаницу Мајке Божје по улицама Старога града од Гетсиманског подворја (Мале Гетсиманије), која се налази поред храма Гроба Господњег, до Гетсиманске капеле, гдје је било погребено пречасно тијело Пресвете Богородице, носио је игуман Гетсиманског подворја Јерусалимске патријаршије.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Jerusalim-Litija2.jpg" data-src="http://www.mitropolija.com/wp-content/uploads/2013/08/Jerusalim-Litija2.jpg"></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"></div>
<p></p>
<p><span style="font-size:12px;">Са појањем молитвених пјесама литија је ишла Крсним путем Господа Исуса Христа  и при излазку сунца стигла у Гетсиманску капелу, гдје ће се налазити плаштаница Богородице до празника Оданија Успења, саопштава сајт Руске духовне мисије у Јерусалиму.</span></p>
<p> 
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo"><div><iframe width="480" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/f6Qv73GCs64?feature=oembed"></iframe></div></div>
<p><a href="http://www.mitropolija.com/kroz-jerusalim-prosla-litija-sa-plastanicom-presvete-bogorodice/" rel="external nofollow"><span style="font-size:14px;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2230</guid><pubDate>Wed, 28 Aug 2013 15:28:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x440; &#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0-r2217/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f29def9ce02afeb5e78690e720aac556.jpg.e3b7370d74a3e0e6d98794dc6f45fa67.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">Семинар су поздравили Његова Светост патријарх српски г. Иринеј и преосвећени владика сремски г. Василије, те ректор домаћин високопречасни протојереј-ставрофор Јован Петковић.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Стручно савјетовање одржано је у три сесије и то са следећим распоредом:</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">СЕСИЈА ПРВА:</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">1. проф. др. Владимир Вукашиновић, проф. Богословског факултета из Београда са предавањем ЛИТУРГИЈА И ШКОЛСТВО од 9:30 до 10:15 часова;</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">2. проф. др. Драгомир Сандо, са Београдског Богословског факултета , одржао је предавање: НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ У СЛУЖБИ САВРЕМЕНЕ ИНТЕРНАТСКЕ НАСТАВЕ од11:00 до11:45 часова;</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">СЕСИЈА ДРУГА:</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">3. Његово преосвештенство др. Порфирије, епископ јегарски, са Београдског богословског факултета, одржао је предавање на тему РЕЛИГИЈЕ И ЦРКВА од 14:30 до 15:15 часова;</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">4. проф. др. Александар Јовановић са Учитељског факултета у Београду одржао је предавње на тему НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА КЊИЖЕВНОШЋУ У КОРЕЛАЦИЈИ СА БОГОСЛОВСКИМ НАУКАМА од 15:45 до 16:30 часова;</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">СЕСИЈА ТРЕЋА:</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">5. Његово преосвештенство г.Фотије, Епископ далматински и в.д.ректора Богословије у манастиру Крки био је уводничар у трећу сесију семинара са оквирном темом НАШЕ БОГОСЛОВИЈЕ – актуеле теме и проблеми од 17:45 до18:00 часова.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Ово стручно савјетовање завршено је дискусијом у 18:45 часова.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Иначе, послије сваког предавања вођене су врло конструктивне дискусије између наставника и предавача, али и између самих наставника.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Сутрадан у Недјељу, 25. августа са почетком у 9:30 часова служена је саборна света литиргија којој је начелствовао Његово преосвештество г. Хризостом, зворничко-тузлански, а саслуживали су му њихова преосвештенства г.г. сремски Василије, далматински Фотије, рашкопризренски Теодосије те ректори и наставници богословија и епархијски ђакони сремске епархије.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Након свете литургије и послужења у патријаршијском двору те заједничког обједа у Богословији св. Арсенија у Сремским Карловцима, учесници овог изузетно важног семинара отпутовали су у своје матичне богословије са обећањем и надом да ће се и идуће 2014. године у здрављу и срећи срести на оваквом и можда још бољем семинару.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Љ.К.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<a href="http://eparhijazvornickotuzlanska.info/index.php/2013-06-17-20-33-21/novosti-iz-spc/305-bogoslovije-seminar" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Фотографије</span></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><a href="http://eparhijazvornickotuzlanska.info/index.php/2013-06-17-20-33-21/novosti-iz-spc/305-bogoslovije-seminar" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Епархија зворничко-тузланска</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2217</guid><pubDate>Mon, 26 Aug 2013 18:59:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;-&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x440; &#x412;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x431;&#x43E;&#x440; &#x40F;&#x43E;&#x43C;&#x438;&#x45B; &#x437;&#x430; &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438;: &#x421;&#x414;&#x41F; &#x458;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x43B;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430;&#x446;, &#x430; &#x41C;&#x423;&#x41F; &#x438;&#x437;&#x432;&#x43E;&#x452;&#x430;&#x447; &#x440;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%9B-%D0%B7%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B4%D0%BF-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D0%BF-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0%D1%87-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0-r2185/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ca7b6e158cbe4c11506d1c88ff750111.jpg.0bcce9ebebe45264e3d8eb4ae5172e51.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">- Чим хајку спроводи МУП Црне Горе, а остали органи ћуте, онда се не може бити далеко од закључка да је реч о „државном ћерању“. Додуше, улоге су подељене: СДП је налогодавац, а МУП је извођач радова.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Има и немих посматрача и то две врсте: једни одобравају, а други не, али немају храбрости да се безакоњу успротиве. Ипак, срећа је што је Управни суд до сада заиста био на висини задатка и сва решења МУП поништио као незаконита – каже у разговору за „Новости“ протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">* Стављена вам је хипотека да „угрожавате националну безбедност“ Црне Горе. Да ли вам је тај документ АНБ икада био доступан да га видите, прочитате?</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">- Недавно сам, после више од две године трајања поступка, први пут видео нека три папира Агенције за националну безбедност. Лакше је некоме извадити зуб без анестезије него што је МУП-у било да три папира, после пресуде Управног суда, стави на увид. Прво, то нису правна акта у смислу закона. Друго, у њима нема никакве оптужбе осим голих идеолошких квалификација које директно задиру у моје право на слободу мишљења и изражавања.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Карикатурално је и то што је те папире потписало неовлашћено лице. Све сам то навео као примедбе у поступку. Очевидно, грдно су се преварили кад су то писали. Брзо ће доћи дан када ћу све то изнети пред јавност, да Црна Гора види како се злоупотребљавају овлашћења.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">* Ко то брани Црну Гору од Велибора Џомића?</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">- СДП и Ранко Кривокапић. Кривокапић покушава да протера педесетак свештених и монашких лица, само зато што припадају канонској Православној цркви. Али, добрано се преварио.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">* Поступак који се води против вас, никако да се заврши. Пљуште решења којим се одбија ваш захтев, затим жалбе, па пресуде Управног суда. Због чега је то тако?</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">- Искрено, није ми на почетку било пријатно да носим ничим заслужену хипотеку „државног непријатеља“ Црне Горе. Ови поступци сад постају веома забавни. Гледам немоћ и незнање читавих тимова правника из МУП који праве почетничке грешке и бламирају и себе, и МУП и Црну Гору. Уопште ми не представља напор да се носим са таквим „експертима“, а могу да буду сигурни да имам, хвала Богу, довољно енергије да поступак изведем до краја.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">- Веома ми је било важно да јавност види да је реч о безобразлуку и злоупотреби јавних овлашћења, а не о мом наводном „непријатељству“, или било каквој делатности која је у супротности са законом. Јавност је то препознала и велика ми је сатисфакција што су ме подржале традиционалне цркве и верске заједнице, као и медији. У овој борби подржава ме и велики број националних Црногораца, од којих су многи изворни суверенисти. И они виде да је реч о безобразлуку и брукању Црне Горе. Мој се случај већ другу годину евидентира у извештају Стејт департмента као кршење људских права.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">* У Подручној јединици МУП у Подгорици били сте на саслушању. Како су се надлежни понашали према вама, и коме је било непријатније?</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">- О томе може књига да се напише. Сретао сам и арогантне и коректне службенике. Сате и сате сам провео у редовима, канцеларијама, ходницима. Али, има Бога. Службеница која је обрађивала мој предмет је прошле године ухапшена и против ње се води кривични поступак због наводног примања мита, а начелница је, како је објављено, смењена због „случаја Џомић“ зато што није успела да „одради постављени задатак“.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Не ликујем због тога, али сам сведок како се поједини чиновници дрско односе према свештеним лицима која предају захтеве за боравак. Све то пажљиво записујем и брзо ће бити објављено са свим именима и презименима.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>Држављанство</strong></span></p>
<p><span style="font-size:12px;">* Да ли би проблем био решен ако бисте затражили добијање црногорског држављанства?</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">- Не и да сам то учинио, јер ми, како се види, не дају ни најнижу категорију – привремени боравак.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>Атак са свих страна</strong></span></p>
<p><span style="font-size:12px;">* Евидентно је да угрожена црквена имовина у Црној Гори?</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">- Атакује се на црквену имовину са више страна. Покушавају да отму цркву на Крушевцу и Ћипуру, да незаконито избришу Митрополију као власника храмова, а на Преображење већ трећу годину забрањују службу Божију само зато што рашчињени Дедеић подноси некакве пријаве са жељом да и он обавља неку тобож-службу. Реч је о класичном кршењу законских прописа. Ипак, надам се да ће та питања ускоро бити решена.</span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/08/21/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D1%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%9B-%D0%B7-2/" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Радио Светигора</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2185</guid><pubDate>Wed, 21 Aug 2013 14:03:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418; &#x43E;&#x432;&#x43E;&#x433; &#x43B;&#x435;&#x442;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x432;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x433;&#x440;&#x430;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x440;&#x444;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B8-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%84%D1%83-r2174/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/dc912e425080bde5289c172784eab600.jpg.51ec22ddefba83b05f985fd78e380072.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">После молебана за сретан и успшан пут у Саборном храму Светог Архангела Михаила, деци, родитељима и наставницима се обратио Његова Светост говорећи им о значају путовања на које су кренули. Патријарх је испраћајући децу пожелео им срећан пут, боравак и повратак са Крфа са жељом да им ово путовање буде на личну и свеопшту корист. У току десетодневног боравка планирано је да се посете историјске знаменитости из времена Првог светског рата, као што су острво Видо, споменик Дринској Дивизији у Агиос Матеосу, музеј Српска кућа и обнови спомен обележје у луци Гувија, где је српска војска започела своје искрцавање јануара 1916. године.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">И овог лета ученици ће бити смештени у дечијем кампу Митрополије Крфске у месту Касиопи, а овогодишњу акцију ”Стопама наших предака” помогли су поред Градске општине Палилула и многобројни добротвори.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Првог дана боравка на празник Преображења Господњег учесници конкурса ”Српске мајке” су посетили музеј ”Српска кућа”, а након тога Плаву гробницу на острву Видо. Кустос је упознао децу са поставком музеја који садржи аутентичне фотографије, писма и званична документа која сведоче о боравку наших војника  и државних представника на Крфу, од 1916. до 1918. године.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">На острву Видо деца су посетила Спомен костурницу, Плаву гробницу и одржали помен страдалим прецима. О значају острва Видо деци је говорила Госпођица Петровић, кустос Маузолеја, потомкиња Срба који су тада остали и засновали породице на Крфу. Поред спомен обележја страдања српског народа, песму Плава гробница Милутина Бојића, надахнуто је прочитао глумац Тихомир Арсић, а ученици су родољубивим песмама оставили снажан утисак и на остале посетиоце који су се тада нашли на острву. Светосавско звонце је својим даровима украсило Спомен костурницу.</span></p>
<p><a href="https://www.pouke.org/forum/topic/28491-%D0%B8-%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%84%D1%83/" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Фотографије</span></a></p>
<p><span style="font-size:12px;"> </span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Извор: </span><a href="http://www.zvonce.spc.rs/" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">www.zvonce.spc.rs</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2174</guid><pubDate>Tue, 20 Aug 2013 12:53:00 +0000</pubDate></item><item><title>"&#x41E;&#x431;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x435; &#x441;&#x435; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x443; &#x43E;&#x440;&#x43B;&#x430; &#x43C;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x43C;&#x43E;&#x458;&#x430;" (&#x41F;&#x441;. 102,5)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/quot%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%83-%D0%BE%D1%80%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BC%D0%BE%D1%98%D0%B0quot-%D0%BF%D1%81-1025-r2169/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/9d7375dd88f4cc688991b46e9d8097ba.jpg.50094d3ed855e67ef1b3986f911feb7b.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">Након спроведене евалуације можемо да истакнемо високу мотивисаност штићеница за старе занате, враћање старим породичним вредностима и ширењу свести о потреби жене да кроз породични амбијент искаже своју креативност.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Наше штићенице су почеле самостално да израђују једноставније ткане предмете, савладавају основне технике и стварају нове идеје везане за нове производе и њихов пласман.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Истовремено, девојке су искористиле прилику да искажу своју велику заинтересованост за читање и направе списак књига, како бисмо им приликом следећег доласка донели из Градске библиотеке у Новом Саду жељену литературу која има за циљ да буде потпора њиховој борби против болести зависности, која код нас поодавно попримила епидемиолошке размере.</span></p>
<p><a href="https://www.facebook.com/media/set/?set=a.706865802663588.1073741825.394762547207250&amp;type=1" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Фотографије</span></a></p>
<p><a href="https://www.pouke.org/forum/topic/22842-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85/" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Тема на форуму</span></a></p>
<p>Извор: <a href="https://www.facebook.com/media/set/?set=a.706865802663588.1073741825.394762547207250&amp;type=1" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Земља живих</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2169</guid><pubDate>Sun, 18 Aug 2013 17:49:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x435;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x437;&#x443;&#x43C;&#x438; &#x43E;&#x43A;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430;&#x458;&#x435; &#x440;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x43A;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443; &#x411;&#x435;&#x447;&#x443; &#x421;&#x41F;&#x426;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B8-%D0%BE%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D1%87%D1%83-%D1%81%D0%BF%D1%86-r2160/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ebaacf3c270593713ac62d95ab69c620.jpg.faefde914023445a7d7e5266daf4d7d2.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Они су Ватикану упутили ново писмо у којем су изнијели своје неслагање са гашењем парохије, односно њеном припајању другој.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Већ прошле године Ватикан је дао право вјерницима у вези жалбе због распуштања парохије, али је уједно одобрило предају цркве СПЦ.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Међутим Ватикан је критиковао што савјет свештеника бечке надбискупије није био консултован.То је у међувремену урађено и Ватикан је дао пристанак, потврдила је Бечка надбискупија.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Из надбискупије поручују да ће предаја цркве тећи по плану.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">„Из Рима нијесмо добили никакву забрану ни захтјев да обуставимо наш план“, објаснио је један портпарол надбискупије. Почетком јуна се мислило да је одлука о поклону цркве Нојлерхенфелд од стране бечке надбискупије српској православној парохији коначно ријешена ствар.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Бечка надбискупија је тада саопштила да ће цркве, то јест парохије Нојлерхенфелд и Мариа Намен од јесени бити спојене, и да ће црква Нојлерхенфелд бити предата српској православној парохији у Бечу, као што је било одлучено прије скоро три године.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Одлука о поклону цркве наишла је на противљење парохијана прије свега Пољака, који су били окупљени око цркве Нојлерхенфелд. У септембру ће, како је сада планирано, парохије Нојлерхенфелд и Мариа Намен бити спојене, као што је то био случај прије 1939.године.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Црква Нојлерхенфелд ће бити поклоњена Српској православној цркви, то јест најбројнијој православној цркви у Аустрији, која броји више од 100.000 вјерника у Бечу, и тренутно располаже са само три цркве.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><span style="color:rgb(153,153,153)"><em>Извор: Cafe del Montenegro</em></span></span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2160</guid><pubDate>Sat, 17 Aug 2013 10:05:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x43D; &#x441;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x442; &#x418;&#x437;&#x432;&#x440;&#x448;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x43E;&#x434;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x421;&#x458;&#x435;&#x432;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x435; &#x438; &#x426;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x435; &#x410;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5-%D0%B8-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B5-r2154/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3bd3f09b5b63c88d11a24ee2ba068770.jpg.b34ddd62c26ea654cab56bea20d08511.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">У сусрету су учествовали: Архиепископ Димитрије (Константинопољска патријаршија), Митрополит Филип (Антиохијска патријаршија), Архиепископ Јустинијан (Московска патријаршија), Епископ Лонгин, телефоном (Српска патријаршија), Архиепископ Николај (Румунска патријаршија), Митрополит Јосиф (Бугарска патријаршија), Митрополит Антоније, ризничар Сабора (Украјинска православна црква у САД-у) и Епископ Василије, секретар Сабора, телефоном (Антиохијска патријаршија). Митрополит Димитрије (Грузијска патријаршија) је био спријечен да учествује на састанку.</span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/08/16/%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0/" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Радио Светигора</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2154</guid><pubDate>Sat, 17 Aug 2013 04:30:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
