Пријемима је присуствовао Преосвећени Епископ ремезијански г. Андреј, викар Патријарха српског.

• 
  
• 
  
• 
  
• Званичне посете
  

Уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, Владика Порфирије говорио је за наш сајт о солидарности нашег народа, доприносу Цркве у лечењу болести зависности и улози медија у животу савременог човека.

Питање: Свети Сава, као велики ктитор и задужбинар, сопственим примером сведочио је да је наше само оно што другима дамо. Као црквени пастир и председник филантропске Фондације „Привредник“ из Новог Сада, која помаже преко две хиљаде ђака и студената лошег имовинског стања и(ли) без родитељског старања, како видите стање духа нашег народа када је реч о делима милосрђа? Да ли смо, након низа немилих година, остали верни светосавском аманету даривања?

Владика Порфирије: Искуство које имам у „Привреднику“, али и искуство у најширем смислу, говори да у дубини душе нашег народа постоји „хришћански етос“, илити свест о томе да је човек- човек само онда када воли Бога и љуби ближњег као себе самога. У нашем народу препознајем снажно саосећање и солидарност са онима који су страдалници и који подршку и помоћ требају. Много је људи који од својих скромних прихода одвајају и прилажу за ближње. Штавише, знатно су бројнији од имућних, од чијег сувишка се не би ни приметило одвајање за угрожене. Радећи са Фондацијом „Привредник“, приметио сам да међу донаторима доминирају људи са малим прилозима. Богати вероватно мисле да је богатство које имају смисао њиховог постојања.

Питање: Заправо, само дељењем се добра умножавају...

Владика Порфирије: Свакако. То је као ватра. Већа је и јача је што се више на пламенове дели.

Питање: Од 2005. године, духовно и организационо стојите иза богоугодног пројекта „Земља живих“- велике хришћанске породице, која под своје окриље прима све вапијуће за Божјом руком спасења. Међу њима преовлађују зависници од разних врста опојних дрога. Колико Црква може да допринесе „обрачуну“ са овом пошасти модерног доба и каква је њена улога у превенцији болести зависности?

Владика Порфирије: Црква по природи својој, благодаћу Духа Светога, пружа духовну потпору човеку. Када је реч о харитативној делатности, нису довољне молитва и добра воља. Она захтева и економску подлогу. У мери у којој је има у Србији и на свим меридијанима света, наша Црква чини максимално. У прилог томе говори „Земља живих“, која је заступљена у четири епархије (бачка, сремска, жичка и шумадијска, нап. аут.). Не треба заборавити да је Српској Православној Цркви у послератним годинама одузето све што је имала. Сада јој се полако враћа, али још увек нема могућности да се развије харитативна делатност као, рецимо, у Грчкој. Тамо Црква има сиротишта за децу, домове за стара лица и народне кухиње. Верујем да ћемо једног дана и ми успети да то остваримо.

У основи било које социјалне девијације или порока стоји духовна празнина, одсуство давања и примања љубави. Црква има могућност да научи човека да активира сопствени капацитет љубави. Када се то догоди, страсти се смањују, ишчезавају и замењују врлинама. Наркоманија, тај страшан порок, заправо је недостатак вере у Бога. Кад се човек пробуди, поверовавши у Бога, добија јаку мотивацију да се бори против нагона и страсти. Искуство нам је показало да је љубав према Богу најјачи покретач у борби против робовања страстима.

Питање: Пет година председавате Саветом РРА. Дакле, сфера медија одлично Вам је позната. Шта су, по Вашем мишљењу, медији данас, а шта би требало да буду?

Владика Порфирије: Нажалост, и код нас, и у региону, и у свету медији су постали оруђа, често и оружја, у рукама моћника и имају за циљ стицање економске добити. Као и све што функционише у тим координатама, и медији заборављају могућност да служе васпитању, изграђивању система вредности, промоцији добра као таквог... Медијски садржаји су последица духовног стања савременог човека. Зато, ми у Цркви треба да се потрудимо да, у складу са могућностима, имамо своје медије. Јер, то ће бити још један амвон са ког ћемо моћи да проповедамо без цензуре Реч Божју, која јесте реч љубави.

разговарала Јадранка Јанковић

Извор: Епархија ваљевска

Ова антологија на особен начин пружа сваком читаоцу могућност сагледавање лепоте Божићних празника приказане кроз пет целина: Рождество, Божићни обичаји, Бајке и легенде, Божићне приче и Вертеп и Божићне представе.

Колико је књига питка и разумљива у самом предговору открива нам ђакон мр Ивица Чаировић, који између осталог, каже: ”Разумљив језик и стилска повезаносту овој збирци јасно указују на дугогодишњи рад на овој публикацији. Врло различито образовање и ”наизглед” неспојив контекст аутора прича, Радмила Мишев је вешто повезала у целину и на тај начин спојила корисно и душепољезно штиво са обичајима и дала овом раду свој ауторски печат”.

Књигу можете наручити преко сајта Светосавског звонца на следећи линк: http://www.zvonce.spc.rs/?p=4807

Извор: Светосавско звонце

Учествовали су сви чланови Сабрања: Митрополит шпански и португалски г. Поликарп (Цариградска патријаршија), Епископ корсунски г. Нестор (Московска патријаршија), Епископ западноевропски г. Лука (Српска патријаршија) и Епископ шпански и португалски г. Тимотеј (Румунска патријаршија). На заседању је усвојен Статут Сабрања неопходан за званичну регистрацију у Министарству правде Шпаније, а разматрани су и постигнути резултати на изради Синаксара древних светитеља Пиринејског полуострва, као и на усаглашавању постојећих превода Златоустове Литургије на шпански (кастиљaнски), а затим и на португалски и на друге регионалне језике (каталонски, баскијски, галицијски).

Епископ западноевропски Лука је, поводом парохијске славе Светог Николаја Мирликијског, уприличио редовну канонску посету православној заједници у Аликантеу. Парохија у Аликантеу једна је од 18 парохија у саставу Западноевропске епархије Српске Православне Цркве, где већину верника сачињавају рођени Шпанци, а такође и досељеници из свих других традиционално православних земаља.

Из Канцеларије Западноевропске епархије

Српске Православне Цркве

СПЦ

Подаци у вези приближног броја поклоника објављују сваке године биро за поклонике, који издаје „Компостела сертификате“ за све оне који покажу поклонички пасош, у коме је цела рута (око 100 километара) означена печатима (најмање два печата дневно током путовања). Штавише, сваке године неколико милиона верника долази у Сантијаго да целива мошти Светог Апостола Јакова.

Познато је такође да се за сертификат пријави само 85% поклоника пешака и 14% оних који више воле да ову руту пређу бициклом.

Ове године већина поклоника радије је ишла главном рутом до Сантијага де Компостела, која се простире до престонице Галиције читавих 780 километара почев од подножја француских Пиринеја преко градова и градића Сен-Жан-Пје-д'Пор, Памплон, Бургос и Леон. Број поклоника се повећао на такозваној северној рути, која пролази поред шпанске атлантске обале, као и на „португалској рути“ која води преко португалско-шпанске границе и Туија.

Статистички подаци везани за прелазак путем за Сантјаго мењала се током последњих четрдесет година радикално. Седамдесетих година прошлога века само је 68 поклоника било забележено. Потом их је 1971. г. било 451, а 1976. - 243 поклоника. Затим је 1993. године дошло до драматичног раста (99.436 поклоника), када је УНЕСКО прогласио француску руту за светско наслеђе. Од тада преко 150.000 поклоника је ходило Путем Светог Јакова у годинама које су посвећене овом свецу. Највећи број поклоника у савременој историји забележен је 2010. г. - 272.703 поклоника.

Извор: pravoslavie.ru, СПЦ

Сахрана земних остатака оца Григорија биће обављена сјутра, 6. децембра на манастирском гробљу у Доњим Брчелима, након Свете заупокојене литургије са опијелом, која ће почети у осам часова.

Отац Григорије (Трајиловић) је одликован чином архимандрита 2004. године. Тим поводом у 147. броју „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије цетињске тада је објављена његова животна прича – забиљешка тадашњег ђакона, данашњег свештеника Јована Пламенца, под насловом „Смјерни монах Глиша“, коју преносимо интегрално:

„Уз старије богомоље сам научио да одговарам на Литургији, друга богослужења нису ни служена, изузетно само већим празницима. На Литургији сам знао све да одговарам, онако како треба, и апостол да читам. Већ сам био одрастао када је на нашу парохију дошао један монах – отац Василије, који је постао мој духовни отац. Био је само годину дана на парохији у Кобиљу, а онда је отворен манастир Горњак, који је затворен 1948. због неких војних објеката који су се тамо радили. То је било 1953. године. Већ су била прошла времена сукоба са Русима.

Мој отац Василије добије управу над овим манастиром. И, 1954. године, на Света Три Јерарха, мене отац Василије замонаши. Тада сам добио име Григорије (мирско име ми је било Андра). Касније је отац Василије отишао у Америку, па се из ње вратио. Упокојио се као Епископ милешевски, прије неколико година. Ја сам остао у Горњаку. Једно вријеме игуман ми је био отац Тадеј, покојни. И од њега сам много научио. Послије сам премјештен, једно кратко вријеме, у манастир Витовницу, па у манастир Туман. Ту сам чуо да у Црној Гори има врло мало свештеника, монаха још мање, да се тамо вапије за црквеним дјелатностима. И тако ми се нешто увртјело у глави да тражим да идем у Црну Гору, да служим тамо гдје сам најпотребнији.

Покојни Епископ Хризостом браничевски дао ми је канонски отпуст. Тада је црногорску епархију држао Епископ Андреј. Био је викарнио епископ. Он ме примио. Најприје сам, једно кратко вријеме, био у манастиру Ђурђеви Ступови, у Беранама. Онда сам прешао у Ждребаоник, па у Острог… Е, имао сам ја и неких минуса у свом животу. И то да кажем. Настале су неке неслоге у Острогу… Било је то вријеме америчког раскола у Српској цркви. покојни отац Никодим и ја, у знак протеста – ето, ми подржавамо тај раскол – кренемо за Америку. Отпутујемо ми у Италију, па мислимо одатле даље. Али, Српска црква нас је, тек што смо отишли, рашчинила. Напустили смо службовање, никога не питајући. Онда одлучимо да се вратимо. Поднесемо молбу – и Црква нас рехабилитује. Мене Митрополит Данило распореди у Прасквицу, а оца Никодима прво, на кратко, у Режевиће, па онда у Цетињски манастир.

У Прасквици је био покојни игуман Борис. Он је држао три манастира: Прасквицу, Дуљево и Градиште. За свога наследника у Градишту одредио је оца Павла. Он је био његово духовно чадо. Отац Павле ме подржао у мом настојању да одем у Црмницу и покојни Митрополит Данило ме без ријечи упутио. Једва је дочекао да има свештеника у Црмници. Тако сам дошао у Црмницу. Било је то 1977. године. И ето, од тада сам овдје.

Прво сам био у Горњем манастиру. Након двије године био је земљотрес, који ме одатле отјерао. Манастир је оштећен, а ову бараку нису могли да изнесу горе. Смјестили су је поред Доњег манастира, и од тада сам ту. Нисам овдје могао имати неки прави монашки живот, био сам сам, парохија… Ту је некада било седам свештеника. А од када сам дошао, па и дан-данас, сам сам на седам парохија. Добро, сада је много мање народа него што га је некад било. Али терен је исти: препјешачио сам цијелу Црмницу, што се каже, уздуж и попријеко“.

Р.В.

Митрополија

Ово је још један у низу од све учесталијих напада на цркву у Обреновцу. Напомињемо да је само у претходних шест месеци капела Свете Петке обијена и извршена преметачина а мобилијар уништен, црквена продавница обијена и такође извршена преметачина, са нове цркве, која је у изградњи, украдена два бакарна олука. После свега… остаје нам само да апелујемо на савест људи који то чине…Ако је уопште и имају.

СПЦ

Овом приликом епископ Јован је посетио Његово Блаженство Патријарха Јерусалимског и све Палестине Теофила III и задржао се с њим у дужем и срдачном разговору, у којем је учествовао и Архиепископ катарски Макарије, вишедеценијски пријатељ Српске Цркве и нашег народа. Блажењејши Патријарх се са посебном радошћу осврнуо на недавно свеправославно окупљање у Београду, Нишу и Подгорици и братско гостољубље Патријарха српског и Српске Цркве.

На позив Његовог Блаженства, владика Јован је са петорицом архијереја Јерусалимске Цркве саслуживао патријарху Теофилу на празник Светих Архангела у манастиру Светих Архангела у библијском граду Јафи. Служба је вршена на грчком, арапском, словенском и румунском језику.

У својству координатора Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора, Епископ липљански Јован је посетио спомен-установу Јад Вашем, са којом Одбор за Јасеновац има вишегодишњу плодну сарадњу, као и Центар Симона Визентала и његовог директора др Ефраима Зурофа.

Током ове посете у пратњи Епископа липљанског Јована били су г. Млађан Ђорђевић, који се налази на челу организације ”Српски код” која успешно сарађује са сродним израелским организацијама, и гђа Ивана Бартуловић из Београдске отворене школе, која гаји плодну сарадњу са Међународном школом за образовање о холокаусту Јад Вашема. Сусрету са Патријархом јерусалимским присуствовао је и г. Александар Николић из Представништва Републике Српске у Јерусалиму.

СПЦ

А онда је Бог закорачио у свет, вечност је загрлила време...и земљу обасуше бесцен звезде које посведочише и сведоче љубав и сједињење између Бога и човека. Тада свод небески поче да се огледа и да се диви сазвежђу земаљском. Та светила и звезде сазвежђа земаљског то су наше цркве и манастири, наши храмови, где човек додирује Бога.

Подизати храм живом Богу и Његовим светима, значи оплеменити простор и време предукусом вечности. Храм Божији је место где се спаја Небо и земља, место где се трулежно повлачи пред нетрулежним, место где човек постаје подобан Богу- постаје свет.

Блажен је човек и генерација која препозна и уграби своју прилику да подигне и угради себе, своју љубав и несебичну жртву у храм Христов, и сабере себи непролазно благо на Небу.

Винородна Жупа александровачка пожелела је да заблиста у сазвежђу цркава, сада већ Богом спасаване Епархије крушевачке, и ево, на њеним њедрима никао је предивни храм са пет купола и звоником, да сведочи о вери благочестивих Жупљана. Црква још није завршена, јер, још нам треба вере и молитве, још људи добре воље спремних да помогну. Нећемо и не желимо стати, зато молимо Господа да нас укрепи, и да, ускоро, овај храм васкрсне у пуном сјају светлости Христове која просвећује свет.

Благородни жупски виногради вековима су пунили Причасне путире светиња Христових, око којих се увек сабирао и сабира род наш српски од Свете Студенице до Свете Лазарице, од светих Немањића до честотога Светога кнеза Лазара Косовског, и даље у све земље српске. Зато је нови храм у Александровцу жупском и посвећен Сабору Свих Светих Српских Просветитеља и Учитеља, чијим молитвама посети нас Боже.

Наши свети преци подизали су цркве и манастире своме Господу и у временима страдања, болести, глади, мача, ропства... То је за дивљење, и питање КАКО? Када умом сиђемо у срце тамо ћемо наћи одговор: Прво су подигли храм Божији у себи!

Господе помози нам да будемо достојни потомци својих светих предака,

да после нас, оптерећених бременом пролазности, нашим потомцима оставимо Свете и непролазне задужбине које ће сведочити ко смо били и за Ким смо чезнули!

Оне су Свете и непролазне, јер ако једног дана од њих, овде, остане и само камен на камену, оне у пуној светлости блистају у Небеском Јерусалиму и обасјавају странице Књиге Живота на којима су уписани сви приложници, добротвори, ктитори светиња Божијих, и међу њима смирена жена удовица са своје две лепте орошене љубављу.

јереј Вукман Петровић

парох александровачки

Жиро рачун за изградњу новог храма: 205- 168954- 51

(код Комерцијалне банке)

Одлуком Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, покренули смо обнову манастира Бешеново, не бисмо ли, Божијим благословом и надом на помоћ добрих људи, за 70. годишњицу од његовог рушења, обновили макар храм посвећен светим Архангелима.

Стога и апелујемо и молимо све људе добре воље да, у складу са својим могућностима, помогну тај велики и богоугодни подухват.

Манастир је, по предању, подигао краљ Драгутин Немањић, који је управљао Сремом. Сместио га је на једном од главних изворишта воде која су напајала стари Сирмијум, данас Сремску Митровицу. Крст манастира Бешеново помиње се још 1292. године, дакле управо у доба Драгутиново.

Писани трагови о манастиру потичу из XV века и он је, у културном и духовном животу православног народа, био веома значајан. Турци су га, у више наврата, пљачкали и растеривали монахе, а није му наклоњена била ни Хабзбуршка монархија. У ондашњој обнови је велику улогу имао мудри митрополит Павле Ненадовић који је добро знао његов изузетан духовни и национални значај.

У манастиру од 1773. почива пуковник Александар Рашковић, последњи кнез из лозе Рашковића која, директно, порекло од свете лозе Немањића. Његов отац Атанасије је, непосредно пре Друге сеобе Срба у Панонију, у Старом Влаху подигао устанак против Турака, а ујак му је био предводник те сеобе, Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Гробница Александра Рашковића откривена је случајно, приликом откопавања закоровљених темеља манастира, и у оквиру његове обнове биће реастаурирана.

У Бешеново су, рачунајући да је оно скрајнуто од путева, монаси из Сремске Раванице и Јаска, не би ли их спасили од дивљања усташа који су запосели Срем, на почетку Другог светског рата склонили мошти светог кнеза Лазара и Светог цара Уроша. Одатле су 1942, захваљујући напору и храбрости свештеника Радослава Грујића, пребачене у Саборну цркву у Београду. На љуту невољу и жалост нашег народа, усташе су, по налогу поглавништва НДХ, похарале Бешеново, а 1944. године немачка авијација га је бомбардовала и, као и цео манастирски Прњавор, сравнила са земљом.

Послератне власти су, прећутно, одобриле развлачење цигле и другог грађевинског материјала, а манастиру је одузет земљишни посед, да би, после жалбе игумана Никодима због тога, остао и без земљишног минимума. После тога, од манастира је остала само опустела рушевина Цркве и конака.

На нама је да сада, дајући колико можемо, исправимо деценијску неправду и манастир поново уздигнемо ка небу наше Свете Фрушке горе.

Са жељом да се Богу молимо у овбновљеном манастиру Бешеново, поздрављам Вас и желим мир и здравље од Бога!

Настојатељ манастира Бешеново:

Архимандрит Арсеније Матић,

професор Карловачке Богословије

Новчани прилози за помоћ обнови манастира Бешеново могу да се уплате на следеће рачуне:

1. динарски рачун број:

340-11007646-60

отворен код Ерсте банке.

2. Девизни рачун Манастира Бешеново и банкарска инструкцја за уплате из иностранства је:

CORRESPONDENT BANK FOR (EUR, USD, JPY, AUD, DKK, CAD) INCOMING PAYMENTS:

SWIFT CODE: GIBAATWGERSTE GROUP BANK AG WIEN, AUSTRIA

ACCOUNT OF THE BENEFICIARY WITH:

SWIFT CODE: GIBARS22

ERSTE BANK A.D. NOVI SAD

BENEFICIARY:

IBAN: RS35340000001101007936NAME: SRPSKI PRAVOSLAVNI MANASTIR BEŠENOVO

ADDRESS: ŽIKE BEGANOVIĆA BB, BEŠENOVO, SERBIA

За помоћ у грађевинском и другим неопходним материјалима

Можете се обратити директно игуману Манастира Бешеново Арсенију Матићу на следеће бројеве: 063/366-213 и 064/803-23-27.

У поздравном говору Митрополит аустријски Арсеније (Цариградска Патријаршија) изразио је задовољство што су се његова браћа у Христу састала како би заједно разговарали о проблемима и изазовима пред Православном Црквом. Такође је изразио захвалност на поверењу свих епископа који су му указали част да председава Епископском конференцијом у Аустрији. Заседању су присуствовали и Архиепископ Марко из Руске Православне Цркве, Епископ бачки и администратор Епархије аустријско-швајцарске Иринеј и Митрополит Серафим из Румунске Цркве.

На овогодишњем јесењем заседању православни епископи су одлучили да се интензивира рад са омладином. Пошто је други свеправославни омладински скуп крајем септембра ове године са око 500 учесника био веома успешан, донета је одлука да трећи омладински скуп буде одржан у јуну идуће године. У том контексту Православна епископска конференција је основала комисију која ће се бавити пастирским радом са омладином.

Такође је одлучено да се ојачају медијско-информативне активности у Аустрији. У ту срвху, до следећег заседања Епископске конференције њен портпарол разрадиће концепт њеног рада.

Посебна тема су мастер-студије за православне студенте у Бечу, тј. квалификовање православних вероучитеља за рад у аустријским школама. Том приликом је предочен план који садржи даље кораке за постизање овог циља.

Епископска конференција, која постоји од октобра 2010, окупља представнике свих православних Цркава у Аустрији. Тренутно су то: Цариградска патријаршија, Антиохијска патријаршија, Руска Православна Црква, Српска Православна Црква, Грузијска Православна Црква, Бугарска Православна Црква и Румунска Православна Црква.

Епископска конференција је до сада основала четири комисије, којима председавају Епископи, и у којима све Цркве имају своје представнике. Тако, комисијом за науку и образовање председава Епископ Иринеј, литургијском комисијом Архиепископ Марко, пастирском комисијом Митрополит Серафим и омладинском комисијом Митрополит Антоније. Митрополит Антоније је недавно изабран за архијереја бугарске Митрополије за Западну и Средњу Европу, а због обавеза у Светом Синоду своје Цркве није могао присуствовати конференцији.

Мирко Колунџић,

портпарол Епископске конфенренције у Аустрији

СПЦ

Међу особама повезаним са случајем су игуман манастира Ватопед, архимандрит Јефрем, и монах Арсеније.

У извјештају јавног тужиоца посебан акценат ставља се на претходну пресуду којом су оптужени ослобођени. Поред тога, у тексту жалбе наводе се бројни аргументи који доказују да су оптужбе против архимандрита Јефрема, монаха Арсенија и других неосноване.

Како примјећује православни информативни портал Ромфеа, жалба канцеларије јавног тужиоца указује на то да су оптужбе против манастира Ватопеда биле вјештачки надуване.

Митрополија

Ову информацију објавио је Hurriyet – један од најкрупнијих часописа Турске. Издање подсјећа да је прије неколико мјесеци властима један држављанин Турске поднио молбу о преобразовању Свете Софије. Питање ће највјероватније бити ријешено позитивно у блиској будућности, саопштава сајт Света Гора Атон.

„Сада постоји доказ да поједине групе људи покушавају да одњегују у народној свијести идеју, сагласно којој ће сабор Свете Софије у Истанбулу (један од главних симбола хришћанске вјере) бити претворен у џамију“, казао је за часопис свештеник (чије име у публикацији није поменуто).

Подсјећамо да су се у храму Свете Софије муслимани молили све до 1930, а 1934. године величанствено здање је постало музеј, који годишње посјете милиони туриста из читавог свијета. Међутим, сада сагласно извјештају Hurriyetdailynews дошло је вријеме да се Света Софија преда муслиманима.

Тим поводом, у периоду од 16. до 18. августа архимандрит Пантелејмон, старешина српског храма Светог Томе у Јоханесбургу, боравио је манастиру Успенија Пресвете Богородице код Скопља где столује владика Давид и у коме живи шесточлано сестринство на целу са игуманијом Кираном. Владика и игуманија са сестринством су примили оца Пантелејмона са великом љубављу и упознали га са изузетно тешким условима живота и нечувеним прогоном наше свете Цркве на територији Православне Охридске Архиепископије.

То је вероватно једина Црква у савременом свету где се један Архиепископ налази у затвору услед политичког прогона и притиска који врше власти у сарадњи са расколницима. Полиција је недавно под окриљем ноћи срусила свети храм у Битољу, а у манастир Успенија полиција је наслинички упадала већ неколико пута и приводила владику Давида и игуманију Кирану.

Ипак, упркос нечувеном прогону, уз помоћ и благодат Божју и са вером у Христа, они живе пуним плућима духовни живот који је у теским условима чак и богатији, по речима Светог апостола да онде где се умножи гоњење, умножава се и благодат Божја. И то се осећа на сваком кораку. Служе се редовна свакодневна богослужења, на свете Литургије у манастир долазе верници разних националности из свих крајева који желе да се исповедају и причешћују у канонској Православној Цркви. Владика Давид се бави издавачком делатношћу и путује на конференције по свим континентима сведошчећи о прогону Цркве Божје. Вредно сестринство је основало неколико радионица: иконописачку за сликање прелепих византијских икона, за израду предивних мозаика, црквених одежди и инвентара за свете храмове (ручни рад и рад на разбоју) и производњу лековитих крема, сапуна и природних чајева и зачина.

Поред разговора и припрема за посету владике Давида Јужној Африци, отац Пантелејмон је посетио древни манастир Светог Пантелејмона у Нерезима (Скопље) који је расколницка МПЦ на саблазан и жалост верног народа комерцијализовала и оскрнавила - данас је овај свети манастир претворен такорећи у музеј, а у некадашњим манастирским конацима налазе се ресторани и сала за прославе. Архимандрит Пантелејмон је у недељу служио свету Литургију у Успењском манастиру и одрзао предавање о православљу у Африци. Овај благословени скуп се продужио до касног поподнева, јер су се окупљени верници Православне Охридске Архиепископије живо интересовали за многе детаље православног живота у Африци.

На растанку, у братској и сестринској љубави, Владика Давид је госта даровао књигама и часописима Православне Охридске Архиепископије, а игуманија Кирана благословима рукодеља које израђују сестре овог прелепог манастира. Архимандрит Пантелејмон је узвратио даровима из Африке. На обострано задовољство, поменут је и наставак конкретне сарадње Црквене општине у Јоханесбургу са сестринством и договорен наставак административних припрема за посету владике Давида Јоханесбургу.

Посета владике Давида из мученичке Православне Охридске Архиепископије, донеће велики благослов и духовну корист свима вернима наше православне црквене заједнице у Јужној Африци, истакао је архимандрит Пантелејмон.

Извор: СПЦ