Живе речи утехе: Живе речи утехе

Јелеосвећење у храму Светог Георгија у Старој Бежанији

Thu, 03 Apr 2025 20:21:51 +0000

У храму Светог великомученика Георгија у Старој Бежанији биће служена Света Тајна јелеосвећења у суботу 5. априла 2025. године, са почетком у 17 часова.

Извор: Радио Слово љубве

Предавање Ненада Гугла - „Криза као обрт у животу”

Tue, 25 Mar 2025 21:55:21 +0000

Ненад Гугл, професор књижевности и писац, одржаће предавање на тему „Криза као обрт у животу” у четвртак, 27. марта 2025. године, у 17 часова и 30 минута у свечаној сали Богородичине цркве у Земуну.

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46255

Архив СПЦ отпочео свој рад у Сремским Карловцима

Thu, 20 Mar 2025 21:57:17 +0000

Комисија Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве примила је коначно 14. марта 2025. године архивске фондове настајале радом српских православних епархија на простору Карловачке митрополије, а који су се чували у старом Митрополијско-патријаршијском архиву у Сремским Карловцима. Одлуком државних власти после 1945. године ова архивска грађа црквене провенијенције дата је „на старање“ Српској академији наука и уметности.
Како је уговор са САНУ истекао 1999. године и продужен два пута (2009) и (2019), Свети Архијерејски Синод је донео одлуку да се предузму конкретни потези како би овим покретним кулутрним наслеђем поново управљала и располагала Српска Православна Црква. Записник о примопредаји архивске грађе потписали су чланови обе комисије, из Српске Православне Цркве и Српске академије наука и уметности. Синодалном комисијом је председавао Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки г. Иринеј. Српским црквеним архивским фондовима у Сремским Карловцима, надаље, стручни надзор води, рад и коришћење одобрава Свети Архијерејски Синод на препоруку управе Архива Српске Православне Цркве. Архив Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима је отворен за јавност, налази се у згради Богословије Светог Арсенија Сремца и предузимају се сходни кораци за унапређење његовога рад смештањем у зграду старе Патријаршијске библиотеке у центру Сремских Карловаца, која је изграђена 1940. године, а била одузета од Цркве национализацијом после Другог светског рата.
Присуство Архива Српске Православне Цркве у Српском Сиону додатно истиче важност српске црквено-народне историје, с обзиром да архивска грађа прати континуитет развоја, не само Карловачке митрополије, већ и Пећке Патријаршије, односно историјске Српске Цркве. Архив Српске Православне Цркве је добио овим повратом преко тридесет архивских фондова од XV века до 1918. године. Нарочито су важне повеље и дипломе имовинско-правног карактера, као и потврде достојанстава српских епископа, митрополита и патријарха.
Фондови попут Митрополијског А архива и Митрополијског Б архива почели су да се инвентаришу још за време Хабзбрушке монархије у првој половини XVIII века. Древна Митрополијско-патријарашка и црквено-народна архива у Сремским Карловцима спада у најважније репозиторијуме докумената наше националне и историје југоисточне Европе.

Др Радован Пилиповић,
директор Архива Српске Православне Цркве

Извор: Информативна служба СПЦ

Богородичина црква: Филм и реч о св. Марији Гатчинској

Thu, 20 Mar 2025 21:53:46 +0000

У петак 21. марта 2025. године ће у Богородичиној цркви у Земуну са почетком у 16 часова, бити приказан документарни филм под називом "Сила се Божија у немоћи показује" о св. Марији Гатчинској, руској подвижници и светитељки која брзо помаже свима који се боре са депресијом и чамотињом. О светитељки ће говорити мати Злата (Пантелић), игуманија манастира Тројеручица, Танкосава Дамјановић, преводилац акатиста и житија, Драгана Д. Мирковић, аутор песме Светој Марији и Јелена Мићић, аутор филма.

Честице моштију Свете Марије Гатчинске стигле су до наше земље благодарећи Патријарху московском и све Русије Кирилу, који је блаженопочившем српском Патријарху Иринеју поклонио непроцењив дар за манастир Пресвете Богородице Тројеручице у рипањском засеоку Дробњаци, о чему је поред нашег Радија својевремено известио и службени лист Српске Православне Цркве - "Гласник" бр. 4 из априла 2018. године.

У емисији "Збор зборила господа хришћанска" емитовали смо слово Виктора Александровича Васиљева, писца и историчара, секретара Комисије за канонизацију Светих Гатчинске Епархије РПЦ, такође писца житија и Акатиста св. Марији Гатчинској, које је произнео 12. новембра 2023. године, после свете Литургије у Подворју Московске Патријаршије у Београду - храму Свете Тројице на Ташмајдану.

ЖИТИЈЕ СВ. МАРИЈЕ ГАТЧИНСКЕ

Руска монахиња и новомученица Марија Гатчинска исцелитељка од депресије, празнује се 26. јануара (+ 1930). Непокретна монахиња коју су комунисти ухапсили јер се молила за друге и тешила их.

Мученица Марија Гатчинска (рођена као Лидија Лелианова) рођена је у Санкт Петербургу 1874. године. У шеснаестој години као девојка оболела је од тешке Паркинсонове болести, која је била последица прележаног енцефалитиса. На дипломском испиту у женској школи коју је похађала и завршила, Лидија је доведена у инвалидским колицима.

Нису јој помогли многи третмани којима је била подвргнута, укључујући и одласке у иностранство. Болест је наставила да неуморно узима девојци телесно здравље: почела су да јој се суше руке и ноге, а цело тело је почело да се скупља у величини. Према савременицима тог доба није било третмана који би јој помогао. Она је прво престала да осећа ноге и увек је морала да лежи, јер није могла да седи због константних и страховитих болова у свим ткивима. Постепено су јој се и руке парализовале и цело тело је почело да се суши. Само глава и лице су остали без промена. Лице јој је било благообразно и светло.

У том што је болест будуће Мати Марије наставила да се развија по необичном обрасцу видимо дејство и ефекте Божанског Провиђења. Озбиљна болест није добила обрасце који су обично неизбежни и која кроз телесне повреде такође доводе и до уништења личности.

Као што је наведено од стране писаца првих житија и биографија многих мученика и исповедника руских, укључујући Мати Марију, тако и свештеник Михаиљ Пољски наводи: „доживевши пуну физичку инвалидност, (Мати Марија) не само да није ментално деградирала, већ се прилично неуобичајено код таквих пацијената појавила чудна особина личности и карактера: она је постала веома кротка, понизна, покорна, скромна, концентрисана у себи, продубљена у сталној молитви, без најмање жалости за своје тешко стање“.

Године 1913. породица се преселила са Лидијом у место Гатчин. Овде се Лидија 1922. године по благослову Свештеномученика Венијамина Петроградског замонашила са именом Марија. Због подвиг непрекидне молитве, трпљење туге и духовне помоћи болеснима и страдалницима коју је пружала у месту Гатчину, названа је Мати Марија Гатчинска.

Равно десет година је служила по Божјем благослову људима Мати Марија Гатчинска. Прикована за кревет, она је на десетине људи примала и молила се за њих, међу којима су били сељаци, занатлије, свештеници, чак и епископи. Њена слава и светост која ју је окруживала током живота, проширила се далеко изван Гатчина и Петрограда.

Мученицу Марију је Господ благословио даром љубави, увида и чуда. У истражном предмету из 1932. године комунистичке руске полиције о мати Марији, из извештаја полиције која је водила поступке против свештеника и монаха, постоји много доказа о овим даровима благодати. А они полицијски истражитељи који су скупљали фабриковане оптужбе и стварне догађаје против руских свештеника и монаха, тако и против Мати Марије Гачинске, у ствари су и не знајући, писали материјал за житије светитељке…

На крају живота физичко стања Мати Марије Гатчинске је било тако лоше да је сваки додир изазивао неподношљив бол. Упркос томе, и даље је пружала помоћ свима који су јој долазили, узносећи молитве Господу за њих и дајући им духовне савете.

Мати Марија Гатчинска и њена сестра су ухапшене 19. фебруара 1930. године током кампање „Конфискација монаха и монахиња“, која се десила широм руске земље. Мајка Марија Гатчинска је оптужена стандардном оптужбом за руске вернике, укључујући проповедање Јеванђеља. Руски комунисти и чекисти су били сурови према непомичној монахињи. Према изјавама савременика, њу су при хапшењу вукли са другог спрата куће за руке двојица чекиста, игноришући њене крике бола а затим је убачена у камион и одведена у Петроград.

Мученица је остављена у болничким заточеничким кућама где је умрла 17. априла 1930. године, када је већ била осуђена да три године проведе у егзилу. Тело мученице је покопано по тадашњем закону без публицитета и присуства верујућих људи.

Одмах после страдања Мајке Марије, њена гробница у близини капеле Блажене Ксеније Петроградске постало је место ходочашћа за вернике. На њеном гробу је било комеморација, молебана, узимала се земља са гроба …

Године 1981. мати Марија Гатчинска је канонизована и прослављена као светитељка и нашла се у светом дому нових руских мученика и исповедника Руске православне цркве у иностранству. Тек је 25 година касније, 17. јула 2006. године Мати Марија Гатчинска канонизована и прослављена као светитељка и у Русији, код куће.

Мошти Свете Марије Гачинске су 26. марта 2007. године са Смоленског гробља у Петровграду свечано пренете у Гатчинско Павловску цркву, где сада почивају у лепоти кивота и доступне су за поштовање од стране верних, који од ње траже утеху у жалости и болести, и плачу са вером и љубављу призивајући њену помоћ:

„Мати Марија мученице, молите се за нас“!

Извор: Радио "Слово љубве"

Предавање Владике Илариона у Угриновцима

Thu, 13 Mar 2025 13:11:59 +0000

По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз благослов Митрополита сремског г. Василија, Епископ новобрдски г. Иларион ће у недељу 16. марта 2025. године, у 19 часова одржати предавање у Дому културе у Угриновцима.

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46177

Саопштење за јавност поводом нецрквених иступања свештеника Николе Симића

Fri, 07 Mar 2025 00:03:25 +0000

На почетку Великог поста затражили смо опроштај једни од других, а од Господа смо замолили и молимо да нам подари дух целомудрености, љубави и праштања. Позвани смо дакле на целовитост ума, на искреност, достојанство, на поштовање себе и других. Позвани смо и на љубав јер нас она води ка истини која је за хришћане сусрет са Христом до кога се долази тек онда када једни другима опростимо. Наравно опроштај подразумева покајање, признање свога греха, јер ко свој грех не признаје тај опроштај не може ни примити ни пружити.

Све ово наводимо у данима медијске хајке на Цркву Божију у Шумадији, у данима најблаже речено недопустивог понашања појединаца који су себи дали за слободу и право да 27. фебруара 2025. године, без одобрења у порти храма у Вучковици организују протест под називом “Скуп подршке оцу Николи у борби против зла”, а затим и да 28. фебруара 2025. године, исти скуп одрже у порти Саборног храма у Крагујевцу и да на њему, ни мање ни више него виком, галамом, разноразним погрдним речима, увредама, показивањем средњег прста па чак и пљувањем појединих свештеника, затраже: да им се Митрополит обрати и објасни зашто је свештеник Никола Симић смењен са тог места, иако су ти разлози већ били јавно објављени.

Епархија шумадијска је наиме у оквиру саопштења објављеног на свом сајту (https://www.eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/10215-saopstenje-za-javnost) изнела разлоге због којих је поменути свештеник, по пети пут од 2015. године, стављен под забрану свештенослужења а по трећи пут предат на поступак Црквеном суду Епархије шумадијске.

Све преступе због којих је Никола Симић био под забраном свештенослужења 2015. године и због којих је предаван на црквеносудски поступак 2015. и 2021. године, свештеник Никола је у писаној форми признао. Дакле те преступе нико није измислио, а ти преступи су следећи: гажење свештеничке заклетве, вређање других свештеника, пијанство, непристојно изражавање, владање које не приличи свештенику, самовољно пропуштање да се изврше свештенорадње, фалсификовње докумената, неовлашћено коришћење података црквеноадминистративних јединица Епархије шумадијске, као и матичних података Епархије шумадијске, одрицање послушности надлежном Архијереју и надлежним телима Епархије шумадијске.

За ове преступе црквени канони предвиђају, веома строге мере укључујући свргнуће (разрешење дужности) и одлучење, односно забрану причешћа а у случају истрајавања у безакоњу и искључење из Црквене заједнице и то не ради казне већ ради исцељења од греха.

Поред признања ових недела, свештеник Никола Симић је као израз, како се тада веровало искреног покајања, у два наврата потписивао и достављао покајна писма у којима је поред осталог наводио: Ваше Преосвештенство, уколико изађете у сусрет овој молби а ја поновим старе или починим нове преступе дефинисане канонским предањем Цркве, Уставом СПЦ и Кривчним правилима СПЦ, ово покајно писмо можете сматрати мојом молбом за трајно разрешење са парохијске службе, као и молбом за наставак црквеносудског поступка у оквиру кога би ми била изречена најстрожија казна будући да исту, имајући на уму шта сам све радио, у потпуности заслужујем.

Покајно писмо свештеника Николе Симића 2022. године

Покајно писмо свештеника Николе Симића 2024. године

По трећи пут, црквеносудски поступак против свештеника Николе Симића покренут је после нових преступа, односно на основу извештаја Комисије епархије шумадијске за испитивање законитости и исправности материјално финансијског пословања.

Према налазима ове Комисије у црквеној општини вучковичко-брњичкој дошло је до озбиљних преступа и пропуста у материјално финансијском пословању, који се огледају у следећем: некњижење свих прихода у дневник благајне ЦО, невођење евиденције о новцу који је сакупљен путем доборовљног прилога за грађевинску делатност, издавање изјава о обезбеђености новчаних средстава без покрића, издавање нетачних односно кривотворених преписа записника седница ЦО, извођење молерско-фасадерских радова пре одобрења истих од ЕУО Епархије шумадијске и без одобреног уговора од ЕУО Епархије шумадијске, извођење лимарских радова мимо одобреног пројекта, непрецизно, нејасно и неправилно вођење процедура за избор извођача радова, прекорачење надлежности и непоштовање одлука надлежног Архијереја и ЕУО Епархије шумадијске, предузимање поједних активности без одобрења ЕУО Епархије шумадијске, предузимање више активности супротно одлукама ЕУО Епархије шумадијске или уз довођење ЕУО Епархије шумадијске у заблуду, као и одбијање да се исправе неправилности на које је указивано, занемаривање поверених надлежности, непрописно руковање црквеном имовином, неисправно вођење црквеноадминистративних књига, а у једном делу и њихово невођење као и говорење против црквеног поретка.

У свом извештају Комисија је нагласила да питање односа који треба да постоји између ЕУО Епархије шумадијске и ЦО вучковичко-брњичке, није само ствар добре воље већ и поштовања црквених прописа. То значи да канонско предање Цркве јасно разликује управу црквеном имовином од руковања црквеном имовином. Управа црквеном имовином припада једино Епископу (Ап 38 и 41) који то право може пренети на пароха који је директно одговоран Епископу. Руковање црквеном имовином поверава се побожним лаицима (ЦО одборницима) који треба да извршавају оно што им Епископ одреди, при чему од њих свакако треба да иде иницијатива шта чинити али коначно делање бива по одобрењу Епископа (ЕУО-а). Дакле чланови клира треба да делују упоредо. Клир учи и управља а лаици у савршеној хармонији помажу у руковању црквеном имовином јер све треба да се ради у славу Божију.

Нажалост, у погледу руковања црквеном имовином у ЦО вучковичко-брњичкој, Комисија није могла констатовати такво стање за шта директну одговорност сноси секретар ЦО а потом и одборници ЦО. И поред тога Комисија је у два наврата 29. јануара 2025. године и 10. фебруара 2025. године, позивала свештеника Николу Симића, председника и благајника ЦО, као и одборнике ЦО тражећи да се исправе неправилности које је Комисија уочила, посебно у делу правдајуће документације за утрошена средства у износу од 3.400.000,00 динара добијених од Министарства културе, или да се аргументовано оспори све што у извештају Комисије није тачно. Зашто то није урађено још увек никоме није јасно.

Тврдња да је Комисија или неко други, тражио да се новац прикупљен за грађевинску делатност уплати на рачун Епархије је чиста лаж. Тражено је само да се новац прикупљен по овом основу, током септембра 2024. године, у износу од 2.465.625,00 динара (16.950 евра и 474.000,00 динара) прикаже у свесци добровољног прилога ЦО и да се прокњижи кроз дневник благајне ЦО. Међутим то је учињено само за део од 1.336.500,00 док о преосталом црквеноопштинском новцу у износу од 1.129.125,00 динара (око 9.600 евра) који треба да буде код благајника ЦО нема званичне евиденције код кога се налази и шта је са њим учињено.

Уместо да се ова питања реше, уследиле су увреде, клевете и врло срачунато обмањивање јавности са циљем да се Никола Симић прикаже као жртва прогона због учествовања на скупу против Рио Тинта и због учешћа на студентским протестима, што апсолутно није истина. Истина је да се 10. августа 2024. године, свештеник Никола Симић у разговору са Митрополитом шумадијским, по овом питању, понео веома дрско, непристојно и увредљиво, потпуно супротно црквеном поретку, и то не први пут, и да му је због тога а не због учешћа у шетњи против Рио Тинта понуђено да пронађе Архијереја у коме ће видети свог духовног оца, преко кога ће и са ким ће уподобити своју службу и живот канонском предању Цркве.

Треба ли овде поменути да је свештеник Никола Симић, и пре и после овог догађаја, односно све време у току 2024. године, уредно примао помоћ коју у Епархији шумадијској добијају свештеници на слабим парохијама? Или је и то можда био прогон?

Питање одликовања Владике зворничко-тузланског Василија, јесте изазвало полемике, али само код оних који су заборавили да је Владика Василије 2002. године био Администратор Епархије шумадијске, да је издејствовао одобрење да се у Шумарицама после више од пола века сагради храм, да је Светом Архијерејском Сабору СПЦ предложио да се Мученици крагујевачки уврсте у диптих светих и да је том приликом захваљујући његовом заузимању, темеље храма Светих мученика крагујевачких 13. маја 2002. године, освештао Патријарх александријски Петар VII и Патријарх српски Павле. Ето зашто је одликован Владика Василије, а свештеник Никола није тада први пут отишао са Свете Литургије, коју је иначе служио Митрополит шумадијски Г. Јован, а не Владика Василије, и на којој су се причестили сви свештеници изузев њега.

Исто тако додељивана су и одликовања другим особама у знак захвалности за жртву и љубав коју су показали и показивали према црквама и манастирима Епархије шумадијске а не за преступе за које им неки нови комесари, у исто време, изричу и оптужницу и пресуду без права на жалбу.

Да иронија буде већа у томе су најгласнији управо они следбеници и заштитници свештеника Николе који имају не мало затворског искуства по питању проневере новца из државних фондова.

У сваком случају свештеник Никола Симић није осуђен, нити му је ускраћено право на саслушање и право на одговор. У поступку који предстоји он ће имати могућност да одговори на тужбу црквеносудског тужиоца, али и да се жали на изречену пресуду Црквеног суда у случају да њоме не буде задовољан. Исто тако имаће прилику и да пружи доказе за своје тврдње или да одговара за изнете лажи, увреде и клевете.

До тада свештенику Николи Симићу је почевши од 4. марта 2025. године, изречена забрана да у портама храмова и манастира Епархије шумадијске организује било каква окупљања, да истим присуствује, као и да јавним иступањима изазива смутњу и неред код верног народа. Да ли ће свештеник Никола поштовати ову одлуку зависи од њега али и од његових саветника и ментора који морају бити свесни да га оваквим поступцима гурају у нове преступе који по свештеника Николу могу имати, за једног хришћанина, најтеже канонске последице.

Митрополит шумадијски поред свега није заборавио породицу свештеника Николе Симића, већ је одредио да до окончања поступка свештеник Никола од Епархије шумадијске прима месечну помоћ у износу од 500 евра што је Николи Симићу и саопштено 27. фебруара 2025. године.

Оптужбе и осуде које сваким новим даном износи свештеник Никола Симић представљају ништа друго до наставак исконструисаних тврдњи, које треба да га прикажу као правдољубца и мученика, који је после свега што је до сада радио, ево сада одлучио да се опроба у одбрани Цркве и то тако што ће нападати Епископа коме је приликом рукоположења дао реч и потписао заклетву да ће му бити послушан као Христу. Истог оног Епископа Јована коме је у своје време говорио и писао: како свој однос према свештеницима уподобљује кроз Епископа и оца ми духовног Господина Јована, који ме у Христу роди за свештену службу. Управо против тог Епископа свештеник Никола сада устаје и као оцеубица, заборавља како је говорио и писао да за њега црквена општина није скуп неких одборника који, мање-више и не знају шта је живот Цркве, већ заједница људи са Богом Тројичним, заједница људи са Епископом који је икона Христова.

Ипак, изражавамо наду да ће се свештеник Никола, уразумити и да ће престати да се користи неистинама попут приче како је капија порте Саборне цркве на Сретење 2025. године била затворена. Верујемо да он још увек није постао онај који за шаку аплауза продаје Христа и да ће се ипак сетити речи Светог апостола Павла, на које се такође у своје време позивао у својим дописима говорећи: да онај ко разара заједницу (Цркву) треба да пази да њега не разори Бог.

Информативна служба Епархије шумадијске

Поука игумана хиландарског Методија о милосрђу

Fri, 28 Feb 2025 13:14:31 +0000

Током ове седмице, када се припремамо за почетак Великог поста, наша мајка Црква нас, кроз богослужбене химне које се ових дана у храмовима поју, поучава томе како треба приступити подвигу који је пред нама. Наиме, најважнија порука која се кроз читање и појање шаље јесте да постећи телесно, постимо и духовно, односно, да наша пажња не буде усмерена само на уздржање од мрсне хране, већ да је неопходно да се трудимо и у осталим врлинама: праштању, неосуђивању ближњих, уздржању од гнева и сл, а међу осталим врлинама се посебно указује на милосрђе.

Тако се на почетку ове седмице поје: „Дајмо гладнима да једу, жеднима да пију, дајмо одећу нагима, примимо туђинца, посетимо болесне и заточене како би Онај који ће судити свој земљи рекао: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света (Мт 25, 34)”.

Дела милосрђа су битна за живот сваког хришћанина, јер су она најбољи и најнепосреднији израз љубави према ближњем. Милосрђе – стога,  можемо рећи – у себи сажима све божанске заповести, јер је према Апостолу љубав пуноћа закона (Рим 13, 10).

Светогорски манастири, а међу њима и Српска лавра Хиландар, вековима свој живот усаглашавају са богослужењем и богослужбеним годишњим кругом. Стога су хиландарски оци сматрали да је ова седмица најприкладнија за један овакав милосрдни подухват, којим ће се помоћи Димитрију да поново самостално хода, како би се свима нама који у њему учествујемо, продубила свест о томе колико су дела милосрђа важна за свештене дане Свете Четрдесетнице, којој већ на прагу стојимо.

Извор: Манастир Хиландар

Духовно вече у Вазнесењској цркви: "Литургија - Васкршњи догађај"

Thu, 30 Jan 2025 12:10:37 +0000

Са благословом Преосвећеног викарног Епископа липљанског Доситеја, старешине Вазнесењског храма у центру Београда, протојереј-ставрофор Милосав Радојевић ће у суботу 1. фебруара 2025. године у овом храму одржати духовно вече на тему "Литургија - Васкршњи догађај". Прота Милосав, сада духовник у манастиру Ваведење на Сењаку, био је дугогодишњи парох Вазнесењске цркве, а предавање ће почети после бденија, у 19 часова. Сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Икона "Умекшање злих срца" долази у Београд

Thu, 30 Jan 2025 12:07:51 +0000

Чудотворна икона Пресвете Богородице “Умекшање злих срца” ће са благословом Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Господина Кирила и Његове Светости Патријарха Српског Г. Г. Порфирија, боравити у Руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану у суботу 1. и недељу 2. фебруара 2025. године. Дочек иконе је у суботу у 8 часова и 30 минута, након чега ће бити служена Света Литургија. У недељу ће света Литургија почети у исто време, а светиња ће оба дана бити доступна благочестивом народу на поклоњење и целивање. Светиња у Србију долази поводом обележавања 16 година од устоличења Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила.

Извор: Руска црква Свете Тројице на Ташмајдану

Kалендар Српске Православне Патријаршије ЦРКВА за 2025. годину

Thu, 16 Jan 2025 15:29:32 +0000

Хроника значајних догађаја у протеклој години – правац којим ће Црква ходити у предстојећем периоду

Драга наша духовна децо! На почетку Новог 2025. лета благодати Господње, са трона са кога су најсветији поглавари – митрополити, архиепископи и патријарси – из Пећи, Београда и Карловаца, чешће по олујном и бурном него по мирном мору, водили брод Српске Православне Цркве ка тихој луци, упућујем свом верном народу најтоплије молитвене поздраве.

Знамо да нас буре саблазни, невоља и искушења које су наш народ, али и читав свет, пратиле у претходним годинама вероватно неће мимоићи ни у години која започиње. Међутим, ни ове године, као ни у временима која долазе, ми нећемо посустати, нећемо дозволити да нас искушења, па ни страдања, савладају као што, уосталом, нису посустали ни у највећим страдањима наши родитељи, наши преци. Не само да нису посустали, него их није напуштао благотворни хришћански оптимизам, а тај хришћански оптимизам заснован на вери у Васкрсење Христово негујемо и ми у својим срцима, њиме живимо, у том духу васпитавамо нове нараштаје тако да нам свака нова година доноси благослов радости живота.

У години која је пред нама највећи благослов нам доноси прослава осам стотина педесете годишњице од рођења највеће и најзначајније личности у историји нашег народа, Светог Саве. Радујмо се сви заједно, јер смо благословено поколење које прославља јубилеј онога који се једанпут за свагда определио и усмерио нас да идемо Христовим путем, оног који нас је утврдио у православној вери и учинио да Јеванђеље, реч Христова, буде оно по чему се препознајемо и да будемо оно што јесмо. Стога подстичемо све да у својим епархијама, у својим парохијама, у својим храмовима, у школама и факултетима ову годину посвете учењу, размишљању и прослављању дела Светог Саве.

Овом приликом бих указао само на један датум и један догађај из живота Светог Саве, догађај у чијем знаку бих волео да протекне година која је пред нама. Наиме, после четрнаест година светогорског отшелништва, 1207. године, са моштима свог оца Светог Симеона Мироточивог Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници, очевој задужбини, мири око власти завађену браћу. Тај благословени поступак у студеничком светом храму пример је за сва поколења.

Молитва Светог оца нашег Саве, молитва свих нас за мир, за међусобно разумевање, одговорност пред прецима и одговорност за потомке, али и искрено покајање и међусобно праштање све завађене браће, спасоносно су усмерење да би уопште опстали као народ Божји. У то име, у име мира, сарадње и разумевања међу браћом, свима желим срећно Ново лето љубави и милости Господње!

Молитвама Светог Саве, просветитеља и помиритеља српског, Господе Исусе Христе, спаси нас!

АЕМ и Патријарх српски
ПОРФИРИЈЕ

Извор: СПЦ

Сузе из ока Христовог на икони у Саборном храму св. Ђорђа у Призрену

Sat, 04 Jan 2025 22:42:35 +0000

Данас, 4. јануара 2025. године, призренски саборни храм Св. Ђорђа посетила је група поклоника „Метохија за младе“. Док су верници целивали иконе, примећено је да на икони која је сликана по узору на чудотворну икону Казањске Богородице са Христом, из очију Спаситеља теку сузе из ока. Сузе су биле безбојне и без мириса, као природне људске сузе, а искључено је да је реч о уљу из кандила јер је кандило ниже од лика Спаситеља.
Окупљени верници су почели да певају тропаре, а призренски парох јереј Јован Радић помазао је присутне уљем из кандила. После је прочитан Акатист Пресветој Богородици уз учешће јереја Владана и ђакона Стефана који служе при храму Богородице Љевишке у Призрену. О овом догађају обавештен је Митрополит рашко-призренски Теодосије.
Сузе из очију Спаситеља текле су око сат времена. У ове предбожићне дане овај очигледни знак Божији доживљавамо као утеху и подсетник да Христос не заборавља свој верни народ на Косову и Метохији, да се Пресвета Богомајка стално моли за нас, али као и позив да не престајемо са нашим молитвама за спасење и мир на Косову и Метохији и целом свету.
Епархија рашко-призренска
Грачаница, 4. јануар 2025. године

Извор: Епархија рашко-призренска

Предавање у храму св. Илије у Миријеву

Thu, 19 Dec 2024 23:44:33 +0000

У оквиру циклуса предавања која се са благословом Патријарха српског Порфирија одржавају у београдским храмовима током Божићног поста, на тему "Етика подвижништва - примери покајања" ће у суботу 21. децембра 2024. године у храму св. пророка Илије у Миријеву беседити г. Никола Вилотић, професор Богословије Светога Саве у Београду. Предавање почиње после вечерњег богослужења, сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Предавање у храму св. Димитрија

Thu, 19 Dec 2024 23:42:44 +0000

У оквиру циклуса предавања која се са благословом Патријарха српског Порфирија одржавају у београдским храмовима током Божићног поста, на тему "Писма и први пост" ће у суботу 21. децембра 2024. године у храму св. Димитрија на Новом Београду беседити ђакон др Ђорђе Петровић, професор Богословије Светога Саве у Београду. Почетак предавања је око 18 сати и 30 минута, после празничног бденија, сви су добродошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Јелеосвећење у храму у Алтини

Thu, 19 Dec 2024 23:37:47 +0000

Света Тајна јелеосвећења биће служена у недељу 22. децембра 2024. године са почетком у 17 часова у храму светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија у београдском насељу Алтина.

Извор: Радио "Слово љубве"