У организацији Екуменског теолошког истраживачког братства из Израела, у присуству интелектуалне и духовне елите града Јерусалима и Израела, предавање је одржано на Салезијанском теолошком факултету у Јерусалиму.

Са благословом Његове Светости Патријарха јерусалимског г. Теофила, уз саслужење епископа г. Исидора и свештеног клира Јерусалимске Патријаршије, владика г. Јован служио је свету Литургију на Гробу Господњем у недељу, 18. марта 2018. године.

Прва израђена дела која ће красити иконостас овог параклиса представљају престоне иконе Господа Исуса Христа и Богородице. Осликавање Господа је инспирисано иконом Христа Пантократора из 6. века, похрањенoм у манастиру Свете Екатарине на Синају. Тамошња икона је израђена технологијом енкаустике – темпере од пчелињег воска. Иначе представља јединствен покушај ликовног приказивања двају сједињених природа у личности Христа Спаситеља – несливено, непромењиво, нераздељиво, неразлучно (Халкидонски Орос вере, 451).

На икони за војни параклис у Јарчујку, Уметничка радионица Светог краља Милутина желела је да интерпретира исту идеју, али не приступајући копистички у односу на синајску икону, већ ауторски. Господ је приказан у хитону и химатиону ведрих боја, богато колорисан и осунчан, како држи отворену књигу са цитатом из Јеванђеља по Јовану 15,14: „Ви сте пријатељи моји, ако творите што вам ја заповедам.“

После израде Христове иконе, осликана је и икона Пресвете Богородице, чији је стил уједначен са пређашњом иконом Господа.

Иконе су високе по 120 цм, при чему је величина лика око 25 цм, што је једна од природних величина. Израђене су технологијом акрилне темпере.

Уредништво Информативне службе Српске Православне Цркве, на препоруку надлежног свештеника, примило је молбу наше сестре Мирјане Милисковић, коју радо објављујемо и препоручујемо пажњи посетилаца наше интернет презентације

Зовем се Мирјана Милисковић. Рођена сам у Куманову 18. маја 1960 године. Удовица сам, без посла. Примам најминималнију пензију од које сама издржавам кћерку која је такође без посла. Обе смо лошег здравственог стања. Ја сам до данас прошла кроз многе клинике. Имала сам три операције. Немам жучну кесу, пола желуца, а прошле године сам оперисала бешику. Имам и бронхијалну астму од које болује и моја кћерка. Она има и обољење штитне жлезде. Због ових болести сужена јој је способност за обављање појединих послова. Кућа у којој живимо је стара и трошна. Кров је у веома лошем стању тако да и при минималним падавинама прокишњава. У кући се створила влага која знатно утиче на наше здравствено стање. Немамо средстава за пристојан живот. О реновирању крова не могу ни да помислим, јер немам финансијских, ни било којих других средстава. Зато се обраћам свим људима добре воље да нам помогну онолико колико могу да пребродимо у топлом зиму која долази.

Молимо људе добре воље да се нашој сестри Мирјани Милисковић (ул. Анђелка Чобановића 35, 11272 Добановци) јаве на број телефона 062/96-52-648.

СПЦ

У ретком кораку који није виђен три деценије,  црквени великодостојници оптужили су Израел за „систематски напад без преседана на хришћане у Светој земљи“.

Поглавари Грчке Православне, Јерменске Апостолске и Католичке Цркве, који заједно руководе великим делом у Старом граду Јеруслаима, жалили су се на планове градских власти да модификују изузеће од  верског пореза за који су рекли „да је покушај у циљу да се ослаби хришћанско присуство у Јерусалиму“.

Посебно, они су се жалили на „дискриминишући и расистички закон“ који разматрају израелски законодавци, а који би омогућио да држава конфискује црквену земљу.

„Овај одвратни закон је стављен на дневни ред састанка министарске комисије, који би, ако би се прихватио, омогућио да дође до присвајања црквене земље,“ рекли су великодостоници  у изјави у недељу. „Ово нас све подсећа на законе сличне природе који су били усвојени против Јевреја у време тамног периода у Европи.“

Они су додали: „Као мера протеста, одлучили смо на овај корак без преседана којим ћемо затворити Цркву Светог Гроба.“

Још није јасно колико дуго ће црква бити затворена. Црква, која привлачи хиљаде поклоника широм света, није затворена из политичких разлога још од 1990. године када су велика дрвена врата била закључана један дан као симболично противљење присуству јеврејских насељеника који су се уселили у оближње хришћанско коначиште.

Предлагачи новог закона о земљи кажу да ће он ограничити Цркви могућност да продаје своју земљу приватним купцима, који могу да држе у неизвесности власнике кућа који тамо живе  а у вези њиховог закупа.

Јерусалимске локалне власти кажу да се изузимање од пореза до сада погрешно примењивало на комерцијалне некретнине у власништву Цркве, као што су ресторани и хотели, а који се не смеју изузети ако нису богослужбено место.

Извор: The Guardian ( са енглеског Информативна служба СПЦ )
 

14. фебруара на Св. Трифуна, Владика Теодосије је уручио високо одликовање СПЦ - Орден Светог Цара Константина команданту италијанских копнених снага генералу Данилу Ерику.

Генерал Ерико је као ранији командант КФОР-а, а потом на високим дужностима у италијанској армији усрдно показивао делотворну љубав према Српској Православној Цркви и српском народу и дао је велики допринос у обнови наших порушених манастира, заштити Пећке Патријаршије и Дечана и био је постојани сведок истине о страдању нашег народа на Косову и Метохији.

Високи орден СПЦ додељен је одлуком Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја од 23. јануара, на иницијативу Епископа Рашко-призренског Теодосија.

Свечаности додељивања ордена у италијанској војној бази КФОР-а код Пећи присуствовали су командант КФОР-а ген. Салваторе Куочи, војни представници других контингената КФОР-а, надбискуп италијског војног ординаријата г. Санто Марчијано, игуман манастира Високи Дечани архимандрит сава са дечанским монасима као и две монахиње манастира Пећке Патријаршије.

Орден Св. Цара Константина се састоји од ХР символа који је Константин први пут у римској историји употребио у бици на Милвијском мосту поред Рима 312 са додатком Алфе и Омеге који символизују Христа који је почетак и крај свега.

Српска Црква и њен верни народ увек ће знати да цене своје искрене пријатеље, а генерал Ерико је један од њих.

Архимнадрит Сава (Јањић), ФБ

Сви знамо да се на Балкану границе никада не договарају, већ се цртају крвљу и милиони људи на просторима бивше Југославије и те како знају како то изгледа. Последице екстремних идеја које се заснивају на етнички чистим територијама добро познају и Срби и Албанци на Косову и Метохији, а да не говоримо о другима.

Време је да се одговорно траже решења на основу међународног права које признају све чланице УН, ЕУ, ОЕБС-а итд. Изузеци лако постају правила и круг насиља се наставља. Дијалог између Београда и Приштине треба да допринесе пре свега успостављању владавине права, закона, међуетничке толеранције, права на повратак, права на имовину и пуном поштовању културне баштине која је важна како за поједине заједнице којима она припада, тако и за све остале и читав свет.

Од Европе и осталих земаља света очекујемо управо да помогне да се остваре ти стандарди (на КиМ 19 година након рата) јер ће Балкан у противном остати фактор нестабилности, без обзира како се владајуће структуре ”договоре” званично или незванично. Једнострани и селективни приступи нажалост само су поспешили трагедију распада бивше Југославије са трагичним последицама које сви осећамо.

о. Сава Јањић, ФБ

У недељу 18. фебруара 2018. године у 11 сати, на другом програму РТС, у оквиру емисије "Верски мозаик Србије", биће емитован документарни филм о Манастиру Тумане, под називом ''Тајна Туманске Светиње''.

Пети годишњи скуп „Теологија у јавној сфери”, организован од стране Центра за философију и теологију Требиње, отворен је у четвртак, 8. фебруара 2018. године.

Током свечаног отварања присутне у сали Културног центра у Требињу најприје је поздравио г. Марко Вилотић, а затим су се обратили и директор Секретаријата за вјере Републике Српске г. Драган Давидовић и градоначелник Требиња г. Лука Петровић. У име организатора, присутнима се обратио свештеник Владан Перишић, који је овом приликом, између осталог, наласио две карактеристике које су разликовале Цркву од секте: „Црква је према свијету имала афирмативни однос, а секта негативан, и у Цркви је владало плуралистичко мишљење, а у секти искључивост.“ На крају свечаног отварања петог по реду скупа „Теологија у јавној сфери” обратио се и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије објавивши своју и подршку Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине „Платформи за мир”, насталу у оквиру USAID-овог пројекта „ПРО-будућност”, а који имплементира CRS са својим партнерима.

Убрзо након самог отварања уследила је прва панел дискусија са темом „Уметност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе”. Уз модерирање мср Тамаре Рајковић и мср Јелене Јефтић учесници у овој сесији, доц. др Тодор Митровић, проф. др Милета Продановић и академик Миливоје Унковић разговарали су о заточености црквене уметности у традицији, потреби да живимо живот свог времена, као и о схватању и потреби за авангардом…

Друга по реду панел искусија, одржана у послеподневним часовима, за тему је имала „Изазов клерикализма у Цркви”. Проф. др Томас Бремер, доц. др Александар Ђаковац и игуман мр Данило Павловић најприје су дефинисали појам клерикализма, утврдивши његове појавне облике, нарочито се занимајући за унутарцрквени аспект проблема. Модератор ове сесије био је доц. др Марко Вилотић.

Непосредно по завршетку друге панел дискусије, у галерији Културног центра Требиње, према најављеном програму, отворене су и две изложбе. Изложба цртежа и објеката „Стаклена башта”,ауторки Јелене Илић и Ане Пиљић Митровић, и изложба фотографија, аутора Милинка Милићевића, под називом „Алергија”.

• обраћање епископа Григорија (пдф)
• обраћање свештњеника Владана Перишића (пдф)

• Повезане вести:

• Дијалог теологије са различитим областима јавног живота
• Пети годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“
• РТРС: Теологија у јавној сфери: Требиње, 8-11. фебруар 2018.

• Извор: Епархија захумско-херцеговачка

  • Наука
  •  

  |

Како је објавио отац Доситеј Хиландарац, данас у подне се упокојио јеромонах Кирило Хиландарац, један од "најлепших украса монаштва" како је у књизи о њему "Ниси мали" написао аутор Душан Убовић.

Пре монашења човек ванредно узбудљивог живота, где је од малих ногу побегавши још као дечак у манастир и путујући по свету стигавши и до Америке где се бавио разним пословима, 1985. године дошао је у Хиландар. И као мирјанин и као монах, био је сведок једне епохе; монах Калист, отац Тадеј, војвода Ђујић, многи игумани Хиландара и многе владике су биле његови савременици.

Бог нека му души опрости 

 ЈАНУАР 26, 2018

У четвртак, 25. јануара, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј, у својству потпредседника Екуменског савета аустријских цркава, позвао је представнике цркава чланица овог високог тела из Беча у нови Богородични храм у 16. округу аустријске престонице, на традиционалну заједничку молитву, која се одржава крајем јануара сваке године (Ökumenische Gebetswoche für die Einheit der Christen).

Молитва је почела у 18 часова уласком у храм свих представника Православља, на челу са Владиком Андрејем, представницима дохалкидонских цркава, као и Римокатоличке, Евангелистичке, Реформатске, Баптистичке, Методистичке, Англиканске и Старокатоличке цркве. У име Српске Цркве све присутне је најпре поздравио Епископ Андреј, на првом месту бискупе Франца Шарла из Католичке цркве, Хајнца Ледерлајтнера из Старокатоличке цркве и Михаела Бинкера из Евангелистичке цркве, као и чланове управног одбора савета. Такође, старешина храма високопречасни протојереј-ставрофор о. Петар Пантић изговорио је срдачну добродошлицу и нарочито нагласио потребу свехришћанске солидарности у савременом свету.

Прочитани су молитвени стихови из Светог Писма. И овог пута су учесници обавештени о страдању и прогону хришћана у земљама широм Васељене, између осталог у крајевима карипског мора, због чега је на крају сакупљен прилог у циљу ублажавања њихових патњи.

Беседу у духу чувене реформатске традиције, пред верним народом добре воље, одржао је велечасни пастор Томас Хенефелд, председник Савета аустријских цркава и припадник Реформатске цркве швајцарске вероисповести. У својој беседи, пастор Хенефелд је упозорио јавност од растућег расизма и антисемитизма. Јевреји у аустријској престоници могу да очекују подршку и заштиту од своје хришћанске браће. Цркве су дужне да недвосмислено одбаце појаве расизма, национализма и верске мржње, а представници државе и цркве су позвани да тесно сарађују на том пољу.

На крају су свештенство Богородичног храма и верни народ Српске Православне Цркве позвали све присутне на припремљену вечеру љубави (Агапе) у црквеној сали испод храма. Са много љубави су чланови Богородичног храма припремили разне врсте традиционалних српских јела. Тиме је Српска Православна Црквена општина у Бечу, као многобројна и веома жива и организована, била достојан домаћин овогодишњег међуцрквеног сабрања поводом традиционалне заједничке молитве за јединство хришћана.

 

Екуменски молитвени ход по загребачким црквама, 34. годину за редом, своју станицу имао је и у Светопреображенском храму Српске православне цркве у Загребу, у уторак, 23. јануара 2018. године.

Уз домаћине, свештенство Саборног храма, присутни су били из Римокатоличке цркве предсједник Повјеренства за екуменизам и дијалог Загребачке надбискупије монс. Звонимир Секељ и патер Иван Радељак, а испред Баптистичке заједнице пастор Тома Магда.

У своме обраћању г. Магда је устврдио да би данас били једна сасвим другачија земља када би 95% оних који се у Хрватској изјашњавају хришћанима почело размишљати, не о себи него о другима. Патер Радељак се надовезао на ове ријечи и истакао да када би само један Оче наш из дубине душе измолило ових 95% становништва – хришћана, било би другачије. Патер Радељак је нагласио да смо за раздијељеност ми криви, али да се не миримо са тим. Монс. Звонимир Секељ је пренио поздраве загребачког надбискупа кардинала Јосипа Бозанића и нагласио да је један од темељних инструмената екуменизма управо дијалог. И то дијалог који укључује понизност, смирење и стрпљивост у проналажењу пута међусобног сусретања. За монс. Секеља бити ближе Христу значи бити ближе једни другима, и обратно. У име домаћина, обратио се архимандрит Данило (Љуботина) истакавши да се ријеч мир у јеванђељима понавља 73 пута и да смо ми, као хришћани – сљедбеници јеванђеља Исуса Христа, одговорни за те ријечи, а колико смо одговорни и колико носимо свједочанство јеванђеља и колико га разносимо и дијелимо зависи од тога колико смо га и сами у себи усвојили, колико је он наш пут и наша свјетлост. - Наша основна проповијед мора бити заснована на начелу мира и љубави, нагласио је о. Данило и подсјетио да савремени човјек није у миру, а разлог је његов егоизам, антропоцентризам и избацивања Бога, због чега нам је потребан мир и потребно јеванђеље.

- И данашњи свијет, ма колико се одмакнуо од црквене стварности, има потребу за Богом, а Бог је Бог љубави и његова суштина не може бити другачија. Бог љубави воли нас овакве какви јесмо, али од нас тражи да будемо бољи не ради Њега, него ради нас самих који морамо живјети на овој земљи. Стога, нека нам Он да снаге да устрајемо на путу трагања, рекао је о. Данило.

У храму се окупило стотињак људи, а пригодне црквене пјесме је пјевао хор Саборног храма.

Централно овогодишње екуменско окупљање у Загребу, одржано је у недељу, 21. јануара 2018. године у Римокатоличкој цркви посвећеној Пресветој Богородици на Долцу.

ЗАВРШЕНА МОЛИТВЕНА ОСМИНА У САБОРНОЈ  ЦРКВИ У  САРАЈЕВУ

Молитвена осмина за јединство хришћана има своју дугу традицију у Сарајеву. Она је настала из велике потребе да се Сарајевски хришћани - прије свега православни Срби и римокатолици Хрвати, иако подјељени расколом из 1054. године,  међусобно препознају и сусретну као хришћани и да се моле за јединство свих хришћана свијета. Овогодишња молитвена осмина    почела 18. јануара ове 2018. године у 18:00 часова у катедрали Срца Исусова у Сарајеву. Прву молитву у катредали предводио је Кардинал Винко Пуљић, а пригодни и тематску бесједу о једиснтву хришћана произнио је Митрополит Господин Хризостом.

Молитвена осмина за 2018. годину  завршена је вечерас, 25. јануара 2018. године у саборном храму Рођења пресвете Богородице у Сарајеву. Високопреосвећени митрополит дабро-босански Господин Хризостом началствовао је вечерашњој молитви за јединство хришћана. Саслуживали су му протојереји-ставрофори: Миомир Зекић и Владимир Ступар те епархијски ђакон  Будимир Гардовић.

  Пригодну и тематску бесједу одржао је Кардинал Господин Винко Пуљић. Молитви је осим свештенства и вјерника митрополије дабробосанске присутвовао и велики број рикоматоличких свештеника, редовница, редовника и вјерника предвођених њиховим надбискупом и кардиналом Узоритим Господином Пуљићем.

На крају вечерашње молитве и молитвене осмине Високопреосвећени Господин митрополит Хризостом поздравио је Господина Кардинала, његову пратњу и све присутне и позвао их да наставе да се моле за јединство хришћана, за слогу и добру вољу међу свим народима. Пожелио је да се 2019. године поново окупимо на молитвено заједништво.

Архимандрит Венедикт, постриженик Тројице-Сергијеве лавре, получио је духовно образовање у самој лаври, а 1990. године је именован за намесника Оптине пустиње. На тој дужности је заменио архимандрита Евлогија (Смирнова), именованог за епископа владимирског и суздаљског.

Последњи опроштај са архимандритом Венедиктом ће бити од 15.00 до 21.00 часа 22. јануара у московском подворју Воведењске Оптине пустиње у Јасеневу. Погребење намесника Оптине пустиње одржаће се у манастиру ујутро 24. јануара.

Превод: Бранко Авдагић

Почетком 1918. године коначно су сазрели услови за претварање мешовитих српско-француских ескадрила у чисто српске јединице. Овим је остварена жеља Врховне команде да се на Солунском фронту, српско ваздухопловство што више оспособи за даљи самостални рад и развој. Ради реализације овог програма, начелник штаба Врховне команде војвода Петар Бојовић, донео је 17. јануара 1918. године следећу одлуку:

"По решењу Париске конференције од марта 1916., Французи нам имају дати комплетне ескадриле са својим особљем. Питање о авијатичком материјалу још није рашчишћено и за сада се исти има сматрати као француски. Према томе, а с обзиром на остале прилике у којима се налазимо, као и да бисмо могли постићи што боље успехе и на овом пољу и створити добар основ за нашу будућу авијатику, наређујем: да командант Аеропланске ескадре, споразумно са шефом Српске Авијатике, наше особље постепено прикупи и групише у две армијске ескадриле, једну код Прве, а другу код Друге армије, да би се што боље омогућило командовање, употреба и снабдевање. За командира ескадриле по могућству одредити нашег официра, али материјал не примати, већ да њиме и даље рукују Французи. Нашег особља имати толико да оно поступно испуни ескадриле до формационог састава (за сада француског), и то прво једну па онда другу. Поред груписања нашег особља у армијске ескадриле, настојати да имамо неколико пилота у ескадрили за гоњење. У ешалону Парка у Верткопу имати довољан број нашег људства, те да би смо могли и Парк примити на сопствено руковање, када то потребе буду захтевале или када то буду Французи затражили. По напред наведеном командант Аеропланске ескадре управљаће се убудуће при тражењу, распореду и попуни нашег особља по ескадрилама у парку. Командант ескадре по свом нахођењу, а у споразуму са шефом авијатике, може се преместити са својим штабом у Вертекоп, о чему ће ме накнадно обавестити".

Аеропланска ескадра адмах је приступила реализовању овог наређења, па је српско-француска ескадрила АР 521, која је тада била у Вертекопу, добила назив Прва српска ескадрила. За њеног командира постављен је француски поручник, Србин, Михајло Мишел Маринковић. (опширније овде и овде)

Традиције Прве српске ескадриле данас баштини и негује 252. школско тренажна авијацијска ескадрила (штае) - "Курјаци са Ушћа". 

Као и годинама унатраг и овога пута су, јуче 16. јануара 2018. године припадници ескадриле одржали парастос свим погинулим и умрлим колегама ваздухопловцима, који је служен у Цркви Ружици на Калемегдану.

Парастос су служили протојерер-ставрофор Владимир Вукашиновић старешина Цркве и јереј капетан Предраг Докић војни свештеник 204. ваздухопловне бригаде аеродрома Батајница, те ђакон Сава Милин.

Овом молитвеном скупу су поред припадника ескадриле, активних и пензионисаних, чланова породица и пријатеља, присуствовали и Командант РВ и ПВО генерал мајор Ранко Живак, те бригадни генерал Душко Жарковић, изасланик Начелника Генералштаба.

На сам дан оснивања ескадриле, данас 17. јануара 2018. године Преосвећени епископ сремски Г. Василије уз саслужење архијерејског намесника протојереја-ставрофора Мила Јокића, војног свештеника 1. бригаде копнене војске капетана Ђорђа Стојисављевића и војног свештеника 204. ваздухопловне бригаде капетана Предрага Докића, освештао је просторије у којима живе и раде припадници 252. штае.

Преосвећени Владика обратио се присутнима, првенствено команданту 204. ваздухопловне бригаде пуковнику Жељку Билићу и команданту 252. школско тренажне авијацијске ескадриле потпуковнику Бошку Шербеџији пригодном беседом и поуком.

Владика је нагласио да увек и у свакој прилици треба да се угледамо на светле примере из прошлости, јер јубилеј од 100 година није мали.

Првенствено углед треба да буду светитељи Божији,

а нарочито Свети пророк Илија који је и први путник небески, а и заштитник је вазухопловаца.

јереј Предраг Докић, Милан Ракић

фото: Драган Величковић