После свечаног дочека уследила је света архијерејска Литургија и благосиљање славских дарова, колача и кољива. Началствовао је Преосвећени Владика банатски г. Никанор уз саслужење протојереја-ставрофорâ Радослава Радмановића, архијерејског намесника панчевачког, и Радослова Милановића, старешине Светоуспенске цркве; протонамесника Ђорђа Димића, капетана, војног свештеника команде Копнене војске, презвитера Љубише Човића, капетана, војног свештеника команде 17. механизованог батаљона, као и протођакона Игора Станковића и ђакона Мирка Петровића.

Празнично слово изговорио је отац Љубиша, а на самом концу богослужења поучном беседом окупљене је поздравио Преосвећени Владика. Богослужењима је осим христољубивог војинства и свештених лица из грађанства, присуствовла неколицина представника градских институција и пријатељи из грађанства. Благословена кумовска дужност припала је заставнику Дарку Секулићу, припаднику батаљона. После богослужења Литургије и благосиљања славских дарова, уследило је кратко освежавајуће послужење, а потом и свечана славска трпеза у војничком ресторану за све учеснике овог предивног духовног славља.

У погодном тренутку, сабране је, на челу са Преосвећеним г. Никанором, надахнутим речима поздравио надлежни војни свештеник презвитер Ђорђе Стојисављевић, капетан из команде Прве бригаде Копнене војске, заблагодаривши Епископу у име, оправдано одсутног Команданта бригаде, бригадног генерала Жељка Петровића и свих њених припадника, на очинској љубави и подршци коју им је свагда и радо указивао у циљу што ваљанијег успостављања верске службе у поменутој јединици и уручио му Генералове дарове. На слово војног свештеника одговорио је Владика изразивши велику благодарност Генералу, свим припадницима јединице и локалном свештенству, који су се потрудили да ова мала али складна богомоља у војном простору угледа светлост дана и послужи људима на духовном и менталном јачању и спасавању душа.

Неподељени утисак присутних јесте свеопшта радост која покреће срца и усне славитеља да неућутно кличу: Добар је Господ свима и свему. Близу је Господ свима… који Га призивају у истини… и чува све оне који Га љубе!  (Пс 144, 9; 18; 20).

Овај пут одредиште је у братској Црној Гори, у крајевима Старе Херцеговине, подно острошких врлети. Свима нама, бар из прича, познат крај. Свето место где се, у стрмој острошкој литици, угнездио небески чаробан манастир Острог. И што је најважније, место где почивају чудотворни земни остаци једног од највећих и најпоштованијих светитеља којег наш народ, и многи други православни, али и инославни народи, поштују и коме непрестано молитвено хрле и поклањају му се - Свети Василије Острошки.

Небројени су случајеви посведочених исцељења и оздрављења и многобројних чуда којим се овај велики светитељ пројављује као образац Божје милости и љубави према људима. Непрегледна река оних који трагају за Истином и оних измучених разним недаћама и бригама овоземаљског живота вековима чини јединствену, непрекидну колону поклоника, којој се, напокон, придружила и поменута група, која је и претходница и представник свих оних који часно служе отаџбини Србији бранећи и гарантујући мир свим њеним грађанима.

У складу са важећим прописима, Министар одбране је својим наређењем омогућио стварање услова да би група предвођена Поклоничком агенцијом Српске Православне Цркве Доброчинство са дугогодишњим искуством и под будним оком писца ових редова, духовника на овом путовању, главног војног свештеника мајора Слађана Влајића, остварила зацртане циљеве и отворила врата и наредним групама поклоника из Министарства одбране и Војске Србије. А то ће свакако бити могуће и много лакше захваљујући и очинској и братској љубави којом је, по Архијерејском благослову, група дочекана у Митрополији црногорско-приморској.

Након ноћног путовања, нови дан је поклонике дочекао дарујући им јутарњу молитву са игуманом и братством манастира Морача, где су се заједнички помолили за здравље над руком Светог свештеномученика Харалампија која се чува у овом манастиру. Након братског освежења и духовног окрепљења у манастирској порти, група је, пратећи жубор бистрозелене лепотице Мораче, кренула пут Подгорице. Преподневно јужњачко сунце топло је дочекало поклонике испред подгоричке краснице, Саборне цркве Васкрсења Христовог. Са истом топлином и братском добродошлицом групу су дочекали и подгорички свештеници, протопрезвитер-ставрофор Драган Митровић, старешина храма, и протопрезвитер Мирчета Шљиванчанин, који су поклонике провели кроз храм и упознали их са свим његовим лепотама и узвишеношћу. Врхунац обиласка храма свакако је предстваљало целивање многобројних моштију које се овде чувају, а које, уистину, чувају и овај храм и све нас. Уследила је трпеза љубави и разговор са свештеницима, а потом је група испраћена ка Даниловграду и  манастиру Ждребаоник.

У овој предивној оази, смештеној у кршевитој, али плодној, Бјелопавлићкој равници, својом лепотом зрачи Светоархангелски манастир у коме почива свето тело Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа српског, наследника Светог Саве на трону Српске Цркве. Црква, која је почетком 19. века изграђена на темељима немањићког храма, чува и мошчаник у којем су похрањене мошти неколико великих православних светитеља. Након целивања светих моштију и упознавања са историјом и значајем манастира, дивно сестринство је сабрало поклонике под трем манастирског конака на освежење како телесно тако и духовно. Дивно је било осетити мир и лепоту манастира за које се старају вредне монахиње ждребаоничког сестринства.

Окрепљени и оснажени, поклоници су се упутили ка дугоочекиваном сусрету са Острогом и Светим Василијем. По доласку у манастир, скоро сви из групе су се пешице упутили ка Горњем манастиру, где су провели поподне и вече, молећи се поред светитељевог кивота. Ту су и преноћили. Већина под отвореним небом, целоноћно созерцавајући сву силу овог светог места и љубави Божје и Светитељеве која се непрестано излива на род наш српски.

Део онога што краси острошку обитељ јесте и гостољубље и братољубље које су поклоници могли да осете током вечере, када их је, у Митрополитово име, поздравио и духовно саветовао и јеванђелски снажио протосинђел Сергије. Није било онога чије срце и душа нису били дирнути благошћу и лепотом његових поучних речи, а сваки поклоник је дарован иконом Светог Василија и књигом о његовом житију, чудима и о самом манастру Острог. Посебан дар захвалности за подршку овој групи поклоника, светитељеву икону и књиге о светитељу, отац Сргије је уручио и за Министра одбране.

Након исповести и литургијског сабрања у Горњем манастиру, део поклоника је приступио и светој тајни причешћа потврдивши и запечативши тако на најбољи начин завет по којем су кренули на овај пут. Духовник и вођа овог путовања, протонамесник Слађан Влајић, био је почаствован служењем јутарења и свете Литургије и причешћем у Светотројичној цркви Доњег манастира.

Са осећајем синовске захвалности Богу и острошком светитељу као и целокупном клиру Митрополије црногорско-приморске, поклоници су кренули назад за Србију и Београд. На том путу, немогуће је мимоићи манастир Милешеву и љубав Епископа милешевског који је одувек био искрен пријатељ и молитвени заступник Војске Србије и војног свештенства. И овај пут је владика Атанасије дочекао представнике Војске Србије, указавши им част и поштовање, лично им предстваљајући манастир, а потом је са сестринством угостио поклонике у манастирској гостопримници, где су уз трпезу љубави провели пријатно време поучавајући се у мудрим речима овог драгог Архипастира. У духу припрема за обележавање осамстоте годишњице манастира Милешева, поклоници су даровани најновијом монографијом о манастиру која је публикована само пар дана пре ове посете.

И тако, напојени слатким чарима православне духовности и осведочени у љубав и очинску и братску бригу свих оних дивних предстваника Српске Православне Цркве, који даноноћно бдију и чувају поменута света места и светиње, поклоници су се вратили у српску престоницу, својим породицама и својим дужностима које обављају како би грађани Србије могли мирно да спавају. Верујемо да ће мир и спокој, који су осетили и задобили на овом путовању, донети у своје домове и своје касарне, и да ће га умножавати и ширити својим ближњима и свима око себе, а за добро свих нас.

На крају, важно је исказати и неизмерну захвалност дивном протојереју-ставрофору Обрену Јовановићу, секретару Митрополије црногорско-приморске, који је непрестано бдио и пратио сваки корак ове групе, како би путовање припадника Војске Србије протекло у најсавршенијем поретку и у славу Богу.

 А да другачије није могло бити, сведочи и својеврсна чудновата околност коју, за крај овог извештаја, подносимо читаоцима на увид и суд. Наиме, повратак ове групе поклоника је непланирано, услед ранијег почетка богослужења суботом ујутру, уследио један сат раније од оног што је било предвиђено планом путовања. Чини нам се, сасвим довољно да група око 15.20 часова прође поред недавног масовног протестног окупљања у Пријепољу, када је, десетак минута после проласка групе ка манастиру Милешева, за саобраћај блокиран магистрални пут који спаја Србију и Црну Гору. Блокада је потрајала два-три дана, а група поклоника се, као што рекосмо, благодаћу и благословом Светог Василија Острошког, слава му и милост, срећно, сигурно и на време вратила у Београд.

Главни свештеник Војске Србије
протонамесник мајор Слађан Влајић

Присуствовао је опуномоћени представник предсједника Руске Федерације за Сјеверо-западни федерални округ  Александар Беглов.

Епископ Маркел је прочитао посланицу Митрополита санктпетербуршког и ладошког Варсонуфија учесницима празновања.

„Поштовање блажене Ксеније било је присутно много прије општецрквеног прослављења. Она је још за живота чинила људима многа чудесна дјела молитвене помоћи. Са свих крајева Отечества на гроб светитељке долазили су поклоници, једни – са својим невољама и нуждама, други – да би јој заблагодарили на показаној љубави. Блажена Ксеније се посебно јавља као покровитељица сјеверне престонице у којој је многе децениоје носила подвиг јуродства и показивала дар чудотворства и прозорљивости. Божјом милошћу она свој град не оставља ни данас“, каже се у посланици.

Након Литургије свршен је и крсни вход и одслужен молебан у часовњи блажене Ксеније.

Истог дана је и ректор Петроградске духовне академије Архиепископ петергофски Амвросије овим поводом одслужио Божанствену литургију у академском храму Светог апотола Јована Богослова.

Блажена Ксенија Петроградска живјела је у 18. вијеку.  Још за живота и током 19 – 20. вијека била је поштована као брза помоћница и чудотворка. Ради спасења и љубави према ближњима, она је узела на себе подвиг јуродивости. За своје подвиге, молитве, постове, странствовања и са смирењем претпљене поруге, Блажена је добила од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Њена капела на Смоленском гробљу је препуна благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву.

У јуну 1988. на Помјесном сабору Руске православне цркве блажена Ксенија Петроградска је канонизована.

Рајо Војиновић/Mitropolija.com

Припадници су се упутили на ходочашће пут светиња Црне Горе – манастира Острог, Михољске Превлаке, Мораче, Дајбаба, Ждребаоника, Цетиња, Прасквице, као и велелепних храмова у Подгорици и Бару.

Ходочашћу су се придружили и припадници Војске Србије из других јединица и организационих целина Министарства Одбране.

Ходочасници су узели учешће у припреми Крсне славе Светотројичне цркве на Превлаци, која је прослављена торжествено.

Светом Литургијом је началствовао игуман архимандрит Бенедикт са свештенством и монаштвом Митрополије црногорско-приморске и војним свештеником аеродрома Морава потпоручником Владимиром Благојевићем.

Нека би нас Бог свагда обасипао благодаћу Свесветог Духа на здравље, радост и спасење при свим нашим трудовима и подвизима. Амин.

помоћник војног свештеника

заставник Владан Виторовић

http://eparhija-zicka.rs/98-vazduhoplovna-brigada-proslavila-pedesetnicu-na-miholjskoj-prevlaci/#prettyPhoto

Сагледан је обим и степен реализације задатака у претходном периоду и истакнута потреба за даљим развојем. Министар Вулин и епископ Иларион изразили су задовољство радом верске службе у Министарству одбране и Војсци Србије.

Састанку су присуствовали начелник Одељења за веру Генералштаба Војске Србије пуковник др Саша Милутиновић и главни војни свештеник мајор Слађан Влајић.

Обасјани Светодуховском радошћу и светлошћу, која нас тајанствено сабира у савршену заједницу, главном и одговорном уреднику високопречасном протопрезвитеру Николи Пејовићу и свим усрдним делатницимâ васељенског Радија „Светигореˮ честитамо велики и знаменити јубилеј, двадесет година активног и непрекинутог постојања, и дивног и благословеног делања на пољу црквене мисије на васељенском нивоу!

Призивајући свако добро духовно и телесно као и сваки благослов Божји,  на Вас и све сатруднике и доброжелатеље Ваше, који мисионарећи путем радио таласа уграђују васцело своје биће у мисију Цркве, срдачно Вас поздрављамо делећи са Вама ову велику радост!

Уредништво интернет портала Поуке.орг

Звучни запис разговора

Повезане вести:

Честитка од Митрополије Црногорско приморске... Захваљујем се у име чланова Форума, уредништва и лично!

У времену експанзије интернет технологије све више се осјећа потреба да и Црква Христова буде присутна, на „интернет сабору“, да и на овом мјесту, као некада апостол Павле на Ареопагу свједочи ријечи Вјечног Живота – Христа Распетога и Васкрслога.

Вођени том потребом прије девет година, на Свету равноапостолну браћу и словенске просветитеље Кирила и Методија, 24. маја 2009. године покренут је интернет сајт Поуке – Живе Речи Утехе. Када видимо са колико труда, прегалачког жара, љубави и истинске жртве се ушло у овај пројекат и на њему радило свих ових година, не чуди толики успјех. Број објава, тема, регистрованих чланова и оних који су све то прочитали и посредно и непосредно учествовали показује да датум почетка Поука није ни мало случајан. Тог апостолског духа и вјере, коју су имали света браћа Кирило и Методије, имају и они који уређују Поуке.

Уз молитвене жеље да им Господ подари здравља и благослова, да истрају и доносе још плода на овом веома важном пољу мисије наше Цркве Православне, молимо се Светој Браћи да просвијетле све оне који долазе на овај јединствени и разнолики сајт и да се сви надахњујемо и кријепимо надом, вјерој и љубављу, упућујући једне друге на циљ нашег живота – вјечно саборовање у радости Господа Бога нашега.

У име свих колега са портала Митрополије и радија Светигоре желимо срећан јубилеј уз захвалност на братској и професионалној сарадњи свих ових година.

Да трајете још дуго…

протојереј Никола Пејовић,
Уредник

http://www.mitropolija.com/jubilej-devet-godina-sajta-pouke-zive-reci-utehe/

Дакле, девет година.

Девет дугих година како се дружимо у овом нашем интернет кутку. Дискутујемо, дебатујемо. Пишемо. Научимо нешто ново. Проширимо видике. Затражимо помоћ када треба. Молитвену подршку. Отворимо душу по неки пут. Често се и посвађамо. Многе свакако и изнервирамо. 

Кроз разуђену мрежу сарадника пратимо све актуелности из Цркве. Кроз форумску платформу диванимо о актуелностима нашег тренутка. Не увек о темама везаним за веру и Цркву. Но и о стварима из свакодневног живота. И ипак, за разлику од других сличних пројеката, а узевши у обзир и по неку "тежу" реч па и увреду(е) које знају по неки пут да "пљуште", ипак Поуке држе један висок стандард како у смислености тема које форумаши покрећу, тако и у квалитету комуникације. Лако је проверити.

При Мисионарском центру СПЦ и кроз координацију са Центром за проучавање и употребу савремених технологија Српске Православне Цркве, Поуке тренутно обрађују и објављују 12-15% свих вести из СПЦ. Циљ нам је да ту бројку удвостручимо. А и са тренутном статистиком, Поуке као информативни портал са уредницима и сарадницима који волонтирају, те се и сам сајт финансира од добровољних прилога чланова, јако смо задовољни и поносни тим сегментом нашег деловања. Они који би могли и требали да помогну и финасирају део или све трошкове, нека се запитају. Барем мало. Пошто знам да се постидети неће.

За девет година смо објавили више од милион и шест стотина хиљада постова. У готово 38000 различитих тема. Пре око месец дана се регистровао и двадесетдвехиљадити члан Форума...

Ту је и богата понуда "ванфорумског и ванинформативног" садржаја-да се тако изразим. Која се користи у већој или мањој мери, а зависно од ваших интересовања и потреба. Наше је било да осмислимо и понудимо. На вама је да то искористите. Од наше друштвене мреже Црква.нет, преко могућности читања и изучавања Светог Писма уз могућност слагања упоредних места на више језика. Ту је и наша Кана Галилејска за коју у наредном периоду планирамо садржаје који ће јој дати још више "замаха". Иако често као уредник видим да су многи незадовољни "Каном" (ваљда су очекивали неку врсту "дејт ту дејт" сајта), реалност је другачија и људи користе ту могућност да се упознају, а касније евентуално и склопе брак. Да подсетим да је ту наше ЖРУ саветовалиште, као и активност Жива Дела Утехе коју су сами форумаши покренули. И на тај начин у храни, одећи, новцу и речи утехе помажу онима којима је помоћ потребна. И још много, много садржаја који нису у директној вези са Форумом и "форумашењем".

Наравно да увек може и треба боље. Па потрудимо се... Сви заједно.

Желим свима добро здравље и успех у личном и професионалном животу. Са што мање стреса и добро организованим обавезама где ће се дневно барем пола сата времена одвојити и за Поуке. Идемо даље, ка десетом и свим следећим рођенданима које ћемо прославити.

Живи и здрави били на многаја лета!

Милан Ракић

Главни сајт администратор

Филм „Тихи кутак Христов“ је снимљен по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у продукцији манастира Острог.

Извршни продуцент и дистрибутер је Делиус филм, а сценарио и режију потписује Радисав Јеврић. Ово играно-документарно остварење је о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дечак, до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења.

– Идеја овог пројекта је да филм „Тихи кутак Христов“ буде савремено Житије светитеља, како би васколики српски народ сазнао о животу Ивана Ускоковића, монаха Мардарија, данас Светитеља признатог од стране Српске, Руске и Молдавске православне цркве – каже извршни продуцент Ивана Костић из „Делиус филма“.

Светска премијера филма била је 16. јула 2017. у Либертвилу (Чикаго) на свечаној канонизацији. Филм је приказан на Православном фестивалу у Краснодару и Сретењском православном фестивалу у Подмосковљу на коме је награђен. Сада ће бити одржана и српска премијера, 4. маја, у крипти Храма Светог Саве. Улаз је слободан.

У главним улогама су Радивоје Раша Буквић (владика Мардарије); Небојша Глоговац (отац Жика); Кристина Стевовић (мајка Ивона); Лазар Шћекић; Вук Бундало; Слобода Мићаловић; и Симо Требјешанин. Директор фотографије је Миодраг Миша Јелић. Музика за филм урадили су Матеа Прљевић и Елени Караиндроу.

IMdB link: https://www.imdb.com/title/tt7187782/?ref_=ttmi_tt

На Католичком богословском факултету у Сарајеву одржана је конференција под називом Унапређење дијалога за одржавање мира: Улога верских заједница и радничких покрета у којој су учествовали реис-ул-улема Исламске у Босни и Херцеговини Хусеин еф. Кавазовић, председник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци, игуман манастира Житомислић Данило Павловић, генерални секретар Бискупске конференције БиХ Иво Томашевић, директор Националне канцеларије за социјалне и радничке проблеме Италијанске бискупске конференције Фабиано Лонгони. Разговор је модерирао председник ХКД Напредак проф. др. Фрањо Топић, а један од уводничара био је и Карло Костали, председник организације Movimento Cristiano Lavoratori. Опширније на интернет страници Епархије захумско-херцеговачке.

Позива се верни православни народ да се у недељу 20. маја окупи у Туманској светињи. 

Литургија ће почети у 9 сати.

У 10:30 ће се пресвући мошти и у 11 сати ће од манастира ка испосници кренути литија.

У 12 сати ће у испосници бити служен Акатист преподобним оцима Туманским.

Добро дошли!

Игуман манастира Тумане,

отац Димитрије ПЛЕЋЕВИЋ

Након читања Јеванђеља које најављује страшно Христово страдање, отац Слађан је беседио о великој жртви Богочовека и потреби да да и сами, сходно својим могућностима, чинимо жртве ради својих ближњих.

Он је позвао све присутне да у данима васкршње радости што више времена проведу у храмовима, а по завршетку богослужења сви присутни су добили на благослов црвена васкршња јаја.