Братство храма Свете Петке у Сурчину позива верни народ на сабрање и молитвену прославу иконе Пресвете Богородице - Умекшање злих срца. У понедељак, 25. августа 2025. године, од 17 часова у овом храму служиће се Акатист, а сутрадан, у уторак, на дан прославе празника иконе, од 8 часова ће се служити света Литургија. Сви сте добродишли на молитву!

Пресвета Богородица на овој икони држи седам стрела које су прободене у њено срце и предсказују њену патњу и жалост због убиства Богомладенца. Акатист Пресветој Богородици - Умекшање злих срца, чита се ради смиривања непријатеља и свих оних који нам зло желе и чита се:

"Радуј се, јер си Сина Свога на служење народу јудејском предала!

Радуј се, у срцу жалосна, али вољи Божијој покорна!

Радуј се, јер си свет од потопа греховног спасила!

Радуј се, јер си главу древне змије згазила!

Радуј се, јер си Себе на жртву Богу принела!

Радуј се, јер је Господ с Тобом, Благословена!

Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!"

Извор: Радио "Cлово љубве"

Уочи празника Светог Преображења Господњег, 18. августа 2025. године, у Преображењској цркви у Панчеву биће одржан традиционални празнични концерт духовне и црквене музике, на коме ће наступити домаћи хор овог храма "Преподобни Роман слаткопојац" и хор храма св. Димитрија на Новом Београду, као и Дечији хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Млади уметници и њихове старије колеге појаће под руководством Борјане Стражмештеров, мр Тијане Ковачевић и мр Дарка Јовановића, који ће дириговати и здруженим ансамблима. Концерт почиње после празничног бденија, у 19 часова и 30 минута, добродошли у Панчево!

Извор: Радио "Слово љубве"

Поводом измишљотина у појединим медијима о преговорима о правном положају Српске Православне Цркве на Косову и Метохији

Међу десетинама клеветничких напада и лажи које против Српске Православне Цркве, а пре свега против духовног вође милиона православних Срба, Његове Светости Патријарха г. Порфирија, пласира један медијски конгломерат, а даље се шире преко друштвених мрежа појавила се још једна клевета у којој се помиње и Његово Високопреосвешенство Архиепископ новосадски и Митрополит бачки г. Иринеј.

Није тешко проникнути да је лажна вест о тобожњим разговорима које Његова Светост Патријарх г. Порфирије и Митрополит г. Иринеј наводно воде о статусу Цркве на Косову и Метохији пуштена у оптицај по принципу држ'те лопова. Они који су смислили и пустили у етар такве клевете против Цркве желе да за рачун Куртијеве камариле даље дестабилизују српски народ на Косову и Метохији. Тог народа ради, али и ради свих наших верних, поновићемо речи Његове Светости Патријарха изговорене на научном  скупу о Косову и Метохији, одржаном  26. марта 2024. године, а које изражавају и став Митрополита г. Иринеја по овом питању:
 

Говори се да је питање правног положаја Српске Православне Цркве „најсложеније политичко питање” преговора о Косову и Метохији. После осам векова непрекинутог присуства на простору Косова и Метохије, Српска Православна Црква не може да буде део било каквих политичких преговора и споразума о статусу Косова и Метохије. Поштовање, заштита људских и, посебно, верских права представљају универзалну цивилизацијску вредност, јер та права припадају свима, а морају бити гарантована и Српској Цркви и њеном верном народу. Дакле, универзална људска и верска права и слободе не могу бити део статусних преговора и политичких споразума, она се подразумевају и загарантована су међународним правним актима.

Међународна заједница, оличена у Уједињеним нацијама и Европској унији, дужна је да обезбеди пуно поштовање свих људских и верских права на Косову и Метохији. Српска Православна Црква не тражи „посебна права” нигде, па ни на Косову и Метохији. Осим тога, не могу се само за Српску Православну Цркву на Косову и Метохији као „посебна права” третирати универзална људска и верска права. Заштита културног наслеђа Српске Цркве и народа на Косову и Метохији, непокретних и покретних сакралних добара која имају велику општецивилизацијску, културну, духовну и историјску вредност не може се само у том случају посматрати као „посебно право” Српске Православне Цркве.

У „посебна права” никако не спадају ни гарантовање и поштовање права на живот, право на слободу кретања, право на слободу изражавања, право на неометано уживање своје имовине и друга универзална права која су сваком човеку гарантована обавезујућим међународно-правним актима.

Неспорно је да су права и слободе свештенства, монаштва и верног народа, као и српски православни идентитет, сакрална и остала имовина Српске Православне Цркве на Косову и Метохији угрожени. Српска Православна Црква не може прихватити ни један правни и политички модел који се противи Јеванђељу и њеном осмовековном постојању на Косову и Метохији. Српска Православна Црква је била, јесте и остаје Црква Христова на Косову и Метохији и свуда где се простире њена канонска јурисдикција.

https://spc.rs/sr/news/aktuelno//14523.pravni-polozaj-srpske-pravoslavne-crkve-na-kosovu-i-metohiji.html

Свету децу  – мученике јастребарске и сисачке, жртве геноцида над српским народом у „НДХ“, уписану у диптихе светих Православне Цркве одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Патријаршије из 2022. године, молитвено славимо данас, 13. јула.

Ради молитвеног незаборава и поуздања у заступништво Свете деце мученика јастребарских и сисачких који се моле за нас пред Престолом Божјим, доносимо текст ђакона Будимира Кокотовића, објављен у Календару Цркве за 2023. годину.

Дечиjи логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је jедан од неколико логора за српске децу у Независној Држави Хрватској. Логор је основан под именом „Прихватилиште за дјецу избјеглица“, а основало га је Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре. Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. jула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније.  Комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.

Дечији логор у Сиску отворен је 3. августа 1942. године, када је  доведено око 1.300 деце из логора Млака и Стара Градишка. Логор је био смештен у основној школи у Сиску, солани Реис, самостану сестара реда Св. Винка и Соколском дому. У Сисак је стигло до краја октобра 1942. године у неколико транспорта преко 7.000 српске деце са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније.

Један од најпотреснијих објављених докумената који говори о умирању недужне деце у Јасребарском је бележница чувара месног гробља Фрање Иловара.  Поступајучи према наређењима данима је сахрањивао мртве малишане и о томе водио дневник. Дечија тела, како наводи гробар, била су спакована у кутије и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани сандуци. У једној „киштри“ могло је бити и до десеторо деце. Свеска Фрање Иловара најтужнији је сведок дечијег страдања у том усташком логору. Чувар гробља је своје „радне дане“ рачунао на „куне“ и „комаде“. Рачуне је својим потписом оверавала часна Гаудиенција. Свеску је описао Драгоје Лукић у својим књигама. На првој страни дневника записано је да је само 22. јула 1942. године сахрањено 107 деце. Онда стоји рачун и потврда: „Примио на рачун копања гробова 10 000 куна за сто комада дјеце покопане“. На следећем листићу је забелешка: „Рачун за укоп – 243 комада дјеце x 150 куна – 36 450 куна“. Од 22. јула до 11. августа 1942. године гробар је свакога дана записивао колико је покопано мушке, а колико женске деце. Крај сваког датума испод слова која су означавала пол, записивао је цифре или уносио само усправне цртице, свака цртица представљала је једну смрт.

Кроз дечији логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. август 1942. године према неким документима прошло је 3.336 махом српске деце, од тога више од 2.000 са Козаре.

За непуних месец и по дана у овом логору „званично“ је уморено 768 деце, узраста од неколико месеци до 14 година. На споменику је наведен број од 468 уморених заточеника дечијег логора, али права истина можда никада неће ни бити откривена.

Истраживач Драгоје Лукић је на једном месту навео бројку од 1.011, а на другом 1.026 умрле деце, рачунајући свакако Јастребарско и Реку, као и децу из Јастребарског која су умрла у загребачким болницама. Архив Југославије у Београду поседује фонд „Савезна Комисија за попис жртава рата 1941–1945. Босна и Херцеговина,“ (фонд 179, XXXIV, 46, A. 93) у ком је и списак 560 имена деце која су пострадала у Јастребарском. Нажалост, многе породице чија су деца пострадала нису преживеле грозоте ратног вихора.

Четврта кордунашка бригада НОВЈ заузела је Јастребарко 26. августа 1942. године, након чега је логор затворн. Комадант бригаде Никола Видовић наводи да су у логору затекли 727 заточене деце. Дечији логор у Сиску затворен је 8. јануара 1943. године.

Прву икону Светих новомученика – младенаца јастребарских, урадиле су монахиње манастира Светог Василија Острошког у Бијељини 2021. године, а њу је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије даривао Епархији горњокарловачкој.

Иницијативом и трудом Епископа горњокарловачког г. Герасима, Свети Архијерејски Сабор 21. маја 2022. године донео је одлуку: „На основу предања Православне Цркве, а сходно члану 69. тачка 8) Устава СПЦ, децу мученике јастребарске и сисачке прибројати Лику Светих.“ Њихов помен се прославља 13. јула/31. јуна.

Тропар, глас 1.

Православља изданци
и у телу анђели и нови страдалници, показали сте се,
о, младенци, у Јастребарском и Сиску храбро пострадавши,
украсили сте Цркву
која вам вапије: Слава Христу који вас прослави,
слава Њему који вас овенча,
слава Њему који нам
кроз вас кротост дарује.

Извор: СПЦ

Храм Светога Јована Шангајског у Батајници позива верни народ на славу храма! Данас, 01. јула, од 18 часова ће бити служено празнично бденије. Сутра, 02. јула, од 9 часова Светом Архијерејском Литургијом ће началствовати Митрополит сремски Василије, након чега ће уследити и резање славског колача. Добро дошли!

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46788

Одсек за спољашњу мисију Мисионарског одељења АЕМ наставља организацију редовних месечних предавања на енглеском језику у оквиру "NevskyTalks" пројекта, а која су усмерена ка мисионарском раду са страним држављанима који живе у Београду, а заинтересовани су за православно хришћанство. Ново предавање биће одржано у суботу, 31. маја 2025. године од 18 часова и 30 минута, у просторијама Мисионарског одељења при парохијском дому храма Светог Александра Невског на Дорћолу. На тему „Иконе“ говориће ђакон др Ђорђе Петровић, професор догматике у Богословији Светога Саве у Београду, а предвиђено је да модератор буде г. Давид Ђорђевић. Улаз је слободан.

Извор: Мисионарско одељење АЕМ

На редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве одржаног у Београду у крипти Храма Светог Саве на Врачару  13-17 маја 2025. године, а на сједници у суботу 17. маја 2025. године Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на приједлог Његовог преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија у диптихе светих унио имена Светих мученика рмањских пострадалих од оснивања свештене обитељи Светог Николаја Мирликијског чудотворца у Манастиру Рмњу.

Извор: Епархија бихаћко – петровачка

Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ и парох храма св. Александра Невског на Дорћолу ће у четвртак 8. маја 2025. године, одржати предавање у организацији Академије СПЦ за уметности и консервацију а у оквиру Трибине "Др Радослав Грујић". Предавање ће почети у 17 часова и 30 минута у свечаној дворани Светосавског културног и медијског центра СПЦ у Земуну (улица Рајачићева број 2).

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46483

У Богородичиној цркви у Земуну у Велику среду, 16. априла 2025, биће служена Света тајна Јелеосвећења, у наставку малог повечерја - од 17 часова, најавио је ђакон Рајко Згоњанин. Цео разговор у оквиру Јутарњег програма у којем су гостовали свештенослужитељи Богородичине цркве, свештеник Стефан Јовановић и ђакон Рајко, на тему дана Страсне седмице, налази се у рубрици "јутро" (линк је испод).

Више о богослужењима у поменутом храму - на његовој Инстаграм страници.

Цео разговор је на ОВОМ линку.

„Свети Владика Николај и наше време” назив је међународне научне конференције која се данас одржава у Палати Србија у Београду. У два панела, угледни теолози и историчари разговараће о раду и достигнућима великана нашег рода, али пре свега о његовом пресудном утицају на савремену српску теологију и национално биће. Благослов Патријарха српског Порфирија учесницима је пренео Епископ липљански Доситеј, пожелевши успешан рад научног скупа са којег ће бити објављен и зборник радова. У име организатора учеснике је поздравио министар у Влади Србије др Ненад Поповић, а благослов епархије у којој је рођен и почива Свети владика Николај упутио је Епископ ваљевски Исихије.

Научни скуп подељен је у два дела: историјски и теолошки, а теме којима се учесници баве имају распон од учешћа Николаја Велимировића у Првом светском рату, преко оснивања богомољачког покрета и нових богословија до прогонства и његовог утицаја на наше доба. Излагачи су професори Православног богословског факултета, Београдске и Карловачке богословије, као и представници других образовних и научних установа, укључујући и госте из Русије.

Скуп, који ће бити закључен учешћем игумана Манастира Лелића у којем се чувају мошти Светог владике Николаја, оца Георгија, телевизија "Храм" СПЦ снима у целини и биће емитован у нашем програму и на Јутјуб каналу ускоро. 

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46353