<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/page/16/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x43C;&#x438;&#x440;&#x430; - &#x442;&#x435;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x448;&#x43A;&#x43E; &#x442;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x447;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x438; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x440;&#x430;&#x437;&#x432;&#x43E;&#x458;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98-r23457/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_04/20220413-092611-522.jpeg.74bc4c11e9e1b2f08644c2018193bdd0.jpeg" /></p>
<div>
	<p>
		У години јубилеја, када прослављамо 100 година од првог освећења светог мира у обновљеној Српској Патријаршији, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у крипти Храма Светог Саве у уторак 12. априла 2022. године одржано је предавање на тему „Освећење светог мира - теолошко тумачење и историјски развој”. О освећењу светог мира или мироварењу говорили су шеф катедре за литургику Православног богословског факултета проф. др Ненад Милошевић и професори литургике протојереј - ставрофор др Владимир Вукашиновић и јереј др Србољуб Убипариповић.
	</p>

	<p>
		Предавању су присуствовали преосвећена господа викарни епископи Патријарха српског  ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, марчански Сава и умировљени Епископ канадски г. Георгије, директор Патријаршијске управне канцеларије протосинђел Данило, главни секретар Светог Архијерејског Синода протосинђел Нектарије, декан Православног богословског факултета протојереј др Зоран Ранковић, професори Православног богословског факултета, многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке и верни народ.
	</p>

	<p>
		Како је професор Вукашиновић навео ово предавање се организује као увод пред почетак припреме за спремање, односно кување, мира и његово освећење. Тим поводом и теме предавања су уприличене да појасне историјски и теолошки развој овог за Цркву веома важног догађаја, јер се свето миро користи за помазивање новокрштених у Светој Тајни Миропомазања, али исто тако и за освећење Часне Трпезе, као и приликом крунисања владара. О важности светог мира довољно је рећи да је суштина освећења Часне Трпезе, а самим тим и новог храма, у њеном помазивању овим миром. Док, са друге стране, у храму којем није освећена часна трпеза не могу се вршити хиротоније епископа, како је рекао професор Милошевић, указујући да је у томе најчвршћа теолошка веза између Цркве и њеног епископа. Јер без епископа нема Цркве, а без Цркве ни епископ не може бити епископ. 
	</p>

	<p>
		Професор Ненад Милошевић је у реферату посветио пажњу о смислу и значењу светог мира, док је главна тема реферата професора Србољуба Убипариповића била о литургијској употреби светог мира. Професор Владимир Вукашиновић је у свом излагању говорио о историјском развоју овог литургијског чина, а посебну пажњу је посветио теми историјата освећења светога мира у обновљеној Српској Патријаршији.
	</p>

	<p>
		<strong>Звучни запис ове вечери који је начинио репортер радија "Слово љубве" Марко Весић, емитоваћемо вечерас, у среду 13. априла 2022. године од 21 час, у оквиру емисије "Збор зборила господа хришћанска".</strong>
	</p>

	<div>
		 
	</div>

	<p>
		<i><b>Извор:</b> Радио Слово љубве</i>
	</p>

	<div class="ipsEmbeddedVideo">
		<div>
			<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="113" width="200" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/AcrNiFoK0Zs?feature=oembed"></iframe>
		</div>
	</div>

	<p>
		 
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">23457</guid><pubDate>Wed, 13 Apr 2022 13:40:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x413;&#x440;&#x430;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430;: &#x410;&#x443;&#x434;&#x438;&#x43E; &#x438;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x430; &#x201E;&#x408;&#x430;&#x441;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x446;, &#x43B;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440; &#x441;&#x43C;&#x440;&#x442;&#x438;, &#x437;&#x435;&#x43C;&#x459;&#x430; &#x436;&#x438;&#x432;&#x438;&#x445;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0-%E2%80%9E%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85%E2%80%9C-r23454/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_04/20220412-163223-787.jpg.9fbf2f090a7b9e5d00e2161a75ee8f5d.jpg" /></p>
<p>
	Галерија уметности Приштина - Грачаница и Дом културе „Грачаница“ Вас позивају на отварање аудио изложбе „Јасеновац, логор смрти, земља живих“ у среду 13. априла 2022. године у 20 часова. Ова интерактивна изложба, аутора Дарка Николића и Богдана Шпањевића, доноси осам звучних записа, радиофонских прича о жртвама логора Јасеновац, подсећа Дом културе Грачаница на својој "Фејсбук" страници. Како је најављено, на отварању изложбе ће говорити Преосвећени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић, кустос–историчар Музеја жртава геноцида Стефан Радојковић и аутор Дарко Николић.
</p>

<p>
	Уметничка димензија овог пројекта нарочито је истакнута учешћем глумаца Радивоја Раше Буквића и Бојане Ковачевић Гајин, који су, у улогама наратора, снимили приче и вођења. Дизајн звука који представља централни елемент искуства изложбе потписује Наталија Страхинић.
</p>

<p>
	Организатори догађаја, Галерија уметности Приштина-Грачаница и Дом културе „Грачаница“ напомињу да су мобилни телефон и слушалице неопходни током изложбе, како би посетиоци могли да слушају приче.
</p>

<div>
	 
</div>

<p>
	<i><b>Извор:</b> <a href="https://www.facebook.com/events/377463784074775/?privacy_mutation_token=eyJ0eXBlIjowLCJjcmVhdGlvbl90aW1lIjoxNjQ5NzczMjAzLCJjYWxsc2l0ZV9pZCI6MzU5MDM2MDAxOTY4NDMyfQ%3D%3D&amp;acontext=%7B%22ref_newsfeed_story_type%22%3A%22regular%22%2C%22source%22%3A%223%22%2C%25" rel="external nofollow">"Фејсбук" страница Дома културе "Грачаница",</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23454</guid><pubDate>Tue, 12 Apr 2022 19:47:37 +0000</pubDate></item><item><title>&#x417;&#x430; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x443; &#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x431;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x43A;&#x430;, &#x43E;&#x43D; &#x458;&#x435; &#x43C;&#x43E;&#x433;&#x430;&#x43E; &#x441;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B7%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%BE%D0%BD-%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5-r23431/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_04/images.jpg.22135b5bd2d8d1029da769f88c70bf81.jpg" /></p>
<p>
	Блаженопочивши владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије био је веома значајна личност за све православне у Херцеговини и имао је невјероватну бригу за сваког човјека, рекао је игуман манастира Житомислић Данило Павловић.
</p>

<p>
	– Владика Атанасије имао је велику и посебну љубав према Житомислићу, саосјећање према порушеним светињама у долини Неретве – истакао је игуман Данило у Музеју манастира Житомислић, гдје је вечерас одржано “Вече сјећања на владику Атанасија”.
</p>

<p>
	Он је истакао да је владика Атанасије био човјек Јеванђеља, велики теолог и историчар и да је све што је радио било темељно, а сваки сусрет са њим увијек је резултовао неким преображајем.
</p>

<p>
	Игуман Данило нагласио је да је владика Атанасије у многим манастирима у Херцеговини покренуо монаштво и обновио многе манастире који почињу бити отворени за све.
</p>

<p>
	Он је рекао да је владика имао велику пажњу према свим вјерницима, али и људима који нису православне вјере.
</p>

<p>
	– Његова смрт је прелазак у живот вјечни и то је нова епоха његовог дјеловања – истакао је игуман Данило.
</p>

<p>
	Игуманија Петропавловог манастира мати Павла рекла је да ниједан сусрет у протеклој години није прошао, а да се на њему нису сјетили владике Атанасија.
</p>

<p>
	– Он је оставио велику празнину, али и велику утјеху. Све више смо свједоци колико нам је даровао и блага оставио. Имао је чудну енергију да у вама покрене нешто. Не знам да ли је ико могао да запали ватру и љубав према Цркви као владика Атанасије. Сусрет са њим је значио промјену начина живота – подсјетила је игуманија Павла.
</p>

<p>
	Она је рекла да се владика Атанасије 1994. водио тристо ратне сирочади у Грчку, а са собом је повео петнаестак васпитача који су и сами били средњошколци.
</p>

<p>
	– За њега није било препрека, он је могао све. Просто је немогуће какву енергију и ревност је имао – нагласила је мати Павла.
</p>

<p>
	Она је рекла да је отац Јустин Ћелијски био његов духовни отац и да се уз њега изградио као монах, те додала да су и грчки монаси на њега имали утицај.
</p>

<p>
	– Нама је у манастиру само једном рекао неку поуку, мислили смо да ће рећи ко зна шта, а рекао је – свако зашто има своје зато. Међутим, цијели његов живот је био поука – додала је игуманија.
</p>

<p>
	Требињски свештеник протојереј ставрофор Дражан Тупањанин присјетио се дана када је владика Атанасије стигао у Херцеговину.
</p>

<p>
	– Дошао је са свитом црногорских свештеника и монаха. Одједном су постали тако домаћи. Сваки његов потез који је био неконвенционалан, за мене је био откровење. Ми млади који смо ишли у Цркву тада имали смо неодољиву жељу да га слиједимо – рекао је Тупањанин.
</p>

<p>
	Он је додао да је владика Атанасије знао како се Црква остварује, а његов долазак био је благослов за Херцеговину.
</p>

<p>
	– Поред њега је човјек могао да се развија. Та његова спољна “грубост” – све се завршавало ту, није било накнаде казне, злопамћења. Владика Атанасије је плодотворно дјеловао на нас – рекао је Тупањанин.
</p>

<p>
	Он је нагласио да је владика Атанасије личност светоотачких димензија, те теолог који је имао искуство божанских енергија.
</p>

<p>
	У Музеју манастира Житомислић на Благовијести је отворена и изложба фотографија владике Атанасија “Твоје од твојих”.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a href="https://mitropolija.com/2022/04/10/za-vladiku-atanasija-nije-bilo-prepreka-on-je-mogao-sve/" rel="external nofollow">https://mitropolija.com/2022/04/10/za-vladiku-atanasija-nije-bilo-prepreka-on-je-mogao-sve/</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23431</guid><pubDate>Sun, 10 Apr 2022 11:22:59 +0000</pubDate></item><item><title>&#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D; &#x438; &#x41D;&#x430;&#x442;&#x430;&#x448;&#x430; &#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x422;&#x440;&#x430;&#x433; &#x437;&#x430; &#x432;&#x435;&#x447;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%B7%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-r23415/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_04/1551712932_Snimakekrana2022-04-07173218.png.7846b9e460956556c447be811c927ecc.png" /></p>
<div>
	<div>
		<p>
			Фрескописци Јован и Наташа Атанасковић из уметничког атељеа "Цинобер 011", годинама раде на осликавању заветног Храма српског народа - Спомен-Храма Светога Саве на Врачару. Радио "Слово љубве" у овом специјалном разговору забележеном крајем марта 2022. године, доноси приповест о осликавању деамбулаторијума, простору Храма који се налази у најисточнијем делу цркве (иза централног олтара), а у коме су фрескописани сви Архиепископи и Патријарси српски - од Светога Саве до Патријарха Порфирија. Поред тога, уз јединствене фреске-портрете, налази се још седам посебних представа које приказују најзначајније моменте из историје Српске Православне Цркве. Наши саговорници откривају како је текао рад, шта је све било неопходно за овај комплексни подухват, али и који то детаљи красе његове зидове. "Слава Господу на свему" истичу Јован и Наташа.
		</p>

		<p>
			Посебну <a href="http://www.slovoljubve.com/cir/Piclist.asp?start=1" rel="external nofollow"><strong>галерију фотографија</strong></a> коју ексклузивно делимо са посетиоцима наше странице, начинила је новинар Јелена Јеж после снимања разговора са уметницима, а благодарећи љубави г. Јована Атанасковића, делимо са вама и неколико његових фотографија из деамбулаторијума Светосавског храма на Врачару.
		</p>

		<p>
			<em>Свако преузимање и дељење фотографија, без навођења аутора и извора, је нелегално.</em>
		</p>

		<div>
			 
		</div>

		<p>
			<i><b>Фото:</b> ЈЈеж, Радио "Слово љубве"</i>
		</p>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<i class="fa"></i> Звучни запис <span> </span>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<div>
			<div>
				<div>
					<audio controls="" data-audio-embed=""></audio>
				</div>
			</div>
		</div>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	 
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23415</guid><pubDate>Thu, 07 Apr 2022 15:33:30 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x430; &#x43E; &#x441;&#x442;&#x432;&#x430;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x430;&#x448;&#x442;&#x432;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x435; &#x412;&#x43E;&#x458;&#x430; &#x411;&#x438;&#x43B;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x425;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%83-r23409/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_04/1548431771_Snimakekrana2022-04-07131243.png.b004a8efb8817a67e5805873da3ec156.png" /></p>
<p>
	У манастиру Хиландар представљена је 27. марта 2022. године књига „Хиландарац ван Хиландара - Стопама Светог Симеона“, која је посвећена уметности протојереја-ставрофора др Војислава Билбије, известила је Задужбина Хиландара.
</p>

<p>
	Књига је објављена 2021. у издању Друштва пријатеља манастира Хиландара из Бањалуке, са благословом архимандрита Методија, игумана Хиландара. Издање је помогао Републички секретаријат за вере Владе Републике Српске.
</p>

<p>
	Скупу који је одржан у свечаном салону манастира присуствовали су  хиландарски игуман Методије, прота Војислав Билбија, Мирко Марић, Републички Секретаријат за вере Владе Републике Српске, о. Срђан Рољић, духовник Друштва пријатеља манастира Хиландара из Бања Луке, Игор Тодоровић, председник Друштва, проф. др Саша Павловић, чланови уредништва издања. Представљању је у великом броју присуствовала и хиландарска братија, заједно са радницима и гостима који су боравили у манастиру.
</p>

<p>
	Ова збирка и каталог уметничких радова проте Воја, који је својим богонадахнутим стваралаштвом оставио неизбрисив траг у Хиландару, дочекана је са великом радошћу. Реч је о публикаци о делима везаним за манастир Хиландар и Светог Симеона Мироточивог.
</p>

<p>
	Нека од капиталних дела проте Воја налазе се у Хиландару. Највећу инспирацију за свој рад, као и духовно испуњење, о. Војислав добио је управо на Светој Гори. Његов целокупни рад, како у стилском тако и у тематском приступу, прелама се кроз призму личности Светог Симеона и манастира Хиландара. Богат језик његовог стваралаштва изражен је кроз мноштво техника, материјала, облика, величина, намена и употреба.
</p>

<p>
	Његов рад би се могао окарактерисати као непрекидна молитва, изражена кроз уметност, углавном у племенитим материјалима – сребро, злато, дрво - најчешће тисовина, као и у кости, са интарзијама од корала, драгог камења и другог.
</p>

<div>
	 
</div>

<p>
	<i><b>Извор:</b> Задужбина Хиландара инстаграм</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23409</guid><pubDate>Thu, 07 Apr 2022 11:13:13 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x43E;&#x431;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x43A;&#x430; &#x414;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x425;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%83-r23341/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/20220330-111419-253.jpg.aef1e299cff4598f1e149291ef6591f4.jpg" /></p>
<p>
	Задужбина светог манастира Хиландара је светлописима г. Драгомира Кривокуће известила о радовима на обнови хиландарског конака Дохија.
</p>

<p>
	Дохија, као и Игуменарија, чине један од настаријих делова комплекса манастира који су и били главни узрок пожара 2004. године. Игуменарија је део средњовековне целине из времена Св. Саве и Св. Симеона (почетак 12. века), док Дохија представља његово прво проширење, највероватније из периода пре великог грађења (крајем 13. и почетком 14. века) у време Светог Краља Милутина.
</p>

<p>
	Конак Дохија се налази на западној страни ове целине, између Великог конака, зиданог 1816/1821. и два параклиса који су један изнад другог: Св. Саве и Св. Димитрија. Колико је познато, ово здање је горело два пута, нешто пре 1777. и 2004. године. После другог пожара, остали су само масивни зидови и лукови. Грађевина је раније била дужа него данас и настављала се у објекат који је делио двориште на два дела (монашко-манастирско и економско). Током радова 1816. године његов североисточни део је порушен када је изграђен Велики конак. Конак је пре пожара имао 5 етажа и у њему су се налазиле манастирка пекара, складишта хране (по гркој речи за магацин хране овај објекат је и добио име Дохија) и монашке келије.
</p>

<p>
	(Извор -  страница <a href="https://www.hilandar.org/moleban-za-uspesnu-obnovu-dohije-i-igumenarije/" rel="external nofollow">Задужбине Хиландара</a>)
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23341</guid><pubDate>Wed, 30 Mar 2022 10:36:27 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x438;&#x441;&#x43F;&#x440;&#x430;&#x45B;&#x430;&#x458; &#x43C;&#x430;&#x442;&#x438; &#x410;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435; &#x438;&#x433;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x432;&#x440;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x420;&#x430;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%98-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-r23319/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/20220328-140559-161.jpg.a3be5ac570a9e7655b48cb0f00f4ff55.jpg" /></p>
<div>
	<div>
		<p>
			Опело новопрестављеној слушкињи Божјој, игуманији врдничке Раванице, мати Анастасији (Поповић) данас, 28. марта 2022. године, служио је Преосвећени Епископ сремски г. Василије, уз саслужење високопреподобних архимандрита Доситеја игумана гргетешког и Нифонта, архијерејског заменика (Епархија шабачка), свештенства и монаштва Епархије сремске и других Епархија наше Свете Цркве. Литургији и опелу су присуствовала сестринства фрушкогорских манастира, духовна чада, родбина, пријатељи и сарадници манастира, кумови славски и многобројни народ. Мати игуманија је сахрањена у врдничкој Раваници.
		</p>

		<p>
			Мати Анастасија  је уснула у Господу у Недељу Крстопокону, 27. марта 2022. године, нешто после 13 часова.
		</p>

		<p>
			Рођена је 30. августа 1946. године. У Манастир у Боговађи ступила је 27. августа 1964. године, а замонашена је на Ђурђевдан 1968. године. Малу схиму је добила 27. јуна 1990. године, са благословом Епископа сремског г. Василија. За игуманију манастира Раванице у Врднику постављена је 27. јуна 1991. године.
		</p>

		<p>
			Вечан спомен мати Анастасији.
		</p>

		<p>
			 
		</p>

		<p>
			<i><b>Извор:</b> Радио Слово љубве</i>
		</p>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<i class="fa"></i> Беседа Владике Василија на опелу мати Анастасији:
	</div>

	<div>
		<a href="http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/Ep.sremski%20Vasilije%20opelo%20mati%20Anastasiji%20vrdnicka%20Ravanica%2028.03.22.mp3" rel="external nofollow">http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/Ep.sremski Vasilije opelo mati Anastasiji vrdnicka Ravanica 28.03.22.mp3</a>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">23319</guid><pubDate>Mon, 28 Mar 2022 16:31:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41F;&#x43E;&#x440;&#x444;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x446;&#x443; &#x41D;&#x410;&#x422;&#x41E; &#x430;&#x433;&#x440;&#x435;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x421;&#x432;&#x430;&#x43A;&#x43E; &#x431;&#x440;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x443;&#x431;&#x438;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; - &#x442;&#x440;&#x430;&#x433;&#x435;&#x434;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE-%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-r23298/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/image_2022-03-24_234845.png.85ac2b7af0fe81ba9c4027435eae3a1d.png" /></p>
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је вечерас, на Тргу српских ратника у Краљеву, парастос жртвама бомбардовања, чиме је почело обележавање Данa сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године. Након молитве Његова Светост је у беседи истакао да "свако братоубиство јесте трагедија, срамота и пораз читавог људског рода".
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Патријарх је подсетио да човек - који је врхунац Божјег стварања, створен Божјом љубављу, створен за љубав, за хармонију, за даље стварање и слободан без остатка - већ у другој генерацији - чини свој највећи грех - грех братоубиства. "Наш дивни светитељ и владар српски деспот Стефан Лазаревић, у "Слову љубве", описујући трагику првог убиства у историји света, отмено, суптилно и суздржано каже да - Каин, љубави туђ, Авељу рече - изиђимо у поље. Од тада, па до данас, безброј пута се ова сцена поновила и непрестано се понавља", нагласио је Патријарх и наставио:
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	"Братоубица љубави и свему светом туђ, поништава и укида другог човека, укида ближњег, али он не зна да тиме поништава и свој лик, поништава себе, јер атакује на сопствену природу", рекао је Његова Светост и додао да је стога "свако убиство - братоубиство - јер сви су људи створени као деца Божија и међусобно као браћа".
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Патријарх је подсетио: "Чињеница је непобитна да је тада 19 држава учествовало у каиновском злочину, бомбардовању, у разарању нашега народа народа и наше земље. Разарању праћеном медијским фабрикама и трговањима истинама и лажима, пласирањем клевета о нама, о нашој Цркви, о нашем народу. Тада смо били суочени са бескрупулозним злом, са силом која ни тада, као ни било када, није узимала у обзир право и правду. Једини критеријум био је и јесте, моћ и сила".
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Његова Светост је указао да смо тада били "суочени са злом пред којим ум стаје, пред којим остајемо неми, без речи", али да "наше страдање од првог мученика, протомученика Христа Господа, ћутање претвара у снагу, у молитву, у снагу молитве за све који страдају на правди Бога. Молитва је наше надахнуће за стварање, за уметност" - истакао је Патријарх. 
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Његова Светост је рекао да се зато молимо за нашу браћу и сестре пострадале у НАТО агресији на Србију, али се молимо и за све који данас страдају било где. "Молимо се за мир уопште, за мир света. Молимо се данас посебно за престанак сукоба у Украјини. Молимо се и за мир на Блиском Истоку, у Африци, свуда. Молимо се да сви разумемо и да сви разумеју да смо међусобно сви повезани, да смо једни другима потребни. Сви људи су браћа и сви људи су наша браћа", рекао је Свјатјејши и додао да су "наша браћа чак и онда и они који нас прогоне, којима смо и до данас мета".
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	"Молимо се и за оне који нас клевећу. Ми њих прогонити нећемо и клеветати нећемо. Али истину, и због њих и због нас, објављиваћемо и сведочићемо", рекао је Патријарх истакавши да се "наше страдање не сме пројавити као злопамћење - оно се мора претворити у снагу за сведочење истине, правде, љубави и мира, у снагу праштања и покајања. Мора се преобразити у живот у сваком добру и у живот у Христоликој врлини" - нагласио је Патријарх Порфирије.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	"Ту нам је", наставио је Његова Светост, "потребна и помоћ Божија, коју ево данас, сећајући се и молећи за пострадале невине током НАТО бомбардовања, призивамо. Упорно и непрестано показујемо ми људи да нам је помоћ Божија потребна, да не можемо сами, да не можемо да превазиђемо ону истину да је наш ближњи Каин, да је човек човеку Каин" рекао је Патријарх српски и узнео молитву да Господ "просветли нашу таму и учини све људе истинском децом Својом и правом браћом међу собом".
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Патријарх Порфирије је на крају беседе позвао све "данас овде сабране", у данима Часнога поста и припреме за дочек најрадоснијег празника Васкрсења Господњег, да се посвете "међусобном измирењу и међусобном праштању, стицању љубави и мира Божијег, мира који превазилази сваки ум".
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Након беседе Његове Светости настављен је програм обележавања Дана сећања који директно преносе РТС и РТРС.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23298</guid><pubDate>Thu, 24 Mar 2022 22:47:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x448;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x43C; &#x420;&#x421; &#x434;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441; &#x43F;&#x430;&#x440;&#x430;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x441;&#x438; &#x436;&#x440;&#x442;&#x432;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x41D;&#x410;&#x422;&#x41E; &#x431;&#x43E;&#x43C;&#x431;&#x430;&#x440;&#x434;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D1%81-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%B8-%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-r23290/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/20220324-115518-273.jpg.7134c87d48b1f1c94e5f88c5b6a9682b.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	У храмовима широм Републике Српске данас, 24. марта 2022. године, биће служени парастос жртвама НАТО бомбардовања Републике Српске и Савезне Републике Југославије, најављено је из Србског сабрања "Баштионик".
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Из "Баштионика" су позвали све српске родољубе да у молитвама помену пострадале у злочинима НАТО агресора, а све храбре и истинољубиве људе широм света да се сете жртава једног бројчано малог, али својим вековним доприносом у борби против зла великог европског народа, који је крај 20. века дочекао под бомбама са уранијумом.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Парастоси ће бити служени у Бањалуци, Приједору, Невесињу, Лакташима, Брчком, Мркоњић Граду, Козарској Дубици, Теслићу и другим локалним заједницама, са почетком у 11 часова.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Одавање почасти жртвама бомбардовања у Бањалуци ће почети на Тргу Крајине у 10.30 часова симболичном шетњом представника Србског сабрања "Баштионик" до Саборног храма Христа Спаситеља.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Из тог сабрања су истакли да је циљ да сви заједно допринесу развоју културе памћења и покажу да су Срби народ који "умије да прашта, али и да памти", пренела је РТРС.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span><a href="https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=467805" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">РТРС</a></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23290</guid><pubDate>Thu, 24 Mar 2022 13:00:28 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x43D;&#x452;&#x438;&#x458;&#x430;: &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x444;. &#x434;&#x440; &#x41C;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x41B;&#x43E;&#x43C;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B8%D0%BD%D1%92%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84-%D0%B4%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0-r23289/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/image_2022-03-24_135856.png.3feac4efb41e83cca2731698779830ae.png" /></p>
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Циклус предавања „Српска заветна мисао“ у Храму Светог цара Константина и царице Јелене у Инђији биће настављен у суботу 26. марта 2022. године у 18 часова, гостовањем проф. др Мила Ломпара, редовног професора Филолошког факултета у Београду, који ће говорити на тему „Српски културни образац“. Исте вечери ће бити представљена и његова књига „Слобода и истина“ у издању ИК "Catenа mundi" из Београда.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Подсетимо да је циклус предавања „Српска заветна мисао“ у  Храму Светог цара Константина и царице Јелене у Инђији започет у јануару предавањем проф. др Милоша Ковића „Заветна мисао у српској спољној политици до 1918. године“, a настављен у фебруару гостовањем проф. др Борислава Гроздића, пуковника у пензији, некадашњег професора Војне етике на Војној академији, темом „Српски војник у косовском завету“.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	После предавања проф. Ломпара, 29. априла ће говорити књижевник Бранислав Матић, уредник часописа „Национална ревија Србија“, а у мају др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Завршна трибина циклуса на тему „Заветна мисао у делу Жарка Видовића“, биће одржана о Видовдану 2022. године.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Храм св. цара Константина и царице Јелене у Инђији</i>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23289</guid><pubDate>Thu, 24 Mar 2022 12:58:59 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41F;&#x43E;&#x440;&#x444;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x434;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441; &#x443; &#x41A;&#x440;&#x430;&#x459;&#x435;&#x432;&#x443; - &#x414;&#x430;&#x43D; &#x441;&#x435;&#x45B;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x436;&#x440;&#x442;&#x432;&#x435; &#x41D;&#x410;&#x422;&#x41E;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%83-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE-r23285/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/20220324-074528-835.jpg.a1cb554879c876879a108627657f5877.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Данас, 24. марта 2022. године, у Краљеву ће бити обележен Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године, коме ће присуствовати Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, сазнаје Радио "Слово љубве". Централна церемонија обележавања Дана сећања одржаће се на Тргу српских ратника са почетком у 20 часова, а пре тога ће Патријарх Порфирије служити парастос жртвама.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Пре 23 године, НАТО је почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије НАТО-а убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције. Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајца, а 25 особа се и данас води као нестало. Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица агресије није нашао на мети. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених уранијумом.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23285</guid><pubDate>Thu, 24 Mar 2022 12:37:43 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x446;&#x435;&#x440;&#x442; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E;-&#x434;&#x435;&#x447;&#x438;&#x458;&#x435;&#x433; &#x445;&#x43E;&#x440;&#x430; "&#x41E;&#x440;&#x43B;&#x438;&#x45B;" &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x446;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3-%D1%85%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D1%86%D1%83-r23272/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/541186248_Snimakekrana2022-03-22140117.png.5453c4e433cc32b8b216dd0bdcd0306e.png" /></p>
<p>
	На великој сцени Коларчеве Задужбине у суботу, 26. марта 2022. године, у 11 часова у оквиру пројекта "Како се слуша концерт" одржаће се концерт Црквено-дечијег хора и оркестра "Орлић" из Батајнице, под руководством диригената Милице и Јелене Павловић. На репертоару ће се наћи пре свега духовна музика, као и традиционалне, родољубиве и дечије песме. Овом приликом хор ће премијерно извести чак 5 композиција од којих су две на руском и једна на македонском језику.
</p>

<p>
	"Како се слуша концерт" је назив за серију концерата који су првенствено намењени деци која први пут долазе да слушају концерт. Организатори пројекта су имали идеју да кроз малу школу бонтона деци објасне шта се ради на концерту и како се заправо слуша концерт. Концерт хора "Орлић" је, наравно, намењен свим заинтересованима који би желели уживо да слушају овај хор без обзира на узраст. 
</p>

<p>
	Овом приликом на сцени Коларчеве Задужбине представиће се око 45 чланова хора и 8 чланова оркестра. 
</p>

<p>
	Црквено–дечији хор и оркестар ,,Орлић“ основан је 2010. године при Храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници. Данас броји око 50 чланова дечијег узраста и младих до 20 година. Деца су подељена у две групе, а диригенти су сестре: Јелена и Милица Павловић.
</p>

<p>
	Хор негује духовну и  традиционалну музику, руске и дечије песме, а успешно смо се представили на Светосавској академији у Дарувару извођењем одломка из Прве српске опере „На уранку“ Станислава Биничког. Хор Орлић је имао бројне наступе и значајне успехе, а неки од њих су:
</p>

<p>
	17. Међународни фестивал хорова „Звучит Москва“ 2019. године, освојено 1. место и Лауреат 1. степена. 2018. године на Међународном фестивалу „Мајске музичке свечаности“ у Бјељини 100 бодова, златна медаља, а диригент Јелена је добила повељу за најбољег дирегента у категорији дечијих хорова. 2019. године на истом фестивалу златна медаља, 100 бодова и победник фестивала са титулом Grand prix фестивала. 1. онлајн фестивал „Мелодианум“ у Кикинди, 100 бодова, златна медаља, победник у категорији дечијих хорова, посебна награда за одабир такмичарског програма.
</p>

<p>
	Хор има континуирану сарадњу са Руским домом  у  Београду. Чланови хора „Орлић“ радо учествују на хуманитарним концертима, духовним академијама, воле да посећују цркве и манастире и сваке године организују Васкршњи концерт. Хор редовно пева на Светим Литургијама у Храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници.
</p>

<p>
	Улазница за концерт је 300 дин.
</p>

<div>
	 
</div>

<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио Слово љубве</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23272</guid><pubDate>Tue, 22 Mar 2022 13:00:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x413;. &#x41F;&#x43E;&#x440;&#x444;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; - &#x41F;&#x43E;&#x441;&#x442;, &#x432;&#x440;&#x43B;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x430;&#x436;&#x430;&#x432;&#x430; &#x447;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B2%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0-r23235/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/861077925_Snimakekrana2022-03-16150200.png.f49f4f7a57eb918433ac7262ef5c0d2c.png" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="113" width="200" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/PAFgTb9pvNo?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	<span>У оквиру великопосног циклуса предавања у крипти храма Светог Саве на Врачару, прво у низу одржао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Првојерарх Српске Православне Цркве одржао је предавање на тему "Пост - врлина која преображава човека" у уторак 15. марта 2022. године. Крипта храма Светог Саве била је испуњена бројним верним народом, а предавању су присуствовали и Преосвећена господа викарни епископи: ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, марчански Сава, протосинђел Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије, протосинђел Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, многобројно свештенствомонаштво и свештенство.</span>
</p>

<div>
	 
</div>

<p>
	<a href="https://www.youtube.com/channel/UCXnRkfjybyv7931skQWumDQ" rel="external nofollow">Телевизија Храм</a>
</p>

<p>
	 
	</p><p>
		 
	</p>

]]></description><guid isPermaLink="false">23235</guid><pubDate>Wed, 16 Mar 2022 14:02:23 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x410;&#x43A;&#x430;&#x442;&#x438;&#x441;&#x442; &#x438; &#x434;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x43E; &#x432;&#x435;&#x447;&#x435; &#x443; &#x43D;&#x435;&#x434;&#x435;&#x459;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346437209/%D0%B1%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82-%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5-%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D1%83-r23206/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/20220311-144913-34.jpg.dbf938e0d7a128134f6d119d4de6ef87.jpg" /></p>
<div>
	<p>
		Храм св. Кирила и Методија у земунском насељу Бусије (Епархија сремска), позива благочестиви народ да дође у Недељу Православља 13. марта 2022. године у 18 часова, када ће прво бити служен Акатист Пресветој Богородици хиландарској Тројеручици, а потом и одржано духовно вече на тему "Вера и здравље". Беседиће архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори, сазнаје Раио "Слово љубве" благодарећи г-ђи Зорици Зец. Сви су добродошли на молитву и поучно слово.
	</p>

	<div>
		 
	</div>

	<p>
		<i><b>Извор:</b> Радио "Слово љубве"</i>
	</p>
</div>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/20220311-144913-34.jpg.c047803409465b85fa02e92af237571c.jpg" data-fileid="43166" data-fileext="jpg" rel="">                         <img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="43166" data-ratio="133.33" width="567" alt="20220311-144913-34.thumb.jpg.22351ec7f9b134f2ec44ec9febc9428f.jpg" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/20220311-144913-34.thumb.jpg.22351ec7f9b134f2ec44ec9febc9428f.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png" /></a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23206</guid><pubDate>Fri, 11 Mar 2022 20:14:50 +0000</pubDate></item></channel></rss>
