Ових дана молитвено се сећамо преподобног оца нашег Тадеја Витовничког који је блажено уснуо у Господу пре 19 година, у ноћи између 13. и 14. априла. Као један од великих стараца нашег времена отац Тадеј је био пример савременог исихасте који својим поукама и данас духовно укрепљује оне који траже Господа.

Његовим молитвама да нас Бог укрепи!

Поводом годишњице кончине блаженог Старца подсећамо на неке од његових поука:

СМИРЕНОСТ ЈЕ ВЕЋА НЕГО ПОБЕЂИВАЊЕ СИЛНИХ И НАОРУЖАНИХ АРМИЈА

Неуздање у себе и нада у Бога су потребни за духовну борбу, али су недовољни. Ако останемо само на њима, не само да нећемо добити победу, него можемо пасти у још веће зло. Зато поред њих морамо користити и друга духовна вежбања. …

КАДА ЈЕ УМ У ПРИРОДНОМ СТАЊУ ОН ЈЕ СЛОБОДАН И ЧИСТ

Ми не судимо правилно зато што не гледамо дубину ствари него се од првог погледа, судећи по спољашности, испуњавамо љубављу или мржњом према њима. А љубав или мржња овладају умом и замрачују га те не може правилно да суди. Зато, кад посматраш нешто или мислиш о чему, обуздај што више можеш своје жеље и не дозволи да се према томе што оцењујеш одмах занесеш љубављу или га одмах омрзнеш, него га незаинтересовано посматрај самим умом. Кад је ум у свом природном стању и није помрачен страшћу, он је слободан и чист и може да сазнаје истину, да прониче у дубину ствари у којима се под лажном привлачном спољашношћу често скрива зло, а под ружним спољним изгледом добро. …

О ЧУВАЊУ УМА ОД НЕПОТРЕБНОГ ЗНАЊА

Као што је потребно чувати ум од незнања, тако је потребно чувати га и од многог празног знања и радозналости. Јер ако се ум пуни многим знањем, не искључујући ту и сујетно, непотребно и штетно, постаће неспособан да сазнаје шта је добро за наше исправљање и усавршавање. Зато се према земаљским стварима које су дозвољене мораш односити као да си већ умро. Стављај свој ум у себе и држи га далеко од свих ствари овога света. …

ПОТРЕБНО ЈЕ УПРАВЉАЊЕ ВОЉОМ

Поред управљања умом потребно је управљање вољом. Не допуштај вољи вољи да иде за својим жељама, него нека увек буде једна са вољом Божијом. Имај при томе увек на уму да није довољно само желети оно што је Богу угодно, него му треба служити чистим срцем и без жеље да се угађа себи. Да би се у томе успело, мора се издржати страшнија борба са својом природом него иједна до сада. Јер је наша природа толико склона себи, да је у свим, чак и најбољим и најдуховнијим делима, спремна да задовољи себе и да се тиме неприметно и похотљиво храни. Зато се, када пред нама стоје духовна дела, догађа да зажелимо да их извршимо, али не зато што нас на то покреће воља Божија и не ради тога да би смо угодили Богу, него ради оних задовљстава која нам та дела са собом доносе.Та је замка утолико скривенија, уколико је духовније оно што желимо. Зато се не смемо задовољити само тиме да желимо оно што хоће Бог, него морамо желети то, када, како и зашто он хоће. Апостол нам заповеда да пазимо шта је воља Божија, не само добра, него и угодна и савршена: “Не понашајте се према овоме веку, него се промените обнављањем ума свога, да бисте могли знати која је добра и угодна и савршена воља Божија”. (Рим.12,2). Јер ако у делу буде макар каквог недостатка, или ако то дело не вршимо од свег срца, оно је несавршено. Знај да и када желимо и тражимо само Бога, могу и у томе бити неки недостаци и поткрасти се грешке које долазе од наше љубави према себи, нарочито ако више имамо у виду своје сопствено добро него Бога. …

ГОСПОДАР ВАСИОНЕ УКАЗУЈЕ ЧАСТ

Да би лакше принудио вољу да у свему жели да служи Богу, сећај се чешће да је Бог у много чему показао љубав према теби. Створио те је ни из чега по својо слици и прилици и ставио ти на расположење све ствари; избавио те од служења злом духу, послао свог Јединородног Сина да би те искупио најтежом и најпрезренијом смрћу; сваког тренутка чува те од непријатеља, помаже те својом Божанском љубављу и даје ти за храну, у светим Тајнама, тело и крав свога Сина. …

ПО ДУХУ ХОДИТЕ И ЖЕЉА ТЕЛЕСНИХ НЕ ИЗВРШАВАЈТЕ

У духовном рату ратују међу собом две воље које живе у нама; једна припада разумном делу душе и зато се зове разумном, вишом вољом, а друга припада нашој нижој, чулној природи и назива се чулном, нижом, телесном, страсном вољом. Виша воља тежи добру, а нижа злу. То долази само по себи, па нам се добра жеља не урачунава у врлину, нити зла у грех. Урачунавање зависи од нашег слободног опредељња: када се опредељујемо за зло, урачунава нам се у зло. А добра и лоша жеља иду заједно, кад се појави једна, одмах се после ње јавља и друга. Ми се можемо слободно определити и за добро и за зло. У томе се и састоји наша невидљива духовна борба. Циљ те борбе је да се никако не дозволи себи да идемо за жељама ниже, телесне и страсне воље, него да се увек иде за вишом, јер је она Воља Божија. Основни закон нашег постојања је да се њој покоравамо: “Бога се бој, и заповести његове држи, јер то је све човеку” (Књ.проп.12,13). И једна и друга жеља вуче вољу и жели да је потчини себи. Осудиш ли нижу и определиш ли се за вишу, победа је са тобом. Изабереш ли нижу и презреш ли вишу, бићеш побеђен. Свети апостол Павле пише да се у нама води борба: “Налазим дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони. Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку; али видим други закон у удовима својим, који се противи закону ума мога, и заробљава ме законом греховним који је у удовима мојим” (Рим.7, 21-23). Исти апостол свима прописује за правило: “По духу ходите, и жеља телесних не извршавајте (Гал.5,16). А то се без борбе са телом не може постићи.” …

КАКО СЕ ТРЕБА БОРИТИ ПРОТИВ ЧУЛНЕ ВОЉЕ

Сваки пут када се питаш да ли да идеш за својом чулном, страсном вољом или Вољом Божијом, поступи овако: Чим осетиш да се у теби буди чулна и страсна воља, одмах јој се успротиви, не поводи се за њом ни најмање, угуши је и одбаци од себе. Да би у томе успео, омрзни је одмах као непријатеља који хоће да ти погуби душу. Али не заборављај при томе да позовеш у помоћ Господа и молиш да ти да снаге за то, јер без њега не можеш ништа постићи. То троје помоћи ће ти да победиш страсну жељу. …

САБЕРИ СВОЈЕ МИСЛИ И ПРИЂИ БОГУ КОЈИ СВЕ МОЖЕ

Ако који пут осетиш тако снажан греховни напад, да ти се учини да му никако не можеш одолети и да ти за то недостаје снаге, ни тада не опуштај руке, него се тргни и стој чврсто. То је замка злог духа да помишљу о безнадежности пресече сваки отпор, па да му се човек, положивши оружје, преда у руке без борбе. Помисли онда на то лукавство непријатеља и не одступај. Јер све докле год се вољом не определиш за страсну жељу стојиш у броју победника, иако се твоје осећање и приклонило на страну зла. А нико и ништа не може принудити твоју вољу, нити ишчупати из твојих руку победу и оборити те, па ма какву силу и жестоку борбу предузимао. Бог је нашој слободној вољи дао такву снагу да кад би сва људска осећања, сав свет и сви демони устали против ње и ухватили се са њом у коштац, не могу чинитаи над њом насиља; на човековој страни увек остаје слобода зажелети или не зажелети нешто. Зато воља и одговара за све и подлеже суду. Запамти добро да ма како изгледао себи слаб, не можеш оправдати себе ако се одлучиш за злу жељу. То ће ти казати и твоја савест. Зато буди спреман да се утолико ватреније успротивиш уколико је јачи напад, и никада не одступај од те одлуке. У сваком случају сећај се речи: “Стојте у вери, мушки се држите, утврђујте се”, (1. кор. 16,13) …

ИМАЈ САМО ЈЕДНУ ЖЕЉУ – НЕ НАПУШТАТИ БОЈНО ПОЉЕ

Ако желиш да победиш злог духа што је могуће лакше и брже, потребно је да се бориш против свих својих страсти храбро и непрекидно, нарочито против самољубља, угађања себи и жаљења себе, зато што оно служи за корен и извор сваког зла и што се оно не може укротити ничим до радосним примањем невоља, лишавања, неоснованих оптужби и угњетавања од стране људи. Ако се то испушта из вида и човек и даље жали себе, онда су напори безуспешни и победе несавршене и несигурне. …

СВАКОГ ЈУТРА ПОЧИЊИ У ИМЕ БОЖИЈЕ БОРБУ СА НЕПРИЈАТЕЉИМА

Чим се изјута пробудиш и прочиташ молитву: “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилује ме”, први посао нека ти буде да се повучеш у своје срце. Кад то учиниш, сети се да ти са једне стране стоји непријатељ и зла жеља, са којима си у рату и који су спремни да те нападну. Зато одмах донеси одлуку или да победиш или да умреш, али да не одустанеш. Сети се исто тако да ти са друге стране стоји победоносни Војсковођа твој, Господ Христос, са Пресветом Својом Мајком и мноштво светих Анђела на челу са Арханђелом Михаилом, спремни да ти помогну и зато се радуј! …

КОЈИМ РЕДОМ ДА СЕ БОРИМО ПРОТИВ ЗЛА

Корисно је да знаш којим се редом мораш борити против зла, да би се борио успешно, а не како било. Јер многи нису то пазили, па не само да нису успевали него су још и нашкодили себи. …

НЕМОЈ МРЗЕТИ НА БРАТА СВОГА У СРЦУ СВОМ

Ако ниси научио да се бориш против изненадних напада зла, на пример: против гнева због нанете ти увреде, саветујем ти да поступиш овако: Постави себи правило да сваки дан, још док седиш код куће, размислиш шта ти се све може у току дана пријатно и непријатно догодити и која се све зла и раздражења тим поводом могу у теби покренути, па се унапред припреми како да их у корену угушиш и не дозволиш да се појаве. Ако тако будеш радио, никада те напад зла неће изненадити, него ћеш увек бити спреман да му се одупреш; неће те обузети гнев. Чини такву смотру посебно онда када мораш ићи некуда где ћеш се срести са особама које те могу привући или раздражити. Ако се спремиш, лако ћеш избећи и једно и друго. Талас зла ће се, чим се подигне, разбити о тебе као стену. О томе те, бар што се гнева тиче, уверава и свети пророк Давид кад каже: “Прену сам се и нисам се збунио”. Али тим припремањем није све учињено. Зло ипак може избити, и то неочекивано.

У том случају поступај овако: Чим осетиш да се зло јавља пожури да га зауставиш силним напрезањем воље. Сиђи умом у срце и не допусти да зло уђе у њега. Пази да се оно не раздражи и не занесе. А ако зло успе изненада да продре у срце, потруди се у прво време да се то бар споља ни речју, ни погледом, ни покретом не покаже. …

ПОЗНАЈ СВОЈУ ДУШЕВНУ НЕВОЉУ

Човече, познај своју душевну невољу и снажно, непрестано се моли Богу да те од ње спасе. Не говори у себи: “Нисам у опасности, нисам у невољи, није ми потребно да се често и много молим да би се избавио од невоље коју не схватам и не знам”. Невоља и јесте у томе што и ако си у највећој невољи ти не знаш за невољу своју. Та невоља су греси твоји. Ако мораш да подносиш искушења, туге и болести, немој бити малодушан, не клони и не жали се, не говори дрске речи пред свевидећим Богом, него све то трпи храбро као да је то оно што ће ти помоћи да добијеш Царство Небеско. Наше је да трпимо, да се молимо, да се смиравамо и изнад свега, да волимо…

Извор: о. Сава Јањић – Фејсбук 

***

Отац Тадеј (Томислав Штрбуловић), рођен је 19. 10. 1914. године у Петровцу на Млави. Првобитно по рођењу је био слеп и пошто су родитељи мислили да неће ни преживети позвали су свештеника да га крсти. После крштења Тома је прогледало и родитељи су били срећни што ће преживети. Мајка му је преминула још када је био мали због чега је одрастао уз маћехе. Више пута би га у кући тако истукли, да је узимао комад хлеба и бежао од куће. Као млад био је јако слаб те није могао да се бави земљорадњом па су га зато, након што је завршио основну школу у родној Витовници, родитељи дали на кројачки занат у занатско-трговачку школу у Петровцу (као јеромонах је завршио и иконографску школу). По завршеном занату он се запошљава у Београду где остаје 6 година. Ту се и разбољева и доктори му прогнозирају још 5 година живота. Због тога је жудећи за Богом отишао код руских монаха у манастир Миљково код Свилајнца где је упознао архимандрита Амвросија који је доста утицао на њега.

Замонашен је 10. марта 1935. године у манастиру Горњак, а потом је 14. (1) јула исте године рукоположен у чин јерођакона, као сабрат манастира Горњака. Одмах после монашења 1935. године упућен је у иконографску школу у манастиру Раковица. У чин јеромонаха рукуположен је 3. фебруара 1938. године у манастиру Раковица, рукоположио га је Епископ харковски Митрофан. У чин игумана произведен је 1949. године у Саборној цркви у Београду. Производство је обавио викар Његове светости Патријарха Епископ Висарион, бивши епископ банатски.

Октобра 1938. године, јеромонах Тадеј је премештен у Пећку патријаршију да би по избијању Другог светског рата, старац Тадеј избегао из Пећи и поново дошао у манастир Раковицу. Априла 1947. године старац Тадеј се враћа у браничевску епархију и постаје сабрат манастира Горњак. По жељи Патријарха Гаврила Тадеј се поново враћа у Пећку патријаршију 1949. године, и постаје њен намесник. Године 1955. из здравствених разлога, по други пута се враћа у браничевску епархију. У овој епархији је био привремени парох печанско-кленовачки и шапинске епархије, а затим од 1957. године старцу Тадеју подељен је канонски отпуст за манастир Хиландар. После непуна четири месеца, старац Тадеј је пре свега вољом Божијом после јављања Пресвете Богородице и речи да му ваља да утеши многе у Србији, а онда и вољом грчких власти, враћен из Хиландара, са Свете Горе у Србију. Ту је, привремено, био парох бистрички, затим старешина манастира Туман. Са ове дужности, по молби 1962. године премештен је за старешину манастира Витовница. На овој дужности је провео десет година, да би најзад, као парох влашкодолски, био пензионисан, а затим постављен за старешину манастира Покајница код Велике Плане, па за духовника манастира Туман, а одатле по други пут, за старешину манастира Витовница. У чин архимандрита произведен је 1989. године у манастиру Горњак пред моштима кнеза Лазара.

Радујте се! Тек сада сам са вама!

Извор: Фејсбук страница манастира Јовања – Ваљево

У суботу, у току пете седмице Великог Поста, 09. априла 2022. године, милосрдној секцији Верског добротворног старатељства АЕМ је указана прилика да посете Дом за ученике „Јован Јовановић Змај“ и пројаве делатну љубав према ближњима-штићеницима овога дома, известило је ВДС на својој интернет-страници. Преносимо извештај у целини:

Етимологија речи „срећа“ проистиче из речи сусрет. Сусрет са собом, са ближњима, са Богом. Баш тако је и дан проведен са штићеницима овога дома, за чланове милосрдне секције био дан среће!

Дочекала нас је васпитачица Сузана Крстевски, након чега смо време са децом провели у веселој атмосфери испуњеној игром, причом, упознавањем и грљењем. Како би употпунили радост дечице, подељени су и пакетићи са слаткишима, књигама и играчкама.

Након сусрета са децом, отишли смо облагодаћени, окрилаћене душе и захвални на прилици да обогатимо једни друге кроз квалитетно проведено време. Деца су нас одушевила својом непосредношћу и отвореношћу која је просијала у слободи и пуноти љубави којом су нас даривали.

Како у свецелој љубави не бива да волимо само једну, две или пет особа, или само своју породицу и своје пријатеље, већ читаву творевину Божију и све људе познате и непознате, оне који нам чине добро и оне који нас не подносе, јер само тада волимо као што воли Бог који „даје кишу праведнима и неправеднима“.

Слава Богу што нам даје сусрете који су кадри да разгоре наше срце, и ближње који су нам повод да изађемо из оквира нашега егоизма и себељубља и обретемо се као трудбеници на њиви Господњој.

Извор: Верско добротворно старатељство

Галерија уметности Приштина - Грачаница и Дом културе „Грачаница“ Вас позивају на отварање аудио изложбе „Јасеновац, логор смрти, земља живих“ у среду 13. априла 2022. године у 20 часова. Ова интерактивна изложба, аутора Дарка Николића и Богдана Шпањевића, доноси осам звучних записа, радиофонских прича о жртвама логора Јасеновац, подсећа Дом културе Грачаница на својој "Фејсбук" страници. Како је најављено, на отварању изложбе ће говорити Преосвећени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић, кустос–историчар Музеја жртава геноцида Стефан Радојковић и аутор Дарко Николић.

Уметничка димензија овог пројекта нарочито је истакнута учешћем глумаца Радивоја Раше Буквића и Бојане Ковачевић Гајин, који су, у улогама наратора, снимили приче и вођења. Дизајн звука који представља централни елемент искуства изложбе потписује Наталија Страхинић.

Организатори догађаја, Галерија уметности Приштина-Грачаница и Дом културе „Грачаница“ напомињу да су мобилни телефон и слушалице неопходни током изложбе, како би посетиоци могли да слушају приче.

Извор: "Фејсбук" страница Дома културе "Грачаница",

Блаженопочивши владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије био је веома значајна личност за све православне у Херцеговини и имао је невјероватну бригу за сваког човјека, рекао је игуман манастира Житомислић Данило Павловић.

– Владика Атанасије имао је велику и посебну љубав према Житомислићу, саосјећање према порушеним светињама у долини Неретве – истакао је игуман Данило у Музеју манастира Житомислић, гдје је вечерас одржано “Вече сјећања на владику Атанасија”.

Он је истакао да је владика Атанасије био човјек Јеванђеља, велики теолог и историчар и да је све што је радио било темељно, а сваки сусрет са њим увијек је резултовао неким преображајем.

Игуман Данило нагласио је да је владика Атанасије у многим манастирима у Херцеговини покренуо монаштво и обновио многе манастире који почињу бити отворени за све.

Он је рекао да је владика имао велику пажњу према свим вјерницима, али и људима који нису православне вјере.

– Његова смрт је прелазак у живот вјечни и то је нова епоха његовог дјеловања – истакао је игуман Данило.

Игуманија Петропавловог манастира мати Павла рекла је да ниједан сусрет у протеклој години није прошао, а да се на њему нису сјетили владике Атанасија.

– Он је оставио велику празнину, али и велику утјеху. Све више смо свједоци колико нам је даровао и блага оставио. Имао је чудну енергију да у вама покрене нешто. Не знам да ли је ико могао да запали ватру и љубав према Цркви као владика Атанасије. Сусрет са њим је значио промјену начина живота – подсјетила је игуманија Павла.

Она је рекла да се владика Атанасије 1994. водио тристо ратне сирочади у Грчку, а са собом је повео петнаестак васпитача који су и сами били средњошколци.

– За њега није било препрека, он је могао све. Просто је немогуће какву енергију и ревност је имао – нагласила је мати Павла.

Она је рекла да је отац Јустин Ћелијски био његов духовни отац и да се уз њега изградио као монах, те додала да су и грчки монаси на њега имали утицај.

– Нама је у манастиру само једном рекао неку поуку, мислили смо да ће рећи ко зна шта, а рекао је – свако зашто има своје зато. Међутим, цијели његов живот је био поука – додала је игуманија.

Требињски свештеник протојереј ставрофор Дражан Тупањанин присјетио се дана када је владика Атанасије стигао у Херцеговину.

– Дошао је са свитом црногорских свештеника и монаха. Одједном су постали тако домаћи. Сваки његов потез који је био неконвенционалан, за мене је био откровење. Ми млади који смо ишли у Цркву тада имали смо неодољиву жељу да га слиједимо – рекао је Тупањанин.

Он је додао да је владика Атанасије знао како се Црква остварује, а његов долазак био је благослов за Херцеговину.

– Поред њега је човјек могао да се развија. Та његова спољна “грубост” – све се завршавало ту, није било накнаде казне, злопамћења. Владика Атанасије је плодотворно дјеловао на нас – рекао је Тупањанин.

Он је нагласио да је владика Атанасије личност светоотачких димензија, те теолог који је имао искуство божанских енергија.

У Музеју манастира Житомислић на Благовијести је отворена и изложба фотографија владике Атанасија “Твоје од твојих”.

https://mitropolija.com/2022/04/10/za-vladiku-atanasija-nije-bilo-prepreka-on-je-mogao-sve/

У манастиру Хиландар представљена је 27. марта 2022. године књига „Хиландарац ван Хиландара - Стопама Светог Симеона“, која је посвећена уметности протојереја-ставрофора др Војислава Билбије, известила је Задужбина Хиландара.

Књига је објављена 2021. у издању Друштва пријатеља манастира Хиландара из Бањалуке, са благословом архимандрита Методија, игумана Хиландара. Издање је помогао Републички секретаријат за вере Владе Републике Српске.

Скупу који је одржан у свечаном салону манастира присуствовали су  хиландарски игуман Методије, прота Војислав Билбија, Мирко Марић, Републички Секретаријат за вере Владе Републике Српске, о. Срђан Рољић, духовник Друштва пријатеља манастира Хиландара из Бања Луке, Игор Тодоровић, председник Друштва, проф. др Саша Павловић, чланови уредништва издања. Представљању је у великом броју присуствовала и хиландарска братија, заједно са радницима и гостима који су боравили у манастиру.

Ова збирка и каталог уметничких радова проте Воја, који је својим богонадахнутим стваралаштвом оставио неизбрисив траг у Хиландару, дочекана је са великом радошћу. Реч је о публикаци о делима везаним за манастир Хиландар и Светог Симеона Мироточивог.

Нека од капиталних дела проте Воја налазе се у Хиландару. Највећу инспирацију за свој рад, као и духовно испуњење, о. Војислав добио је управо на Светој Гори. Његов целокупни рад, како у стилском тако и у тематском приступу, прелама се кроз призму личности Светог Симеона и манастира Хиландара. Богат језик његовог стваралаштва изражен је кроз мноштво техника, материјала, облика, величина, намена и употреба.

Његов рад би се могао окарактерисати као непрекидна молитва, изражена кроз уметност, углавном у племенитим материјалима – сребро, злато, дрво - најчешће тисовина, као и у кости, са интарзијама од корала, драгог камења и другог.

Извор: Задужбина Хиландара инстаграм

Задужбина светог манастира Хиландара је светлописима г. Драгомира Кривокуће известила о радовима на обнови хиландарског конака Дохија.

Дохија, као и Игуменарија, чине један од настаријих делова комплекса манастира који су и били главни узрок пожара 2004. године. Игуменарија је део средњовековне целине из времена Св. Саве и Св. Симеона (почетак 12. века), док Дохија представља његово прво проширење, највероватније из периода пре великог грађења (крајем 13. и почетком 14. века) у време Светог Краља Милутина.

Конак Дохија се налази на западној страни ове целине, између Великог конака, зиданог 1816/1821. и два параклиса који су један изнад другог: Св. Саве и Св. Димитрија. Колико је познато, ово здање је горело два пута, нешто пре 1777. и 2004. године. После другог пожара, остали су само масивни зидови и лукови. Грађевина је раније била дужа него данас и настављала се у објекат који је делио двориште на два дела (монашко-манастирско и економско). Током радова 1816. године његов североисточни део је порушен када је изграђен Велики конак. Конак је пре пожара имао 5 етажа и у њему су се налазиле манастирка пекара, складишта хране (по гркој речи за магацин хране овај објекат је и добио име Дохија) и монашке келије.

(Извор -  страница Задужбине Хиландара)

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је вечерас, на Тргу српских ратника у Краљеву, парастос жртвама бомбардовања, чиме је почело обележавање Данa сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године. Након молитве Његова Светост је у беседи истакао да "свако братоубиство јесте трагедија, срамота и пораз читавог људског рода".

Патријарх је подсетио да човек - који је врхунац Божјег стварања, створен Божјом љубављу, створен за љубав, за хармонију, за даље стварање и слободан без остатка - већ у другој генерацији - чини свој највећи грех - грех братоубиства. "Наш дивни светитељ и владар српски деспот Стефан Лазаревић, у "Слову љубве", описујући трагику првог убиства у историји света, отмено, суптилно и суздржано каже да - Каин, љубави туђ, Авељу рече - изиђимо у поље. Од тада, па до данас, безброј пута се ова сцена поновила и непрестано се понавља", нагласио је Патријарх и наставио:

"Братоубица љубави и свему светом туђ, поништава и укида другог човека, укида ближњег, али он не зна да тиме поништава и свој лик, поништава себе, јер атакује на сопствену природу", рекао је Његова Светост и додао да је стога "свако убиство - братоубиство - јер сви су људи створени као деца Божија и међусобно као браћа".

Патријарх је подсетио: "Чињеница је непобитна да је тада 19 држава учествовало у каиновском злочину, бомбардовању, у разарању нашега народа народа и наше земље. Разарању праћеном медијским фабрикама и трговањима истинама и лажима, пласирањем клевета о нама, о нашој Цркви, о нашем народу. Тада смо били суочени са бескрупулозним злом, са силом која ни тада, као ни било када, није узимала у обзир право и правду. Једини критеријум био је и јесте, моћ и сила".

Његова Светост је указао да смо тада били "суочени са злом пред којим ум стаје, пред којим остајемо неми, без речи", али да "наше страдање од првог мученика, протомученика Христа Господа, ћутање претвара у снагу, у молитву, у снагу молитве за све који страдају на правди Бога. Молитва је наше надахнуће за стварање, за уметност" - истакао је Патријарх. 

Његова Светост је рекао да се зато молимо за нашу браћу и сестре пострадале у НАТО агресији на Србију, али се молимо и за све који данас страдају било где. "Молимо се за мир уопште, за мир света. Молимо се данас посебно за престанак сукоба у Украјини. Молимо се и за мир на Блиском Истоку, у Африци, свуда. Молимо се да сви разумемо и да сви разумеју да смо међусобно сви повезани, да смо једни другима потребни. Сви људи су браћа и сви људи су наша браћа", рекао је Свјатјејши и додао да су "наша браћа чак и онда и они који нас прогоне, којима смо и до данас мета".

"Молимо се и за оне који нас клевећу. Ми њих прогонити нећемо и клеветати нећемо. Али истину, и због њих и због нас, објављиваћемо и сведочићемо", рекао је Патријарх истакавши да се "наше страдање не сме пројавити као злопамћење - оно се мора претворити у снагу за сведочење истине, правде, љубави и мира, у снагу праштања и покајања. Мора се преобразити у живот у сваком добру и у живот у Христоликој врлини" - нагласио је Патријарх Порфирије.

"Ту нам је", наставио је Његова Светост, "потребна и помоћ Божија, коју ево данас, сећајући се и молећи за пострадале невине током НАТО бомбардовања, призивамо. Упорно и непрестано показујемо ми људи да нам је помоћ Божија потребна, да не можемо сами, да не можемо да превазиђемо ону истину да је наш ближњи Каин, да је човек човеку Каин" рекао је Патријарх српски и узнео молитву да Господ "просветли нашу таму и учини све људе истинском децом Својом и правом браћом међу собом".

Патријарх Порфирије је на крају беседе позвао све "данас овде сабране", у данима Часнога поста и припреме за дочек најрадоснијег празника Васкрсења Господњег, да се посвете "међусобном измирењу и међусобном праштању, стицању љубави и мира Божијег, мира који превазилази сваки ум".

Након беседе Његове Светости настављен је програм обележавања Дана сећања који директно преносе РТС и РТРС.

Извор: Радио "Слово љубве"

У храмовима широм Републике Српске данас, 24. марта 2022. године, биће служени парастос жртвама НАТО бомбардовања Републике Српске и Савезне Републике Југославије, најављено је из Србског сабрања "Баштионик".

Из "Баштионика" су позвали све српске родољубе да у молитвама помену пострадале у злочинима НАТО агресора, а све храбре и истинољубиве људе широм света да се сете жртава једног бројчано малог, али својим вековним доприносом у борби против зла великог европског народа, који је крај 20. века дочекао под бомбама са уранијумом.

Парастоси ће бити служени у Бањалуци, Приједору, Невесињу, Лакташима, Брчком, Мркоњић Граду, Козарској Дубици, Теслићу и другим локалним заједницама, са почетком у 11 часова.

Одавање почасти жртвама бомбардовања у Бањалуци ће почети на Тргу Крајине у 10.30 часова симболичном шетњом представника Србског сабрања "Баштионик" до Саборног храма Христа Спаситеља.

Из тог сабрања су истакли да је циљ да сви заједно допринесу развоју културе памћења и покажу да су Срби народ који "умије да прашта, али и да памти", пренела је РТРС.

Извор: РТРС

Циклус предавања „Српска заветна мисао“ у Храму Светог цара Константина и царице Јелене у Инђији биће настављен у суботу 26. марта 2022. године у 18 часова, гостовањем проф. др Мила Ломпара, редовног професора Филолошког факултета у Београду, који ће говорити на тему „Српски културни образац“. Исте вечери ће бити представљена и његова књига „Слобода и истина“ у издању ИК "Catenа mundi" из Београда.

Подсетимо да је циклус предавања „Српска заветна мисао“ у  Храму Светог цара Константина и царице Јелене у Инђији започет у јануару предавањем проф. др Милоша Ковића „Заветна мисао у српској спољној политици до 1918. године“, a настављен у фебруару гостовањем проф. др Борислава Гроздића, пуковника у пензији, некадашњег професора Војне етике на Војној академији, темом „Српски војник у косовском завету“.

После предавања проф. Ломпара, 29. априла ће говорити књижевник Бранислав Матић, уредник часописа „Национална ревија Србија“, а у мају др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју.

Завршна трибина циклуса на тему „Заветна мисао у делу Жарка Видовића“, биће одржана о Видовдану 2022. године.

Извор: Храм св. цара Константина и царице Јелене у Инђији

Данас, 24. марта 2022. године, у Краљеву ће бити обележен Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године, коме ће присуствовати Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, сазнаје Радио "Слово љубве". Централна церемонија обележавања Дана сећања одржаће се на Тргу српских ратника са почетком у 20 часова, а пре тога ће Патријарх Порфирије служити парастос жртвама.

Пре 23 године, НАТО је почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије НАТО-а убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције. Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајца, а 25 особа се и данас води као нестало. Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица агресије није нашао на мети. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених уранијумом.

Извор: Радио "Слово љубве"