У главном олтару Кијевско – софијске саборне цркве, (Украјина), налази се величанствени мозаик – икона Богомајке, испод свода, изнад горњег места.

Богомољци са посебном вером прилазе тој икони Приснодјеве, која се од давнина назива Несаломива стена, зато што је током више од осам векова остала неоштећена.

Прославља се на недељу Свих Светих.

Изображење

Света Дјева је приказана на златном пољу мозаика у природној величини, како стоји на четвороугаоном златном камену, са уздигнутим рукама.

Ево како је красноречиво описује аутор путовања по руским светим местима: ,, Њена висина је дивовска, – као и сва Њена дела у Светој Русији; Она стоји на златном камену, на постојаном основу за све који траже уточиште у Њеној заштити; небеске боје је Њена хаљина, црвени појас, на ком виси огртач, којим Она брише толико суза; наруквице азурне боје на рукама уздигнутим ка небу; златни покривач се спушта са Њене главе и пребачен је у виду омофора на лево раме, на знамење Њеног Покрова, који се шири као облак путем гласа црквених песама, а светла звезда гори на челу Богомајке и две звезде на раменима; јер је Она, Сама Мајка незалазне Светлости, била за нас зора сунца које не залази “.

Молитва Пресветој Богородици пред Њеном иконом Несаломива стена

Царице моја преблага, надо моја, Богородице, Која прихваташ сироте и посредујеш за бескућнике, Радости напаћених, увређених Покровитељице ! Ти видиш моју несрећу, видиш моју патњу; помози ми као немоћном, нахрани ме као путника. Повређеност моју знаш, разреши је ако желиш, јер немамо друге помоћи осим Тебе, нити друге Посреднице, ни благе Утешитељице, осим Тебе, о Богомати, Ти ме сачувај и заштити у векове векова. Амин.

https://mitropolija.com/2022/06/19/cudotvorne-ikone-majke-bozije-nesalomiva-stena-velika-panagija/

Мисионарско братство св. Стефана које делује при манастиру св. Архиђакона и првомученика Стефана у Сланцима, почетком јуна 2022. године спровело је још једну акцију помоћи српским породицама на светом српском Косову и Метохији, сазнаје радио "Слово љубве" благодарећи г. Ивану Веселиновићу из овог Братства. Како је наведено на "Фејсбук" страници Братства, овога пута је материјална помоћ стигла у четири породице у области Косовског Поморавља и једној породици из Грачанице. Опширније у наставку.

По благослову схиигуманије Грачаничке, мати Теодоре, чланови Братства посетили су вишедетну породицу Стојановић која дуги низ година, када им год обавете допусте, помаже светињи око манастирске економије. Глава породице, отац Горан, са супругом је одгајио шест кћерки, од којих су три сада добри студенти, а пристигла материјална помоћ добро ће доћи овој породици са недовољним примањима.

У селу Пасјане чланови Братства су обишли петочлану породицу Ристић, са троје мале деце која још не иду у школу. Овом дому је потребно много тога, од кревета, кућних апарата и других потрепштина, а родитељи су незапослени. Слична ситуација је и у петочланој породици Стоилковић у Ранилугу, која преживљава благодарећи надничарском раду, а чијој малој кући недостају бојлер и веш машина.

Млада петочлана породица Ђорђевић која живи у Доњем Кормињану је уз помоћ манастира Драганац добила кућу, коју је потребно још опремити. А у Великом Ропотову живи петочлана породица Николић у којој троје старије деце надниче, а родитељи су незапослени. Ова породица никада раније није добијала помоћ, а треба уредити кућу и други животни простор. 

Како су забележили чланови Братства св. Стефана, "отишли смо са намером да им помогнемо, а заправо су они помогли нама да се опет осетимо срећно и испуњено када видимо њих", који "живе у енклавама без много тога на шта смо ми у Београду навикли, без слободе, а некако су слободоумнији од нас".

Извор: Радио "Слово љубве"

У малој цркви на Пељешцу, у близини некадашњег Стона, сачуван је једини портрет неког од српских монарха пре династије Немањића.

Задужбина првог српског краља Михаила Војислављевића, који је владао Травунијом, Захумљем, Дукљом и Рашком, подигнута је у старом Стону крајем 11. века, а фреска је живописана око 1080. године.

Ктиторски портрет краља Михаила налази се у малој ниши која се налази лево од ранијег улаза у црвку. Изнад ње се налазила још једна фреска, која је данас само делимично сачувана. Стручњаци сматрају да је на њој био приказан неко од апостола или сам Исус.

Михаило држи у рукама своју задужбину а његово лице на фресци је издужено, са великим очима, изнад којих су наглашене обрве, док је на челу насликана дубоко урезана хоризонтална бора. Коса му је дужа, проседа и допире до потиљка, попут његове браде. На глави носи краљевски венац западног типа који се среће широм средњовековне Европе.
Војислављевић је био први српски краљ. Владао је српским средњовековним областима Дукљом, Травунијом, Захумљем и Рашком, од 1050. до 1081. године. У почетку је владао као кнез, а своју државу је око 1077. године уздигао на ранг краљевине за шта је добио потврду од папе Гргура VII.

Црква је била малих димензија, дужине шест а ширине четири метра. Ипак, била је необично висока, више од седам метара, а богато је била украшена каменом орнаментиком. била велика.

Свети Сава је на овом месту 1219. године основао Епархију Хумску или данашњу Епархију Захумско-Херцеговачку.

Стон и Пељешац су у оквирима Србије остали све до 1333. године када ће их Дубровнику, за годишњи данак од 500 перпера и под условом да „поје српски поп у Стону“, продати краљ Душан.

Данас на Пељешцу и у Стону нема ни српске црвке ни српског попа.

Извор: Слободна Херцеговина

Цетињски манастир је у прошлости био скрнављен и рушен од многобројних освајача Црне Горе, а данас је, нажалост, још једном доживио да се неред и мржња у њему шири од стране оних који се лажно куну у његову светињу.

Групица окупљена ради провоцирања и стварања немира, данас је у Цетињском манастиру дошла пред кивот Светог Петра Цетињског и тамо ширила мржњу и ненавист међу грађанима Црне Горе, на шта је манастирска обитељ била дужна да реагује.

Догађај је, по свему судећи, био изрежиран јер су га, очигледно унапријед обавијештени, снимали поједини медији, што указује на претходну припрему и фабриковање, односно, сценирање инцидента, јер је необјашњиво зашто би неко повео са собом више медија да прате његову посјету, односно поклоњење светитељу, уколико већ унапријед није знао да ће се десити инцидент који ће бити интересантан за медије и за један дио једномишљене јавности.

Након што им је, као и обично, мирно и без икаквих проблема, као и свима који долазе у манастир, омогућен приступ ћивоту Светога Петра, појединци из ове групе су почели са гласним, приземним и бесмисленим увредама на рачун манастирске братије. Стати пред ћивот Светога Петра, помиритеља и измиритеља Црне Горе, а пљувати по другима из својих идеолошко-политичких разлога на вјерској и националној основи представља нешто што не смије и неће бити допуштено у Цетињском манастиру.

У Цетињски манастир се долази да се прими благослов и да се Богу помоли, а не да се свађа са монасима и да се пред ћивотом Светога Петра изводе приватни перформанси и ствара неред и, по казивању учесника инцидента, организују протести. При чему указујемо и преступницима и цијелој јавности да се протест може одржавати на јавном мјесту по претходној пријави и одобрењу, а да протести у вјерским објектима нису препознати нити дозвољени важећим прописима.

Такав примитивизам не би био дозвољен нигдје у цивилизованом свијету, па не треба да буде ни у нашој Црној Гори.

Поново наглашавамо да је приступ Цетињском манастиру и ћивоту Светог Петра свакоме грађанину у вријеме предвиђено за такве посјете и према правилима кућнога реда. Понашање које представља ширење вјерске или националне мржње и нетрпељивости не може бити дозвољено припадницима било које вјероисповијести и такви случајеви ће бити пријављени надлежним државним органима.

Митрополијa црногорско-приморскa

Епархија бихаћко-петровачка је најавила да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетити Мркоњић Град 18. јуна 2022. године, где ће началствовати вечерњим богослужењем у храму Светог Саве. Наредног дана Патријарх Порфирије ће служити Свету Литургију у манастиру Глоговац са почетком у 9 часова.

Извор: Eпархија бихаћко-петровачка

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан служили су 24. маја 2022. године, на празник Светих Ћирила и Методија, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Климента Охридског у Скопљу. Саслуживали су високопреосвећена господа митрополити црногорско-приморски Јоаникије, преспанско-пелагонијски Петар, повардарски Агатангел, брегалнички Иларион и кумановско-осоговски Григорије, преосвећена господа епископи сремски Василије, бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије, полашко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, крушевачки Давид, ремезијански Стефан и изабрани шабачки Јеротеј, у молитвеном присуству Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и Његовог Преосвештенства Епископа стобијског г. Давида.

У Установи културе Стари Град "Пароброд", у Капетан Мишиној улици у Београду, 12. маја 2022. године одржана јетрибина на тему "Потрага за смислом" у којој су учествовали протојереј-ставрофор др Милош Весин, психолог Вања Ковић из Београда и психотерапеут Владан Беара из Новог Сада. Модератор програма била је гђа Сара Милановић. Звучни запис ове изузетне вечери начинили су новинари радија "Слово љубве".

http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/20.05.22 ZBOR - Tribina u Parobrodu - Vesin, Kovic i Beara - Potraga za smislom.mp3

Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан је у беседи на светој Литургији коју је служио у Спомен-храму Светог Саве на Врачару заједно са Његовом Светости Патријархом српским г. Порфиријем и уз саслужење свих архијереја Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, истакао да је у овом велелепном храму, служењем заједничке свете службе показано јединство наше две цркве и јединство са свим другим Помесним православним црквама. Истакао је неизмерну радост указавши да "у овом Пасхалном периоду, колико се радујемо победи живота над смрћу, радујемо се и као народ и као Црква и овој, за нас новој, својеврсној Пасхи - васпостављању канонског и евхаристијског општења у православној пуноћи".

Вест приредила редакција Радија "Слово љубве".

http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/Arhiepiskop Stefan beseda spc i mpc 19.05.mp3

Крсни ход који ће са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија почети у суботу 28. маја 2022. године, трајаће и ове године пуна три месеца, а ходочасници и молитвеници које ће предводити Хаџи-Милан Иванковић ће 16 годину за редом кренути најпре пут Газиместана а потом и Свете Горе, сазнаје радио "Слово љубве". У разговору са Хаџи-Миланом сазнајемо да ће пре почетка Крсног хода бити, први пут, приређен и један посебан сусрет са учесницима ходочашћа и бројним гостима недељу дана пред пут, у суботу 21. маја 2022. године у Српском клубу "Ћирилица" на Врачару у Скерлићевој улици број 12. Више детаља о овом скупу, као и о самом Крсном ходу, можете чути у разговору који смо забележили са Хаџи-Миланом:

Извор: Радио "Слово љубве"

http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/18.05.22 JJez i Hadzi Milan Ivankovic.mp3

Поводом обележавања стогодишњице од проглашења Српске Патријаршије, обновљен је првобитни патријарашки трон са балдахином из Двора у Сремским Карловцима, саопштио је Музеј СПЦ на свом инстаграм налогу. Трон сада стоји поново на месту на ком се налазио у Свечаној дворани, као када је обављен свечани акт уједињења српских покрајинских цркава у једну Српску Патријаршију 1920. године. Изложба је отворена у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима до 1. јуна 2022. године.

Извор: Музеј СПЦ инстаграм