Цетињски манастир је у прошлости био скрнављен и рушен од многобројних освајача Црне Горе, а данас је, нажалост, још једном доживио да се неред и мржња у њему шири од стране оних који се лажно куну у његову светињу.

Групица окупљена ради провоцирања и стварања немира, данас је у Цетињском манастиру дошла пред кивот Светог Петра Цетињског и тамо ширила мржњу и ненавист међу грађанима Црне Горе, на шта је манастирска обитељ била дужна да реагује.

Догађај је, по свему судећи, био изрежиран јер су га, очигледно унапријед обавијештени, снимали поједини медији, што указује на претходну припрему и фабриковање, односно, сценирање инцидента, јер је необјашњиво зашто би неко повео са собом више медија да прате његову посјету, односно поклоњење светитељу, уколико већ унапријед није знао да ће се десити инцидент који ће бити интересантан за медије и за један дио једномишљене јавности.

Након што им је, као и обично, мирно и без икаквих проблема, као и свима који долазе у манастир, омогућен приступ ћивоту Светога Петра, појединци из ове групе су почели са гласним, приземним и бесмисленим увредама на рачун манастирске братије. Стати пред ћивот Светога Петра, помиритеља и измиритеља Црне Горе, а пљувати по другима из својих идеолошко-политичких разлога на вјерској и националној основи представља нешто што не смије и неће бити допуштено у Цетињском манастиру.

У Цетињски манастир се долази да се прими благослов и да се Богу помоли, а не да се свађа са монасима и да се пред ћивотом Светога Петра изводе приватни перформанси и ствара неред и, по казивању учесника инцидента, организују протести. При чему указујемо и преступницима и цијелој јавности да се протест може одржавати на јавном мјесту по претходној пријави и одобрењу, а да протести у вјерским објектима нису препознати нити дозвољени важећим прописима.

Такав примитивизам не би био дозвољен нигдје у цивилизованом свијету, па не треба да буде ни у нашој Црној Гори.

Поново наглашавамо да је приступ Цетињском манастиру и ћивоту Светог Петра свакоме грађанину у вријеме предвиђено за такве посјете и према правилима кућнога реда. Понашање које представља ширење вјерске или националне мржње и нетрпељивости не може бити дозвољено припадницима било које вјероисповијести и такви случајеви ће бити пријављени надлежним државним органима.

Митрополијa црногорско-приморскa

Епархија бихаћко-петровачка је најавила да ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетити Мркоњић Град 18. јуна 2022. године, где ће началствовати вечерњим богослужењем у храму Светог Саве. Наредног дана Патријарх Порфирије ће служити Свету Литургију у манастиру Глоговац са почетком у 9 часова.

Извор: Eпархија бихаћко-петровачка

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан служили су 24. маја 2022. године, на празник Светих Ћирила и Методија, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Климента Охридског у Скопљу. Саслуживали су високопреосвећена господа митрополити црногорско-приморски Јоаникије, преспанско-пелагонијски Петар, повардарски Агатангел, брегалнички Иларион и кумановско-осоговски Григорије, преосвећена господа епископи сремски Василије, бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије, полашко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, крушевачки Давид, ремезијански Стефан и изабрани шабачки Јеротеј, у молитвеном присуству Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и Његовог Преосвештенства Епископа стобијског г. Давида.

У Установи културе Стари Град "Пароброд", у Капетан Мишиној улици у Београду, 12. маја 2022. године одржана јетрибина на тему "Потрага за смислом" у којој су учествовали протојереј-ставрофор др Милош Весин, психолог Вања Ковић из Београда и психотерапеут Владан Беара из Новог Сада. Модератор програма била је гђа Сара Милановић. Звучни запис ове изузетне вечери начинили су новинари радија "Слово љубве".

http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/20.05.22 ZBOR - Tribina u Parobrodu - Vesin, Kovic i Beara - Potraga za smislom.mp3

Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан је у беседи на светој Литургији коју је служио у Спомен-храму Светог Саве на Врачару заједно са Његовом Светости Патријархом српским г. Порфиријем и уз саслужење свих архијереја Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, истакао да је у овом велелепном храму, служењем заједничке свете службе показано јединство наше две цркве и јединство са свим другим Помесним православним црквама. Истакао је неизмерну радост указавши да "у овом Пасхалном периоду, колико се радујемо победи живота над смрћу, радујемо се и као народ и као Црква и овој, за нас новој, својеврсној Пасхи - васпостављању канонског и евхаристијског општења у православној пуноћи".

Вест приредила редакција Радија "Слово љубве".

http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/Arhiepiskop Stefan beseda spc i mpc 19.05.mp3

Крсни ход који ће са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија почети у суботу 28. маја 2022. године, трајаће и ове године пуна три месеца, а ходочасници и молитвеници које ће предводити Хаџи-Милан Иванковић ће 16 годину за редом кренути најпре пут Газиместана а потом и Свете Горе, сазнаје радио "Слово љубве". У разговору са Хаџи-Миланом сазнајемо да ће пре почетка Крсног хода бити, први пут, приређен и један посебан сусрет са учесницима ходочашћа и бројним гостима недељу дана пред пут, у суботу 21. маја 2022. године у Српском клубу "Ћирилица" на Врачару у Скерлићевој улици број 12. Више детаља о овом скупу, као и о самом Крсном ходу, можете чути у разговору који смо забележили са Хаџи-Миланом:

Извор: Радио "Слово љубве"

http://uploads.slovoljubve.com/Uploads/SlovoLJubve/Audio/18.05.22 JJez i Hadzi Milan Ivankovic.mp3

Поводом обележавања стогодишњице од проглашења Српске Патријаршије, обновљен је првобитни патријарашки трон са балдахином из Двора у Сремским Карловцима, саопштио је Музеј СПЦ на свом инстаграм налогу. Трон сада стоји поново на месту на ком се налазио у Свечаној дворани, као када је обављен свечани акт уједињења српских покрајинских цркава у једну Српску Патријаршију 1920. године. Изложба је отворена у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима до 1. јуна 2022. године.

Извор: Музеј СПЦ инстаграм

ИЗВОР

ПОРФИРИЈЕ,
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима сабраним на редовно годишње заседање Светог Архијерејског Сабора, упућује ову пастирску посланицу свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве поводом прослављања стогодишњице васпостављања канонског јединства Српске Патријаршије

Са радошћу вас, драга децо духовна, поздрављамо из једног од три историјска седишта српских патријараха, из Богом благословених Сремских Карловаца, где литургијски свечано прослављамо велики јубилеј који због епидемије нисмо могли да обележимо 2020. године, стогодишњицу обнове древне Пећке Патријаршије, односно уједињења свих српских црквених области, дотад у различитим статусима и јурисдикцијама, у једну и јединствену Српску Патријаршију.

Велика је наша радост у Духу Светоме зато што, молитвено помињући наше оце који су баш у Карловцима прогласили велико дело васпостављања јединства Српске Православне Цркве, имамо на уму да смо духовни потомци оних који су у овај део наше данашње Србије донели име Христово и организовани црквени живот још у апостолско доба. Апостол Павле у Посланици Римљанима поздравља Андроника, првог епископа античког Сирмијума, данас оближње Сремске Митровице, седишта древне епископије. У Сирмијуму, једној од четири престонице Римског Царства, у Диоклецијано-вим гоњењима су мученички венац задобили светитељи Божји епископ Иринеј, ђакон Димитрије, петорица каменорезаца са Фрушке Горе и многи други чија се имена налазе у именословима светих, а још више је оних чија имена нису записана, али су Богу позната. Као њихови наследници и баштиници, 1500. лета Господњег сремску епископију, сада на немањићком корену, поново успостављају изобиљем таланата од Бога благословени свети из рода Бранковића. Из дивних фрушкогорских манастира, које су подигли или обновили, из врдничког кивота светога кнеза Лазара, јазачког кивота светога цара Уроша Немањића и из крушедолских кивота светих Бранковића, никла је Карловачка митрополија, а потом и Патријаршија, која је изградила чврсто црквено устројство, али и била кључни покретач духовног и свеукупног друштвеног и културног развоја нашег народа све до победе у Великом рату.

Српска Православна Црква је, од незаконитог и насилног укидања Пећке Патријаршије 1766. године, живела подељена у митрополије и епископије у границама различитих држава, али се и у тим условима свака црквена организациона јединица старала да очува духовни и национални идентитет своје пастве, да обезбеди опстанак српскога народа. То је чинила по цену највећих жртава, непрестано разгоревајући пламен наде да ће се сви православни Срби поново сабрати под омофором и пред троном српског просветитеља, светитеља Саве.

И коначно, после победе у Великом рату, по ослобођењу и стварању државе јужних Словена, 12. септембра 1920. године у Сремским Карловцима, у присуству регента Александра Карађорђевића и државних званичника, одржан је Сабор архијерејâ на којем је, после стотину и педесет четири године, уз литургијско јединство, које никада није ни било нарушено, васпостављено и канонско и административно јединство и свечано проглашена обновљена Пећка Патријаршија, односно Српска Православна Црква, на подручју њене историјске и канонске јурисдикције. Тако су коначно испуњене тежње многих покољења наших предака.

Данас је наша света дужност да са молитвеним трепетом поменемо све архијереје који су били непосредни прегаоци у васпостављању и проглашењу јединства Српске Православне Цркве. На првом месту је то архиепископ београдски и митрополит Србије Димитрије Павловић, потом први патријарх обновљене јединствене Српске Цркве; митрополит црногорски Митрофан Бан, који је председавао и руководио седницама; митрополит дабробосански Петар Зимоњић, потоњи у Господу прослављени свештеномученик Петар Сарајевски, митрополит сарајевски Евгеније Летица, митрополит бањалучки и бихаћки Василије Поповић, епископ пакрачки Мирон Николић, епископ темишварски Георгије Летић, епископ горњокарловачки Иларион Зеремски, епископ задарски Димитрије Бранковић, епископ бачки Иринеј Ћирић, епископ рашко-захумски Кирило Митровић, епископ будимски Георгије Зубковић, епископ зворничко-тузлански Иларион Радонић и епископ вршачки Гаврило Змејановић.

Упућујући Господу благодарне молитве за ове наше оце и молећи њих да пред Престолом небеским помињу наше покољење, данас са поносом у саборно народно памћење уписујемо тај 12. септембар 1920. године, када је у Сремским Карловцима, уз хиљаде верника окупљених из свих ослобођених и уједињених српских земаља, уз звуке звонâ са свих карловачких храмова и топовске салве победничке српске војске, обнародован указ о обнови Пећке Патријаршије и саборном јединству српских црквених области: Архиепископије београдске и Митрополије Србије; Архиепископије карловачке и Митрополије српске, са епископијама далматинско-истријском и бококоторском; Архиепископије цетињске и Митрополије Црне Горе, Брдâ и Приморја; затим Митрополијâ скопске, рашко-призренске, велешко-дебарске, пелагонијске, преспанско-охридске, струмичке, једног дела Митрополије воденске, Епископије пољанске; Митрополијâ Босне и Хрецеговине: дабробосанске, херцеговачке, зворничко-тузланске и бањалучко-бихаћке, уједињених у једну аутокефалну Уједињену Српску Православну Цркву.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је убрзо, 28. септембра 1920. године, најугледнијег архијереја тог доба, митрополита београдског Димитрија, изабрао за првог патријарха обновљене Патријаршије, што је 20. новембра исте године  потврдио и Изборни сабор. Убрзо, 19. фебруара 1922. године, Патријаршија у Константинопољу је одговарајућим црквеним актом, свеправославно прихваћеним Томосом, потврдила уједињење историјских српских црквених области као „канонско и оправдано“, а Српска Православна Црква је призната, „за сталнo и заувек”, као сестринска Црква свих аутокефалних Православних Цркава.

Овај велики празник јесте празник јединства и слоге, дан када је од свих потврђена општа, свагдашња свест о јединству и континуитету наше свете Православне Цркве у историји, посебно од великог догађаја стицања аутокефалије, пре више од осам векова, од Жиче, Пећи и Карловаца до Београда. И ми данас, после стотину година, радосно објављујемо и прослављамо овај историјски догађај, било да живимо у матици, било у некој од српских или околних земаља, било у расејању, разбацани буром историјских ветрова широм шест континената.

У свим невољама, недаћама и страдањима Српска Православна Црква је делила и радости и туге васцелог српског народа, а Патријаршија српска је била и остала символ народног јединства и онда када је државно устројство и јединство бивало разбијено.

Због свега тога ми ових дана, када се сећамо подвига наших предака који су жудили за јединством, за јединство се борили и јединство Цркве остварили, озарени светлошћу Васкрсења Христовог, шаљемо архипастирски благослов свој пуноћи наше Српске Православне Цркве, историјске Патријаршије пећке и београдско-карловачке, и позивамо наш верни народ у земљи и расејању да, упркос свим искушењима, остане и истраје у заједништву, у крилу своје Мајке Цркве.

Дано у Патријаршији Српској
у Сремским Карловцима
15. маја лета Господњега 2022.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ

Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносајрески и јужно-централно-амерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-ново-зеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ

Умировљени Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Умировљени Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Умировљени Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Умировљени Епископ славонски САВА
Умировљени Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Умировљени Епископ нишки ЈОВАН

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ топлички ЈЕРОТЕЈ
Викарни Епископ хвостански ЈУСТИН
Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН
Викарни Епископ марчански САВА
Викарни Епископ хумски ЈОВАН

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

СПЦ