Једва чекам снимке! Прошли пут су биле феноменалне и теме и гости. 

пре 7 часа, Драгана Милошевић рече

обраћање свештеника Владана Перишића (пдф)

Вреди пренети и овде:

Теологија у јавној сфери 2018.

Када покушавамо да разумијемо разлику између цркве и секте, од помоћи нам може бити сугестија коју је дао један чувени нама савремени теолог. Он тврди, а рекао бих с правом, да су бар двије карактеристике разликовале рану цркву од секте: 1. црква је према свијету имала афирмативан однос, а секта негативан, и 2. у цркви је владало плуралистичко мишљење, а у секти искључивост. Ако сте примијетили да се у међувремену десила нека промјена, онда ћете можда бити заинтересовани да сазнате који су узроци довели до ње, као и то како да се она отклони како би црква поново задобила ова два атрибута која је некада имала. Ово је пети по реду годишњи требињски симпосион о Теологији у јавној сфери а у организацији Центра за философију и теологију (ЦЕФИТ) у најтешњој сарадњи са епархијом Захумско- херцеговачком и приморском. Као што се већ из самог наслова да наслутути, основна идеја ових скупова је да покушамо да као црква поново задобијемо оне поменуте атрибуте које смо, чини се, некада имали и то тако што ће се теологија довести у што је могуће плоднији дијалог са најразличитијим областима јавног живота (природном науком, економијом, философијом, политиком, социологијом, умјетношћу итд). Пошто и у теологији, као и у свакој другој области, постоји опасност од уљуљканости у сопствени дискурс и од прављења све већег јаза према другим сферама духовног и интелектуалног живота, непосредан сусрет са другима често може бити отрежњујући али и обогаћујући (и управо то је задатак ових скупова). И као што све ове поменуте области, надамо се, имају шта научити од теологије, и она и те како може учити од њих тако да се узајамно обогаћују и оплемењују. Основни смисао дијалога и иначе јесте у томе да кроз размјену мишљења и процјену аргумената учесници у дијалогу уче једни од других и тако се мијењају, развијају и напредују.

Али, допустите ми да говорим само о теологији, да би теологија учила потребан јој је један предуслов – да буде свјесна тога (и да то себи смирено призна) да, сама по себи и ослоњена искључиво на традицију, не зна и не разумије много шта (нпр. квантну физику, теорију релативитета, савремену умјетност, теорију еволуције, теорију струна, генетику и још стотине других области и подобласти. Зато ћемо на овом симпосиону, између осталог, са задовољством нешто научити и о вјештачкој интелигенцији, појму случајности у савременој физици, али и о томе шта Куран има да нам каже о Богу, човјеку и свијету).

Боље познавање и правилније разумијевање поменутих области несумњиво доприноси и развоју теологије али и бољем одговору теологија на најразноврсније изазове савременог доба. Тако, уз помоћ (како домаћих тако и страних) еминентних стручњака из најразличитијих области који своје знање умију да нам презентују на популаран начин (поједностављујући али истовремено не искривљујући предмет своје науке) и теологији се отварају врата ка новим свјетовима који, сваки на свој начин, може бити релевантан за њу. Један овакав пројекат од посебног је значаја нарочито за нашу средину у којој се плодотворан сусрет теологије и науке не може видјети баш често. Он је важан и за саму теологију јер је постепено ослобађа опасности од искушења самодовољности и самозадовољности које једну крајње узбудљиву духовно- интелектуалну дисциплину (каква теологија по својој природи јесте) понекад претварају у јефтину апологетику и тако је од друштвено релевантног чиниоца као сувишну и безначајну склањају на маргине. Радујући се што вас видим у оволиком броју, обећавам да ћемо се потрудити да се и овог пута вратите својим кућама обогаћени новим знањима и заокупљени новим интересовањима носећи са собом једно мало друкчије духовно и интелектуално искуство. 

Први дан симпосиона „Теологија у јавној сфери ” у Требињу

 

Пети годишњи скуп „Теологија у јавној сфери”, организован од стране Центра за философију и теологију Требиње, отворен је у четвртак, 8. фебруара 2018. године.

 

Повезане вести:

 

Обраћање Његовог Преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија

 

Обраћање протопрезвитера-ставрофора Владана Перишића

 

Дијалог теологије са различитим областима јавног живота

 

Пети годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“

 

РТРС: Теологија у јавној сфери: Требиње, 8-11. фебруар 2018.

 

Плакат (ПДФ)

 

Брошура

 

 

 

Други дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”

10. Фебруар 2018 - 9:13

Током петка, 9. фебруара 2018. године, реализовани су планирани садржаји другог дана годишњег скупа „Теологија у јавној сфери”, који се пету годину заредом одржава у Требињу.

У преподневним часовима у Културном центру Требиње оджана је панел дискусија под насловом „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?” Модератор, доц. др Андреј Јефтић, са својим саговорницима, настојао је да пронађе одговоре на питања која се тичу утврђивања (не)постојања везе, и њених евентуалних законитости, између религијске припадности људи једног народа и његовог економског успеха. Учесници у овој панел дискусији били су проф. др Борис Беговић, доц. др Растко Јовић и мр Небојша Катић.

Истог дана, одржана је и последња, четврта, панел дискусија овогодишњег скупа на тему „Депресија - болест савременог доба” о којој су разговарали проф. др Миро Јаковљевић, др Биљана Лакић и Дејан Николић, уз модерирање Бранке Шкоро. Многобројна публика, кроз питања упућена учесницима разговора, показала је своју нарочиту заинтересованост за тему ове сесије.

Непосредно након поменуте сесије, у Музеју Херцеговине приређена је промоција књиге у издању Православног богословског факултета у Београду под називом „Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама (1894-1917)”, аутора Владислава Пузовића. Поред самог аутора, о књизи су веома афирмативно и надахнуто говорили доц. др Дарко Ђого, проф. др Горан Латиновић и проф. др Богољуб Шијаковић.

пре 21 часа, Џуманџи рече

Вреди пренети и овде:

Теологија у јавној сфери 2018.

 

Када покушавамо да разумијемо разлику између цркве и секте, од помоћи нам може бити сугестија коју је дао један чувени нама савремени теолог. Он тврди, а рекао бих с правом, да су бар двије карактеристике разликовале рану цркву од секте: 1. црква је према свијету имала афирмативан однос, а секта негативан, и 2. у цркви је владало плуралистичко мишљење, а у секти искључивост. Ако сте примијетили да се у међувремену десила нека промјена, онда ћете можда бити заинтересовани да сазнате који су узроци довели до ње, као и то како да се она отклони како би црква поново задобила ова два атрибута која је некада имала. Ово је пети по реду годишњи требињски симпосион о Теологији у јавној сфери а у организацији Центра за философију и теологију (ЦЕФИТ) у најтешњој сарадњи са епархијом Захумско- херцеговачком и приморском. Као што се већ из самог наслова да наслутути, основна идеја ових скупова је да покушамо да као црква поново задобијемо оне поменуте атрибуте које смо, чини се, некада имали и то тако што ће се теологија довести у што је могуће плоднији дијалог са најразличитијим областима јавног живота (природном науком, економијом, философијом, политиком, социологијом, умјетношћу итд). Пошто и у теологији, као и у свакој другој области, постоји опасност од уљуљканости у сопствени дискурс и од прављења све већег јаза према другим сферама духовног и интелектуалног живота, непосредан сусрет са другима често може бити отрежњујући али и обогаћујући (и управо то је задатак ових скупова). И као што све ове поменуте области, надамо се, имају шта научити од теологије, и она и те како може учити од њих тако да се узајамно обогаћују и оплемењују. Основни смисао дијалога и иначе јесте у томе да кроз размјену мишљења и процјену аргумената учесници у дијалогу уче једни од других и тако се мијењају, развијају и напредују.

Али, допустите ми да говорим само о теологији, да би теологија учила потребан јој је један предуслов – да буде свјесна тога (и да то себи смирено призна) да, сама по себи и ослоњена искључиво на традицију, не зна и не разумије много шта (нпр. квантну физику, теорију релативитета, савремену умјетност, теорију еволуције, теорију струна, генетику и још стотине других области и подобласти. Зато ћемо на овом симпосиону, између осталог, са задовољством нешто научити и о вјештачкој интелигенцији, појму случајности у савременој физици, али и о томе шта Куран има да нам каже о Богу, човјеку и свијету).

Боље познавање и правилније разумијевање поменутих области несумњиво доприноси и развоју теологије али и бољем одговору теологија на најразноврсније изазове савременог доба. Тако, уз помоћ (како домаћих тако и страних) еминентних стручњака из најразличитијих области који своје знање умију да нам презентују на популаран начин (поједностављујући али истовремено не искривљујући предмет своје науке) и теологији се отварају врата ка новим свјетовима који, сваки на свој начин, може бити релевантан за њу. Један овакав пројекат од посебног је значаја нарочито за нашу средину у којој се плодотворан сусрет теологије и науке не може видјети баш често. Он је важан и за саму теологију јер је постепено ослобађа опасности од искушења самодовољности и самозадовољности које једну крајње узбудљиву духовно- интелектуалну дисциплину (каква теологија по својој природи јесте) понекад претварају у јефтину апологетику и тако је од друштвено релевантног чиниоца као сувишну и безначајну склањају на маргине. Радујући се што вас видим у оволиком броју, обећавам да ћемо се потрудити да се и овог пута вратите својим кућама обогаћени новим знањима и заокупљени новим интересовањима носећи са собом једно мало друкчије духовно и интелектуално искуство. 

Oн је мени баш добар оно теолог. Мсм. та светосавска беседа из 2002. године је за анале. Али сам стекао утисак да га нису баш волели у "моје време", а нарочито када је био декан. (Нзнм., како је сада.) Мсм., мени је све било коректно ту са њиме. Ал` кад је био декан ту се постављало и питање његовог доктората тј. вредности рада, јер забога, да је вредело докторирао би у Београду, а не би ишао у Сарајево... Углавном, ја га баш волим.

пре 2 часа, Милан Ракић рече

Oн је мени баш добар оно теолог. Мсм. та светосавска беседа из 2002. године је за анале. Али сам стекао утисак да га нису баш волели у "моје време", а нарочито када је био декан. (Нзнм., како је сада.) Мсм., мени је све било коректно ту са њиме. Ал` кад је био декан ту се постављало и питање његовог доктората тј. вредности рада, јер забога, да је вредело докторирао би у Београду, а не би ишао у Сарајево... Углавном, ја га баш волим.

I ja ga volim. Divan covek, fenomenalan teolog. Za ovo sto pricaju ne znam, ali bi mi bilo cudno da hriscani nisu pljuvani tu i tamo.  

Трећи дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”

11. Фебруар 2018 - 8:30

Трећи и последњи радни дан петог годишњег скупа „Теологија у јавној сфери” мнообројној публици понудио је излагања на три врло занимљиве теме и то у, за овај скуп, новој форми.

Кратка предавања, у трајању од око пола сата, одржала су три предавача: доц. др Кенан Мусић, са Факултета исламских наука Универзитета у Сарајеву, одржао је презентацију на тему „Куран - књига о Богу, човеку и космосу”, затим мср Иван Шупић, са Института фотоничких наука у Барселони, говорио је на тему „Случајност у савременој физици” и коначно др Лазар Супић, са Универзитета Калифорније у Берклију, презентовао је своја размишљања под насловом „Вештачка интелигенција: перспективе и изазови”.

У послеподневним часовима, у Градској библиотеци у Требињу представљена су издања Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки” у Фочи. Заинтересованима су се обратили проф др. Владислав Топлаовић, проф. др Мирко Сајловић, доц. др Драго Перовић и г. Драган Давидовић.

Убрзо после промиције у Културном центру Требње, где су одржане и све панел дискусије и презентације, приређено је и главно предавање проф. др Аристотела Папаниколауа, са Фордам унивезитета у Њујорку, на тему „Православни секуларизам”.

Након овог последњег предавања, присутнима се обратио Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије, захваљујући учесницима, организаторима и публици, чиме је затворен радни дио петог годишњег скупа „Теологија у јавној сфери”.

Извор: Епархија зхумско-херцеговачка

• Наука
•  

|