Патријарх Порфирије посетио Српску школу Никола Тесла у Будимпешти

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је, у недељу 04. септембра 2022. године Српскo забавиште, основну школу, гиманзију и колегијум ”Никола Тесла” у Будимпешти. У пратњи Патријарха били су преосвећена господа епископи будимски Лукијан, бачки Иринеј, ремезијански Стефан, хвостански и изабрани западноевропски Јустин, Његова екселенција Амбасадор Републике Србије у Мађарској г. Иван Тодоров.

Патријарха је дочекала директора школе др Јованка Ластић са наставним кадром и ученицима свих узраста ове школе. 

Ученици Српске школе су у кратком културно-уметничком програму, који су припремили уз помоћ својих наставника, приказали само један мали део својих школских активности приказавши кроз најразличитије облике народне уметности како се на најбољи начин чува и изучава сопствено кутурно и историјско наслеђе. Поздрављајући Патријарха и присутне госте директорка др Јованка Ластић је истакла да је неопходно да Црква и школа буду нераздвојне те да само ”док тај спој имамо дотле ћемо опстати”. 

Захваливши се директорки, ученицима и наставницима школе Патријарх је истакао да се ”у школама стичу знања која су важна за практични живот сваког човека, али и заједницу у целини, па и читавог човечанства. Међутим, оно што је важно да нагласимо, а то постоји у овој школи и у том смислу је ова школа најбољи могући пример за све школе и у нашем народу али и другде, у овој школи је темељ и основ свега што се у њој дешава вера. Школа постоји да би смо стицали знања, али ако не стичемо врлину онда смо у опасности, у најмању руку да знање постане контра продуктивно. Тако да, колико год да су важна знања из разних области, и природних и такозваних друштвених и уметности, уколико нема врлине, то јест, уколико нема вере као темеља на којем се развијају знања, на којима се организује школа онда смо на ризичном путу”. 

”У Српском забавишту, основној школи, гимназији и колегијуму „Никола Тесла” јасно је да су знање, вера и Црква, а то значи и врлина, и те како важне теме и више од тога, то је темељ на којем се гради овај ваш подвиг. Ми се зато радујемо што сте ви децо толико вредни и што се трудите. Наравно, поред тога што стичете дипломе паралелно са тим и сведочите нашу културу, нашу духовност, православну, српску, овде у Мађарској у мери да и многи који живе у Србији могу да буду радосни, али могу да вас имају за углед”, закључио је Патријах напоменувши да је: ”важно да увек школа буде везана за веру, то јест за нашу Православну Цркву и докле год је тако ми ћемо не само проживљавати него ћемо пуним плућима дисати и живети у складу са даровима које смо добили од Бога”.

Након свечаног програма патријарх Порфирије је уручио директорки школе др Јованки Ластић и ученицима Српске школе икону Светог Великомученика Георгија, а директорка Српске школе уручила је Његовој Светости слику коју су насликали ученици ове школе.

Након програма, Патријарх Порфирије обишао је школу, а директорка школе упознала је Његову Светост са историјатом школе.

***

Ћирилично писмо, православље, обичаји и јака повезаност са матичним народом сачували су Србе у Мађарској током протеклих векова од надируће асимилације. Свака српска црквена заједница је од 1948. године имала своју школу, а њиховим уједињењем у Помазу је формирана Окружна јужно-словенска основа школа и колегијум. Школе се 1954. године из Помаза преселила у Будимпешту и заједно са печујском Српско-хрватском гимназијом добила статус огледне школе. Српскохрватски језик и књижевност, историја и географија су се предавали на матерњем, а остали предмети на мађарском језику.

Дана 1. марта 1946. године у Печују је основана Јужнословенска средњо-учитељска школа, која је из политичких разлога крајем 1947. и почетком наредне године пресељена у Будимпешту у улицу Абоњи. Године 1950. је наша васпитно-образовна институција пресељена на Трг ружа где се и данас налази. У међувремену, постојећа Учитељска школа проширена је гимназијом.

Године 1954. из Помаза је Окружна јужнословенска основна школа са ђачким домом пресељена у Будимпешту и заједно са печујском Српско-хрватском гимназијом добила статус окружне школе. За гимназијалце је Српскохрватски ђачки дом био смештен у улици Мункачи број 15. који је радио до укидања 1995. године.

Под називом Српскохрватска, односно, Хрватскосрпска основна школа, ђачки дом и гимназија функционисала је до 1993. године када је због новонасталих политичких промена у бившој СФР Југославији и разилажења српске и хрватске народности у Мађарској, дошло до раздвајања школе.

Данас је у Мађарској једина државно призната народносна установа на српском наставном језику са 13 разреда (8+нулти (припремни)+4), званично је почела с радом 1. септембра 1993. године под називом Српко забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом. Њој је две године касније прикључен и средњошколски ђачки дом под називом Српски ђачки дом који се налази у Улици руже бр. 5, где су смештена деца која похађају основну и средњу школу. Данашњи назив школа носи од 2009. године, по нашем највећем научнику.

У забавишту се рад са децом одвија у три групе са децом узраста од 3-6 година добро планирана и осмишљена занимања заснивају се на најсавременијим принципима предшколског васпитања и образовања дете и његова личност је у првом плану, а све активности се усвајају кроз игру која је основни облик усвајања знања и вештина у овом узрасту посебна пажња се поклања психо – физичким карактеристикама овог најосетљивијег дечјег узраста деца су окружена љубављу и поштовањем...

Разреди у Основној Школи су са малим бројем ученика у којима стичу интензивно учење страних језика у оквиру наставе и факултативно стицање основних знања из информатике. Имају могућност да учествују на културним манифестацијама у оквиру школе и ван ње, те у да се припремају Републичко такмичење, а индивидуални рад се пружа надареним ученицама и ученицама којима је потребна допунска настава. Бављење спортом у оквиру наставе и рекреативно факултативно похађање часова веронауке, као и помоћ ученицима при упису у гимназију су саставни део редовних активности ове школе.

Постојање нултог разреда ради олакшавања уклапања у средњошколску заједницу, овладавање српским језиком и уклапање у редовну наставу пружање знања из свих предмета које ће ученику обезбедити могућност даљег школовања на домаћим спрским високошколским установама, могућност коришћења Интернет компјутерске информативне мреже, спортска такмичења, факултативно похађање часова веронауке, размена ученика са братским школама из Србије јесу само неке од веома значајних активности које пружа Гимназија у оквиру Српске школе. 

Посебну радост за ђаке представља колски часопис ”Гимназијалац” кога управо уређују средњошколци. За ”Гимназијалац” пишу ученици који су у новинарској секцији и они који извештавају са школских, спортских и других занимљивих догађања везаних за српску школу.

За ученике који не живе у Будимпешти омогућен је смештај у Колегијуму, односно, савременом ђачком дому надомак школе, у Улици руже бр. 5 где постоје сви одговарајући услови за нормалан живот и рад деце. После наставе ученици уз помоћ васпитача раде домаће задатке у просторијама школе. Слободно време је крајем недеље испуњено разним културним и спортским садржајима како нпр. обилазак културно-историјских споменика у граду, посета културним манифестацијама (позоришта, опера, концерти), тренинзи, излети, занимљива предавања по ученичком избору итд. 

Извор: Радио Слово љубве