„Случај затварања Архиепископа охридског г.г. Јована представља љагу и срам култури 21. - ог века и међународним организацијама, које се залажу за људска права и верске слободе. Мученик Јерарх прима једну за другом осуђујуће пресуде од кривичних судова у Скопљу, због тога што је имао храбрости да објави да је „македонска” црква Скопља шизматичка будући је прекршила основна начела православне еклисиологије и претпоставља их етнофилетистичком циљу.

На жалост, једна земља, која тврди да поштује људска права и показује жељу да се прикључи НАТО и Европској Унији, у суштини подржава један диктаторски режим пред очима прећутаног неделовања и равнодушности Европске Уније и САД.

Сматрамо да решење црквеног питања Скопља у постојећим околностима пројављује велике потешкоће због давитељског загрљаја ове Цркве од стране државе и њеног коришћења као државне службе за циљ који је туђ њеном духовном посланству.

Да би постојао позитиван исход овог питања, треба да се испуне следећи предуслови:

1) Моментално да буде ослобођен Архиепископ охридски г.г. Јован, који је већ издржао две године затвора у Идризову, у Скопљу.

2) Официјална власт да остави Цркву као слободна да може испуњавати своју духовну сврху.

3) Шизматичка Црква да затражи опроштај од Мајке Цркве Србије за бунтовни начин којим се оделила и да призна да су њена деловања од 1967. год. до данас антиканонска.

4) Да прихвати име своје древне преблиставе Охридске Архиепископије, а не име Македонска.

Под овим предусловима могуће је прво да се додели аутономија, по примеру Финске и Естоније, а потом, зашто да не, и аутокефалија.

На такав начин ће се затворити једна отворена рана на телу Православне Цркве, и један и по милион православних који живе у Скопљу, престаће да буду жртве сваког вида прозелитизма”.

Извор: http://www.romfea.gr/arthra-apopseis/21609-2014-01-09-08-56-18

ПОА

КАКО ми је? Тако... Као на распећу. Предуго траје ова несрећа и невоља. Савијају и убијају. Али, борим се. И са мислима и са годинама, само да дочекам да га пусте. У овај наш дом, и када му је било тешко, уносио је молитву и радост. Храбрио нас док смо посустајали.

Битољ, периферија града. У дому Вранишкоских дочекују нас мајка утамниченог архиепископа охридског Јована (Вранишкоског) Галена, сестра Марија, инжењер технологије, ујак, примаријус др Исајло Поповски, монахиње из манастира Светог Јована из Нижег Поља... Рођаци, комшије и пријатељи ове породице. Пуна кућа!

- Прославили смо недавно и нашу крсну славу. И ове године без њега и његове молитве - каже Галена. - Сестринство је припомогло. Њима сам и предала колач и свећу. Рекла сам: „Ви сте их и заслужиле. И ви их преузмите док мој син сужњује.“

Галена Вранишкоска је просветни радник у пензији. Школована и школовала генерације у време комунизма, а потом и коју годину касније у транзиционој Македонији, али се у овој кући знало ко су Вранишковски.

- Чували смо наше српске корене и своју православну веру. Тако смо подизали и своју децу. Тако сам учила и туђу. Да знају ком народу и нацији припадају, којој вери и да негују то, своје. Никада ни према коме нисмо имали ни резерву, а боже сачувај мржњу. И, да вам кажем, за нас није било изненађење када се мој син определио да служи и коренима и вери. Али, оваквој несрећи нико се није надао. Срце ми крвари.

У сваком кутку дома Вранишкоских има понешто што подсећа на владику Јована. Фотографије, иконе, скромни дарови мајци и сестри.

- Пола године нисам га видела. Толико сам била везана за постељу. Ових дана ћу га посетити. Да ли ћу издржати? Морам. Ћерка ми каже: „Мајко, не брини, добро је он.“ А ја знам да му је здравље угрожено. Можда и сам живот. Шећер му је превисок. Вода у коленима. У истрази му ни лекови нису били доступни. Ни лекар. Ти дани истраге су му, ја мислим, нарушили здравље. Али, мајка се не мири са несрећом. Надам се и чекам га.

Архиепископ православне охридске епископије, Јован, у затвору „Идризову“ код Скопља, прошле године почео је издржавање казне од две и по године робије по пресуди Основног суда у Велесу. Пресуда је изречена после процеса који је трајао пуну деценију. За, како је образложено, „проневеру 250.000 евра у периоду док је био владика македонске цркве“.

- Каква превара?! Ништа није доказано, нити се ко трудио да било шта докаже. А ја знам да би сваки денар који је имао или добио он уложио у цркву. За помоћ монаштву и верницима којима је то било потребно.

ДА ЖИВИМО У СТРАХУ

КАДА је почетком јула ове године, у последњој пресуди архиепископу Јовану изречена казна од две и по године робије, осуђено је осамнаесторо његових следбеника: епископи, монахиње, верници и најближа родбина. Свима је изречена казна: две године затвора, условно - пет, уколико током тих пет година не понове „дело“. - Застрашују нас да ћутимо - каже нам монахиња Магдалина из манастира Светог Јована. - Осуђени смо без кривице, без иједног доказа. А тих пет година, условних, то је да живимо у страху.

Враћамо време...

Када је блаженопочивши патријарх Павле 2002. године позвао монаштво и свештенство Македонске православне цркве да прихвати литургијско јединство са Српском православном црквом, а на основу Нишког споразума двеју цркава из јуна исте године (који је МПЦ изиграла), тада епископ велешки Јован, као и монаштво и свештенство из његове епархије одазвали су се позиву на јединство. Уследила је одмазда македонске цркве, али и државе. Већ следеће године, владика Јован је осуђен на пет дана затвора због „ремећења јавног реда и мира и пружања отпора полицијском службенику“.

Која је права „кривица“ била владике Јована? Покушао је да обави свету тајну крштења у цркви, коју македонска црква сматра својом! Годину дана касније (2004) владика Јован је привођен и осуђен због „подстрекивања на етничку и верску мржњу“. Образложење надлежног суда било је „у црквеном календару је оклеветао МПЦ, прихватио да буде егзарх Православне охридске епископије, обављао је службу у родитељском стану“. Робијао је 220 дана!

Следеће године (2005) врховна црква српског православног народа, Пећка патријаршија, владику Јована је прогласила архиеписком охридским. Већ 2006. године он је оптужен за проневеру 57.000 евра. Првостепени суд је одбацио оптужницу јер није била утемељена ни у једном доказу, али је другостепени Апелациони суд затражио ново суђење. На другом суђењу владика је ослобођен. Али, Апелациони суд је наложио треће суђење. И осудио га. Био је у затвору 256 дана.

У међувремену, током деценије, владика, али и свештенство и монаштво које је следило канонско и литургијско јединство са СПЦ, били су физички нападани. За њим је, на крају расписана и Интерполова потерница. Сазнао је за њу док је био у Бугарској од које је Скопље тражило да га Софија изручи. Бугари су одбили, и после суђења, у потпуности га ослободили и укинули забрану напуштања територије Бугарске.

ИСТРАГА НЕДОСТОЈНА

ЉУДИ У ИСТРАЖНОМ затвору владика Јован Вранишкоски провео је више од године. У затворској соби са најцрњима, криминалцима, наркоманима, трговцима људима... - И папир, обичан лист папира, отимали су му затворски службеници - прича мајка. - Биле су то године ужаса. Он ничим није показивао да му је тешко. А мене је то убијало.

Ипак, почетком децембра прошле године, архиепископ је ухапшен на грчко-македонској граници. И тада је против њега поновљен поступак, будући да је на претходном „осуђен у одсуству“. На рочишту, на које, како тврди његова одбрана, и није био позван!

- Био је у Солуну да закаже одбрану доктората - каже мајка владике Јована. - Тада су га ухапсили. Први пут, после хапшења, видела сам га физички слабијег, али духовно није клонуо ни трунку. Бог му даје снагу. А ја сам мислила да нећу издржати... Није био у монашкој мантији, већ у некаквој тренерци. Храбрио је он нас, уместо ми њега.

Поново враћамо време...

Тада је, после проглашења за архиеписопа Православне охридске архиепископије, и избацивања из Митрополије у Скопљу, прогона монаштва и свештенства који су га следили, владика Јован на имању родитеља почео да гради цркву и конаке, манастир Светог Јована Златоустог, у селу Ниже Поље подно Пелистера. Стигли су булдожери уз јако обезбеђење полиције.

- Ноћу су почели да руше цркву - сећа се Галена. - Мој супруг Аргил је, са мојим братом, одјурио, а пошао је и народ. Супругу нису дозволили да приђе.

Говорио је: „Пустите ме, црква је на мом имању, мом имању...“ Нису га пустили. Остао је на путу и одатле слушао како све пуца. Руши се. Када се, пред зору, вратио кући, реч није могао да проговори. Ни данима после, умро је, убрзо. Патња коју је из те ноћи понео, пресекла га је.

Извор: Новости.рс/Поуке.орг

На светата Архиерејска Литургија, началствуваше Неговото Преосвештенство Епископот брегалнички и Местобљустител битолски г. Марко, во сослужение на клирици од Епископијата. После прочитаното Евангелие, Епископот г. Марко, со пригодно слово, говореше за значењето на денешниот празник.

После завршувањето, пак, на светата Литургија, беше приреден прием на кој Епископот г. Марко ги прими честитките за славата на Епископијата и на кој за присутните верници беше послужена трпеза.

Извор: ПОА

Да подсетимо, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован ухапшен је 12. децембра 2011. године стране полиције у Скопљу. Архиепископ Јован је у последњих једанаест година прогона и мучеништва боравио у затвору више од седам пута. Јула ове године владика Јован је премештен у злогласни казамат Индризово који се налази у предграђу Скопља. Архиепископ Јован, поред тога што се суочава са озбиљним здравственим проблемима, у затвору "живи" у ћелији са још 30 људи.

Многа питања у вези са случајем прогона Архиепископа Јована су остала неодговорена, а многе иницијативе од стране међународних ауторитета су занемарене од стране скопских власти. Чак и у самом Скопљу јављају се гласови против нечовечности у случају архиепископа Јована, па је лист Скопље објавио текст у којем се између осталог наводи да је неопходно да се свету покаже да ће верски прогон бити заустављен и да ће Архиепископ Јован бити пуштен из затвора. И на насловној страни скопског листа Либертас објављен је наслов Зауставите верски прогон од стране државе.

У сваком случају, јасно је да затварање Архиепископа охридског Јована не помаже расколничкој цркви у Скопљу да реши проблем поделе, већ напротив, очигледно продубљује проблем и ствара још више препрека.

Према вестима објављеним на: romfea.gr

• више о прогону архиепископа Јована и свештенства, монаштва и верног народа Православне Охридске Архиепископије
  

Извор: ПОА и СПЦ

Као сведоци у расправи учествовали су политичари, функционери, професори, новинари и грађани из Р. Македоније.

У расправи је учествовала и експерт за људска права, универзитетска професорка Др. Мирјана Најчевска, која се у свом излагању, поред осталог, осврнула и на однос власти према Архиепископу охридском г.г. Јовану, недвосмислено називајући његово притварање – тортуром од стране власти! Да потсетимо, иако се налазио у затвору, због новозапочетог монтираног судског процеса, Архиепископ охридски г.г. Јован је пребачен у притвор, где је у суровим и условима испод сваког стандарда, провео целу једну годину!

То што је у Скупштини Р. Македоније гласно било предочено од стране проф. Др. Мирјане Најчевске, несумњиво је јасно свима, полазећи од факта да се са Архиепископом охридским г.г. Јованом дешава нешто, што се у нашој новијој историји није десило никоме! Јасно је да се догађа срамотни ''школски пример'' државне тортуре на верској основи, када се само узме у обзир да је у последњих једанаест година Архиепископ охридски г.г. Јован затворен по седми пут, а новом пресудом је осуђен на још три године затвора! Гореречено је дакле познато свима, али мало је оних који се не плаше да то и јавно истакну!

Апелујемо на домаћу и међународну јавност, да се прекине поменути однос тортуре на верској основи, да се у обзир узму и апели Његове Свесветости Васељенског Патријарха г.г. Вартоломеја, Светског Савета Цркава, Европске Конференције Цркава, да се погледају међународни извештаји о угрожавању верских слобода у Р. Македонији, да се изнађе снага за хитно ослобађање Архиепископа охридског г.г. Јована из затвора као и признавање и поштовање верског опредељења Цркви, чији је Он Претстојатељ, Православној Охридској Архиепископији, а све у циљу достизања високих стандарда напредних демократија и боље будућности за све грађане наше земље.

Извор: ПОА

Празничн арадост увећана је прославом десетогодишњице архијерејске службе Његовог Преосвештенства Епископа брегалничког и мјестобљуститеља битољског г. Марка, који је и началствовао светом архиерејском Литургијом уз саслужење Преосвећене господе Епископа: полошко-кумановског и мјестобљуститеља дебарско-кичевског г. Јоакима, горњокарловачког г. Герасима, стобијског и мјестобљуститеља струмичког г. Давида, и бројног свештенства Епархија бачке, горњокарловачке, рашко-призренске, као и свештенослужитеља Православне Јеладске Цркве.

После прочитаног Јеванђеља верном народу и гостима се пригодним речима обратио епископ Давид честитајући десетогодишњи јубилеј епископу Марку уз жеље за многа и блага љета.

На светој архијерејској Литургији, епископ Марко је благоизволио да у свештенички чин рукоположи протођакона Јордана Марковог. Отац Јордан је, у својој пристапној беседи, захвалио епископу Марку на указаном поверењу. Владика Марко је новом свештенику саборне Цркве Христове упутио поучно слово, наглашавајући да свагда следи светли пример богоугодног живота Светог Климента Охридског Чудотворца, да би као и он личним животом био пример људима којима ће у име свог Епископа служити Литургију. Владика је подсетио да Свети Климент Охридски никада није био у расколу са Саборном Црквом, те је просто зачуђујуће на каквој основи га прослављају они који се на жалост, по својој вољи, не налазе у спасоносном црквеном јединству са Светим Климентом и Саборношћу Цркве Христове!

После свете Литургије, за све присутне приређена је трпеза на којој су поздравна слова произнели браћа Епископи Јоаким, Герасим и Марко.

Обраћања Епископа, и на Литургији и за трпезом, била су проткана изразима подршке богослову јединства, Његовом Блаженству Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г. Јовану, који чувајући Саборност Цркве у затвору страдава чак и за промашаје свих оних који још увек пребивају у расколу.

Епископи су са свима присутнима, исказали молитве Богу изражавајући наду да ће се браћа из расколничке МПЦ, који на жалост пребивају у расколу и гоне Тело Христово, Цркву, хитно заузети за ослобађање затвореног Архиепископа охридског г.г. Јована, показујући тако, макар и најмању хришћанску савест као неопходан услов за започињање дијалога у правцу решавања њиховог проблема раскола, а са циљем да се испуне речи Христове: да сви будемо једно!

СПЦ

Већ једанаест година припадници Православне Охридске Архиепископије су гоњени на верској основи, њихов Претстојатељ, Блажењејши Архиепископ охридски г.г. Јован, у последњих једанаест година је по седми пут у затвору, а Бранко Ђорђевски пише о Артемијевим судским процесима. На страну што никада, ево више од једне деценије, новинар Бранко Ђорђевски није затражио интервју од Архиепископа охридског г.г. Јована, о толиким битним дешавањима у Цркву, већ је свих ових једанаест година искривљено, злонамерно, тенденциозно и непрофесионално извештавао о дешавањима у и око Православне Охридске Архиепископије, а посебно о њеном Првојерарху, Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г.г. Јовану. И како би све ово могло другачије да се назове осим лицемерјем? Лицемерје, идентично или веома слично оном које и расколничка МПЦ показује у исто време, када каже да ће се бринути о затвореницима, зато што је то њихова јеванђељска обавеза; а управо МПЦ, и њена тужба, Архиепископа охридског г.г. Јована држе у затвору већ седми пут. Зар и његово затварање представља њену јеванђељску обавезу?

Шта друго можемо рећи, осим смирено да им поручимо: мучите још више, лицемери до бескраја, тако ћете само још јасније показати своју нечовечност, а са друге стране још јаче ће засијати смирење затвореног ради Црквеног Јединства Архиепископа охридског г.г. Јована и прогоњене Православне Охридске Архиепископије!

Свесни смо да ово наше реаговање „Дневник“ неће објавити, али смо и благодарни Господу зато што живимо у ери комуникација, па ће сви они који требају да препознају и схвате лицемерје Бранка Ђорђевског, свакако то разумети и без „Дневник“-ове објаве!

Из Канцеларије Архиепископије охридске и Митрополије скопске

На овој Литургији, владика Јоаким у ђаконски чин рукоположио је ипођакона Дејана Денковића.

PDF: Жалба Архиепископа охридског и митрополита скопског г.г. Јована на пресуду Основног суда Скопље I

У току прошле недеље, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, Епископи, монаштво и верници Православне Охридске Архиепископије добили су писмену пресуду, коју им је 2. Јула, ове године, саопштио судија Ивица Стефановски.

Овом пресудом, Архиепископ охридски Јован је осуђен на три године затвора, а сви остали на две године затвора условно, у колико у следћих пет година не понове дело!

У пресуди је записано да је Основни суд пресудио конфисковање имовине Православне Охридске Архиепископије и да исту предаје расколничкој МПЦ, у њену трајну сопственост!

На ову пресуду Основног суда Скопље I, Архиепископ охридски Јован је написао жалбу Апелационом суду у којој се осврће на необорив факт да су осуђени припадници исте Цркве, коју управо суд који их је осудио одбија да региструје, настојећи преко затворских казни да одврати вернике од Цркве, а са конфисковањем имовине да спречи развој Цркве.

Због оваквог дискриминаторског односа, као што је већ забележено од стране многих међународних институција, прогон над Архиепископом охридским Јованом је религиозне, а не злочиначке природе.

Следствено, и поменута пресуда је противречна, нејасна, без кључних факата и без и једног доказа, и тиме представља школски пример пресуде наручене од стране извршне власти, будући да је донесена у политичке сврхе и остваривање предности при пазарењу за признавање расколничке МПЦ!

Суд је у целости извитоперио налаз и мишљење Бироа за вештачење, који предочава да је немогуће да се утврди коликим износом средстава је могао да располаже Архиепископ охридски Јован. Како је могуће неко да буде осуђен за прање новца, а при том да се не утврди тачна сума која би могла да буде предмет кривичног дела!!! А, још и то да се конфискује имовина, која је купљена легалним средствима!!! После оваквих незаконитих судских одлука о конфицкацији имовине, свако би озбиљно размислио пре него што инвестира у Р. Македонији!

Суд само као папагај понавља реченицу да су део оптужених имали ниска примања и да нису могли да буду донатори, но из докумената достављених Бироу за вештачење се види сасвим супротно. Зато, у својој жалби, Архиепископ охридски Јован је изразио своју дубоку убеђеност да ће овакве политичке пресуде после неког времена бити преоцењиване и представљаће школски пример за то како су се неправедно доносиле пресуде у овом историјском периоду, који је по свим одликама неправеднији од времена комунизма.

У прилог реченом иде и факт по коме суд поклањајући му целосно поверење, као вештака користи представника расколничке МПЦ, као да је у питању представник државне институције, а не противстављене стране! Још горе, после завршних речи, када је било заказано изречење пресуде, судија Ивица Стефановски је скандалозно поново отворио процес и позвао сведока и није дозволио да се донесе пуномоћство за које је сведок тврдио да поседује, чиме и до дан данас он нема поткрепљено свој исказ материјалним доказима и није доказао свој идентитет! Затим, у супротности начину вођења судског поступка, судски савет је напустио судницу и вратио се после 30 минута после чега је уследило саопштење пресуде!

Корумпирано и подложно политичким утицајима македонско судство, као што га најчешће декларишу међународни извештаји, остаје последњи сегмент који, својом тоталитаристичком матрицом, кочи наше друштво на путу ка напреднијим демократијама.

Извор: ПОА

Ми ћемо се потрудити да покажемо чојство, те тако одбранимо г. Стефана од нас самих, предочујући му да нисмо његови непријатељи, већ да је управо он тај, који је самом себи највећи непријатељ!

Прво, расколнички поглавар г. Стефан, својим исказом: „припадност православљу се не показује саздавањем паралелне цркве, састављене од плаћеника и криминалаца“ (Канал 5, 12.10.2013), јасно показује да у себи нема трунке радости, када у таквом, за њега свечаном, молитвеном чину - постављања камена темељца новом храму, бира такве клеветничке речи. Поменути и очигледни недостатак, показује да ствари за г. Стефана не иду правцем којим би он желео, посебно ако се има у виду да радост и Православље свагда иду руку под руку! И, нека г. Стефан не мисли, како за отсуство радости са његовог лица постоји неки други кривац, осим његове личне кризе идентитета, изазване одвојеношћу од Саборне Цркве; и, можда, још, цепање његове личности, за које је сам одговоран, скретањем пажње јавности, на тобожњи погрешан превод Епископа бачког г. Иринеја, говора васељенског Патријарха г.г. Вартоломеја, а да је кристално јасно да је све изречено истинито!

Друго, о криминалу који чини сама МПЦ, у разним аферама попут ''Изгрева'' или пак ''Говрлева'' нећемо говорити, будући, расколнички поглавар г. Стефан је „заштићен“ од државе, барем до момента док ти предмети мирују закључани у нечијој фиоци, чинећи тако г. Стефана примерним политичким послушником!

И треће а заправо превасходно и најбитније! Расколнички поглавар г. Стефан би требао најозбиљније да припази на углед своје сабраће! Међу њима сигурно постоји више трезвеноумних људи, који су спремни за дијалог и изналажење решења за проблем раскола који су наследили! Као илустрацију изреченог, подвлачимо да је некима од њих веома добро познат услов за наставак преговора: „Сматрам да заоштрени односи могу бити превазиђени квалитетним преговорима, али тек када буде ослобођен Вранишковски – изјавио је неименовани саговорника из врха МПЦ-ОА, интернет порталу Плусинфо (Плусинфо, 08.10.2013).

Дакле, својим популистичким изјавама, којима минира дијалог, расколнички поглавар г. Стефан свесно и смишљено жртвује своју сабраћу, срозавајући њихов ниво, са једним јединим циљем - да сачува сопствену позицију, макар и по цену јединства са Саборном Црквом, за које се деклеративно залаже – а да то јединство никада не буде постигнуто!

Наше пак чојство, састоји се у следећем: и поврх тога што је расколнички поглавар г. Стефан, из чисте зависти, бацио у тамницу Архиепископа охридског г.г. Јована, и поред гоњења Православне Охридске Архиепископије, радост којом ми живимо у канонској Цркви, у којој се г. Стефан, на нашу велику жалост не налази, али жели да приступи и буде са нама, она дакле, не одбацује ни њега, ни његову сабраћу, већ их позива у љубави и радости наше Саборне, Православне Цркве.

Извор: ПОА

Превод: Поуке.орг тим

У својој колумни коју објављује недељник „Фокус“ (бр. 935, 06.09.2013), г. Стојан Андов, истиче да од стране међународне заједнице, увелико долазе најозбиљнија упозорења у вези политичких затвореника у Р. Македонији, међу којима, г. Стојан Андов наводи име Архиепископа охридског г.г. Јована.

Не догађа се по први пут да неко од најистакнутијих македонских политичара, какав је и г. Стојан Андов, који је у три наврата био Председник Скупштине Р. Македоније, објављује да је Архиепископ охридски г.г. Јован политички затвореник.

И бивши Премијер Р. Македоније, г. Љубчо Георгиевски, је у неколико својих интервјуа назначио, како је необорива чињеница да је Архиепископ охридски г.г. Јован, политички затвореник („Фокус“, бр. 891/892, 27.07.2012) и да црквена питања у Р. Македонији не смеју бити решавана прогоном и затварањем Епископа, монаштва и верника Православне Охридске Архиепископје (А1on, 30.05.2012).

У последњих 11 година, одавно већ пословично македонско судство, по седми (7) пут затвара Архиепископа охридског г.г. Јована, који се и данас, видно нарушеног здравља, налази у затвору Идризово!

Годинама уназад, у Р. Македонији најозбиљније се нарушава поштовање верских слобода док власт непрестано фаворизује и штити монопол једне цркве на рачун других, чиме се удаљава од стандарда напредних демократија.

Престанак државног прогона на верској основи и потпуно поштовање верских слобода свих грађана подједнако - јесу неопходни услови за прикључење Р. Македоније друштву народа са високим цивилизацијским стандардима!

http://www.poa-info.org/vesti/201309/20130916-srb.html

На светој Архијерејској Литургији началствовао је Преосвештени Епископ славонски г. Сава, а саслуживали су му Епископ брегалнички и Местобљуститељ битољски г. Марко, Епископ липљански г. Јован и велики број свештенослужитеља.

У току Литургије, Епископ г. Марко произвео је у чин протођакона, ђакона Јордана Маркова из брегалничке Епископије.

После прочитаног Јеванђеља, верном народу се обратио Епископот г. Јован, а на крају Литургије, Епископ г. Марко се је захвалио Епископу г. Сави на гостопримству, преносећи верном народу благослов од Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована, који претрпљује затвор ради чувања саборности Цркве у Р. Македонији.

Епископ г. Марко одслужио је и помен на месту Камени Цвет за све православне хришћане настрадале у злогласном усташком логору смрти.

Извор: ПОА

Превод: Поуке.орг тим

На дан 23. августа 2013 год. Њихова Преосвештенства, Епископ полошко – кумановски и Мјестобљуститељ дебарско – кичевски г. Јоаким, Епископ брегалнички и Мјестобљуститељ битољски г. Марко и Епископ стобијски и Мјестобљуститељ струмички г. Давид, посетили су Блажењејшег Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована и у краћем разговору, пренели му љубав и молитве верног народа за његов благослов и молитвено заступање.

О томе смо разговарали са Његовим Преосвештенством Епископом Брегалничким мјестобљуститељем битољским Г. Марком.

Разговор послушајте на овом линку

Радио Светигора

Литургији су, покрај верника из Р. Македоније, дали своје учешће и верници из Војводине, Р. Србија, који се налазе у вишедневној посети Р. Македонији.

После свете Литургије, верници су се поклонили моштима светих три Јерарха и светом свештеномученику Еразму Охридском, које се чувају у манастиру и задржали су се у разговору са Епископом г. Марком.

Исто тако у разговору са Епископом г. Марком, верници су се интересовали за затвореног Архиепископа охридског г.г. Јована, особито за његово здравље и услове у којима се налази у затвору. Поклоници су били веома дирнути прогоном који се спроводи над Архиепископом охридским г.г. Јованом и над канонском Црквом у Р. Македонији али су исказали и своје надање да ће овај прогон на верској основи што пре престати на добробит свих!

ИЗВОР

http://www.poa-info.org/vesti/2013/09/20130901.html