Као што преносе средства јавног информисања, није велики број оних грађана који верују г. Стефану а још мањи део истих верује да се ради о часној особи. Према истраживању института „Димитрије Чуповски“, веома је висок проценат верника који не верују расколничком архиепископу г. Стефану. Проценат оних верника који имају поверења је у расклоничког вођу г. Стефана износи 43, 2 %, док је сагласно медијским извештајима, проценат од фантастичних 40,5% грађана који му не верују. Такође, 39% грађанства сматра да се ради о часној особи, 30,3% верује да је он нечасан, док 30,7% испитаних није желео да одговори на ово питање.

Телефонска анкета института „Димитрије Чуповски“ је урађена на узорку од 1050 стратификованих испитаника, у периоду од 17. до 21. маја ове године. У исто време, када се огроман део новинара односи заштитнички према неканонској МПЦ, и истовремено се служи клеветама и говором мржње према канонској Православној Охридској Архиепископији, имамо јако велики део процента грађана који не верују г. Стефану и сматрају да се ради о нечасној особи.

Остаје отворено питање коме би припадали они верници са процентом од 40,5 % који не верују г. Стефану као и оних 32,5 % испитаника, који сматрају да руководство расколничке МПЦ не испуњава своју мисију, уколико се не би дешавао прогон над Православном Охридском Архиепископијом

Као по обичају, велики део домаћих новинара, које Фридом Хаус назива „политички назначеници“, фингирајући атмосферу потпуног одсуства кршења верских слобода, преноси само онај део извештаја, у коме се каже: „верске слободе у Р. Македонији се генерално поштују“!

У наставку текста, указаћемо на неке делове извештаја које домаћа јавност није имала прилике да сазна из македонских средстава информисања.

Стејт Департмент у својем најновијем извештају, између осталог предочава и да припадници различитих верских групација тврде како влада фаворизује МПЦ тако што јој бесплатно уступа јавне просторе, финансира изградњу нових храмова, и шта више, оптужују доминантну македонску партију у владајућој коалицији за политизацију верских питања у корист сопственог политичког добитка, потом за подгревање верских осећања као и осећања идентитета већинског становништва, а као средство за постизање тог циља, употребљава МПЦ.

У извештају Стејт Департмента, посебно је усмерена пажња и на прогон канонске православне Цркве у Р. Македонији, Православне Охридске Архиепископије. Извештај наводи да се припадници Православне Охридске Архиепископије, коју Српска Православна Црква признаје као једину легитимну Православну Цркву у Р. Македонији (што значи да и остале помесне православне цркве сматрају Православну Охридску Архиепископију делом Саборне Православне Цркве), жале на медијско малтретирање, управо на основи сопствених верских убеђења.

Извештај наводи и најновији политички мотивисан судски прогон, који је проширен и на већи део Епископа, монаштва и верника Православне Охридске Архиепископије, истичући да је Министарство правде у Мају 2012. године, оптужило више њених чланова за „прање новца“, после чега је и Архиепископ охридски Јован пребачен у притворско одељење затвора Шуто Оризари.

Извештај говори и да припадници Православне Охридске Архиепископије наводе како су затворски услови потпуно неприхватљиви. Управо идентичну тврдњу износи и Стејт Департмент у свом последњем извештају о људским правима (http://poa-info.org/vesti/201304/20130422-srb.html).

На крају, Стејт Департмент констатује да Православна Охридска Архиепископија не признаје самопроглашену аутокефалију МПЦ.

Подсећамо да већ дуже од четрдесет година, нити једна друга помесна православна црква није признала самопроглашену аутокефалију МПЦ из времена на комунизма (1967. год.), услед чега се у целом Православном свету, на МПЦ гледа као на расколничку верску организацију!

Целокупни извештај се налази на следећем линку: http://www.state.gov/j/drl/rls/irf/religiousfreedom/index.htm?year=2012&dlid=208340

Извор: ПОА

Међурелигијско вијеће БиХ је основано 1997 године са циљем изградње цивилног друштва путем међуверске сарадње.

Ово трежење које је сагласно етици и Хришћанства и Ислама, да се посети онај који страда у затвору, а које је сагласно генерално са људском етиком, бива одбијено од стране домаћих власти!

Са оваквим суровим односом према Архиепископу охридском г.г. Јовану, који се већ више од једне године и шест месеци налази у затвору, чак и без основне здравствене заштите, потврђује се сумња да се према њему спроводи тортура у циљу његовог уништења!

Извор: ПОА

Превод: Поуке.орг тим

У извештајима Фридом Хауса, највећим проблемима наведена су следећа три и то овим редом: корупција судства, неслобода медија и недостатак верских слобода.

У делу о верским слободама у свим извештајима, без изузетка, помиње се проблем, како се наводи, одметнуте МПЦ са канонски признатом Православном Охридском Архиепископијом.

Као и у осталим извештајима међународне заједнице о стању слобода и људских права у Р. Македонији, карактеристично је што су Уставом и законима загарантоване слободе, док се у пракси то не поштује. Све ово недвосмислено упућује на верски прогон Православне Охридске Архиепископије који се врши управо путем кршења гарантованих права и слобода грађанима - припадницима Православне Охридске Архиепископије.

Information Service of the Orthodox Ohrid Archbishopric

http://poa-info.org

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/39/13/05/09.05.13_ep_bitoljski_marko_za_sajt.mp3

Извор: Радио Слово Љубве

При јучерашњем јављању суду, констатовано је да је здравствено стање Архиепископа Јована озбиљно погоршано и да већ месец дана постоји мишљење лекара специјалисте како он треба да буде подвргнут операцији. Констатовано је и да је мишљење лекара специјалисте одобрено од стране суда, али да истражни затвор, у коме се Архиепископ Јован налази по 23 сати у затворској ћелији, већ месец дана не дозвољава његову основну здравствену заштиту!

Очигледно да је крајњи циљ притисака које врши непризната МПЦ и њен расколнички архиепископ, потпуно уништење Архиепископа охридског Јована и Православне Охридске Архиепископије. Притисци се састоје у следећем: непризната, од владе спонзорисана МПЦ и њен расколнички архиепископ су једини разлог свих тужби, монтираних судских процеса и затварања Архиепископа охридског Јована током протеклих десет година, а у новије време њихови захтеви се шире на целу Православну Охридску Архиепископију! У међувремену власти се суочавају са међународним извештајима о угрожавању основних људских права у Р. Македонији, изражених управо селективним полицијско - судским прогоном!

Извор: ПОА

Суд званично не саопштава, из ког разлога пуна 4 месеца колико је прошло од последњег претреса, одржаног 11.12.2012. није одржано ни једно једино судско рочиште!

Aрхиепископ охридски Јован, у притвору у коме се налази дуже од годину дана, нема право на посете и контакт са никим, чак ни са својом мајком и сестром, које су такође оптужене за исто дело. Зато је велика непознаница какво је реално здравствено стање у коме се Архиепископ сада налази! Иначе, из последњих сусрета са њим, које смо имали пре четири месеца, познато је да је његово здравље видно нарушено!

Пре одређеног времена, преко извесних добронамерних особа из затвора, до нас је допрла вест да се над Архиепископом Јованом, на различите начине, спроводи константан притисак како би се он одрекао, Богом му подарене, Архиепископске службе и то у корист расколничког Архиепископа Стефана. Да је то заиста тако, видљиво је и из симптоматично учесталих одлагања судског процеса, што има за циљ да изазове, малодушност и разочарење од неизвесности такве ситуације, не само код Архиепископа охридског Јована, који у затвору нема апсолутно ничију подршку осим самога Бога, већ и код осталих оптужених, којима се Пастир налази у затвору.

Овакви методи нису непознаница тоталитаристичком режиму, који је деценијама владао у нашој земљи али је више него извесно, да се то стање уопште није променило. Ипак, бедно је и мизерно, чак и одвратно, што су такви тоталитаристички методи највероватније предложени, а ако баш и нису, онда су сигурно подржани од архиепископа расколничке МПЦ, г. Стефана. Још увек нерешен проблем шизме његове цркве, дотични покушава да реши, и да се избори за место Архиепископа, које апсолутно ничим не заслужује. Нити способностима, нити карактером, нити пак одношењем, а најмање образовањем. У каквој беди духа треба да се налази неко, ко претњама затвором жели да принуди другу особу да му уступи нешто, што расколничком архиепископу никако не припада; то уопште није тешко претпоставити. Најблаже би било таквог назвати, безобразник!

Методама притиска које се спроводе над Архиепископом охридским Јованом, преко власти у Р. Македонији, г. Стефан покушава да добије међуцрквено признање свог неканонског избора. Свима је добро познато да г. Стефан није био изабран канонски у своју службу, већ је постављен за архиепископа расколничке МПЦ од страна тадашње партије на власти.

Верујемо и молимо се, да Архиепископ охридски Јован неће подлећи никаквим притисцима, али шта год се буде било, треба знати да Охридска Архиепископија није само Архиепископ охридски Јован, већ она има своју пуну Црквену структуру: Епископе, свештенослужитеље, монахе и вернике. То што се захтева од Архиепископа охридског Јована, на начин немилосрдног терора којем је подвргнут у затвору у коме је потпуно беспомоћан, треба да буде одобрено и од осталих чланова црквене структуре Охридске Архиепископије. А они, не само што неће дати своју сагласност, бар док су у стању здравог ума и вере, већ једнодушно са свим православним Црквама у свету, већ одавно шаљу поруку да без ослобађања Архиепископа Јована, нема никаквих разговора, нити о статусу расколничке МПЦ, а још мање о некаквим позицијама г. Стефана у евентуално успостављеном јединству. Неозбиљност г. Стефана да обезбеди позицију за себе, још и пре решавања проблема раскола, може да се упореди са оном народном: „Њега у селу не могу да виде очима а он проси попову ћерку!“

Извор: ПОА

Одлика досадашњег тока најновијег судског прогона против Архиепископа, Епископа, монаштва и верног народа Православне Охридске Архиепископије, била су непрестана, индикативна одлагања судских рочишта, у чијој позадини као да се крију настојања синода расколничке МПЦ, за наношењем, колико је год могуће веће штете Архиепископу Јовану!

Последње судско рочиште је одржано 11. децембра, прошле године. После одлагања за 16. јануар, потом и за 20 фебруар, било је одложено и рочиште заказано за 14. март, ове године!

Зашто се одлажу судска рочишта? Зашто Архиепископ Јован проводи четири месеца у тамници загушљиве ћелије, са видно нарушеним здрављем, без извођења на суђење? Зашто остаје у притвору, када се рочишта и не одржавају? Одакле потиче интерес, да се у толиком временском периоду, једноставно не одвија започето суђење?

За оне који инсистирају на притвору, одговор на ова питања, чини се да је недвосмислено јасан: што је дуже Архиепископ охридски Јован у постојећим суровим условима, толико је и извесније његово уништење!

Извор: ПОА

И поред препоруке Европске Уније, да се судски поступци не одуговлаче, овај процес константно бива одлаган; наиме, првобитно заказан за 16. јануар 2013 год. бива одложен! Потом се одлаже и рочиште заказано за 20. Фебруар 2013. године. Архиепископ Јован је у притвору, Епископи, монаштво и верници редовно се пријављују суду, те следствено томе, они нису разлог за одлагање судског процеса!

Стиче се утисак, да постоји политичка одлука за одлагање судског поступка у циљу што дужег мрцварења Архиепископа охридског г.г. Јована, суровим режимом притвора у коме се налази. Обзиром на законску основу којом се неко тако дуго држи у притвору, како би био процесуиран, а суд у континуитету одлаже суђење! Нешто више од три месеца Архиепископ Јован није изведен на суђење! Притисци које трпи у притвору се изводе на најразличитије начине: Он се налази у малој загушљивој ћелији, са веома мало светлости, без здравствене неге и без дозволе за посете! Нико од најближих га није посетио од 11. јуна 2012. године!

Уз непрестано отварање нових судских процеса и изрицањем затворских казни типичних за време једноумља, те, према последњој анализи проф. Мирјане Најчевске, и бесправним стављањем на руке лисица и грађанима који припадају Православној Охридској Архиепископији, пред очима истинољубиве домаће и међународне јавности, власти у Р. Македонији спроводе државни погром, на верској основи, против припадника једне канонске и свеправославно признате Цркве.

Извор: ПОА

У анализи, проф. Мирјана Најчевска се осврће на значајну улогу, коју у развијеним демократским земљама имају медији при спровођењу пресуда Европског суда за људска права, и истовремено излаже стање у које су запали медији у Р. Македонији у односу на поменуту тему.

Између осталог, проф. Мирјана Најчевска констатује да у медијима нема чак ни покушаја за повезивање актуелних процеса који се воде пред судовима уз већ постојеће пресуде Европског суда за људска права. Као што је назначено у анализи, и поред постојања пресуда Европског суда за људска права, који насловљавају притвор, као начин кршења Конвенције од стране правосудних органа у Р. Македонији, ни у једном од случајева продуженог притвора, какав је према анализи случај Архиепископа охридског Јована, новинари не укрштају ове податке и не постављају питање валидности употребљене законске мере.

И ако за Архиепископа охридског Јована, постоји правоснажна затворска пресуда од две и по године, над њим се спроводи државна тортура на верској основи и он се налази у суровом притворском режиму од 11. јуна 2012. године!

У последњих десет година, завршетком једног судског процеса, против Архиепископа охридског Јована, истовремено започиње нови и он се налази у затвору по шести пут. Од Amnesty International-а, проглашен је затвореником савести!

Прошле године, прогон је проширен и на остале Епископе, монаштво и грађане, припаднике Православне Охридске Архиепископије. У међународним извештајима стоји, да у Р. Македонији постоје проблеми у односу на непоштовање верских слобода свих грађана подједнако, факт који мора бити превазиђен уколико Р. Македонија жели да постане део напредних демократија! У македонским медијима, уз ретке изузетке објективних новинара, верски прогон је прећутан, а журналисти које Фридом Хаус назива политичким назначеницима, најчешће шире говор мржње против свеправославно признате Цркве у Р. Македонији – Православне Охридске Архиепископије!

Анализа проф. Мирјане Најчевске у целости је објављена на следећој адреси: http://www.plusinfo.mk/mislenje/752/ANALIZA-Mediumite-za-presudite-na-Evropskiot-sud-za-chovekovi-prava

Information Service of the Orthodox Ohrid Archbishopric

http://poa-info.org

kontakt@poa-info.org

Овога пута, нови судски прогон је започео док се Архиепископ Јован већ налазио у затвору, и под изговором да се против њега води нови судски процес, власти противправно и упорно држе Архиепископа Јована у притвору! Већ смо предочавали да се и против осуђеног бившег министра Љуба Бошковског, као и против других затвореника, воде нови судски процеси, но, за разлику од Архиепископа Јована, нико се од њих не налази у притвору, већ у затвору Идризово! Само против једног човека се спроводе другачије наредбе, као да се има за циљ његово тихо убијање, а тај човек је Претстојатељ свеправославно признате православне Цркве у Р. Македонији, Архиепископ охридски Јован!

Архиепископ Јован болује од дијабетеса и има друге здравствене проблеме, али са некаквом тенденцијом бива држан под суровим притворским режимом!

Апелујемо на свеукупну демократску јавност да се покаже људскост, да се поштује правна регулатива и да се учине напори за заустављање прогона на верској основи, који се спроводе против Архиепископа Јована и Православне Охридске Архиепископије, прогона на чијим основама није могуће градити будућност Р. Македоније као напредне демократије!

Извор: ПОА

Ипак, седамнаест векова касније, наша стварност сведочи да државни прогон на верској основи код нас још увек постоји. Овај прогон је, много пута, доказима констатован од стране међународне заједнице, од институције које у свету штите верске слободе, и остављен је као показатељ о социолошкој зрелости свести и савести чинитељa прогона! Разуме се и као срамота целокупном нашем друштву! Али очигледно је да прогон не нестаје његовим игнорисањем! Он се, кристално јасно, свакодневно пројављује преко деценијске тортуре Архиепископа Јована од стране државног апарата, и преко бесправног одбијања да Православна Охридска Архиепископија буде уписана у судски регистар цркава! На горе поменуто, годинама уназад, са реакцијама упућеним званичним представницима наше земље, да се што пре прекине прогон на верској основи, обраћају се све помесне православне Цркве и хришћанске конфесије. Прогон, који је овде за неке „невидљив“, остаје заувек видљиво урезан у црквену историју широм света! Личностима са изграђеним системом вредности довољан је неправедан прогон само једне личности да би био промењен ток историје за добробит целокупног човечанства.

Савременој Европи је свеж пример познатог теолога Дитриха Бонхофера, који није хтео да буде члан државне немачке цркве Рајха, због чега је више пута био затваран у разним логорима, да би на крају био обешен. Данас у Европској Унији не постоје верски прогони. Зар је потребно да у нашој земљи Архиепископ охридски Јован постане нови Бонхофер како би се тада сви сетили да са садашњом тортуром над њим, савремено друштво стално уназађује себе до нивоа функционисања само по инстинктима, при том заборављајући да савремена друштвена јавност наглашава достојанство, слободу и одговорност човека, нешто што само ствара предуслов за даљи слободан развој човекове личности, па са тим и друштва!?

Наравно, не треба заборавити да данас, за разлику од времена у ком је донешен Едикт, живимо у секуларном друштву, које са социолошког аспекта, у модерној заједници, као карактеристику има следеће – верска припадност је приватна и лична ствар, а никако обавезна и државна!

Супротно реченом, данас код нас дејствује нешто нарочито негативно, а то је, сасвим сигурно - идеолошка употреба Хришћанства!

Џон Лок је нагласио да је држава заједница људи, која има циљ да сачува, обезбеђује и подржава грађанске и културне вредности, док је Црква сабор који се ослања искључиво на слободну вољу, а циљ јој је да изрази поштовање Богу. Следствено, атеизам не треба да се поистовећује са секуларизмом.

Ми знамо да се већ једанаест година иде на тихо убијање Архиепископа охридског Јована. Није случајно, док се он налази у суровим затворским условима (ми знамо какви су ти услови), да отпочиње монтирани судски прогон и против осталих Епископа, монаштва и грађана припадника Православне Охридске Архиепископије. Да ли, у 21. веку, грађани наше отаџбине, који не припадају јединственој државно регистрованој расколничкој цркви са префиксом „православна“, коју очигледно државни апарат намеће као обавезну чим је јединствена, значи, ти грађани за које смо предочили да нису део регистроване цркве, да ли имају право да региструју цркву којој желе да припадају, или, пак, такав избор за њих ће значити почетак затворских пресуда и судских спорова до у недоглед, односно све до њиховог брисања са лица земље? Управо зато нам Емил Диркајм благовремено указује да етика не може да се потчини моменталном спољашњем притиску који држава спроводи над појединцем, изражавајући истовремено његово обеспокојавање управо пред претњом од умножавања зависности појединца од друштва, и лошим утицајем који то може да има над аутономијом личности.

Следствено, потребно нам је спровођење закона о поштовању верских слобода, неопходно је да влада право! Законске одредбе треба да пронађу прикладну равнотежу да не би постојали приговори и протести. Јер протести и настају тада када се опредељене групе налазе ван законских одредби. У случају наше Архиепископије, сама држава крши закон о регистровању цркава и верских заједница! Прогон продужава пред очима међународне заједнице, која је такође стављена на испит, због предугог одлагања правде у односу на нас! Сурова деценијска постављеност власти и безмилосна утамничења за Архиепископа Јована стоје пред вама! Ми смо ту! Ван законских уредби, али не по нашој жељи!

Ове године сви хришћани света, на различитим местима, преко креативних сусрета прославиће доношење Миланског Едикта. Црпећи из историјских искустава које са собом носи једна храбра одлука – Милански Едикт, нашој земљи биће потребни не мање храбрих личности, како би се и наше друштво са образом позивало на цивилизацијска достигнућа какав је Едикт, и како то исто друштво не би било пасиван посматрач историје, него како би је достојно прославило управо коначним прекидањем срамног прогона над Архиепископом охридским Јованом!

У супротном, увек остаје избор за укочено постојање и немо посматрање презентованог искуства социолошке анализе о стању пакла као немоћи да се љуби други, другачији, различитији.

А и македонија улази у предизборни период који је зачињен, за сада, најдубљом поделем народа на две политичке партије, тако да је свака бламажа власти опасна по сам опстанак исте.. Наравно постоји и трећа страна, Албанска, коју не помињемо јер се ту не ради о ''праволсавном'' - фактору ..за какав, бар на папиру, слове ове македонске опције... подвлачимо ово (само) ''на папиру'' ..

Још увек никакво решење о пресуди која Архиепископа Јована држи затвореником, још увек није стигла ни њему ни адвокату у руке и највероватније није ни откуцана као документ. Потсетимо да Архиепископ и није затвореник него практично притвореник јер ево у притвору је већ 13 месеци, што додатно показује о каквој се спрдњи од ''суђења'' ради.

Као шлаг на торту додајмо да је исти судија који сада суди Архиепископа за ''прање новца'' (за који је владика до сада два пута ослобађан и једном осуђен !!!(??)!!) и судија у суђењу против убица оних македонских младића на језеру у близини Скопља на Велики Четвртак прошле године!

Закључке нећемо наметати..

... они су једноставно више него очигледни, свакоме ко поседује функционално исправан бар делић једне мождане хемисфере.

Извор: Поуке.орг