У - упркос кишовитом и променљивом времену - препуном храму свету Литургију је служио Eпископ липљански г. Јован, викар Патријарха српског, уз саслуживање архијерејског намесника, протојереја-ставрофора Драгомира Убипариповића, јереја Дејана Тодоровића и старешине храма јереја Горана Ђукића. За Литургијом уследили су литија и освећење славског колача.

Благодатну атмосферу употпуниле су речи владике Јована који је осврћући се на Јеванђеље подсетио верне на превасходне ствари у нашем животу. По узору на Марту која је служила Господу и апостолима, и ми треба да негујемо гостопримство јер је то чин љубави, али по угледу на Марију не смемо запостављати службу Гоподу као претежнију.

Госпојинску радост употпунилo je својим присуством и мноштво деце сa посебним потребама из више београдских школа које сваке године традиционално долази на умчарску славу. Свој јубилеј парохиjа умчарскa ће обележити низом културних свечаности које ће се одржати ускорo.

Извор: СПЦ

На дан 23. августа 2013 год. Њихова Преосвештенства, Епископ полошко-кумановски и Мјестобљуститељ дебарско-кичевски г. Јоаким, Епископ брегалнички и Мјестобљуститељ битољски г. Марко и Епископ стобијски и Мјестобљуститељ струмички г. Давид, посетили су Блажењејшег Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована и у краћем разговору, пренели му љубав и молитве верног народа за његов благослов и молитвено заступање.

Архиепископ охридски Јован је уверио Епископе да се осећа мало боље са здрављем, а свим припадницима Православне Охридске Архиепископије је послао свој архипастирски благослов, подстичући их да и у најразличитијим животним околностима, очувају радост у својим срцима.

Извор: ПОА

Приликом сусрета Епископ Марко је подробно упознао Епистате са најновијим облицима прогона, који се већ једанаесту годину непрестано спроводи од стране државног апарата и руководства расколничке МПЦ, над Његовим Блаженством Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г.г. Јованом и над осталим Епископима, монаштвом и верницима канонске Цркве у Р. Македонији, Православне Охридске Архиепископије.

Епистати су изразили своје дубоко жаљење ради страдања Архиепископа охридског Јована, као савременог исповедника јединства и саборности Цркве, уверавајући Епископа Марка у своју безрезервну подршку и непрестане молитве за страдални верни народ Православне Охридске Архиепископије, са надом да ће државни прогон који се над њима спроводи, ускоро престати.

Извор: ПОА

Новинар Гоце Ристовски у свом извештају пише: „Стереотипи су поједностављени, неоправдано генерализовани и нетачни ставови о припадницима различитих људских групација. Утемељени на недовољном познавању група о којима говоре или пишу уз наметање погрешне, најчешће негативне слике са груписањем личности према етничкој припадности, религијској као и сексуалној оријентацији, полу и другим категоријама. Уз наглашено негативно емоционално оцењивање, настају предрасуде са којима се срећемо свакодневно у реалном животу, а које воде ка дискриминацији, хомофобији, расизму...“

Никако не чуди што као једини пример непрофесионалног извештавања, базираног на овако дефинисаним стереотипима и неоправданим предрасудама, извештај у коме новинар Гоце Ристовски каже да се користе и погрдне и увредљиве речи о припадницима одређених верских заједница и њихових поглавара'' нешто што се такође именује и као ''говор мржње'', управо јесу извештавања повезана са Православном Охридском Архиепископијом и њеним поглаваром Архиепископом охридским г.г. Јованом.

У анализи је назначено само пар негативних примера о поменутом тенденциозном извештавању, и то само из новинских написа током последње године, али на жалост оваква непрофесионалност новинара и злонамерни новинарски коментари – који су одавно постали саствним делом новинарских текстова који би требали да буду само извештаји - нешто су, са чиме се Православна Охридска Архиепископија и њен претстојатељ, Архиепископ Јован, суочавају још од 2002. године.

У исто време, не само што недостаје објективна јавна расправа, по овим горућим питањима, већ новинари и медијске куће крше и писане и неписане новинарске кодексе, чиме су, част ретким изузецима, извештавања потпуно необјективна и не само што се пише о Православној Охридској Архиепископији, без давања простора и за њен глас, већ јој је ускраћено и право на демантовање неистина које се о њој пишу. Овиме је прекршено неколико конкретних ставки из „Етичког приручника у новинарству “, који је издат управо од Удружења новинара Македоније. Примера ради, у члану 3 се каже: „Новинар ће настојати да се обезбеди објављивање исправке, деманта и одговора у случајима када се утврди нетачност информације“! Овај члан као да не важи када је у питању Православна Охридска Архиепископија. Најсвежији пример овога јесте извештавање Телевизије „Канал 5“ од пре месец дана (21.06.2013.) под насловом „Лажни попови на штипском гробљу на Духовдан“ којим је јавност била дезинформисана неистинама о Православној Охридској Архиепископији. Дезинформација је још истог дана демантована од стране надлежне Епископије брегалничке, али демант није објављен на „Каналу 5“, нити на било ком другом медију а који је пренео исту ову „вест“, иако постоји и законска обавеза да се ово учини.

Анализа новинара Гоца Ристовског, која би требала да допринесе разумевању предрасуда, стереотипа и говора мржње против Православне Охридске Архиепископије, има за циљ „јачање медија у Македонији“ може се у целини прочитати на следећој адреси: http://www.plusinfo.mk/mislenje/936/Verskite-zaednici-i-mediumite-Da-se-odbegnuvaat-stereotipite-i-predrasudite

И уколико је на почетку можда неко и имао дилему, да ли веровати или не лажним оптужбама, које су долазиле од стране одређених политичких структура и руководства расколничке МПЦ, после последњег скандалозног судског процеса и изречене казне затвора, дакле, после седмог затварања Архиепископа охридског Јована у последњих једанаест година, данас, сагласно реакцијама за ослобађање Архиепископа охридског Јована, нико у свету просто не верује да је Архиепископ крив за оно због чега је суђен и затваран, већ постаје кристално јасно да се над Архиепископом охридским Јованом врши државни прогон и тортура на верској основи, те да је он политички затвореник у Р. Македонији.

На многаја лета Блаженејши Владико!

http://poa-info.org/vesti/2013/07/20130719.html

Али не могу ми одузети љубав према Теби, молитве које изливам пред Тобом, а ни превелику љубав за Твоју Свету Цркву!

Твој сам смерни слуга, и кротко чекам, али нема више ко да ми донесе Твоје Свете Тајне! ...

Лишен сам и тог великог благослова и како само чезнем да будем удостојен Твојих Свесветих Дарова.

Нема никога да се помоли са мном, али бивам утешен благодаћу Божијом. Чујем молитве верних чеда Цркве Христове које се узносе за мене грешног и њихове молбе за моје помиловање.

Али нико не мари за њих, и све теже речи износе о мени бедном.

Моје утамничење траје из дана у дан, из сата у сат, али нисам сам! Окрепљен Твојим присуством и Твојом благодаћу прихватих вољу Твоју!

Нисам изгубио ову драгоцену и кротку љубав, и молим Ти се за све, а посебно за оне који ме гоне!

Молим Ти се за моје стадо и духовну децу, да их оснажиш у вери и љубави!

Благодаћу и миром који ми дарујеш, не самујем, већ ме светлoст Твога благослова изнутра просвећује, богатећи ме неизрецивом радошћу!

Услиши ме Господе, благослови све и покривај десницом Својом! Твоја воља је радост моја!

И да буде милост великог Бога и Спаса нашег Исуса Христа са свима, а Пресвета Богородица да им буде заштитница!

Сети се и мене Господе, и помози ми да свршим дело Твоје у Винограду Твоме!

Амин!

Молитву саставио: Високопреподобни архимандрит Нектарије (Серфес), парох цркве Св. Константина и Јелене – Грчка Православна Црква и председник Удружења за помоћ манастиру Дечани – САД

Чедомир Антић

Свештеницима из Србије забрањено је да у свештеничкој одори чак и ступе на територију Македоније

Поглавар Охридске архиепископије Јован Шести осуђен је прошле седмице на трогодишњу казну затвора. Владика Јован је по националности Македонац. Реч је о младом теологу, рођеном 1966. године, који се већ у тридесет и другој години нашао на челу једне од епископија у Македонији. Режим Јосипа Броза је 1967. омогућио насилно и неканонско оснивање Македонске православне цркве. У Македонији је и малобројним преосталим Србима онемогућено да припадају Српској православној цркви. Свештеницима из Србије забрањено је да у свештеничкој одори чак и ступе на територију Македоније. Будући да ову цркву није признала ниједна од православних цркава у свету, питање њеног споразума са Српском православном црквом поставило се као изузетно важно за њен опстанак и даљи развој православља у Македонији. После 2000. године СПЦ и канонски непризната МПЦ настојале су да се некако споразумеју. СПЦ је била спремна да призна самосталност македонске цркве и да се задовољи формалним канонским јединством. Једини значајнији захтев био је да у малобројним местима где још увек живи српски народ буде омогућено деловање СПЦ. Пре једанаест година у Нишу је о томе постигнут један споразум. Иако су га присутни македонски епископи прихватили он је касније одбачен од стране МПЦ. Епископ Јован остао је привржен споразуму и ускоро је обновљена канонска православна црква на темељима древне Охридске архиепископије. Од тада је архиепископ Јован Шести постао жртва сталног прогона. Суђено му је прво за шовинизам (!), а када се испоставило да је овакав прогон велика брука за македонске власти, прешло се на опробани метод суђења за проневеру. Све што би архиепископ добио као донацију верника, по мерилима македонског правосуђа могло је бити само проневера. Иако су Хелсинки воч и Фридом хаус писали о прогону архиепископа Јована, упркос чињеници да је он означен као „заточеник савести“, суђења су настављена. Више пута хапшен и на разне начине злостављани владика Јован провео је већ неколико година у притвору.

Замислимо да је на овај начин прогоњен неки католички, протестантски или исламски верски достојанственик у Србији. У Београду је ударна вест и скандал када финансијска полиција или нека инспекција уопште уђу у просторије разних приватних послова верских мањина. Спор између две исламске заједнице у Србији постао је међународни проблем. Посредовале су стране дипломатије, а Република Србија је под сталним притиском. НејакаБЈР Македонија нема статус европског парије као Србија. Ова држава пупољак којој је могуће опростити све оно што би у српском случају било предмет најоштријих осуда, није од стране Брисела и Вашингтона ни упозорена да прогоном једног архиепископа, кажњавањем његових родитеља и забраном богослужења крши неке од принципа на којима наводно почива Европска унија.

Срби су чинили око четвртине становништва Вардарске Македоније када је она ослобођена 1912. године (од прошле године је неспорно да је ослобођена, пошто македонске власти ваљда не би славиле стогодишњицу Балканског рата само у инат Албанцима). У време османске владавине епископи Срби успели су да дођу на чело свих дијецеза у овој области. Данас у Македонији, захваљујући југословенском искуству и седамдесет година дугој државној асимилацији, Срби чине мање од два одсто укупног становништва. Зато у овом случају није реч о Србији и СПЦ... Ради се о људским правима. Каква је Европска унија заједница вредности ако се о њима говори само када треба оправдати неко насиље? Да ли Кетрин Ештон, Ван Ромпеј, Дорис Пак и Јелко Кацин заиста мисле да могу да одрже један систем ако га заснивају на неправди и двоструким стандардима?

Председник Николић је приликом посете Македонији говорио о некаквом посредовању. Међутим, после пресуде архиепископу Јовану нисам успео да пронађем реакције званичне Србије. Каква правда? Изгледа да је важно само другарство. Србија на Косову и Метохији другује са онима који традиционално каменују аутобусе на Видовдан, са особама за које се претпоставља да су убијале цивиле и трговале њиховим органима, са онима који туку чак и Србе посланике у албанском косовском парламенту... Ако је тако, онда је случај верског прогона у Македонији потпуно безначајан. Какве везе са Србијом има Охрид и неки тамо архиепископ који признаје да је по националности Македонац (да је бар Босанац) и уопште Македонија? Македонија је битна када тамо држе говоранције на срушеном споменику, када не плате обећани део за обнову истог и када се укаже прилика за изношење контроверзних судова о тамошњој ракији.

Напредни клуб

Чедомир Антић

објављено: 11.07.2013.

извор ПОЛИТИКА

Скупштина Конференције Европских Цркава (КЕК) је са великом забринутошћу дознала за хапшење и притварање Архиепископа Јована у Р. Македонији. Верује се да је ово затварање резултат практиковања његове верске слободе, што је његово људско право. Потврђујемо да је слобода вероисповедања и убеђења основно људско право, загарантовано Универзалном декларацијом за људска права и Европском конвенцијом за људска права чији је потписник и Р. Македонија.

Скупштина КЕК потврђује позив Светског Савета Цркава Високом комесару Уједињених Нација за људска права, као и Специјалном известилацу о слободи вероисповести и убеђења Уједињених Нација, пажљиво да испитају овај случај.

Скупштина КЕК позива Комесара за људска права при Савету Европе и Специјалног представника Европске Уније за људска права, хитно да разгледају овај случај. Нарочито, Скупштина КЕК тражи од институција да испитају да ли су притворски услови у сагласности са стандардом постављеним од стране Савета Европе.

Позивамо Владу Р. Македоније и Његову Еминенцију Николу Грујевског, Премијера Р. Македоније, да обезбеде фер суђење и одмах да ослободе Архиепископа Јована – да се брани са слободе, сагласно законским одредбама кривичног закона Р. Македоније.

Тражимо цркве чланице КЕК да нам се придруже у молитви и солидарности са Архиепископом Јованом тако што ће послати протесна писма надлежним органима.

Извор: http://blogg.svenskakyrkan.se/cecfuturewall/2013/07/08/churches-should-support-the-marginalised/

Архиепископ Јован осуђен је на три године затвора због наводне проневере 250.000 евра. Епископи Марко и Давид, као и оптужени свештеници и верници осуђени су на по 2 године затвора. Међу осуђенима се налазе и мајка и сестра Археипископа Јована. Поводом срамне пресуде суда разговарали смо са Епископом Марком који је ексклузивно објаснио појединости овог монтираног судског процеса.

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/39/13/07/razgovor_sa_episkopom_bregalnickim_markom_ceo_sredjen.mp3

Извор: Радио Слово љубве

Дуги низ година уназад, увелико је познат свима већ пословичан факт из међународних извештаја, где је македонско судство назначено једним од најпроблематичнијих сегмената нашег друштва, управо због корумпираности и подложности политичким утицајима. Овај политички монтиран судски процес, постао је доказом поменутих међународних извештаја о Р. Македонији. Овакви монтирани судски процеси потпуно показују да судови служе политичким обрачунима, чиме се изнова потврђује став о државном спонзорству и заштити монопола расколничке Македонске православне цркве те истовремено гажење верских слобода и прогона на верској основи Православне Охридске Архиепископије. Ова последња пресуда је седма затворска пресуда изречена Архиепископу Јовану, који је већ дуже време политички затвореник у Р. Македонији!

Коначно, овом и оваквом пресудом и сама расколничка Македонска православна црква губи шансу за решавање проблема раскола у коме пребива, притом учвршћујући претставу о себи, распрострањену целим православним светом, као верској организацији-творевини једног прошлог система, која активно учествује у прогону канонске Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији!

Што се тиче појединих медијских инсинуација, које су се појавиле данас, обавештавамо јавност да, само сујеверни или неупућени у веру, могу да разумеју условне реченице као некакву клетву! Православна Охридска Архиепископија никада ни на кога није бацала клетве, иако је таквих примера било у историји Цркве. Илустрације ради, навешћемо један такав пример:

Свети Василије Острошки купује земљу за Цркву, а потом за њу бива неправедно оптужен, и исти тај посед му конфискује локални кнез. Када се свети Василије Осторшки пожалио Патријарху Максиму, Патријарх кнезу шаље писмо следеће садржине:

„ ...и уколико неко од вас хришћана покуша да изврши одузимање те земље од манастира названог - Острог, таквоме рушитељу, Господ нека одузме и његов дом, и њега самог, и његове синове, и његову стоку и сво његово имање, Господ нека уништи изненада, и његов траг и корен да буде затрт за навек. Амин.“ Упућенима у верску проблематику је познат потоњи след догађаја!

Када престану да функционишу правни, тада на снагу ступају духовни закони! Сви у Православној Охридској Архиепископији се моле, да поменути духовни закони не захвате никог, већ да превлада разум, за добробит свих грађана, за добро Р. Македоније.

Поуке.орг тим

Његово Блаженство Архиепископ Јован осуђен је на три године затвора. Његово Преосвештенство Епископ брегалнички Господин Марко и Његово Преосвештенство Епископ стобијски Господин Давид, као и оптужени свештеници, монахиње и верници осуђени су на по 2 године затвора - условно на 5 година. Међу осуђенима се налазе и мајка и сестра утамниченог Археипископа Јована.

Сви осуђени су били оптужени од стране тзв. Македонске православне цркве која није канонски призната ни од једне канонски признате православне цркве за прање новца, иако нико од оптужених и осуђених није припадник те верске заједнице. Иако то законом није МПЦ de faccto има статус државне цркве.

Архиепископ Јован ухапшен је 12. децембра 2011. године и од тада је у притвору.

Године 2010, међународна заједница пресуду којом је Архиепископ био тада осуђен на две и по годинe затвора прогласила је за политички прогон. Овом пресудом данас претходна пресуда је практично пооштрена за још 6 месеци.

Током ваксршњих празника 2013 архиепископу Јовану је у затвору Шуто Оризари, у Скопљу, било је ускраћено и право да добије основни пакет намирница, а суђење је одуговлачено па се и поред погоршаног здравственог стања није одржавало и по пет месеци. Треба имати на уму да је све то време Архиепископ био у ћелији с криминалцима, са стално упаљеним светлом и могућношћу да 1 сат дневно буде у шетњи изван ћелије.

Ово је шесто утамничење Архиепископа Јована током последњих 10 година, а Amnesti international га је 2005. прогласио затвореником због слободе изражавања.

21. маја 2012. бројне полицијске снаге су ушле са судским налозима у више манастира и домова припадника Православне Охридске Архиепископије СПЦ. Том приликом је полиција чак прекинула и јутарњу службу у Манастиру Св. Јована Златоустог у Битољу. Иако су у тренутку упада Епископи Марко и Давид били ван Македоније, на редовном пролећном заседању Светог архијерејкског сабора СПЦ, они су се одмах вратили у

Македонију како би доказали своју невиност.

Судија Ивица Стефановски је такође наложио и да се конфискује сва имовина Православне охридске архиепископије!

На последњем заседању Светог архијерејског сабора СПЦ који је одржан током маја 2013. године у Београду, Сабор је упутио апел свим демократским институцијама у земљи и свету да помогну ослобађању архиепископа охридског Јована, који под тортуром тамнује у истражном затвору у Скопљу – рекао је епископ

бачки Иринеј, који је и портпарол СПЦ

Извор: http://www.centar9.info/

Недавно сам имао у рукама текст једног савременог философа, који на један особит начин описује слободу, коју савремено друштво нуди модерном човеку, и ту слободу назива „лењинистичком“! Ево примера таквог типа слободе – народ каже властодршцима: „сада кад сте успоставили владавину народа, ми можемо да слободно говоримо и о вашим грешкама.“ На то, властодршци одговарају: „да, али и ми можемо да вас слободно убијемо због ваших исказаних речи!“ Ето, то је светска слобода свуда, па и сасвим видљиво на овим нашим просторима, када је Архиепископ Јован већ шести пут у затвору, а како су кренули – не види се крај; када овде држава прогони свештенике, како то само тоталитаристички звучи: због наводне претње по националну безбедност; то је дакле слобода овог света, за разлику од слободе Цркве, у којој нико не може да буде принуђен нечему што и сам не жели! Следствено, та истинска слобода коју Ви, Архиепископе цетињски и Ваша митрополија сведочите, управо та слобода истински образује човека у Цркви!

Када су неки питали древног философа Сократа да каже дефиницију за образованог човека, он није рекао ништа што се односи на неки збир стечених знања. Образовање је тема понашања. Сократ је сматрао за образоване људе оне који контролишу непријатне околности, уместо да буду контролисани од њих, оне који се суочавају са непријатним настанима на добар начин и оне који не бивају побеђени од разне несреће и сопствених неуспеха!

Будући образовани у слободи Цркве, Ваше Високопреосвештенство, ми видимо и сведочимо да Ви овде стварате јединствену атмосферу у којој душа може да се изграђује, да созерцава Бога и да се наслађује Њиме, а та атмосфера, према речима старца Емилијана симонопетритског јесте једино – радост! Реч је о радости која се задржава као постојано опкружење. Реч је о радости коју ми увек доживљавамо у Вашем опкружењу. Као што човек не може да живи у загађеном опкружењу, тако не може да живи ни без радости.

Човек који није радостан, не може бити монах, не може бити ни православни хришћанин, јер недостатак радости показује да нешто не иде како треба. Када човек има температуру, зна да је болестан. Исто тако када неко није радостан нека не мисли да се то дешава због тога што су криве тешкоће или неко други, него, је сам човек крив. Јер, каже, поменути старац, то значи да се одвојио од Бога. Првобитни темељ сваког манастира, сваке породице јесте радост!

Зашто говорим све ово, браћо и сестре? Уочи смо Педесетнице. Дух Свети нам даје радост, слободу, Он нас образује. Том радошћу се испуњавамо овде поред моштију великог чудотворца светог Василија Острошког, исту ту радост нам дајете и Ви, Архиепископе цетињски, ту радост видимо и у очима утамниченог Архиепископа охридског Јована, то је радост саборне Цркве која љубављу побеђује све своје гонитеље, не одбацујући их, него позивајући их у своју радост и своју љубав, помажући им да се суочавају са свиме на добар начин, да негују истинско образовање и слободу, дајући им и сподељујући при томе ту радост и ту љубав да буду подједнако и њихови, дакле и њихова радост, и њихова љубав.

Светим молитвама нашег Владике Амфилохија, да се покажемо и сви ми – који се сабирaмо на божанственом тајноводству Цркве – људи слободе и радости, да се покажемо деца Христова, у Оцу, преко благодати Духа Светога, сада и увек и у све векове векова.

ИЗВОР:

http://epdavid.wordpress.com/2013/06/26/ostrog/

Уверавамо јавност да увек отворено настапамо као свештенослужитељи Православне Охридске Архиепископије и не осећамо потребу да се од било кога кријемо, и то поготову не иза ''идентитета'' МПЦ која пак, на жалост, још увек у православном свету и нема свој идентитет.

Желимо да апелујемо на грађане, да не подлежу грубим инсинуацијама неких свешеника МПЦ који Православну Охридску Архиепископију престављају малтене као терористичку организацију, од које би народ требало да се плаши. Ми постојимо ради духовних потреба Православних верника, без обзира на њихову националну припадност и ни на крај памети нам није, насилно или на превару, извршавање верских обреда вернима који то од нас не траже. Али вас са друге стране уверавамо, да је све више оних верујућих који то од нас захтевају, управо знајући факт да смо ми Православна Црква у Р. Македонији, која је призната од свих Помесних Православних Цркава из целог света.

Верујемо да управо свештеници МПЦ, забринути због губитка многих као својих верника, јавно наступају износећи грубе квалификације и инсинуације. Понављамо још једном, свештеника Православне Охридске Архиепископије на гробљу у Штипу, данас није било; а сутра, уз Божју помоћ, биће и ко жели, моћи ће да нас потражи како би се извршио помен упокојених.

Живимо у 21 веку и нико не може, као у временима комунистичко-тоталитаристичког режима да спречи једног верника да остварује своје верске потребе тамо где то жели. То време је за нама, иако још увек постоје подржаваоци такве политике у нашој држави. Илустрације ради, таквог тоталитаристичког убеђења појединих уредника неких медија у нашој земљи, осећамо потребу да искажемо наше дубоко незадовољство крајњим непрофесионалним односом једног од уредника информативног програма телевизије „Канал 5”, на којој и објављена ова нетачна, да не будемо груби и кажемо, лажна информација.

Наиме, желећи да демантује ову вест, Епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски г. Марко, јавио се телевизији „Канал 5“. Чим се представио и објаснио из којих разлога се јавља, од стране уредника му је било речено да немају о чему да разговарају а затим је грубо, без елементарне културе, прекинуо везу чак и без представљања.

И ми по закону имамо право да вршимо верске обреде, пошто је сваком човеку то право загарантовано међународним конвенцијама чији је потписник и Р. Македонија. МПЦ не може и не сме силом да принуди вернике да долазе код њих ако верници по својој слободној вољи желе своје верске потребе да остварују у Православној Охридској Архиепископији.

Уместо што се свештеници МПЦ баве сплеткарењем и збуњивањем народа, боље би било да сакупе храбрости и учине оно што је потребно учинити, како би ступили у једниство са свима Православнима у свету.

Снимак са канала

http://www.kanal5.com.mk/vesti_detail.asp?ID=10542

http://www.kanal5.com.mk///uploads/EFREMOV%20LAZNI%20POPOVI%2021.flv

Из канцеларије брегалничке Епископије

Превор: Поуке.орг тим

На судском процесу постало је недвосмислено јасно да се ради о државном прогону по верској основи. Иако јавно тужилаштво нема никакве доказе за казну коју предлаже, сасвим је очигледна намера унапред донесене политичке одлуке да се, неправедно оптужени, само због њихове верске припадности казне, са циљем да и имовина Православне Охридске Архиепископије буде заплењена у корист расколничке МПЦ, што би са друге стране додатно искомпликовало положај непризнате МПЦ у евентуалним разговорима за њено враћање у саборност Цркве!

Објављивање пресуде је најављено за 2. jул 2013 године.

Извор: ПОА