Епархија рашко - призренска већ четрнаест година успијева да одржи рад шест народних кухиња широм Косова и Метохије. Основни циљ ових кухиња јесте да помогне у прехрани социјално угроженог становништва које је остало у својим домовима и живи у тешким материјалним околностима.

Народне кухиње при Епархији рашко – призренској имају 2. 300 корисника који живе у изузетно тешким условима у српским енклавама. У Народној кухињи у општини Ново Брдо брашна у централном магацину има до прве половине децембра. Због опште економске кризе и недостатка донација Епархија рашко - призренска је у таквој ситуацији да без хитне помоћи неће моћи наставити са радом кухиња. Донација је све мање, а све више оних којима је помоћ потребна. Наше мало њима може бити довољно, не заборавимо страдалнике на Косову и Метохији!

Радио Телевизија Републике Српске медијски је покровитељ ове акције, а екипа наше Телевизије у другој половини новембра посјетила је народне кухиње на КиМ, разговарала с корисницима ових кухиња, с радницима који достављају храну до пунктова за преузимање, поклонила се светињама Грачаници, Високим Дечанима, Великој Хочи...

О свему више у петнаестак документарних записа на програму Телевизије Републике Српске.

• Косово и Метохија
  

Као игуман манастира Високи Дечани осећам обавезу да одмах демантујем ову шокантну и неодговорну изјаву министра Реџепија пре свега зато што није заснована на чињеницама

Још од првог дана када су претеће поруке (графити) примећени на неколико места у оквиру манастирског имања ангажована је локална општинска и регионална КП. Истрага је почела већ истог дана и то у оквиру самог манастирског комплекса уз пуну подршку КФОР-а. Лично сам стално у вези са регионалним шефом полиције г. Шабаном Шаљом и локалним шефом полиције Сејдом Добрајем. У манастиру управо у овом тренутку борави истражни тим полиције на челу са капетаном Кељмендијем и преузима видео записе са манастирског видео обезбеђења. Форензички тим већ је обишао све локације где су графити писани и обавио истражни поступак. На основу информација које сам добио од регионалног команданта КФОР-а италијанског пуковника Анђела Минелија КФОР ничим није отежавао или условљавао рад полиције. Штавише, пуковник Минели потврђује оно што и ми свакодневно видимо на терену, добру и коректну сарадњу КФОР-а и полиције. Због комплексности безбедносне ситуације на овом простору наша Црква остаје и даље при чврстом ставу да је заштита КФОР-а један од главних предуслова за нормалан живот и функционисање овог манастира.

На основу ових чињеница можемо, дакле, да закључимо да министар Реџепи није обавештен о раду своје полиције на случају манастира Дечани па јавности даје нетачне информације, или је у питању политичка кампања којом се намерно жели бацити кривица на дечанске монахе и КФОР. У сваком случају медијски наступи Министра унутрашњих послова не воде изградњи поверења између СПЦ и Косовских институција.

Архимандрит Сава Јањић

Игуман манастира Високи Дечани

----------------------

Министар је и пре два дана дао изјаву у којој тврди да су починиоци провокације наводно пронађени, а потом додао да постоји сумња да је графите писао неко из манастира. Игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава реаговао је на ове наводе у тексту који је објавио Радио Слободна Европа.

http://www.slobodnaevropa.org/content/grafiti-u-visokim-decanima-svi-pod-proverom/26636737.html

Grafiti u Visokim Dečanima: Svi pod proverom

Miloš Teodorović, Radio Slobodna Evropa

14.10.2014

Istraga o grafitima takozvane Islamske države Iraka i Sirije i „Albanske nacionalne armije“, koji su ispisani na imovini manastira Visoki Dečani na Kosovu je u toku, te ne bi trebalo iznositi preuranjene zaključke. To je za Radio Slobodna Evrpa izjavio ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi.

„Osumnjičena su tri maloletnika, ali istraga i dalje traje“, podvukao je Redžepi.

Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić u izjavi za RSE tvrdi da navodi ministra Redžepija „nisu zasnovani na činjenicama“.

„Razgovarao sam i sa regionalnim direktorom policije i sa lokalnom policijom. Apsolutno je jasno da su tri mladića, koji su prekjuče kratko privedeni, privedeni zbog verbalnih provokacija, a ne zbog bilo čega što ima veze sa grafitima“, rekao nam je Janjić.

Istovremeno Redžepi je pozvao Janjića da „ukoliko ima više podataka, da ih prosledi istrazi“. „To bi bilo najbolje“, kazao nam je on. Upitan da li kao ministar policije može da garantuje bezbednost manastiru Visoki Dečani, Redžepi je odgovorio: „Možemo, ali moramo preuzeti nadležnost od KFOR-a. Ta kompentencija još nije transferisana. Kako Patrijaršija u Peći nema nikakvih problema sa policijom tako će biti i u dečanskom mansatiru. To treba što pre da preuzme policija Kosova i više neće biti grafita. KFOR tamo ima statičke patrole i nisu u stanju sve da kontrolišu“.

Janjić, međutim, navodi kako „nije siguran da će kosovska policija dopreti do počinioca incidenta“. „Zato što ni u ranijim slučajevima policija nije uspela da pronađe one koji su pisali grafite pre šest meseci, kao ni počinioce prethodnih oružanih napada na manastir Visoki Dečani. Osim 2007. godine. Tada se dogodio jedini slučaj koji je rešen“.

Takođe, ministar Redžepi odbacuje bilo kakvu eventualnu povezanost počinilaca incidenta sa ilegalnim grupama koje regrutuju mlade za ratišta u Siriji. Takve teze naziva insinuacijama, a dalje navodi: "Mi čak sumnjamo da je neko iz manastira to napisao. Ali to je deo istrage“.

Takve ocene Sava Janjić odbacuje. „Tom istom logikom ja mogu da zaključim da je grafite napisao neko od pripadnika policije koji svaku noć patroliraju pored manastira. Verovatnoća je sigurno ista“.

Ispisivanje spornih grafita, koji su na imovini manastira Visoki Dečani osvanuli tokom vikenda, osudio je komandant KFOR-a Frančesko Filjulo, kao i predsednica i premijer Kosova Atifete Jahjaga i Hašim Tači. Oni su takav potez počinilaca opisali kao vandalizam.

Извор: Поуке.орг

Тројица албанских младића, уз повике „Албанија, Албанија“, прошла су српским делом града, разбијајући успут стаклене флаше о зидове кућа, потврђују мештани српског дела града.

На тргу испред цркве „Успење Пресвете Богородице“, поцепана је српска застава која је била окачена на једној од бандера, а потом је већим каменом гађан прозор парохијскиог дома.

У тренутку напада у парохијском дому је била попадија са своје двоје малолетне деце, али на срећу, нико од чланова породице ораховачког пароха Срђана Јеринића није повређен.

Нападачи су истовремено на зиду напуштене и оронуле српске куће, која се налази преко пута парохијског дома, окачили заставу Републике Албаније, а затим побегли у непознатом правцу.

Српски грађани изашли су на улицу након инцидента. На место догађаја дошли су припадници Косовске полиције који су извршили увиђај.

Срби у овом делу Ораховца узнемирени су након инцидента.

Изворник: http://www.radiokim.net/vesti/hronika/napad-na-parohijski-dom-u-srpskom-delu-orahovca.html

На путу ка Пећи, патријарх Иринеј је посетио је храм Свете Тројице у Куршумлији. На административном прелазу Мердаре, Његову Светост Патријарха дочекао је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије. У пратњи Његове Светости налази се протођакон Дамјан Божић из београдске Саборне цркве.

• Архиепископија београдско-карловачка
  
• Косово и Метохија
  

Пошто су приметили графите монаси су обавестили Косовску полицију и КФОР који су одмах покренули истрагу. Манастирско имање је само деллимично ограђено заштитним зидом зато што су ветерани УЧК (ОВК) пре четири године претили манастиру насиљем уколико настави градњу зида. Док је игуман манастира Високи Дечани у току увиђаја разговарао са локалним командантом КФОР-а пуковником Минелијем и шефом дечанске косовске полиције испред екстремистичих графита група младих Албанаца је са оближњег пута (на око 100 м удаљености) почела да скандира УЧК. Полиција је привела тројицу младића због провокативног понашања. Претпоставља се да су непозната лица графите исписали у току претходне ноћи ушавши на манастирско имање на месту где оно није ограђено.

У мају месецу ове године графити УЧК били су исписани на једној од манастирских капија и ово је први инцидент који се у међувремену догодио иако је КФОР појачао мере безбедности око манастира. Манастир Високи Дечани, један од четири објекта под заштитом УНЕСКО на Косову и Меотхији, једини је објекат СПЦ који је тренутно под заштитом КФОР-а. Претходних година манастир је 4 пута био оружано нападан, задњи пут 2007. када је на манастир испаљена зоља.

Поводом најновијег инцидента Епархија Рашко-призренска је данас издала следеће

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска најоштрије осуђује исписивање исламистичких и албанских националистичких графита на имању манастира Високи Дечани. Ово је још једна у низу бројних досадашњих провокација усмерених против мансатира Високи Дечани и хришћанских православних светиња на Косову и Метохији.

Епископ Теодосије данас је упутио апел међународним представницима на Косову и Метохији, као и локалним институцијама, упозоривши да екстремизам националистичке и верске оријентације представља озбиљну претњу не само за српски народ и Цркву на Косову и Метохији, већ и за све грађане на овом простору. Наша Црква, рекао је Владика Теодосије, очекује да међународна заједница и косовске институције заштите мир и поредак, као и хришћанске светиње на Косову и Меотхији од провокација и потенцијалних терористичких напада.

Српска Православна Црква на простору Косова и Меотхије је годинама изложена актима насиља и провокацијама, које већ једном морају бити заустављене, нагласио је Владика Теодосије.

Погледајте фотографије на сајту Рашко-призренске Епархије http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/teroristicki-grafiti-osvanuli-na-imanju-manastira-visoki-decani

Извор: Фејсбук страница Манастира Високи Дечани

МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА - 1321 г.

МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ - 1171 г.

ПЕТРОВА ЦРКВА - 8. век

МАНАСТИР СОПОЋАНИ - 1260 г.

Са фрескописцем Вуком Дабетићем о значају фрескописа и о осликавању цркава на Kосову и Метохији

Утисак је да икона доживљава препород у овом веку а исто важи и за фрескопис, како је дошло до тога?

- Сматрам да су историјске и политичке околности довеле до поновног враћања икони и процвату иконописа. Буђењем националне свести и успона српске идеје уз осврт на богату културну заоставштину и наслеђе крајем осамдесетих долази до потребе за –упознавањем- са иконом, односно , за истинским тумачењем историјског развитка и култа њене вредности.

Kоје иконе и живописи се сматрају најлепшим и из којег су периода?

-Епоха ренесансе Палеолога оставила је у уметничком погледу изузетна дела на просторима средњевековне Србије , нарочито у доба краља Милутина који доводи најбоље мајсторе са подручја Грчке И развијених центара Византије. И у свету модерне уметности оне се сматрају врхунским достигнућима.

Развитак живописа иде даље до Моравске Србије и пада под турско ропство. Даље, малобројни уметници из доба после сеобе до ослобођења раде, углавном, под утицајем западних реалистичних и натуралистичких праваца и одступају како снагом ликовног дела тако и стилом и каноном од смисла иконе, као праобраза светитеља у свету Вечности. Следећи те правце уметници школовани у Бечу и Берлину ближи су Западној религиозној представи него икони. И тек после Другог светског рата и после пада комунизма пружа се прилика да се уметници озбиљно посвете овом исконском православном и изворном начину изображавања вере. Услед нагле потребе за овом врстом сликарства долази до стварања многих радионица које у складу са модерним временом, у циљу зарађивања новца, копирају познате старе иконе, ретко када успешно.

Да ли је животопис у основи фрескописа и шта се од постања до данас променило у погледу технике?

- Икона као религиозна представа светитеља, односно сцене из Библије , може бити изображена на дрвету, односно зиду, а ове друге најчешће називамо фреском, јесте животопис. Историјски, од првих сликаних представа Христа као –Доброг пастира- и Хришћанских симбола у доба базилика и раног периода Хришћанства, после периода иконоборства, које јењава тек у деветом веку, коначно заједно са развитком и утемељивањем религије и канона, након седам васељенских сабора, почиње са организованим начином сликања у црквама, паралелно са иконом и фрескопис. То су слике на зидовима храма на којима ниче такозвана –Библија у бојама- за већину неписменог становништва то бива сликом поткрепљена беседа отаца цркве. Ал фреско, значи рад на свежем кречном малтеру где се боја сједињује са зидом и то је најтрајнија техника којом се сликало све до модерног доба. Услед практичних разлога , добрим делом економских, у већини храмова данас изводи се –Ал секо- техника осликавања , на сувом малтеру, и користе се разна средства, као везивна материја за боју на зиду, акрил и слични синтетички лепкови.

У једној цркви, као што и сада радимо на Kосову и Метохији , гледајући од куполе на доле налази се Христос сведржитељ (Пантократор), испод је служба небеских сила, затим пророци, праоци на пандатифима четири јеванђелиста и испод дванаест сцена великих празника. У горњим зонама цркве у полусводу олатара је Богородица –Шира од Небеса- , а испод причешће апостола. На дну је служба архијереја. Доње зоне дуж припрате резервисане су за светитеље у стојећим ставовима.

Да ли Вас рад на Kосову и Метохији посебно инспирише, о чему размишљате док сликате и имате ли узоре?

- Овај рад на фрескопису мени као младом сликару је велики изазов за остварење оригиналних дела. Током рада најчешће сам окупиран филозофијом религије, теологијом иконе, теоријом уметности и сликарства. Црквена изворна и духовна музика део су атмосфере у којој радимо. Сматрам да свако, водећи се филозофијом уметности, треба да има узоре…Грачаница, Студеница, Дечани, Сопоћани…али уметник мора да тежи и стварању нових дела у складу са каноном и духовном снагом.

Свакако да човек док ствара прави продор кроз време, пролаз ка вечности и осећа предокушај вечности. Није у овом… времену…материјалном. Потпуни сам следбеник филозофије стваралаштва великих уметника Берђајева и Тарковског где први у својој генијалној дијалектици оправдава човека једино тиме што сматра да је императив од Бога, који је створио свет, наставак стварања од стране човека у највишем смислу речи. Не треба заборавити ни речи Достојевског –лепота ће спасити свет- и мора се у њих веровати.

Да ли у –паузи- и док одмарате од фрескописа сликате и неке друге мотиве?

- Изложба у Kултурном центру у Зубином Потоку доказ је да сам оно мало времена у паузама у раду користио за сликање световног карактера. Слике, пејсажи и мртва природа изложени у галерији дома културе изрази су утисака који су остали за време трогодишњег боравка на Kосову и Метохији.

Шта је даље у плану?

- Организовани рад на осликавању православних храмова на Kосову и Метохији обавља се успешно у складу са могућностима Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске и огромном вољом мештана у српским енклавама. После завршетка цркве у Горњем Kусцу крај Гњилана у плану је осликавање већине сеоских цркава на том подручју као и у осталим деловима аутономне покрајине. Са колегом Радовићем у плану је и живописање цркве св Ђорђа у Призрену а заједно смо радили, пре две године, и олтар цркве у Ђаковици.

Из биогрфије Вука Дабетића

Сликар , фрескописац и рестауратор Вук Дабетић рођен је у Београду где је завршио Средњу уметничку школу и Академију Српске православне цркве за уметност и консервацију, одсек живопис и рестаурација зидне слике. Дипломирао је са радом из фрескописа –Феномен композиције у савременом живопису - код професора Г. Јанићијевића. Наставио је и са мастер студијама на одсеку за зидно сликарство-мозаик код професора З.Михајловића код кога је асистент-демонстратор на истоименом предмету.

Мозаик је усавршавао радом код покојног академика Младена Србиновића са којим је учествовао у изради монументалних мозаика. Паралелно са овом техником наставља са осликавањем цркава од 2003. године са колегама и самостално. Радио је на цркви Св Никола у Голупцу, дипломски рад му је крстионица цркве св Петке на Kалемегдану. Радио је такође на цркви Свети Апостоли у Апатину, црквама у Чачку, Св Димитрија у Kосовској Митровици, васкрсењу Христовом у Подгорици, Kрипти храма Светог Саве у Београду…све са колегом Анастасијем Радовићем са којим ради заједно већ ћетири године.

Учесник је више колонија, излагао је на колективним изложбама а организовао је и неколико самосталних.

Интервју припремила Славица Ђукић

Извор: Поуке.орг

View attachment: 56464.jpg

View attachment: 324534.jpg

View attachment: 543654.jpg

View attachment: jpg.jpg

У току богослужења у Грачаницу је дошао и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије . У пратњи Митрополита Амфилохија био је и Господин Дејан Томашевић поознати кошаркаш који је и председник ПСД "Света Србија".

Након бденија Епископ Теодосије је благословио славско жито и колач чиме је уједно започела и традицонална манифестација у манастирској порти "Видовданско песничко бденије".

Сутра на празник Видовдана, у 8.00 часова, Свету Литургију служиће Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење више Епископа, свештенства, монаштва и верног народа.

Извор: Епархија рашко-призренска

• Косово и Метохија
  

|

Отац Сава је прецизирао да их је косовска полиција обавестила да је непознати мушкарац, који је представио као командант ОВК, позвао једну локалну ТВ станицу и рекао да се спрема напад на манастир у наредна два дана, као и да камере треба да буду спремне да би снимале уништење Високих Дечана.

• опширније на интернет презентацији Епархије рашко-призренске
  

• Косово и Метохија
  

|

Поводом Дана сећања на страдале у НАТО бомбардовању 1999. године, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, помен пострадалима служен је у цркви Светог Марка у Београду. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија, свештеници архијерејског намесништва приштинског служили су парастос жртвама НАТО агресије у манастиру Грачаници. Парастоси жртвама НАТО бомбардовања служени су у свим епархијама Српске Православне Цркве.

Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи (према појединим изворима укупан број погинулих био је готово 4.000), а рањено је и повређено више од 12.500 особа, од чега 79 деце.

Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца, а према неслужбеним подацима теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби", од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

• Косово и Метохија
  

Питање културних идентитета на Косову и Метохији у непосредној је вези с препознавањем и опредељењем аутентичних баштиника на Косову и Метохији у дужем временском периоду. Постојећи културни идентитети нису настали истовремено. Сходно томе, статус баштиника условљен је конкретним стваралаштвом народа који су живели и данас живе на Косову и Метохији. Српски народ и Српска православна црква баштине најбројније и најзначајније културно наслеђе и оно је недељиво по било ком основу. Када је реч о албанском културном наслеђу неизбежно се намеће питање да ли је албанска етничка заједница баштиник свеукупног културног наслеђа исламске провенијенције? Ако отоманско културно наслеђе на Косову и Метохији датира пре досељавања албанског становништва на те просторе и ако се зна да је процес исламизације текао поступно, оправдано је поставити питање – да ли албанско становништно може бити баштиник отоманског културног наслеђа чак и када су, после примања ислама, за верске обреде користили већ постојеће отоманске богомоље? И није реч само о верским објектима.

Све акције у Србији и иностранству одвијаће се под слоганом „Погром – десет година касније“. У организацији Канцеларије за Косово и Метохију, у понедељак 17. марта у 13 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду биће одржана Свечана академија „Погром – десет година касније“. У оквиру Академије наступиће и глумци и хор Народног позоришта. Присутнима ће обратити министар г. Александар Вулин, Патријарх српски г. Иринеј, председник Скупштине Републике Србије г. Небојша Стефановић и представник Друштва пријатељства Израел-Србија из Тел Авива.

http://www.spc.rs/sr/martovski_pogrom_20042014_deset_godina_kasnije

Благодаћу Духа Светога, молитвама Светога Николе, а у славу Животворне Тројице, овај храм Васкрсава и полако али сигурно задобија свој истински облик и функционалност. Како нас је упознао старешина храма, јереј Дарко Маринковић, тренутно се ради уређење Проскомидиона, а тек предстоје велики радови. Наиме, у скорије време требало би да се, по елаборату Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, ради заштитe сачуваног фрескописа, очисти уништени фрескомалтер и обави припрема за ново фрескописање. Такође је у плану промена столарије, реконструкција спољне фасаде на припрати, постављање олука и инсталација система грејања за храм и зграду Црквене општине.

Извор: Епархија рашко-призренска

• Косово и Метохија
  

У својој беседи епископ Фотије је тумачио причу о блудноме сину, нагласивши да су сви људи који нису крштени удаљени од Бога. Њима је потребно покајањем и Светим Крштењем да се врате Небескоме Оцу у заједницу Цркве Христове. Са друге стране и они људи који живе у Цркви такође треба да бдију над собом и да непрестано васпостављају живу и истиниту заједницу са Богом у Цркви.

После свете Литургије преломљен је славски колач у част крсне славе настојатеља манастира Лазарице јеромонаха Симона (Кузмановића). Након тога за све присутне госте и свештенство приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији трудом и залагањем настојатеља манастира јеромонаха Симона (Кузмановића).

Извор: Епархија далматинска

• Епархијске вести