<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/page/26/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41F;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x443;&#x43F;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43A;&#x43E; 4 &#x43C;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x434;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x430; &#x437;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x45B; &#x41D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43C; &#x43A;&#x443;&#x445;&#x438;&#x45A;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x438;&#x41C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE-4-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BA%D1%83%D1%85%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D0%BC-r5769/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/1d11e3256065bfd629cf62e381fd2b9b.jpg.1dccb76e57a7601c9775af881d32b0ba.jpg" /></p>
<p>Епархија Рашко-призренска преко своје хуманитарнеорганизације „Мајка девет Југовића“,пуних петнаест година помажесоцијално угроженимпородицама, болесним лицима, школама и осталим институцијамана Косову и Метохији, па ће тако и ове године имати прилике да прикупљеним средствима обезбеди неопходне намирнице за народне кухиње и изврши подмиривање осталих потреба.<br>Проблем народних кухиња је што недостају сталнедонације иконтинуитет у снабдевању намирницама а свакодневно прехрањују социјално најугроженије из Општина Ново Брдо, Косовска Каменица, Гњилане, Косовска Витина, Клина и Исток. И зато је значај ове хуманитарне акције више него очигледан.<br>Помоћ најугроженијима на Косову и Метохији се може послати и директним уплатама преко жиро рачуна број: 360-0012622700003-39, на име "Епархија рашко-призренска", Манастир Грачаница, 38205 Грачаница, са назнаком: "Помоћ за Народне кухиње". Такође, помоћ се може донирати и слањем смс порука на број 1033 у мрежама Мт:с, Вип и Теленор. Слањем једне смс поруке донира се 100 динара. <br>Епархија рашко-призренска и Мајка девет Југовића се од срца захваљују свима који су се одазвали хуманитарној акцији, и онима који су акцију омогућили, и на тај начин помогли најугроженијима на Косову и Метохији.<br>Извор: Епархија рашко-призренска</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_eparhijske_vesti_kosovo_i_metohija" rel="external nofollow">Косово и Метохија</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5769</guid><pubDate>Sun, 07 Feb 2016 10:13:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440; &#x414;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x431;&#x438;&#x45B;&#x435; &#x437;&#x430;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x43D; &#x437;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438;&#x43E;&#x446;&#x435; &#x437;&#x431;&#x43E;&#x433; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x435;&#x441;&#x442;&#x430; &#x410;&#x43B;&#x431;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x446;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B5-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B0-r5588/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/9e3426789bd1758b52ef989ea4000f95.jpg.6c9546c0b3bf22cec024cc94b546ebfd.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><p><em>Манастир Високи Дечани (Фото А. Васиљевић)</em></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p> </p>
<p> </p>
<p><br>Ово је јуче на свом твитер налогу објавио игуман манастира, архимандрит Сава Јањић, додајући да су протести и претње покушај да се конфискује око половине манастирског поседа. Свима који су планирали да посете манастир Дечане, отац Сава препоручио је да своју посету одложе „због могућих напада локалних албанских ултранационалиста“.</p>
<p> </p>
<p>Уставни суд Косова недавно је стопирао одлуку о одузимању 25 хектара земљишта које се налази око манастира Високи Дечани до 29. фебруара 2016. године. Ради се о земљишту уз сам манастир које је уговором о поклону из 1997. године Република Србија пренела у власништво Високих Дечана. Међутим, друштвена предузећа „Алпико“ и „Илирија“ то оспоравају сматрајући да је та имовина њихова.</p>
<p> </p>
<p>Демонстрације локалног становништва и затварање манастирских капија због страха за безбедност догодиле су се сличним поводом и 2012. године. Тада је мешовито судско веће, којим је председавао судија Еулекса, донело одлуку у корист српске цркве, што је изазвало отворене претње усмерене против братства манастира, које је први пут после 1999. године било принуђено да затвори своје капије.</p>
<p> </p>
<p> </p>
<p><a href="http://www.politika.rs/scc/clanak/345378/Drustvo/Manastir-Decani-bice-zatvoren-za-posetioce-zbog-najavljenih-protesta-Albanaca" rel="external nofollow"><em><span style="font-size:14px;">Политика</span></em></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5588</guid><pubDate>Tue, 15 Dec 2015 15:20:00 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;) &#x410;&#x420;&#x425;&#x418;&#x41C;&#x410;&#x41D;&#x414;&#x420;&#x418;&#x422; &#x421;&#x410;&#x412;&#x410; &#x408;&#x410;&#x40A;&#x418;&#x40B;: &#x41D;&#x430;&#x448;&#x435; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x435; &#x45B;&#x435; &#x443;&#x432;&#x435;&#x43A; &#x431;&#x438;&#x442;&#x438; &#x434;&#x435;&#x43E; &#x421;&#x41F;&#x426;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D1%9B%D0%B5-%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D1%81%D0%BF%D1%8633-r5473/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f21cfa8ee7bd9ca9dc082f705cff0c32.jpg.cdfa9a627b4ce2d36f7c6ac7ead55636.jpg" /></p>
<p>Говорећи о тренутној безбедносној ситуацији у манастиру Високи Дечани, отац Сава је истакао да је за сада мирно, али да су због могућих ескалација немира патроле КФОР-а око манастира Високи Дечани појачане задњих дана.</p>
<p>Српска Православна Црква је апсолутно против уласка Косова у УНЕСКО у овом тренутку због тога што, према речима Јањића, нема никаквих гаранција да ће њена права бити поштована. Плашимо се, истакао је, да би Косово, под плаштом УНЕСКО, покушало да нашу културну баштину злоупотреби на начин на који је то већ покушано Законом о културном наслеђу и Стретегијом развоја културне баштине, који су за сада скинути са дневног реда. Још један проблем јесте што косовска страна у својој кампањи за улазак у УНЕСКО прећуткује податке о спаљеним и срушеним црквама, или фалсификује податке о процесу обнове. Истина је, према његовим речима, да је новац све до 2010. године давао Савет Европе, да је косовска влада ту била само посредник, а да је тај процес обнове стао јер косовска страна није хтела експерте из Београда. Тренутно, према његовим речима, обнова се наставља, али новцем Републике Србије, Русије, Норвешке, и других добротвора. Епархија Рашко - Призренска је за сада суспендовала све контакте са косовским институцијама и комуницира једино са међународним представницима, док се не нађе решење за статус СПЦ на Косову, а које би било у складу са Ахтисаријевим планом који су косовске власти прихватиле али га нису спровеле у своје законодавство. Штавише, постоје одређене групе академика и интелектуалаца, као и поједини политички кругови на Косову и Метохији који нам поричу и власништво и идентитет над светињама у којима и даље траје богослужбени живот.</p>
<p>Стога, било какве гаранције које би косовска страна дала, за нас нису довољне јер су све гаранције које су до сада косовске институције дале погажене, и једина чврста гаранција на коју би Епархија Рашко - Призренска пристала ради нормализовања односа са косовским привременим институцијама јесте она коју би косовска страна дала у бриселском дијалогу.</p>
<p>Одговарајући на питања посетилаца, отац Сава је истакао да нема говора о прављењу било какве посебне православне цркве на Косову, нити о давању било каквог специјалног аутономног статуса Епархији Рашко - Призренској.</p>
<p>"Ми смо увек били и бићемо део Српске Православне Цркве, као такви смо признати, и једино као такви можемо да посотојимо", истакао је.</p>
<p>На питање о деловању бившег владике Артемија на просторима КиМ, отац Сава је рекао да, парадоксално, такозвана Епархија Рашко Призренска у егзилу скоро да уопште и нема следбеника са Косова и Метохије.</p>
<p>"Људи одавде знају ситуацију. Они највеће проблеме праве на просторима Епархије Жичке, где живе људи који са овим просторима немају додира, и који нису довољно информисани шта се овде дешава."</p>
<p>Отац Сава се осврнуо и на изјаве појединих интелектуалаца која су изазвала велику буру ових дана, истичући да су такве изјаве веома штетне, и да су ширење дефетизма који нам у овом тренутку није потребан. Овакве и сличне изјаве не могу допринети ничему позитивном, већ само бити још један подстицај на исељење нашег народа, који и иначе живи у веома тешким условима.</p>
<p>За крај, отац Сава је истакао да, колико год времена била тешка, ми као хришћани увек морамо следити примере наших предака, који ни у много тежим временима нису губили наду. Молитва је оно на шта је свако од нас позван, и оно што ми као хришћани увек морамо да радимо, зарад себе и зарад свих оних око нас. Епархија Рашко - Призренска својим примером то показује, јер свакодневно преко народних кухиња храни 2.000 људи, поставља свештенике у Пећи, Урошевцу, Вучитрну и осталим местима из којих су Срби прогнани, Богословија у Призрену је обновљена и ради свим расположивим капацитетима, а манастири и цркве опстају и обнављају се, упркос веома тешким условима у којима се некада налазе.</p>
<p>Стога, не смемо губити наду у Господа и морамо увек гледати напред, завршио је отац Сава.</p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo " contenteditable="false"><div><iframe width="480" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/2FAwPQ50mFc?feature=oembed"></iframe></div></div>
]]></description><guid isPermaLink="false">5473</guid><pubDate>Mon, 26 Oct 2015 10:22:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x41D;&#x415;&#x421;&#x41A;&#x41E; &#x433;&#x43B;&#x430;&#x441;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43E; &#x201E;&#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x443;&#x201C; &#x458;&#x435; &#x443;&#x432;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430; &#x437;&#x430; &#x436;&#x440;&#x442;&#x432;&#x435; &#x444;&#x430;&#x448;&#x438;&#x437;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BE-%E2%80%9E%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83%E2%80%9C-%D1%98%D0%B5-%D1%83%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D1%84%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0-r5459/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/2c6574b691eaa1b69ce140e3bda6b0eb.jpg.1240b351370a01fcd5aa560f7a7daa22.jpg" /></p>
<p><a href="http://andrej.fajgelj.com/wp-content/uploads/2015/10/Devic-Monastery-1941.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Devic-Monastery-1941.jpg" data-src="http://andrej.fajgelj.com/wp-content/uploads/2015/10/Devic-Monastery-1941.jpg"></a></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<a href="http://andrej.fajgelj.com/unesco-vote-on-kosovo-an-insult-to-victims-of-fascism/" rel="external nofollow"><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">Read in English</span></span></span></span></span></a>
</div>
<p></p>
<p><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">Фотографија из 1941. приказује албанског фашисту како убија Дамаскина Бошковића, игумана манастира Девич из 15. века, који је затим </span></span></span></span></span><a href="http://www.spc.rs/sr/kratka_hronika_stradanja_srba_na_kosovu_u_metohiji_1941_1990" rel="external nofollow"><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">сравњен са земљом</span></span></span></span></span></a><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px"> тако да камен на камену није остао.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">Косовски Албанци су поново напали Девич 1999. Отац Серафим је претучен у олтару, а од горе судбине њега и монахиње је спасла само француска војна патрола.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">Девич је опет </span></span></span></span></span><a href="http://www.kosovo.net/pogrom_march/devic1/page_01.htm" rel="external nofollow"><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">спаљен до темеља</span></span></span></span></span></a><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px"> у Мартовском погрому 2004. године.</span></span></span></span></span></p>
<p><a href="http://andrej.fajgelj.com/wp-content/uploads/2015/10/Devic-Monastery-2004.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Devic-Monastery-2004-1024x680.jpg" data-src="http://andrej.fajgelj.com/wp-content/uploads/2015/10/Devic-Monastery-2004-1024x680.jpg"></a></p>
<p><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">Уништавање непроцењивог српског наслеђа било је праћено погромима Срба, како у Другом светском рату, тако и током 1999. и 2004. године.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">Тзв. ”Република Косово” није процесу</span></span></span></span></span><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:rgb(0,0,0)"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial">ирала ниједног починиоца овог културног и етничког чишћења, али је многе прогласила за јунаке и наградила.</span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">Генерални директор Унеска Ирина Бокова недавно је осудила Исламску државу због ”културног чишћења” Блиског истока.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">
</span></span></span></span></span></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo " contenteditable="false"><div><iframe width="480" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/f83i5k6EgTs?feature=oembed"></iframe></div></div>
<p><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:#000000"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:14px">Да ли ће Унеско наградити културно чишћење на Косову? Да ли ће прогласити вандале за чуваре наслеђа? И то на дан њихових жртава?</span></span></span></span></span></p>
<p><a href="http://andrej.fajgelj.com/unesko-glasanje-o-kosovu-je-uvreda-za-zrtve-fasizma/" rel="external nofollow"><span style="color:rgb(102,102,102)"><span style="color:rgb(34,34,34)"><span style="font-family:Ubuntu"><span style="font-family:Helvetica Neue">http://andrej.fajgelj.com/unesko-glasanje-o-kosovu-je-uvreda-za-zrtve-fasizma/</span></span></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5459</guid><pubDate>Wed, 21 Oct 2015 20:09:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x440;&#x445; &#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x435; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435;, &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x438; &#x421;&#x410;&#x41D;&#x423; &#x441;&#x430;&#x433;&#x43B;&#x430;&#x441;&#x43D;&#x438;: &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43D;&#x435;&#x45B;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x43D;&#x430;&#x442;&#x438; &#x43D;&#x435;&#x437;&#x430;&#x432;&#x438;&#x441;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%B2%D1%80%D1%85-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-r5455/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/fc4c669d1dddb6c831e3a5b087ca410a.jpg.587c7427998a7823497c0307bebb50a6.jpg" /></p>
<p><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">На данашњем састанку били су присутни председник Републике Србије Томислав Николић са саветницима, председник Владе Александар Вучић, председница Народне скупштине Маја Гојковић, потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, министри Небојша Стефановић, Братислав Гашић и Никола Селаковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, Патријарх српски господин Иринеј са члановима Светог Синода Српске Православне Цркве и председник и представници Српске академије наука и уметности, Владимир Костић и Љубомир Максимовић.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">1. Све институције и државни органи Републике Србије оштро се супротстављају пријему „Косова“ у чланство организације Унеско и позивају чланице Извршног савета и Генералне конференције поменуте међународне организације да захтев „Косова“ и земаља које тај захтев подржавају – одбију и одбаце. Српске цркве и манастири на Косову и Метохији припадају баштини у власништву Српске Православне Цркве и Републике Србије, и свако отимање те баштине значило би недвосмислено угрожавање опстанка најзначајнијих религијских, културних и историјских споменика српског народа, али и европског и светског културног наслеђа на Косову и Метохији, али и српског становништва које и даље живи на том подручју.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">2. Република Србија неће признати независност „Косова“ и бориће се за очување националног, духовног и културног бића српског народа на Косову и Метохији. Истовремено, свесни тешке реалности на терену, а посебно због погледа у другачију и бољу будућност како за Србе, тако и за Албанце на Косову и Метохији, држава Србија, Српска Православна Црква и САНУ сматрају да је неопходно све проблеме решавати на миран начин и уз додатне напоре за успостављање бољих односа са Албанцима. Подршка стварању Заједнице српских општина као инструмента заштите колективних политичких, економских, културних и других права српског народа на Косову и Метохији биће један од приоритета државне политике у наредном периоду.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">3. Српска држава ће наставити свој пут ка чланству у Европској унији, уз одржавање и унапређење традиционално добрих односа са Русијом, Кином и другим земљама. Такође, дијалог у Бриселу између Београда и Приштине требало би да се настави, а српска Влада и њена делегација имају пуну слободу, у оквиру Устава Републике Србије, да доносе компромисна решења, којима би Срби и Албанци трасирали бољу сарадњу и заједнички живот у будућности.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">4. Посебно је разматран положај Срба у целом региону, потврђена одговорност и посвећеност Србије добробити Срба изван Србије, и посебно је истакнута потреба још веће и значајније сарадње и конкретизације специјалних и паралелних веза које Република Српска има са Србијом, како на пољу, развоја економских односа и инфраструктурних пројеката тако и у сферама културе, уметности и спорта.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">5. Сви органи и институције Републике Србије, у јеку мигрантске кризе и дестабилизације региона, препознају регионалну сарадњу, стварање бољих и виших облика заједништва и кооперације са другим земљама у региону као витални државни и национални интерес. Србија ће дати активан допринос томе да мир и економски просперитет у нашем региону постану главне теме, уместо политичких зађевица.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">6. Сви присутни су се сагласили да је потребно да у друштву влада отворен, континуиран дијалог о кључним националним питањима, да не постоје табу теме и да је постојање различитости доказ српске толерантности, српске отворености и српске снаге.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">7. По усаглашавању основних елемената политике коју морамо да водимо, потребно је постићи највиши степен акционе саборности и јединства у спровођењу политике око које су се сагласили највиши државни органи, Српска Православна Црква и САНУ.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(68,68,68)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Извор: rts.rs</span></span></span></span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5455</guid><pubDate>Wed, 21 Oct 2015 07:18:00 +0000</pubDate></item><item><title>#NoKosovoUnesco &#x448;&#x438;&#x440;&#x438; &#x434;&#x430;&#x459;&#x435;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/nokosovounesco-%D1%88%D0%B8%D1%80%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B533-r5442/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/6d81608183c7bccd59ccfc630ed0741a.jpg.7e0569b1deb269b21cc2e05b196fa8d0.jpg" /></p>
<p><a href="https://twitter.com/hashtag/NoKosovoUnesco" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="no_kosovo_unesco2.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/no_kosovo_unesco2.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="crba5cewuaar0dr_0.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/crba5cewuaar0dr_0.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="karta.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/karta.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="isis.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/isis.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="manastiri.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/manastiri.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="vencanje.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/vencanje.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="ilarion_.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/ilarion_.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="zlocin.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/zlocin.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="eksplozija.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/eksplozija.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="albanian_crash_serbian_monastery.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/albanian_crash_serbian_monastery.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="albanian_crash_serbian_monastery_21.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/albanian_crash_serbian_monastery_21.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="serbian_monastery_kosovo.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/serbian_monastery_kosovo.jpg"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="serbian_church_kosovo.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2015/10/serbian_church_kosovo.jpg"></a></p>]]></description><guid isPermaLink="false">5442</guid><pubDate>Fri, 16 Oct 2015 21:53:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x422;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x41F;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43C; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x443; &#x423;&#x41D;&#x415;&#x421;&#x41A;&#x41E; &#x437;&#x43D;&#x430;&#x447;&#x438; &#x43E;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x43F;&#x43E; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x443; &#x43A;&#x443;&#x43B;&#x442;&#x443;&#x440;&#x43D;&#x443; &#x431;&#x430;&#x448;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x443; &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x438;&#x41C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%83-%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8-%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BF%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D0%BC-r5440/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/05a1b9ea9bca761507377060cfce1873.jpg.db1bebb99a36894cc279b6644d6debc5.jpg" /></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Најновија изјава заменика иностраних послова косовских институција г. Петрита Селимија пре три дана у дневном листу „Данас“ коначно је показала стварне намере Приштине поводом питања српске православне духовне и културне баштине на Косову и Метохији.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Наиме, у својој изјави г. Селими експлицитно тврди да питање српске православне баштине неће бити разматрано у Бриселу, јер је оно већ разматрано у Бечу у оквиру Ахтисаријевог плана и да Косово не жели да дискутује о питањима која су већ решена.*</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Његова Светост Патријарх Српски Иринеј је у свом писму генералном директору УНЕСКО гђи. Ирини Боковој 14. септембра, говорећи о угрожености српског идентитета и светиња на Косову и Метохији, између осталог, снажно нагласио да СПЦ „одлучно инсистира да питање српског православног наслеђа на Косову и Метохији мора да буде укључено у бриселски дијалог између Београда и Приштине“ и да су СПЦ потребне међународне гаранције за њену баштину на овом простору. Влада Србије је истог месеца званично затражила од кабинета Високог представника ЕУ за спољну политику гђе. Федерике Могерини да се што пре отвори дијалог о питањима српске баштине и имовине СПЦ на Косову и Метохији у оквиру бриселског дијалога.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Косовска страна је на ове конкретне предлоге за дијалог, који би се водио под покровитељством Европске Уније, одговорила писмом највиших косовских званичника генералном директору УНЕСКО 7. октобра гарантујући да се косовске институције придржавају Анекса 5 Ахтисаријевог плана о заштити идентитета, имовине и посебних односа са Србијом и да ће гарантовати СПЦ пуну заштиту.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Ово писмо са обећањима косовских званичника нас је изненадило с обзиром да је познато да су косовске институције већ избрисале из свог Устава и закона свако помињање Ахтисаријевог плана, а самим тим и Анекса 5 и принципа заштите српске баштине још 2010. године и да је садржај Анекса 5 само једним делом унесен у косовске законе, који су, како добро знамо, подложни промени и нису под међународним гаранцијама.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Српска Православна Црква се уверила у стварне намере косовских институција још у априлу месецу ове године када је Министарство културе Косова припремило нови нацрт закона о културној баштини који је игнорисао посебан статус објеката СПЦ. Исто се поновило и са недавним нацртом стратегије за културну баштину на Косову у предстојећем периоду до 2025. године. Иако су оба документа повучена због отвореног противљења СПЦ и снажне међународне интервенције, оба документа јасно показују да су ставови изречени у поменутом писму косовских званичника само неискрена обећања у служби што лакшег уласка Косова у УНЕСКО јер је непосредно пре овог писма поменутим нацртима закона и стратегије за културну баштину Приштина управо изнела супротан став, потпуно негирајући посебан статус баштине СПЦ.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Стога поменути став г. Селимија додатно потврђује сумње СПЦ у искреност косовских званичника. Нажалост, одбијање Приштине да прихвати дијалог о српској православној баштини у Бриселу јасно показује да је њихов циљ да што пре уђу у УНЕСКО како би статус у овој организацији искористили као средство даље културне репресије против СПЦ поновним стављањем на сто спорних нацрта закона о култури, а све под кишобраном УНЕСКО.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>Имајући у виду читав овај след догађаја, Епархија Рашко-призренска СПЦ најоштрије осуђује ову изјаву г. Селимија и предлаже да се под покровитељством ЕУ што пре отвори дијалог о српској баштини на Косову и Метохији и да се заустави процес уласка Косова у УНЕСКО.</strong></span></span></span></span></span><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"> У оваквој ситуацији, у којој наша баштина нема адекватно међународно гарантовану заштиту, апсолутно је јасно да би улазак Косова у УНЕСКО био отворени акт културне репресије над српском баштином на Косову и Метохији , која је у току 15 година више пута страдала управо од албанских екстремиста, због чега су, уосталом, наше светиње већ годинама на листи Светске културне баштине у опасности. </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>Наши манастири и цркве нису и не могу бити музеји, већ су богослужбени објекти, и сваки покушај Приштине да примени насиље било институционалним путем или подстицањем анти-православног расположења биће додатни показатељ стварних намера које воде албанизацији целокупне културне и духовне баштине на Косову и Метохији.</strong></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>Српска Православна Црква је спремна да своју забринутост због одбијања дијалога Приштине отворено потврди још једном пред свим чланицама УНЕСКО и да упозори да ће евентуални пријемом Косова у ову организацију, посебно у оваквој ситуацији нашим светињама, које су и једини објекти УНЕСКО на Косову и Метохији, бити наметнута отворена окупација. </strong></span></span></span></span></span><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">После свега овога наша Епархија не може да има поверења у косовске институције и до почетка дијалога о културној и духовној баштини биће принуђена да суспендује директне контакте са косовским званичницима, настављајући да своје проблеме са Приштином решава уз посредовање међународних представника на Косову и Метохији, уколико они покажу за то спремност. </span></span></span></span></span><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>У ситуацији када Врховни суд Косова практично одузима манастиру Високи Дечани 50% своје имовине и када се понављају вандалски акти, као недавно каменовање цркве у Ораховцу уз сталне претње рушења храма Христа Спаса у Приштини, можемо само да кажемо да на овај начин косовске институције све више угрожавају наш живот и опстанак на Косову и Метохији.</strong></span></span></span></span></span><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"> Изјаве које се из Приштине пласирају у свет да су српске цркве на Косову наводно заштићене у светлу свих изјава и догађаја потпуно падају у воду пред чињеницом да су то једини хришћански објекти у Европи под оваквим безбедносним режимом полиције и НАТО снага, што је директна последица вишегодишњег албанског вандализма, етничке и верске нетолеранције.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Овај наш став није политички мотивисан, што смо понајбоље показали вишегодишњом спремношћу да радимо са свим људима добре воље и у свему што води очувању нашег народа, баштине и светиња. Зато се и надамо се да ће међународна заједница помоћи да се овај проблем превазиђе отварањем што скоријег дијалога о нашој баштини у Бриселу и да српска православна духовна и културна баштина на Косову и Метохији у будуће не буде камен спотицања, већ мост за помирење свих људи добре воље на овим просторима.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>Eпископ рашко-призренски и косовско-метохијски</strong></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><strong>ТЕОДОСИЈЕ</strong></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Призрен-Грачаница, 16. октобар 2015.г.</span></span></span></span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-episkopa-rasko-prizrenskog-teodosija-povodom-kandidature-pristine-za-clanstvo-" rel="external nofollow"><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-episkopa-rasko-prizrenskog-teodosija-povodom-kandidature-pristine-za-clanstvo-</span></span></span></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5440</guid><pubDate>Fri, 16 Oct 2015 16:26:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x458;&#x43E;&#x448;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43E;&#x441;&#x443;&#x434;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x43F;&#x430;&#x434;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x443; &#x443; &#x41E;&#x440;&#x430;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x446;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%88%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83-%D1%83-%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2%D1%86%D1%83-r5436/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/b5a8e4dfb020bd792eb17664bd3e5e72.jpg.b2116daca1ee7edbf11cd502848a9b92.jpg" /></p>
<p>Да овај напад није случајан потврђује и чињеница да су албански екстремисти и прошле године, на исти дан, каменовали парохијски дом ове цркве, у коме живи локални парох са породицом. Још колико јуче су се чула уверавања Приштине да ће се учлањењем Косова у Унеско унапредити положај српског наслеђа у покрајини, при чему ти наводи у светлу овог напада делују лицемерно и цинично.</p>
<p>Стога се поставља питање Приштини, али пре свега међународној заједници, поготово оним државама које подржавају учлањење Косова у Унеско, колико још српских светиња треба да буде оскрнављено, спаљено и уништено, па да се схвати да они који су разорили стотине српских храмова не могу данас водити бригу о нашим црквама и манастирима.</p>
<p>Поред тога, упућен је позив надлежним органима у приштинској и администрацији међународне заједнице на Косову и Метохији да јавно осуде јучерашњи напад на цркву у Ораховцу, као и да четири албанска младића која су бацила каменице хитно буду приведена правди. Влада Републике Србије ће и даље улагати максималне напоре да се српском народу у покрајини осигура безбедност, а нашем културном наслеђу заштита и сва потребна брига, додаје се у саопштењу.</p>
<p>Извор: Влада Р. Србије</p>
<p></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_eparhijske_vesti_kosovo_i_metohija" rel="external nofollow">Косово и Метохија</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5436</guid><pubDate>Thu, 15 Oct 2015 11:28:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x43A;&#x440;&#x43E;&#x432; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435; - &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x41F;&#x435;&#x45B;&#x43A;e &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x448;&#x438;&#x458;e</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%9B%D0%BAe-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98e-r5430/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/9d8c58d0afde25d53e365c7de976ef25.jpg.ed8c62e9b61fedaf0c31135a817a578f.jpg" /></p>
<p>Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће сутра, 14. октобра 2015. године, на празник Покрова Пресвете Богородице светом архијерејском Литургијом уз саслужење више архијереја, свештенства и монаштва Српске Православне Цркве.</p>
<p>Извор: СПЦ</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5430</guid><pubDate>Tue, 13 Oct 2015 12:50:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x442;&#x440;&#x435;&#x441;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x447;&#x430; &#x438;&#x437; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x446;&#x435;: &#x41F;&#x43E;&#x43F; &#x438; &#x43F;&#x43E;&#x43F;&#x430;&#x434;&#x438;&#x458;&#x430; &#x458;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438; &#x443; &#x458;&#x443;&#x436;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x434;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43B;&#x443; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BF-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D1%83-%D1%98%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%83-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B033-r5418/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/cd90a8f5ecded2db04c5defd68c1de0f.jpg.011063b8d7cd5ff8ce9d54a773544809.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="IMG_20151004_101702-620x350-e1444317753719.jpg" data-src="http://www.mitropolija.com/wp-content/uploads/2015/10/IMG_20151004_101702-620x350-e1444317753719.jpg">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Благословом епископа Рашко-призренског и Косовско-метохијског Теодосија после 11 година, саборна црква Св Саве у јужном, албанском делу подељеног града на Ибру је духовно оживела.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Од предпразништва Рођења Пресвете Богородице 20. септембра, свету литургију служи сваке недеље свештеник Саша Митровић, који са својом супругом Маријом живи у парохијском дому у порти цркве.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Црквена порта је опасана бодљикавом жицом са свих страна, објекат обезбеђује Косовска полиција, у самој порти стражари полицајац који легитимише свакога ко уђе у порту.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">У делимично обновљеној цркви коју није заобишао мартовски погром 2004. када је оскрнављена и запаљена, као и звоник и парохијски дом, јуче је на светој литургији било 6 верника који су пешице дошли из северног дела града.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Отац Саша им се после литургије захвалио на “жртви коју су поднели” са надом да ће их на следећој бити више.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">У разговору за Телеграф отац Саша, је рекао да је по сопственој жељи дошао да овде живи литургијски и ради на обнови ове светиње, која ће следеће године обележити 120 година постојања.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Ово му је прва парохија, завршио је Богословију на Цетињу, а потом Теологију у Београду. Родом је из Пећи, иако је имао само 12 година када је напустио родни град љубав према вери је стекао у Пећкој Патријаршији из које носи успомене, посебно о Савиндану. Његова породица која броји петоро деце, је после протеривања из Пећи остала на Космету. Населили су се у северном делу Косовске Митровице, као дечак је кад год му се пружила прилика под пратњом долазио у цркву Св Саве, а сада је по сопственој жељи у њој парох.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Живот у албанском окружењу није лак, али се сналазе и организују према могућностима, посла има много, а времена за размишљање мало.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">– По граду се крећемо искључиво колима, када ме виде у мантији добацују, надам се да ће време учинити своје, навићићемо се једни на друге и то ће престати – каже отац Саша.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Његова супруга Марија је из Грачанице, апсолвент на Медицинском факултету, каже да јој није пријатно кад остане сама, али да се не плаши и да не размишљају о томе да су једини Срби у јужном делу града.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Према речима оца Саше од 2004. године, Срби су организовано у пратњи Кфора, а потом у пратњи Косовске полиције долазили у цркву на храмовну славу, Св Саву и о Васкрсу, а “сада хвала Богу” долазе сами”.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Црква Св Саве се налази на брегу у југоисточном делу Косовске Митровице, на месту које је тадашњи конзул у Косовској Митровици Бранислав Нушић означио, а српски род подигао храм у славу првог просветитеља и архиепископа. По пројекту угледног професора Београдског универзитета, архитекте Андре Стевановића изградјена је у српско-византијском стилу са уписаним крстом 15 x 23 метара висине преко 25 метара, са каменим зидовима дебљине 90 цм, којим је и под био поплочан.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Цркву је красио иконостас, са позлаћеним дверима, који је осликао Димитар Андронов-Папрадишки из Македоније (1914-1915).</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Испред иконостаса се налазио архијерејски трон и престо за крунисање владара.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">На истом месту где су мајстори из Велеса направили дрвени звоник, сазидан је нови звоник (1938. године) по пројекту чувеног архитекте Алексанара Дерока. У њему су звонила три звона изливена у Земуну у ливници Пантелић. Пред почетак Другог светског рата додат је сат.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Црква Св Саве освећена је 17.јула, 1921. године, чин освећења обавио је епископ Рашко-призренски Михаило.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">У порти се налази и гробље, које је такође у потпуности девастирано.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)">Извор: </span></span><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(68,68,68)"><em>Телеграф</em></span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5418</guid><pubDate>Thu, 08 Oct 2015 17:43:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x420;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x43E;-&#x43F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43C; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43E;&#x434;&#x43B;&#x443;&#x43A;&#x435; &#x410;&#x43F;&#x435;&#x43B;&#x430;&#x446;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x432;&#x435;&#x45B;&#x430; &#x412;&#x440;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x441;&#x443;&#x434;&#x430; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43C; &#x438;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x412;&#x438;&#x441;&#x43E;&#x43A;&#x438; &#x414;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D0%B2%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8-r5217/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ba8aa8a8327131f05169a1b492837f48.jpg.c4391dd90d5e61bd36d3aae825af2174.jpg" /></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Апелациони суд се неочекивано и без преседана прогласио ненадлежним за ово питање и упутио је предмет на основни суд у Пећи, чиме се у практичном смислу поништава рад Врховног суда Косова на овом предмету од 2008. године. У току протеклих седам година Суд посебне коморе Врховног Суда Косова више пута је потврдио своју надлежност по овом питању, што најновију одлуку апелационог суда чини нелогичном и правно неутемељеном.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Имајући у виду далекосежне последице ове одлуке која је донесена прегласавањем, уз снажан отпор двоје од пет судија, и правне преседане које она доноси, Епархија Рашко-призренска ангажовала је свој правни тим, који у сарадњи са међународним експертима ради на изналажењу правних мера које треба да буду примењене у циљу заштите имовинских интереса Српске Православне Цркве.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><em>дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске</em></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px"><em>23. јула 2015. год.</em></span></span></span></span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5217</guid><pubDate>Fri, 24 Jul 2015 13:20:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x420;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x43E;-&#x43F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x43D; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x458;&#x435;&#x433; &#x438;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x434;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x443; &#x425;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430; &#x421;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x430; &#x443; &#x41F;&#x440;&#x438;&#x448;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3-%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8-r5119/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/7da6e3bd13067bade614b782134ab262.jpg.f7ca07e7aa8a988e5ff4c3aec0b17ce0.jpg" /></p>
<p><a href="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2015/06/IMG_1748.JPG" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="IMG_1748.JPG" data-src="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2015/06/IMG_1748.JPG"></a></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">"Млади људи доказали су своје вештине пењања. Попели су се на зид православне цркве која је играђена у дворишту Универзитета у Приштини", саопштава овај косовски медиј као да је реч о најнормалнијем догађају, а не о скранављењу једног верског објекта. Поменути портал наставља тираду о наводно незаконито-подигнутој цркви коју Албанци не желе у свом граду.</span></span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2015/06/Capture.JPG" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Capture.JPG" data-src="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2015/06/Capture.JPG"></a></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">Епархија Рашко-призренска инсистира на томе да се заштите верска и људска права њених верника и обезбеде сви њени верски објекти. Храм Христа Спаса је подигнут да би служио за молитву и свака врста злоупотребе овог објекта од стране недобронамерних лица представља покушај скрнављења и наноси срамоту косовском друштву и институцијама, које и поред више захтева нису полицијски обезбедили овај објекат.</span></span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2015/06/crkva-hrista-spasa-pristina.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="crkva-hrista-spasa-pristina.jpg" data-src="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2015/06/crkva-hrista-spasa-pristina.jpg"></a></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">Нажалост, овај мученички храм, који још носи бројне ране од више покушаја минирања и скрнављења, прошле године злоупотребљен је за један богохулни музички спот. Након тога је храм на захтев Епархије Рашко-призхренске затворен металним вратима. И поред тога, врата су поломљена па су се у овом храму населили бескућници. Епархија је пре два месеца упутила нови захтев преко Комисије за заштиту специјалних зона на Косову и Метохији тражећи да Министарство просторног планирања Косова ослободи цркву и поново оспособи метална врата. Ово је недавно и учињено и црква је пре затварања очишћена и освештана од стране локалног српског пароха. И поред свега тога, у косовским медијима је пре неколико дана објављено да ће црква бити порушена као нелегалан објекат, да би након оштрих међународних реакција ова изјава била повучена и Општина Приштине је наредног дана саопштила да ће црква бити третирана као посебан случај.</span></span></span></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске</span></span></span></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">15. јуна 2015. године, Призрен-Грачаница</span></span></span></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">Скрављење храма Христа Спаса данас је осудио и српски министар за повратак при Влади Косова г. Далибор Јевтић</span></span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="tanjug.JPG" data-src="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2015/06/tanjug.JPG"></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial">НЕДОПУСТИВО СКРНАВЉЕЊЕ ХРАМА ХРИСТА СПАСА</span></span></p>
<p><a href="http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=184382" rel="external nofollow"><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><strong>http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=184382</strong></span></span></a></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)"><strong>Министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић оценио је данас да пењање младића по Цркви Христа Спаса у Приштини представља скрњављење тог објекта и затражио од надлежних да ухапсе и казне преступнике.</strong></span></span></span></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">Тањуг, 15 Јун 2015 14:57</span></span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="ministar_jevtic_slika1.jpg" data-src="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2015/06/ministar_jevtic_slika1.jpg"></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">ПРИШТИНА - Министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић оценио је данас да пењање младића по Цркви Христа Спаса у Приштини представља скрњављење тог објекта и затражио од надлежних да ухапсе и казне преступнике.</span></span></span></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">"Верски објекти морају бити места где ће се проповедати вера и који ће бити максимално заштићени свим важећим нормама и правилима", навео је он, пренело је ресорно министарство.</span></span></span></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">На фотографији коју су објавили приштински медији се виде два младића који се уз помоћ конопаца пењу уз зидове цркве Христа Спаса.</span></span></span></p>
<p><span style="font-size:14px"><span style="font-family:arial"><span style="color:rgb(62,62,64)">Јевтић је у саопштењу оценио да је такво понашање недопустиво и скандалозно, и истакао да верски објекти не смеју бити на мети било кога нити служити за било шта друго осим за оно за шта су намењени, "и то тако мора бити са свим верским објектима, небитно чијој вери припадају".</span></span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5119</guid><pubDate>Mon, 15 Jun 2015 20:48:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x43C;&#x43E;: &#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x431;&#x440;&#x430;&#x442;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x414;&#x440;&#x430;&#x433;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x446;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86-r5085/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/68d5887eeff7b483e2bdf1d488bdd4a6.jpg.97ac506bad1109705bd617e589648166.jpg" /></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Протосинђел Кирило, већ дуже време, истрајава у непослушности Епископу Теодосију и настојатељу Манастира Драганац, јеромонаху Илариону, будући духом везан за поменуту секту коју предводи Марко Радосављевић (изопштени монах Артемије) са којим је литургијски саслуживао прошле године а због чега му је, од стране Епископа Теодосија, дата забрана свештенодејства ван свог матичног манастира. Ову забрану отац Кирило је нарушавао више пута а са братством манастира, које броји четири монаха и четири искушеника, није успевао да успостави однос заснован на братској љубави и поверењу. Током треће седмице Часног Поста, отац Кирило је отишао, по договору, у Београд ради лечења. Вративши се са лечења дошао је у Манастир Драганац да би у њему провео само једну ноћ и сутрадан га поново самовољно напустио. Од тада борави у кућама верника у Косовском Поморављу, представљајући се као прогнаник. Молили смо га, у више наврата посредно, а једном приликом и лично, да се врати у свој манастир, око кога се посвећено трудио протеклих година и да својим поступањем не ствара смутњу у народу.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Пошто је Отац Кирило поручио да нема намеру да се враћа у Манастир Драганац, него да намерава да се настани у приватој кући негде у Косовском Поморављу, братство манастира је, ненасилно, ушло у његову собу у намери да је среди, прибојавајући се, уједно, евентуалне хаварије коју су могле да изазову огољене електро – инсталације у овој пренатрпаној просторији која је скоро два месеца била закључана. Све је учињено одговорно и савесно: гардероба је опрана, књиге, документа, иконе и остали предмети су систематски сређени и запаковани, док је новац, који је том приликом пронађен, комисијски пописан и прослеђен на чување у епархијску благајну. У међувремену су, на електронским медијима, објављене фотографије Оца Кирила како саслужује са рашчињеним епископом Артемијем и припадницима његове секте, што је додатно ослабило наду да ће да се врати у Манастир Драганац и у канонски поредак Цркве. Недавно је Оцу Кирилу изречена забрана свештенодејства и позив да се приклони Светој саборној и апостолској Цркви и њеном канонском Епископу рашко – призренском Теодосију.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Овом приликом молимо наше вернике да имају на уму чињеницу да протосинђел Кирило нема благослов да врши било какву свештеничку службу те да би учествовање, на било који начин, у свештенодејству које он врши било на духовну штету уместо на благослов. </span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Молимо се Богу за оца Кирила, који је протеклих година, својим присуством, храбрио наш верни народ у Косовском Поморављу да остане на својим огњиштима и уз своју Цркву, да не заврши лоше оно што је добро започео јер: „ Који претрпи до краја тај ће се спасти”.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:arial"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">Архимандрит Иларион (Лупуловић) са братством</span></span></span></span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/prenosimo-saopstenje-bratstva-manastira-draganac" rel="external nofollow"><span style="color:rgb(62,62,64)"><span style="color:rgb(34,34,34)"><span style="font-family:Georgia"><span style="font-family:Helvetica Neue"><span style="font-size:8px"><span style="font-size:14px">http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/prenosimo-saopstenje-bratstva-manastira-draganac</span></span></span></span></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5085</guid><pubDate>Tue, 02 Jun 2015 19:52:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x441;&#x435;&#x45B;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430;&#x43B;&#x435; &#x443; &#x41C;&#x430;&#x440;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x43F;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BC%D1%83-r4869/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/eab62c448a085e4d909819e0fffe69b7.jpg.ccbed1ad3ecfb9f015406a351eaee7b1.jpg" /></p>
<p><strong>Приштина </strong>- Парастос жртвама Мартовског погрома у храму Светог Николе у Приштини служили су протојереј-ставрофор Милорад Цветковић, јереј Дарко Маринковић и протођакон Зоран Гођевац. Поред верног народа који је дошао са разних страна парастосу су присуствовали и политички представници Срба на Косову Бранимир Стојановић, Владета Костић и Дејан Павићевић.</p>
<p><strong>Грачаница </strong>- Парохијски свештеници грачанички протојереј Светислав Трајковић и јереј Бранислав Секулић служили су парастос жртвама Мартовског погрома у храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Грачаници. Поред сестринства манастира парастосу су молитвено присуствовали и верници из Грачанице.</p>
<p><strong>Призрен </strong>- Професори и ђаци Призренске богословије такође су узнели молитве Господу за жртве Мартовског погрома. Парастос жртвама служио је заменик ректора Богословије протосинђел Андреј.</p>
<p><strong>Косовска Митровиц</strong>а - Свештеници храма Светог великомученика Димитрија служили су парастос у Косовској Митровици. Парастосу је присуствовао велики број грађана Косовске Митровице као и градоначелници општина са севера Косова. У Косовској Митровици приређена је и академија у част и сећање на жртве Мартовског погрома.</p>
<p><strong>Штрпце </strong>- Парастос у храму Светог Николе у Штрпцу служили су архијерејски намесник призренски протојереј-ставрофор Синиша Миленковић и јереји Бошко Клисарић и Стеван Марковић. Поред верника Сиринићке жупе парастосу су присуствовали и професори и ученици средњих школа.</p>
<p>Извор: Епархија рашко-призренска</p>
<p></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_eparhijske_vesti_kosovo_i_metohija" rel="external nofollow">Косово и Метохија</a><br>
</li></ul>
<p>|</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">4869</guid><pubDate>Wed, 18 Mar 2015 13:10:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
