<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/page/11/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x422;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x421;&#x430; &#x41A;&#x440;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43C; &#x43D;&#x435;&#x43C;&#x430; &#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x445;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B0-r15957/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/v-10063-1532365990-455.jpg.b1d631c5f8aec9593209d3308f8c5280.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-bytC-auZ14A/XY5M3mMCArI/AAAAAAAA5_U/oer_0igDwFw_jG_i3T6Wt75Ci4yUsyeowCNcBGAsYHQ/s1600/v-10063-1532365990-455.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="v-10063-1532365990-455.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-bytC-auZ14A/XY5M3mMCArI/AAAAAAAA5_U/oer_0igDwFw_jG_i3T6Wt75Ci4yUsyeowCNcBGAsYHQ/s640/v-10063-1532365990-455.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије служио је данас, на Крстовдан, свету архијерејску Литургију у манастиру Високи Дечани. Преосвећеном Владики су саслуживали игуман дечански о. Сава (Јањић) са свештенослужитељима из Дечана, игуман Светих Архангела код Призрена архимандрит Михајло (Тошић) који је и прочитао исповедно писмо на рукоположењу, затим парох ораховачки о. Веља Стојковић, парох митровачки о. Милија Арсовић и свештеник Ђокан Мајсторовић из Њујорка, који је са члановима хуманитарне организације „Ај-о-си-си“ („IOCC“) у посети Косову и Метохији.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><a href="http://www.slovoljubve.com/uploads/Audio/beseda%20vladike%20Teodosija%20na%20rukopolozenju%20Jovanovom.mp3" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Звучни запис беседе</a></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У беседи коју је произнео по рукоположењу младог професора Призренске богословије Јована Радића из Ораховца у чин ђакона, Епископ Теодосије је подсетио на историјски догађај проналажења Часнога Крста, без кога нам нема Спасења и вечнога живота. „Треба да се предамо вољи Божијој, да то наше страдање буде у Христу, јер после тог страдања долази оно што нам је Господ припремио, а то је Царство Небеско“, рекао је Владика Теодосије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Говорећи о радости рукоположења младог професора Призренске Богословије Јована Радића у чин ђакона, Епископ Теодосије подсетио је да му је „данас дата улога да служи Цркви Христовој и народу Божијем“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На крају свете Литургије, Владика Теодосије посебно је поздравио и свештеника Ђокана Мајсторовића и чланове хуманитарне организације „Ај-о-си-си“, пожелевши да им Господ узврати и вишеструко награди оне који помажу наше свето Косово и Метохију.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=20224" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Радио Слово љубве</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15957</guid><pubDate>Fri, 27 Sep 2019 18:34:29 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43E; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x430;: &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x438;&#x43B;&#x430; - &#x414;&#x432;&#x430; &#x432;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x458;&#x443;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x420;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x43E;-&#x43F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x438; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;-&#x43C;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; (&#x434;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x435;&#x441;&#x442;&#x430; &#x435;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-r15760/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/Ras-2.jpg.1580998757df8df28bf5af668e52d001.jpg" /></p>
<div style="border:0px;padding:8px 8px 0px;">
	<div style="background-color:#ffffff;padding:32px;">
		<div style="color:#000000;">
			<div dir="ltr" style="text-align:left;">
				<div style="text-align:center;">
					<a href="https://1.bp.blogspot.com/-Ip4QGLVr_XE/XX4MBh1sveI/AAAAAAAA5g0/gxokNZ_ypCMOjO40Z-myrw55X7viUy5YQCNcBGAsYHQ/s1600/Ras-2.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="56.25" height="360" style="border:0px;" width="640" alt="Ras-2.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-Ip4QGLVr_XE/XX4MBh1sveI/AAAAAAAA5g0/gxokNZ_ypCMOjO40Z-myrw55X7viUy5YQCNcBGAsYHQ/s640/Ras-2.jpg"></a>
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					<span style="font-size:large;"><b><i>Два велика јубијела Епархије Рашко-призренске: 10 вијекова Рашке епархије и 8 вијекова самосталности Српске православне Цркве прослављени 7. и 8. септембра у Старом Расу.</i></b></span>
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					<a href="https://svetigora.com/kosmetska-kandila-xii/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><b><span style="font-size:large;">Звучни запис емисије</span></b></a>
				</div>

				<div style="text-align:center;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Епархија рашко-призренска 8. септембра, саборно и молитвено, као што су радили и наши славни преци предвођени Светим Немањићима, у Цркви Светих апостола Петра и Павла код Новог Пазара, прославила је два значајна јубилеја: 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије и 8 векова самосталности Српске православне цркве. Св. Литургији поред више стотина верника окупљених око древног Петропавловског храма присуствовали су и име Владе Републике Србије представници Државне у праве за сарадњу са црквама и верским заједницама и представници Војске Србије.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Свету архијерејску литургију служили су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Преосвећена господа: рашко-призренски Теодосије, жички Јустин, полашко-кумановски Јоаким, милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки Димитрије са свештенством и верним народом. Литургију су својим појањем пратили ученици Призренске Богословије.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">У литургијској беседи Пресвећени владика Јустин је казао да је данас дан велике радости: „Данас су се спојила два јубилеја наше Цркве и то су догађаји који нама православнима дају могућност да се радујемо, јер и апостол Павле каже: Радујте се у Господу свагда, и опет велим: Радујте се!“</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Након благосиљања и резања славског колача, Преосвећени владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије заблагодарио је својој браћи архијерејима, свештенству, монаштву, верном народу, који су се данас сабрали да покажу да смо сви једно тело Христово – Црква Божија и да овде потврдимо свој завет Богу да смо народ опредељен за вечни живот.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Подсетивши на јубилеје које данас прослављамо, 1000 година помена Рашке и призренске епархије и 800 година самосталности СПЦ, владика је нагласио да иако као народ имамо чиме да се поносимо и похвалимо, имамо и велику одговорност с обзиром на тешко време у којем данас живимо. Он је казао да нам је потребна помоћ Божја коју очекујемо тиме што служимо Богу испуњавајући Његову реч и заповести – Свето јеванђеље.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је истакао да у Цркви Светих апостола Петра и Павла овај сабор траје од времена Свете браће Кирила и Методија и наставља се кроз векове. Подсетио је да су у овој цркви одржавани велики сабори још за време Светога Симеона и Светога Саве, да се у њој крстио Свети Сава, Свети Стефан Првовенчани, деца Светог Симеона и Свете Ане, који су се у њој примили монашки постриг.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Митрополит је казао да је Црква Светих Петра и Павла мајка црква свих цркава које је градио народ Божји, српски, кроз векове. Мајка црква и Студенице и Жиче, Пећке патријаршије и Дечана, Мораче и Грачанице, и свих других наших храмова широм васељене.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски је, у име Светога Петра Цетињскога, примио кумство за идућу годину за дан свих Срба светитеља. Митрополит је за овај храм који спаја векове, прилажио икону Светог Петра Цетињског подсећајући на дела свих владара из лозе Петровића, нарочито краља Николе Петровића који је заједно са краљем Петром Првим Карађорђевићем ослободио Косово и Метохију 1912 -1913. године:</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Након Св. Литургије и освећења славског колача за све госте приређена је славска трпеза. Потом су архијереји са свештенством и званицама обишли храм Св. Саве у изградњи у засеоку Мишчићи поред Дежеве где је родоначелник наше Аутокефалне Цркве по предању рођен. Реч је о прелепој ротонди која ће достојно обележити место где је светлост дана угледао највећи међу Србима – Св. Сава, Први Архиепископ Српски.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Прослава двоструког јубилеја: 800те годишњице Аутокефалије Српске Архиепископије и хиљадугодишњице од првог помена имена Епархије Рашке у хрисовуљи ромејског цара Василија II започела је у суботу 7. септембра свечаним бденијем под сводовима древног Петропавловског храма у Старом Расу.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Бдењем је началствовао Епископ Захумско-херцеговачки Димитрије, а у њему су учествовали и Епископи Рашко-призренски Теодосије, Милешевски Атанасије и Кумановско-полошки Јоаким уз више свештенослужитеља неколико Епархија наше помесне Цркве.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Након бденија које су певали призренски богословци, свечаности се придружио и Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије узевши учешће у свечаној академији која је одржана у порти храма. Поред обраћања домаћина, Епископа Рашко-призренског Теодосије, присутнима се обратио и Митрополит Амфилохије. У академији је наступио хор „Бранислав Нушић“ из Косовске Митровице, више фолкорних ансамбала са Косова и Метохије као и Рашке области, певали су призренски богословци, млади етно-певачи, а све уз пригодне стихове који су читали драмски уметници. Вечерње славље је завршено вечером коју је организовала за госте Епархија Рашко-призренска.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">У својој беседи Епископ Теодосије је посебно надахнуто говорио о значају овога јубилеја. Он је нагласио да се ради о јубиларној години за српску цркву и народ, подсећајући на то да се у њеним епархијама широм Србије, региона и света, јубилеј обележава током целе године уз више догађаја, а да је централна прослава у октобру у манастиру Жича, и патријаршији у Београду.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Владика је позвао и да с хришћанском истрајношћу издржимо и ововремена искушења и не заборавимо косовски завет – Србима јединствен израз православља.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Његово високопреосвештенство Митрополит црногроско-приморски Амфилохије је захвалио владици Теодосију на позиву, наглашавајући да је јако битно сабирање на овом светом месту, да се обнови свесрпски сабор, да се настави оно што су нам преци још од Немањића оставили.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">Петрова црква код Новог Пазара у Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је сједиште Рашке епископије. Црква се налази 2 километра сјеверно од центра Новог Пазара, а према до сада познатим писаним изворима потиче из 8. вијека, али је вјероватно и старијег датума. У другој хрисовуљи цара Василија II из 1020. године, издатој Охридској архиепископији, помиње се Рашка епископија која је обухватала читаву Србију, а сједиште епископије је била Црква Светих Петра и Павла. Током првих година владавине Немањића, Петрова црква у Расу је била место најзначајнијих догађаја. У њој је поново, по православном обреду, крштен велики жупан Стефан Немања. У Петровој цркви он је предао престо свом сину Стефану Првовенчаном, а на истом мјесту је и Епископ рашки замонашио Немању и његову жену Ану.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;">После стицања црквене самосталности 1219. године, први српски архиепископ постаје Сава Немањић а сједиште Српске цркве манастир Жича, док сједиште Рашке епископије остаје у Петровој цркви.</span>
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					 
				</div>

				<div style="text-align:justify;">
					<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="https://svetigora.com/kosmetska-kandila-xii/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Радио Светигора</a></i></b></span>
				</div>
			</div>
		</div>
	</div>
</div>

<a style="color:#3d85c6;font-size:16px;" rel=""></a>
]]></description><guid isPermaLink="false">15760</guid><pubDate>Sun, 15 Sep 2019 13:17:07 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x421;&#x430;&#x432;&#x430; (&#x408;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x45B;): &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x458;&#x430; &#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x430; &#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x431;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x443; &#x431;&#x440;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430;, &#x443;&#x432;&#x435;&#x43A; &#x458;&#x435; &#x431;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x443; &#x441;&#x438;&#x43B;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x430; &#x458;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x458;&#x430;&#x432;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x441;&#x443;&#x441;&#x442;&#x432;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x458;&#x435;&#x433;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D1%98%D0%B5%D0%B3-r15710/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/v-11843-1551004716-528.jpg.44ee60b1d24d8c1b2353f333886d6dc5.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-VrDrQYyzXTI/XXkK3LDiwxI/AAAAAAAA5Zk/mfdCZFA7n60EM2UqyiEso8e5pjUxW2VfQCNcBGAsYHQ/s1600/v-11843-1551004716-528.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="v-11843-1551004716-528.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-VrDrQYyzXTI/XXkK3LDiwxI/AAAAAAAA5Zk/mfdCZFA7n60EM2UqyiEso8e5pjUxW2VfQCNcBGAsYHQ/s640/v-11843-1551004716-528.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>На Литургији, поводом обележавања славе Усековања главе Светог Јована Претече у Пећи, сабрало се више од сто верника, расељених Пећанаца, али и Срба из околних села који су и ову прилику искористили да се окупе око свог парохијског храма, познатог и као Митрополија пећка. Светом Литургијом началсвовао је Архимандрит Сава Јањић, игуман Манастира Високи Дечани уз саслужење бројног свештенства.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Слави градске Цркве, поред бројних верника присуствовала је и игуманија манастира Пећке патријаршије мати Харитина са сестринством, као и градоначелник Пећи, Газменд Мухаџери.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Након причешћа, уследила је славска литија око градске Цркве испред које је отац Сава са окупљеним верницима преломио славски колач, а овогодишњи домаћин, председник Завичајног клуба Пећанаца Саво Радоњић, предао је колач породици Силвије Рашковић из Дугоњева.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Црква Христова је тамо где се приноси света литургија у славу Божију по благослову епископа. Ту је црква Божија, без обзира колико нас има, колико нас овде живи, бројке нису битне. Првих је било дванаест апостола око Христа и мали број ученика који су ишли око њега. Црква Божија никада није била у бројевима, увек је била у сили која се пројављивала у самом присуству Божијем у онима који живе са Христом, који сведоче Христа својим животом, зато и Господ види вашу жртву и труд који сте направили и да дођете овде из даљине, да се поново суочавате са својим болом, да видите свој град и своје куће у којима сте живели, где сада висе нисте, али где је ваше срце остало, јер ова црква је ваш дом и наш дом. Свети Јован Претеча овде нас је окупљао и пре ових најновијих страдања, али и сада нас окупља да у миру и љубави живимо сви, да праштамо једни другима, јер не може са горчином да се живи и угодити Богу“, поручио је окупљенима у беседи игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Отац Сава је у беседи такође нагласио да је јако битно да међу људима влада јединство, љубав и разумевање.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Толико је Бог благословио овај крај испод Проклетија, благословио и дао свима довољно да треба да живимо у међусобном поштовању и миру и на тај начин да благодаримо господу на свему што је у нама. Да се међусобно измирујемо, да међусобно праштамо једни другима, да се не делимо на партије и на групе, јер доста смо ионако подељени. Христос нас је све сабрао. Данас у путиру није било једне или друге групе, није било ни мушког ни женског, ни Грка ни Јеврејина, ни ове ни оне партије. Сви смо били заједно као што и треба да будемо у цркви и сви заједно повезани у љубави, вери, нади, праштању“, казао је у беседи игуман Сава.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Црква Светог Јована у Пећи, која је порушена у етничком насиљу 2004. а обновљења 2012. године, подигнута је пре више од тридесет година, када је свету литургију служио покојни патријарх Павле, уз саслужење садашњег патријарха Иринеја.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://www.tvhram.rs/vesti/vesti-iz-crkve/1109/okupili-pecanci-obelezena-slava-gradske-crkve-peci" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Телевизија Храм</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15710</guid><pubDate>Wed, 11 Sep 2019 15:53:50 +0000</pubDate></item><item><title>&#x427;&#x443;&#x434;&#x435;&#x441;&#x43D;&#x430; &#x441;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x421;&#x442;&#x430;&#x440;&#x435; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x430; &#x43C;&#x43E;&#x436;&#x435; &#x434;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-r15659/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/1120774823.jpg.1dce3adb534b1f30164a518930ef0c94.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-RaG5Bv3ctB8/XXUZaCPnerI/AAAAAAAA5TQ/oGdyKMpysRsTKYNDfhsS4BWlKiaxc4MiQCLcBGAs/s1600/1120774823.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.25" height="422" style="border:0px;" width="640" alt="1120774823.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-RaG5Bv3ctB8/XXUZaCPnerI/AAAAAAAA5TQ/oGdyKMpysRsTKYNDfhsS4BWlKiaxc4MiQCLcBGAs/s640/1120774823.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Док ће већина студената лето памтити по одмору уз море, чије ће слике већ следеће године заменити нове, једна одабрана група младих лето 2019. године никада неће заборавити. Кроз Летњу призренску духовну школу они су се упознали са светињама и нашим културним наслеђем, а кроз предавања и разговоре са људима који тамо живе — истински упознали јужну српску покрајину.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/fRfUmL0QRz0?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Вероучитељ из Београда Дарко Николић сматра да свако за живота треба, макар једном, да оде на Косово и Метохију, да је на том месту кључ за свакога ко трага, не само за националним идентитетом, или знањем о нашој историји и традицији, већ и за одговорима о суштинским питањима о животу, за којима трага сваки човек.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Уз помоћ Епархије рашко-призренске и Канцеларије за Косово и Метохију, овог лета по други пут је повео студенте на југ.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Непознавањем Косова — не познајемо себе</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Косово представља метафизичку реалност, која је нама врло често непозната, а од ње у многоме зависи наша судбина, као појединаца, али и као колективитета, као народа. То непознавање подразумева непознавање самог себе“, каже Николић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Одласци на Косово су ми помогли да дубље упознам себе, народ коме припадам, да своју веру упознам дубље, снажније и садржајније, него што сам је познавао раније. А када сте теолог и учитељ, имате природну потребу да своје одушевљење поделите са другима, да нађу себе, да тај импулс упију и пренесу на другог“, објашњава саговорник Спутњика.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Марија Каленић, студент права из Црвенке, за школу је сазнала на интернету, случајно је нашла обавештење на сајту Епархије рашко-призренске.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Неприпремљено сам ушла у ту причу, са погрешним очекивањима, а десило се нешто сасвим другачије, било је то за мене једно невероватно искуство“, прича Марија.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Прво сам се срела са самом собом, али и открила питање националног идентитета. Од првог момента када смо дошли у манастир Светих Архангела, имала сам осећај као да заиста припадам тамо, као да је то део мене, као да сам одатле поникла, иако, вероватно, немам никакве корене на Косову“, каже Марија.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Она додаје да у свом окружењу није имала никога ко би пошао са њом на тај пут, што говори о чињеници да већина младих није заинтересована за духовне теме и за одлазак на Косово и Метохију, што је велика грешка, али је разумљиво, с обзиром на околности у којима живимо.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><i><b>Контраст између цркве и оног изван</b></i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Веома снажан утисак на студенте оставио је и контраст између живота у цркви и оног изван ње. Милан Денчић, студент историје из Зрењанина, претходно је два пута био на Косову, али на северу, који, каже, не може да се упореди са југом покрајине.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Провели смо неко време у Ораховцу и Великој Хочи, тамо смо се највише задржали, а обишли смо и Штрпце и Пасјане. Код тих људи, иако се објективно налазе у тешкој ситуацији, не може да се осети очај, ни да се чују жалбе, што је очекивано. Ако слушате вести, мислите да људи тамо само преживљавају. Народ је окупљен у цркви, то је тамо јако изражено. У народној кухињи у селу Прековац има више хиљада корисника, они сви заједно посте и причешћују се“, прича Милан.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Поред будућих правника, богослова и историчара, на пут су пошли и студенти медицине, права, архитектуре, драмских уметности и безбедности, који студирају на државним универзитетима у Србији, а многи долазе и из Црне Горе и Републике Српске.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Иако је реч о духовној школи, присуствовање Литургијама није било обавезно, али Дарко Николић каже да изван литургијског контекста и концепта разумевање смисла нашег духовног наслеђа, историје и културе није могуће.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Царство Божије на лицу места</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Главна тема школе је „Значење опредељења за Царство Божије данас“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Да би младим људима приближили одговор на овако важно питање, потребно је да они то осете; не да само да усвоје апстрактне појмове, већ да искуство тог Царства Божијег осете ту, на лицу места“, каже Николић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„То никако не би било могуће без учествовања на заједничкој молитви и без причешћа. Без упијања духа и атмосфере која тамо влада. То је могуће и на другим местима, али Косово и Метохија носе једну посебну енергију, која је толико снажна и тако концентрисана, на свим тим местима на којима смо били, и ко год да дође, са било ког места, осети ту силу, она га мења, помера, чини да и себе и свет око себе посматра на другачији начин“, објашњава наш саговорник.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Саговорници Спутњика кажу да су се многи пријавили за пут, јер су чули искуства оних који су на Косову и Метохији боравили прошле године. Већина је пожелела да поново осети чудесну енергију места која су обишли и топлину манастира и мештана. Зато сада на Косово путују и у мањим групама, сами се организују, па чак путују и самостално.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„И то је могуће, границе нису проблем, ако имате вољу да видите и осетите Косово и Метохију и упознате себе“, кажу студенти.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2019/09/08/cudesna-sila-kosova-koja-moze-da-promeni-zivot-video/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a> / <a href="https://youtu.be/fRfUmL0QRz0" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Спутњик</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15659</guid><pubDate>Sun, 08 Sep 2019 15:10:04 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x458; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x438; &#x437;&#x430;&#x43F;&#x43E;&#x447;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x445;&#x438;&#x459;&#x430;&#x434;&#x443; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x420;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x43E;-&#x41F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x438; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x41C;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x438; &#x43E;&#x441;&#x430;&#x43C; &#x432;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x430;&#x443;&#x442;&#x43E;&#x43A;&#x435;&#x444;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D1%83-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r15652/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/danilo-696x464.jpg.6c31a21f979428d6f058b08c1b17750a.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-finMBQte_1E/XXQU208NEwI/AAAAAAAA5SI/uRjiBelJTMUTIgaF6e9pjN2oIsI_IUrnwCLcBGAs/s1600/danilo-696x464.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.72" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="danilo-696x464.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-finMBQte_1E/XXQU208NEwI/AAAAAAAA5SI/uRjiBelJTMUTIgaF6e9pjN2oIsI_IUrnwCLcBGAs/s640/danilo-696x464.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>У Цркви Светих апостола Петра и Павла, у некадашњем старом Расу, у току је бденије, односно вечерња црквена служба, коју служи више архијереја СПЦ. Службом началствује владика захумскохерцеговачки Димитрије. Овим је у рашко-призренској епархији, која се сматра најстаријом епархијом СПЦ и срцем старе српске државе, започела дводневна прослава великог јубилеја и епархије и СПЦ.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска данас и сутра прославља два велика јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Архиепископије и 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Вечерњу које је почело у 17 сати у једној од најстаријих српских цркава светих Апостола Петра и Павла, уз бројно монаштво и сестринство, присуствује већи број верника са Косова и Метохије, из централне Србије, Црне Горе и других делова.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Ту су, поред владика рашко-призренског Теодосија, и захумско-херцеговачког Димитрија, још и владике милешевски Атанасије, полашко-кумановски Јоаким. Ту су и архимандрит, игуман Високих Дечана Сава Јањић и игуман Драганца Иларион, а очекује се и долазак митрополита црногорског, који је и егзарх пећког трона, Амфилохија.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Служба се одвија уз појање призренских богослова.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У порти храма ће ускоро почети и академија, на којој ће говорити митрополит Амфилохије и владика Теодосије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У недељу, ће на овом истом месту у 9 часова бити служена литургија коју је трбало да служи Патријарх српски Иринеј. Међутим, како сазнајемо, одсутан „из оправданих разлога“ са обележавања овог јубилеја. Он се управо вратио својим обавезама у патријаршији након медицинског лечења са Војномедицинске академије у Београду.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Петрова црква код Новог Пазара у Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште рашке епископије. Према до сада познатим писаним изворима, потиче из 8. века, али је вероватно и старијег датума.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Призренска епархија се у периоду од 1019. до 1219. налазила под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије ИИ је одмах по освојењу Охрида издао три повеље охридском архиепископу Јовану, „којима је био утврђен обим Охридске архиепископије“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Према првој повељи, која је издата 1019. године, у састав Охридске архиепископије ушла је и Призренска епархија. То је уједно и први записани податак, где се помиње Призренска епархија, која ће у будућности одиграти веома важну улогу у историји Српске православне цркве и народа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">При оснивању, како Епархија објашњава, „Призренска епископија била је трећег степена, обухватала је област Хвосна око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса, имала је петнаест клирика“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Ти класични предели углавном остаће кроз читаву историју ове епархије. Њено седиште било је у Призрену, али из тих најстаријих времена нема података при којем се манастиру или цркви то седиште налазило. Сматра се да је било при цркви Богородице Љевишке. Године 1214. Призрен је припојен Србији.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Епархија је стога била основана пре немањићког периода, али је потом заузимала једно од централних места Немањићке државе. Њен највећи успон био је управо у доба Немањића.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Велика искушења наишла су током вишевековне турске владавине, када се сусретала са великим пострадањем народа и свештенства неколико великих сеоба, а лични изазови остали су до данас. Како су монаси током обележавања великог хиљадугодишњег јубилеја истакли прошле године, историја епархије рашко-призренске „увек је била у знаку Крста и Васкрса“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2019/09/07/u-petrovoj-crkvi-zapocela-proslava-hiljadu-godina-erp-kim-i-osam-vijekova-autokefalnosti-spc/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15652</guid><pubDate>Sat, 07 Sep 2019 20:42:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43E; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x430;: &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x438;&#x43B;&#x430; - &#x458;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x445; &#x418;&#x441;&#x438;&#x434;&#x43E;&#x440; (&#x408;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x45B;) &#x201E;&#x413;&#x434;&#x458;&#x435; &#x433;&#x43E;&#x434; &#x434;&#x430; &#x441;&#x43C;&#x43E; &#x440;&#x43E;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x43D;&#x430;&#x448;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x435;&#x432;&#x43A;&#x430; &#x458;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x443; &#x438; &#x41C;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x438;&#x201C;! (&#x458;&#x435;&#x434;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x435;&#x441;&#x442;&#x430; &#x435;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85-%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80-%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%9B-%E2%80%9E%D0%B3%D0%B4%D1%98%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D0%B4-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B8%E2%80%9C-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-r15650/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/1365833450_jeromonah_isidor(2).jpg.989322fe931da06b27dda00bc4171248.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-xMdq5-VcCJI/XXQN9EUHlcI/AAAAAAAA5R4/9WolGqxsnuwfQZNvPa_5xc90Us6uZBZdgCLcBGAs/s1600/jeromonah_isidor%2B%25282%2529.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="60.45" height="386" style="border:0px;" width="640" alt="jeromonah_isidor%2B%25282%2529.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-xMdq5-VcCJI/XXQN9EUHlcI/AAAAAAAA5R4/9WolGqxsnuwfQZNvPa_5xc90Us6uZBZdgCLcBGAs/s640/jeromonah_isidor+%25282%2529.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Септембар је и поново се на Бистрици богослова гнијездо свило, обновљена Богословија Светих Кирила и Методија у Призрену окупила је девету генерацију богословаца. О обновљеном кандилу Призренске богословије Светих Кирила и Методија, расадника образованих православних Срба, разговарали смо са замјеником Ректора ове црквено-просветне установе јеромонахом Исидором (Јагодићем).</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><a href="https://svetigora.com/kosmetska-kandila-xi/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Звучни запис емисије</a></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Колико год су се трудили да нас нема и колико год су силе нечастивога жељеле да затру име Христово нису успјели и сами је Бог свједок да смо опстали и да ћемо опстајати. Докле год будемо живи бићемо овдје и свједочити име Христово“-каже отац Исидор. Он додаје да народу са Косова и Метохије повратак богословаца у Призрен заиста пуно значи и улива наду и снагу да опстану на својим вјековним огњиштима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Богословци постају дио Свете српске земље и њених Светиња али и ове Светиње постају неизбрисиви дио нас“-каже отац Исидор.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Отац Исидор се осврнуо и на два велика јубилеја које прославља Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска 7. и 8. септембра: 1000 година од првог писаног спомена Рашке Епархије и 8 векова самосталности Српске Православне Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У суботу, 7. Септембра 2019. године у Цркви Светих апостола Петра и Павла са почетком у 17:00 часова Епископ Теодосије ће са Архијерејима служити Вечерњу службу, након које ће у 18:00 часова бити одржана Свечана академија.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У недељу, 8. Септембра 2019. године  у Цркви Светих апостола Петра и Павла са почетком у 9:00 часова, биће служена Света архијерејска Литургија којом ће началствовати Патријарх српски Иринеј.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Изашао је и трећи компакт диск ђака Призренске богословије који носи назив „Пјесме из Старе Србије“ и садржи предивне пјесме које су премијерно представљене на прослави 8 вијекова аутокефалије Српске православне цркве у Епархији западноамеричкој гдје су богословци, предвођени својим Владиком Теодосијем,  били гости Владике Максима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="https://svetigora.com/kosmetska-kandila-xi/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Радио Светигора</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15650</guid><pubDate>Sat, 07 Sep 2019 20:26:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x447;&#x435;&#x442;&#x430;&#x43A; &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x443; &#x41F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x431;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8-r15576/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_09/img_7491.jpg.df335d9bba7b94bfd6efe581f3210cb3.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-ivTKkOBtZus/XW55Sso6sNI/AAAAAAAA5Dk/tEWhbRQ4HQUCqpUTCalKVNb66FnnPi6AACLcBGAs/s1600/img_7491.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="img_7491.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-ivTKkOBtZus/XW55Sso6sNI/AAAAAAAA5Dk/tEWhbRQ4HQUCqpUTCalKVNb66FnnPi6AACLcBGAs/s640/img_7491.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>У недељу, 1. септембра 2019. године, свечано је почела нова школска година у обновљеноj Богословији Светих Кирила и Методија у Призрену. Сабрани благодаћу Светога Духа, професори и ученици, са гостима и Призренцима, предвођени архимандритом Михаилом (Тошићем), игуманом манастира Светих Архангела, служили су Божанствену Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Призрену.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У оквиру Свете Литургије служен је благодарствени молебан за почетак нове школске године. У име одсутног Епископа рашко-призренског г. Теодосија, вршиоца дужности ректора Богословије, све присутне је поздравио архимандрит Михаило, игуман манастира Светих Архангела код Призрена који је истакао да се ученици богословије припремају за велику службу, а то је да буду ”со свету”. Навео је да ће милосрди Бог изобилно даровати благодат Светога Духа онима који се труде да усвоје спасоносну науку. Посебно их је посаветовао да се пажљиво односе према огромном броју информација која преко савремених средстава технике и медија до њих долазе, јер оне могу да им скрену пажњу са науке Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Присутнима се обратио и јеромонах Исидор (Јагодић), заменик ректора Богословије, који је између осталог истакао да се у молитвама и прозбама које се налазе у оквиру благодарственог молебна говори о томе да се учитељство учитеља, као и учеништво оних који се уче, темељи на Богочовеку Христу и Његовом односу са Светим Апостолима. Циљ учитеља и ученика није да се стекну одређена знања и сазнају одређене информације, већ да сами постану учитељи и да узрастају у Господу на радост и украс свете Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">По устаљеној вишедеценијској традицији, професори и ученици су обавили помен на гробном месту благоверног цара Стефана Душана, који се налази у манастиру Светих Архангела. Ученици првог разреда су на том месту имали свој први час о месту у коме се налазе и његовом значају за наш народ и Цркву. Уз гостопримство оца игумана и братије ове свете обитељи, а уз дечји смех, шалу и песму, настављено је дружење и славље поводом почетка нове школске године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/pochetak_shkolske_godine_u_prizrenskoj_bogosloviji_0" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Инфо служба СПЦ</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15576</guid><pubDate>Tue, 03 Sep 2019 14:50:56 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43E; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x430;: &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x438;&#x43B;&#x430; - &#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D; (&#x41B;&#x443;&#x43F;&#x443;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;) &#x201E;&#x41C;&#x43E;&#x458; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442; &#x441;&#x435; &#x434;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43B;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435; &#x438; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x435; &#x43C;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x440;&#x432;&#x43E;&#x433; &#x434;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x443; &#x412;&#x438;&#x441;&#x43E;&#x43A;&#x435; &#x414;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x435;!&#x201C; (&#x434;&#x435;&#x441;&#x435;&#x442;&#x430; &#x435;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BB%D1%83%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%E2%80%9E%D0%BC%D0%BE%D1%98-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D1%81%D0%B5-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B5%E2%80%9C-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-r15529/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_08/v-8800-1521399509-416.jpg.f59acc5fe25db6b0c5b16421d254e632.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-FOHE5TnYCVA/XWq0f_u4jiI/AAAAAAAA48U/FzAV9BdGPos3zMkKy8NwSxj8SWOlPO4hgCLcBGAs/s1600/v-8800-1521399509-416.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="v-8800-1521399509-416.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-FOHE5TnYCVA/XWq0f_u4jiI/AAAAAAAA48U/FzAV9BdGPos3zMkKy8NwSxj8SWOlPO4hgCLcBGAs/s640/v-8800-1521399509-416.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Архимандрит Иларион (Лупуловић): „Мој живот се дијели на живот прије и живот после мог првог доласка у Високе Дечане. Умјетност је кључ за разумијевање живота у Христу“.</i></b></span><br><br><span style="font-size:large;"><b><a href="https://svetigora.com/kosmetska-kandila-x/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Звучни запис емисије</a></b></span><br><br>
	 
	<div style="text-align:justify;">
		<span style="font-size:large;">У другом дијелу разговора Архимандрит Иларион говорио је о обнови  манастирског живота у Драганцу која је допринијела опстанку локалног становништва. Он је говорио и о свом животном путу који га као студента прве године Факултета драмских умјетности у Београду, заједно са другом са класе Ненадом Јездићем, први пут доводи у Високе Дечане, од када се његов живот у потпуности мијења.</span>
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		<span style="font-size:large;">Отац Иларион, прије доласка у Високе Дечане био је познати млади позоришни глумац, више пута награђиван за свој рад Растко Лупуловић. Добитник је ,,Стеријине награде” и награде “Зоран Радмиловић” а у рок групи “Kанда, Kоџа и Небојша” потврдио се се и као добар музичар.У трену када су се многа врата отварала пред њим одрекао се глуме, музике, славе и световног живота и кренули на свој пут ка Богу. Он нам је испричао како се то догодило, да по ријечима аве Јустина сагледа себе са тачке гледишта вјечности.</span>
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		<span style="font-size:large;">Отац Иларион говори и колико је остало оног умјетничког у њему, Растка који се жртвовао да би се родио Иларион. Он каже да већа благодат засјењује ону мању, монаштво је својом благодаћу засјенило глуму.</span>
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		<span style="font-size:large;">„Косово је темељ Горњег Јерусалима макар тог српског одјељења чији се темељ већ гради. Треба да помогнемо Богу у томе да градимо и да се уграђујемо у њега. Немојмо да протрчимо кроз Косово, него га доживимо, загрлимо и орадостимо своја срца том његовом крстоваскрсном тајном. Да осјетимо да, иза те горчине у коју се закопало наше надање, долази заправо радост Вассдкрсења, свјетлост преображаја и вјечног сијања славе Божије“- порука је оца Илариона Србима.</span>
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		<span style="font-size:large;">Он каже да је живот непрекидна умјетност успостављања и одржавања односа, грађења Цркве и то је оно што је надахњујуће.</span>
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		<span style="font-size:large;">„И умјесто да умјетност буде наш живот, наш живот постаје умјетност. Само је ствар избора како ће човјек да се постави. Треба да идемо путем слободе радости и љубави, остварујући се кроз љубав према Богу и људима. Гдје нас такав пут одведе то је наше право мјесто. Бог ће дати сваком по његовом срцу али ми треба искрено да тежимо истини“- каже отац Иларион.</span>
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		 
	</div>

	<div style="text-align:justify;">
		<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="https://svetigora.com/kosmetska-kandila-x/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Радио Светигора</a></i></b></span>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15529</guid><pubDate>Sat, 31 Aug 2019 18:44:22 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x418;&#x43B;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43E;&#x43D; (&#x41B;&#x443;&#x43F;&#x443;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;): &#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435; &#x432;&#x43E;&#x434;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x441; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x443;&#x442; &#x440;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x438; &#x441;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x435;&#x45A;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BB%D1%83%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%83%D1%82-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B0-r15473/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_08/dsc_2274_0_0.jpg.4f7759cd293e22b75c6a37bdcdd7e3b5.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-ubmwetOD628/XWeycSln6tI/AAAAAAAA41A/jSmybu0D3Yc0jWHcaYCz8mP8ldn2FZyoQCLcBGAs/s1600/dsc_2274_0_0.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="dsc_2274_0_0.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-ubmwetOD628/XWeycSln6tI/AAAAAAAA41A/jSmybu0D3Yc0jWHcaYCz8mP8ldn2FZyoQCLcBGAs/s640/dsc_2274_0_0.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="color:#38761d;font-size:large;"><b>-Слава манастира Грачанице-</b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Манастир Грачаница, задужбина Светог краља Стефана Милутина, прославила је своју храмовну славу - Успење Пресвете Богородице. Свету Литургију служио је, са благословом Преосвећеног Епископа рашко-призренског г. Теодосија који се налази у посети Епархији западноамеричкој, архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац, уз саслужење архимандрита Луке, игумана манастира Карно код Сребрнице, и свештенства приштинског намесништва.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">-На овај велики празник сви заједно треба да се молимо Мајци Божјој, а посебно монахиње, јер је она њихова родоначелница. Благослов, милина и радост - који долазе из искуства док смо у мајчином загрљају били у овој светој обитељи, са овим сестринством и народом који походи свету Грачаницу, са овом децом која долазе овде да се моле и уче да закораче на пут спасења - воде нас кроз живот који је тежак, али и благ, јер је у дубини свега истина Божја која непрекидно сија, беседио је архимандрит Иларион. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Окупљеним верницима празник је честитао и отац Лука, игуман манастира Карно код Сребренице: -И данас исповедамо да смо Срби Лазареви и да стојимо на српском Косову и да кажемо да је ово наше у векове векова, тако је било и биће, ко доживи видеће. Који год човек овде дође, како крочи на Косово његов се живот под ногама сигурно промени. То важи и за нас у Републици Српској, који се молимо Мајци Божјој и Христу Богу нашем, и сведочимо увек да смо опредељени за Царство небеско, оно које је вечно.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Пред сам крај свете Литургије обављен је чин литије, освећења воде и благосиљања славског жита и колача, после чега је архимандрит Иларион честитао славу игуманији Стефаниди и сестринству манастира Грачанице, али и свима сабранима у тој свештеној обитељи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Поред неколико стотина верника, Литургији су присуствовали и председник општине Грачаница г. Срђан Поповић, шеф руске канцеларије у Приштини г. Андреј и г. Елефтериос Карабилас, атеше при Канцеларији за везу Грчке у Приштини. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Манастирску славу обележиле су и друге манифестације у Грачаници, док су свете Литургије поводом празника Велике Госпојине служене и у Високим Дечанима, Девичу, Соколици, манастиру Успења Пресвете Богородице у Ђаковици...</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Поводом славе, на платоу у центру Грачанице отворен сајам меда у организацији Удружења пчелара Нуклеус и подршку Канцеларије за Косово и Метохију.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Свечано је било и у Високим Дечанима где је светој Литургији присуствовао већи број верника, посебно прогнаника са простора Ђаковице и Пећи. Ђаковчани ни ове године нису могли да свој празник прославе у Успењском манастиру код мати Теоктисте која их је очекивала и где је Литургију служио протосинђел Андреј Дечанац. Литургији у Дечанима присуствовали су амерички амбасадор у Приштини г. Филип Коснет са супругом и амерички генерал Шон Харис са сарадницима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/slava_manastira_grachanice" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15473</guid><pubDate>Thu, 29 Aug 2019 11:43:38 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x422;&#x412;: &#x41C;&#x430;&#x442;&#x438;&#x458;&#x430; &#x411;&#x435;&#x45B;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x445;&#x43E;&#x434; &#x441;&#x430; &#x43F;&#x435;&#x441;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x432;&#x435;&#x447;&#x435;&#x440;&#x438; &#x443;&#x440;&#x443;&#x447;&#x438;&#x43E; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x446;&#x438; &#x422;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D1%80%D1%82%D0%B2-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D1%9B%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D0%B8-%D1%83%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BE-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83-r15425/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_08/matija-beckovic-vladika-teodosije-dusko-kovacevic.jpg.cdb7cd5c7f658a5b099f058e7266d1ee.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-WLlAWc6s4Cw/XWPilw-uW5I/AAAAAAAA4vQ/yVLC5OVOBd8Ka2WeOft5udqepFPDpAIzwCLcBGAs/s1600/matija-beckovic-vladika-teodosije-dusko-kovacevic.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="48.59" height="310" style="border:0px;" width="640" alt="matija-beckovic-vladika-teodosije-dusko-kovacevic.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-WLlAWc6s4Cw/XWPilw-uW5I/AAAAAAAA4vQ/yVLC5OVOBd8Ka2WeOft5udqepFPDpAIzwCLcBGAs/s640/matija-beckovic-vladika-teodosije-dusko-kovacevic.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Приход прикупљен на вечери поезије Матије Бећковића крајем прошле године, директор Звездара театра Душан Ковачевић и песник Матија Бећковић данас су у Звездара театру уручили Његовом преосвештенству Епископу рашко-призренском и косовско-метохијском г. Теодосију. Приход је намењен Косову и Метохији. Вече са Матијом је традиционални добротворни програм који Матија Бећковић одржава у Звездара театру преко 20 година.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Свих претходних година приход је дарован онима којима је помоћ била најпотребнија. Наш славни песник Матија Бећковић у изјави за Танјуг каже да нема ништа лепше и радосније него да се новац љубитеља поезије неком дарује.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Коме би то било природније и примереније него владики рашко-призренском Теодосију за светиње Косова и Метохије! Косово је дело поезије и ко воли и брани поезију, воли и брани Косово. Косово је изгубљено, али нам га траже, а песници су отпевали своје, али их се тирани још боје“, казао је Бећковић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Захвалио се Звездара театру који га је, како каже, већ 22. пут учинио добротвором.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Има дародаваца са више пара, али чистијих пара нема од оних добијених за поезију и дарованих за Косово“, казао је Бећковић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Своју захвалност исказао је и владика рашко-призренски Теодосије у писаној изјави медијима, јер је био спречен да се сретне са новинарима у Звездара театру.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Веома смо благодарни нашем драгом пријатељу господину Матији Бећковићу који је посетио Призренску богословију и лично се уверио како наши ученици и професори живе и раде. Такође смо благодарни што је одвојио овај приход Призренској богословији. То нам даје обавезу, али нас и охрабрује да истрајемо на нашем путу који данас није нимало лак и да опстанемо на тим нашим светим просторима“, пише у изјави владике рашко-призренског.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Владика Теодосије наводи да би био задовољнији када би „што више наших људи било срцем присутно на Косову и Метохији, ако то нису или не могу да буду физички“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">„Мислим да ће Матијин пример подстаћи многе друге да своју пажњу, мисао и све што поседујемо усмеримо ка томе да сачувамо наше Косово и Метохију“, навео је у изјави владика Теодосије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Крајем ове године у Звездара театру биће организовано 23. вече поезије песника Матије Бећковића.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Читаће се познати, али и нови стихови уваженог песника, а приход ће бити дониран као и претходних година.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://rtv.rs/sr_ci/kultura/prihod-sa-pesnicke-veceri-beckovica-urucen-vladiki-teodosiju_1043356.html" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">РТВ Војводине</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15425</guid><pubDate>Mon, 26 Aug 2019 13:48:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x458; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x438; &#x443; &#x412;&#x438;&#x441;&#x43E;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x414;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43F;&#x435;&#x432;&#x430;&#x43E; &#x447;&#x443;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x413;&#x440;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x432;&#x438;&#x437;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x445;&#x43E;&#x440; &#x43F;&#x43E;&#x437;&#x43D;&#x430;&#x442; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x445;&#x43E;&#x440; "&#x410;&#x43D;&#x433;&#x435;&#x43B;&#x43E;&#x43F;&#x443;&#x43B;&#x43E;&#x441;"</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%85%D0%BE%D1%80-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%85%D0%BE%D1%80-%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%BE%D1%81-r15410/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_08/_Q2A0771.jpg.6dbb57728483956bee9f23ad2081399e.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-uCg6yXgyeS4/XWMAEY3RXEI/AAAAAAAA4tE/gviTF-36Q6IMeBVfLk0tj77brVWs9RxjACLcBGAs/s1600/_Q2A0771.jpg" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><img alt="_Q2A0771.jpg" border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-uCg6yXgyeS4/XWMAEY3RXEI/AAAAAAAA4tE/gviTF-36Q6IMeBVfLk0tj77brVWs9RxjACLcBGAs/s640/_Q2A0771.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског Теодосија данас су у манастиру Високи Дечани Свету Литургију певали чланови надалеко чувеног Грчког византијског хора (Ελληνική Βυζαντινή χωροδία) који је у нашој средини познат по свом оснивачу и дугогодишњем руководитељу хора покојном Ликургу Ангелопулосу. </i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/u-manastiru-visoki-decani-sv-liturgiju-pevao-cuveni-grcki-vizantijski-hor-poznat-kao-hor-angel" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><span style="font-size:large;"><b>-ФОТОГАЛЕРИЈА-</b></span></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Хор је предводио садашњи хороначалник Јоргос Константину заједно са ковиљским јеромонахом и протопсалтисом оцем Јеротејем који је својевремено учио византијско појање у Атини од г. Ангелопулоса. Иначе, овај хор је дао огроман допринос обнови предањског православног појања не само у Грчкој већ и у целом свету и наступао је у многим земљама. Ове године хор је у организацији и на позив Фестивала средњовековне музике "Medimus" <a href="https://medimusfestival.com/" rel="external nofollow">https://medimusfestival.com/</a> певао у атријуму Христа Спаса у Призрену, а данашњи дан издвојен је за учешће у Св. Литургији у манастиру Високи Дечани који је служио архимандрит Сава, игуман манастира уз саслужење, протојереја-ставрофора Радивоја Панића (привременог пароха бриселског), архимандрита Илариона и дечанских јеромонаха.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Данашњој литургијској радости поред монаха манастира и монахиња из Ђаковице присуствовали су верници из више крајева Србије и Црне Горе, посебно са Косова и Метохије. Занимљиво је да су се на литургији нашли и гости из Италије, група волонтера који у организацији нашег монаха Италијана Бенедикта Скарфија са Сицилије бораве као волонтери у Великој Хочи и Косовском поморављу организујући културно-уметничке активности за наш верни народ. Литургији су присуствовала и два фрањевца из Италије који су већ више пута у свом манастиру пружали гостопримство нашим студентима приликом екскурзија у Италију и који су заинтересовани за православну традицију кренули у ходочашће пешке по светињама Српске Православне Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На крају Св. Литургије присутнима се обратио игуман манастира, користећи прилику да и на грчком језику изрази захвалност Византијском хору који је увеличао данашњу евхаристијску радост. Отац Сава се сетио и покојног Ликурга Ангелопулоса који је неуморно радио на промоцији византијске црквене музике у Грчкој и целом свету и пренео ово богатство многима којима оно није било познато. Игуман јуе поздравио и госте из Италије изразивиши радост што Св. Краљ Стефан окупља људе добре воље из целог света. На послужењу у манастирској трпезарији хористи из Грчке отпевали су и пар химни на латинском у стилу древног римског појања које је реконструисао покојни Ликург Ангелопулос у сарадњи са Марселом Пресом и његовим хором. То је певање веома слично византијском које је преовладавало у древној православној римској Цркви посебно у 7 и 8. веку када су неки од папа били грчког и сиријског порекла. Радост данашњег евхаристијског сусрета настављена је у манастирској трпезарији заједничком трпезом љубави.  Хористи из Грчке потом су посетили Пећку Патријаршију и кренули пут Атине.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У прилогу достављамо 9 видео записа са појањем хора "<i>Ангелопулос</i>" који су постављени на јутјуб каналу манастира Високи Дечани. Реч је о следећим деловима:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/tzhBGEaelJA?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/BTDBkXnCFUI?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/e4OURd1xj8Y?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/5X1q9JKboCc?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/TtsSQ-8oPts?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/2n21kANmiZs?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/BQ4Q-JfBIbc?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/BN0FZQ5C4J0?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="266" width="320" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/kRw-RSX2SXE?feature=player_embedded"></iframe>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/u-manastiru-visoki-decani-sv-liturgiju-pevao-cuveni-grcki-vizantijski-hor-poznat-kao-hor-angel" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;">Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15410</guid><pubDate>Sun, 25 Aug 2019 21:44:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43E; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x430;: &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x438;&#x43B;&#x430; - &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x421;&#x430;&#x432;&#x430; (&#x408;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x45B;) "&#x41D;&#x430;&#x448;&#x435; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x443; &#x438; &#x41C;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x438; &#x441;&#x443; &#x436;&#x438;&#x432;&#x438; &#x441;&#x432;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43E;&#x446;&#x438; &#x43D;&#x430;&#x448;&#x435;&#x433; &#x438;&#x434;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x442;&#x435;&#x442;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438; &#x43D;&#x435;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x43A;&#x438;&#x43D;&#x443;&#x442;&#x43E; &#x442;&#x440;&#x430;&#x458;&#x435;" (&#x43E;&#x441;&#x43C;&#x430; &#x435;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-r15298/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_08/v-11809-1551004448-528.jpg.425329a153774d8c4b422d3be1e56a74.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-kYpJvcv8EDQ/XVhFu1ubEII/AAAAAAAA4cg/sKcVUR7iQNctRWacqusUZSNHuSUIMPw0QCLcBGAs/s1600/v-11809-1551004448-528.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="v-11809-1551004448-528.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-kYpJvcv8EDQ/XVhFu1ubEII/AAAAAAAA4cg/sKcVUR7iQNctRWacqusUZSNHuSUIMPw0QCLcBGAs/s640/v-11809-1551004448-528.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Архимандрит Сава (Јањић): ,,Наше Светиње на Косову и Метохији су живи свједоци нашег идентитета који непрекинуто траје и који је литургијско- духовног катактера, указујући да су Срби узведени на ниво народа Божијега“.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><a href="https://svetigora.com/kosmetska-kandila-viii/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Звучни запис емисије</a></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Други дио разговора са архимандритом Савом (Јањићем) о манастиру Високи Дечани, Немањићком светионику смјештеном у живописној долини ријеке Бистрице.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Отац Сава говори о томе како се ратне 1999. године љуљало кандило пред фреском Мајке Божије у припрати дечанског манастира и како је Мајка Божија успјела да сачува ову Светињу и дечанско монаштво.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Дечански игуман се осврнуо и на актуелна дешавања око покушања отимања храма Светог Николе на Новом Брду нагласивши да су  наше Светиње на Косову и Метохији живи свједоци нашег идентитета који непрекинуто траје и који је литургијско духовног катактера, указујући да су Срби узведени на ниво народа Божијега.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="https://svetigora.com/kosmetska-kandila-viii/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Радио Светигора</a></i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<div class="ipsRichEmbed" style="max-width:500px;border:1px solid rgba(0,0,0,.1);">
		<div class="ipsRichEmbed_masthead ipsRichEmbed_mastheadBg ipsType_center">
			<span style="font-size:large;"><b><i><a href="https://svetigora.com/kosmetska-kandila-viii/" style='background-image:url("https://svetigora.com/wp-content/uploads/2019/06/Kosmetska-kandila.jpg");background-position:center;background-repeat:no-repeat;height:120px;' rel="external nofollow"><img alt="Kosmetska-kandila.jpg" class="ipsHide" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://svetigora.com/wp-content/uploads/2019/06/Kosmetska-kandila.jpg"></a> </i></b></span>
		</div>

		<div style="padding:10px;">
			<h3 class="ipsRichEmbed_itemTitle ipsTruncate ipsTruncate_line ipsType_blendLinks">
				<span style="font-size:large;"><b><i><span><img alt="6554b6be8c0d829a8bf63ae0c82cf121_link.pn" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/set_resources_149/6554b6be8c0d829a8bf63ae0c82cf121_link.png"></span> <a href="https://svetigora.com/kosmetska-kandila-viii/" style="text-decoration:none;margin-bottom:5px;" title="Косметска кандила VIII • Радио ~ Светигора ~" rel="external nofollow">Косметска кандила VIII • Радио ~ Светигора ~</a> </i></b></span>
			</h3>

			<div class="ipsType_light">
				<span style="font-size:large;"><b><i>SVETIGORA.COM </i></b></span>
			</div>

			<hr class="ipsHr"><div class="ipsSpacer_top ipsSpacer_half">
				<span style="font-size:large;"><b><i><span>Манастир Високи Дечани Архимандрит Сава (Јањић): ,,Наше Светиње на Косову и Метохији су живи свједоци нашег идентитета који непрекинуто траје и... </span></i></b></span>
			</div>
		</div>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15298</guid><pubDate>Sat, 17 Aug 2019 18:28:51 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x422;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x411;&#x430;&#x45A;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458;: &#x408;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x43E; &#x441;&#x443; &#x438;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x438; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x434;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43D;&#x435;&#x43F;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x459;&#x438;&#x432;&#x435;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D1%83-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B5-r15277/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_08/241737786_15_08.19slavaBanjska.jpg.deff271fdcbc85a28cc913ccfb0c357a.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-OAxhHhaP8Us/XVaHdA_AoqI/AAAAAAAA4Zw/WRqfA64HuzQeelWWkzvXox__D7mXFFOOACLcBGAs/s1600/15.08.19%2Bslava%2BBanjska.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="75.00" height="480" style="border:0px;" width="640" alt="15.08.19%2Bslava%2BBanjska.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-OAxhHhaP8Us/XVaHdA_AoqI/AAAAAAAA4Zw/WRqfA64HuzQeelWWkzvXox__D7mXFFOOACLcBGAs/s640/15.08.19+slava+Banjska.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије служио је данас свету архијерејску Литургију у манастиру Бањска, уз саслужење петнаест свештенослужитеља из рашко-призренске епархије, извештава Оливера Радић, новинар и професор из Ораховца, која је уз манастирско братство, са супругом Благојем и породицом, била и домаћин славе ове године.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><a href="http://www.agencijami.net/Uploads/SlovoLJubve/Audio/15.08.19%20vladika%20Teodosije%20Banjska.mp3" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Звучни запис беседе</a></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Епископ Теодосије је у беседи произнешеној после читања светог Јеванђеља, подсетио да је велики и славни св. Краљ Милутин своју главну задужбину, манастир Бањску, где је одредио да буде и његово гробно место, посветио ову светињу управо св. првомученику Стефану, који је "у младости својој принео све Господу". Апостоли и мироносице целим својим бићем осећали су љубав Божију, рекао је Владика и подсетио на страдање св. Стефана коме је "Господ у страдању подарио духовне очи, па је оно што је видео у том тренутку и јавно и гласно исповедио, молећи Господа да не узме за зло тај чин његовим мучитељима".</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Подсетивши да су многи мученици и мученици током векова пострадали за Христа Господа, Владика је подсетио на свете мученике косовско-метохијске који су у диптих светих уписани прошле године на заседњу Светог Архијерејског Сабора СПЦ. "Онај ко поверује у Христа зна шта значи скупоцени бисер" истакао је Епископ говорећи о жртви младих мученика, али и жртви монаха и монахиња који су се одрекли живота и непрестано се моле за цео свет. "Пут Христов је пут Крста, који се завршава стварним Васкрсењем", подвукао је Владика Теодосије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">По завршетку Литургије, игуман манастира протосинђел Данило прочитао је одлуке о додели Архијерејских грамата г. Мирку Ристићу и г. Љубиши Милетићу из Грабовца код Звечана.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">На крају је Владика Теодосије са пуно љубави свима сабранима честитао данашњи празник, рекавши да смо "радосни што можемо да славимо у ово време пуно неизвесноти" и подсетивши да је "Богу све могуће" .</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">У порти манастира одржана је културна манифестација „Старо српски извори Косова и Метохије“, у оквиру које су представљени традиционални инструменти, песме и игре. Ову манифестацију, која се више од три деценије одржава на подручју КиМ, организовао је Савез аматера Косова и Метохије, а под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Канцеларије за Косово и Метохију, пренео је Радио "Контакт плус".</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=19873" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Радио Слово љубве</a></i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<div class="ipsRichEmbed" style="max-width:500px;border:1px solid rgba(0,0,0,.1);">
		<div style="padding:10px;">
			<h3 class="ipsRichEmbed_itemTitle ipsTruncate ipsTruncate_line ipsType_blendLinks">
				<span style="font-size:large;"><b><i><span><img alt="6554b6be8c0d829a8bf63ae0c82cf121_link.pn" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/set_resources_149/6554b6be8c0d829a8bf63ae0c82cf121_link.png"></span> <a href="http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=19873" style="text-decoration:none;margin-bottom:5px;" title='Радио Слово љубве 107,3 MHz :: Епископ Теодосије у Бањској: "Једино су истина и правда Божија непроменљиве"!' rel="external nofollow">Радио Слово љубве 107,3 MHz :: Епископ Теодосије у Бањској: "Једино су истина и правда Божија непроменљиве"!</a> </i></b></span>
			</h3>

			<div class="ipsType_light">
				<span style="font-size:large;"><b><i>WWW.SLOVOLJUBVE.COM </i></b></span>
			</div>

			<hr class="ipsHr"><div class="ipsSpacer_top ipsSpacer_half">
				<span style="font-size:large;"><b><i><span>Слово љубве</span> </i></b></span>
			</div>
		</div>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15277</guid><pubDate>Fri, 16 Aug 2019 11:03:44 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x421;&#x430;&#x432;&#x430; (&#x408;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x45B;): &#x423;&#x437;&#x435;&#x442;&#x438; &#x441;&#x443; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x43B;&#x435;&#x43F;&#x448;&#x438; &#x43F;&#x43B;&#x43E;&#x434; &#x443; &#x441;&#x432;&#x43E;&#x43C; &#x434;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x441;&#x442;&#x432;&#x443;!</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436508/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%88%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B4-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83-r15249/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_08/03_10.jpg.f6d6f68d3523b14aa78d75660d2af548.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-c_WeBhER4Zw/XVQA3PtolyI/AAAAAAAA4Uc/NIIDKqz5xucafxu3M022y3k0GRcaJ2A4QCLcBGAs/s1600/03_10.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" data-ratio="66.72" height="426" style="border:0px;" width="640" alt="03_10.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-c_WeBhER4Zw/XVQA3PtolyI/AAAAAAAA4Uc/NIIDKqz5xucafxu3M022y3k0GRcaJ2A4QCLcBGAs/s640/03_10.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Дана 13. августа 2019. године навршило се 16 година од страдања српске деце у Гораждевцу.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Иван Јовичић и Панто Дакић убијени су из аутоматског оружја, рафалом, док су се на летњем распусту купали у сеоској реци Бистрици. Тешко је рањено још четворо деце. Убице нису пронађене, а истрага је обустављена 2010. године. Тог 13. августа 2003. године, на лицу места убијен је Иван Јововић (19), док је дванестогодишњи Панто Дакић повредама подлегао у пећкој болници. Богдан Букумирић (14), Ђорђе Угреновић (20), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13) тешко су рањени.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Најтеже повређени Букумирић је пребачен у тадашњу француску војну болницу у Јужној Митровици, а на путу до болнице, нападнуто је и возило хитне помоћи. После прве операције, Букумирића без знакова живота, поново хитно пребацују у другу болницу, у северној Косовској Митровици, а одатле хеликоптером на ВМА у Београд, где је шест дана био у коми и преживео четири тешке операције. Починиоци нису никада пронађени.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">-Узети су као најлепши плод у свом детињству. Никада нећу заборавити када сам видео то место злочина где су се видели крв, патике и њихова одећа. Хвала Богу, неки су се и опоравили... и није било више жртава, казао је на почетку своје беседе архимандит Сава, игуман манастира Високи Дечани, који је с благословом епископа Теодосија, заједно са игуманом Драганца архимандритом Иларионом и локалним свештеницима служио парастос у храму Рођења Пресвете Богодице.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Отац Сава је рекао да се поред туге и бола у сећању на невино пострадале истовремено осећа и радост што нас Господ није оставио и заборавио. Он је поменуо како нас жртва ове деце позива на веру, слогу и јединство, да останемо верни нашем предању, нашем родном крају. -То је наша вера која ће нас очувати, јер ако изгубимо веру, ништа нас неће сачувати. То је вера која је сачувала и ово село кроз векове, Србе широм Косова и Метохије, на свим стратиштима на којима је наш народ страдао. Сви који су чинили злочине ће сигурно одговарати, ако не пред судом човечијим, сигурно пред судом Божјим, рекао је отац Сава. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">После парастоса, свештеници су одслужили мали помен на гробовима пострадале деце. Парастосу и поменима на оба гораждевачка гробља присуствовали су чланови породица Јововић и Дакић, житељи Гораждевца, монахиње манастира Пећке Патријаршије и представници српских институција.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;">Средином и крајем 2015. године, на село Гораждевац извршена су још два слична напада, срећом без жртава.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:14px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:large;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/parastos_postradaloj_srpskoj_deci_u_gorazhdevcu_0" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">15249</guid><pubDate>Wed, 14 Aug 2019 13:23:01 +0000</pubDate></item></channel></rss>
